Udruženje sudija i tužilaca Srbije uputilo je Vladi Srbije, Ministarstvu pravde i Ministarstvu financija pismo povodom, kako se navodi, problema troškova obrade kredita.
Pismo koje je potpisala Ivana Josifović, predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije, prenosimo u celosti:
Imajući u vidu alarmantno stanje u građanskim odeljenjima sudova u Srbiji, prvenstveno u prvom stepenu osnovnih sudova, a sledstveno i Gž odeljenjima viših sudova koji postupaju po žalbama na presude u ovoj pravnoj stvari, pozivamo Vladu Srbije da uzme učešće u rešavanju ovog pitanja na brz i pogodan način.
Naime, počev od pre tri godine, u početku sporadično a tokom ove godine masovno, parnična odeljenja osnovnih sudova doslovno su blokirana desetinama hiljada tužbi građana podnetih protiv poslovnih banaka kojima se traži utvrđivanje ništavosti odredaba ugovora o kreditima po osnovu kojih su banke prilikom zaključivanja ugovora o kreditima klijentima naplaćivale “troškove obrade kredita”, a pri tom se tužbama zahteva i isplata tako neosnovano naplećenih iznosa sa zakonskom zateznom kamatom. Ovde valja pomenuti i svojevrsnu zloupotrebu procesnih ovlašćenja kada se prvo jednom tužbom zahteva samo utvrđivanje ništavosti odredbe, a zatim, posebnom tužbom, isplata tako stečenog (dakle od jednog predmeta svesno se prave dva radi ostvarivanja duplih parničnih troškova, što je ipak ređi slučaj ali se i to sve više dešava).
Do sada su se najviše sudske instance nedvosmisleno izjasnile da građani imaju osnov za ovakve tužbene zahteve i isti se usvajaju. Činjenično stanje nije sporno između građana i banaka, odnosno banke ne spore da su s pozivom na te odredbe ugovora naplatile troškove obrade kredita, ali spore pravni osnov, pa ostaje da sud reši samo pravno pitanje. Međutim, kako je navedeno, sudovi u Srbiji imaju jasan i nedvosmislen stav da pravno shvatanje banaka u ovoj pravnoj stvari nema uporište u propisima Republike Srbije.
Iz ovakve činjenično - pravne situacije proizašao je masovni priliv tužbi koje sudove drastično ometaju u redovnom obavljanju poslova i time stavljaju u nepovoljan položaj kako sudije koje i ulaganjem vanrednih napora ne mogu da savladaju ovakav priliv, tako i parnične stranke čiji tužbeni zahtevi ne mogu da budu rešeni blagovremeno, a isto tako će u bliskoj budućnosti pogađati i državu jer će kao posledica ovog nesavladivog stanja proizaći zahtevi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji će biti praćeni ogromnim troškovima koje će država imati po osnovu isplata naknada štete.
Pozivajući se na rešenje koje je država u saradnji sa bankama pronašla kada se radilo o kreditima građana u švajcarskim francima, apelujemo na Vladu Republike Srbije da oformi radnu grupu sa relevantnim članovima predstavnicima nadležnih ministarstava, NBS, poslovnih banka i sudija, koja radna grupa bi imala za cilj iznalaženje modela za što efikasnije, ekonomičnije i svrsishodnije prevazilaženje ove situacije.
Ilustracije radi, parnična odeljenja osnovnih sudova koji postupaju u prvom stepenu su ove godine utrostručili mesečni priliv novih predmeta, pa tako sudija koji postupa u ovoj materiji dnevno primi i po više desetina tužbi sa ovim tužbenim zahtevom. Sudovi su u svemu postupali stručno, odgovorno, predano, iznalazili rešenja koja im Zakon o praničnom postupku dozvoljava (čl.291 ZPP-a) kako bi na što pogodniji način rešavali ovakve predmete, međutim, ni taj mehanizam na duže staze ne daje rezultate jer usled zabrane zapošljavanja postoji manjak sudskog osoblja (sudijskih pomoćnika, pripravnika, zapisničara) koji bi mogli da potpomognu rad sudija.
Kao dokaz da se radi o masovnoj pojavi koja tek uzima zalet, svedoče i primeri gde se građani javnim proglasima, lecima, plakatima polepljenim čak i po autobuskim stajalištima pozivaju da se obrate advokatima kako bi ih oni zastupali u sporovima ove vrste. Nemali je broj i onih tužbenih zahteva koji po vrednosti predmeta spora jedva prelaze 1.000,00 dinara, ali svaki takav zahtev nužno mora biti predmet rada suda. Prvo prvostepenog, a zatim i drugostepenog suda po žalbi nezadovoljne strane - banke, koja ne želi da prihvati nedvosmislenu i ujednačenu sudsku praksu da se u tim slučajevima radi o neosnovanom bogaćenju.
Apsolutno je nesporno pravo građana da svoje pravo zaštite pred sudom, ali da bi im sudska zaštita bila delotvorna ona mora biti i blagovremena, zakonita, pravična i u razumnom roku. Ova situacija utiče na građane sa svim drugim građanskopravnim zahtevima (raspravljanje sutekovine, naknade šteta, utvrđivanje ništavosti, poništaja, raskida ugovora, parnice proistekle iz spornih ostavinskih postupaka, smetanje poseda i drugo, koja materija je inače u poslednjih više od deset godina najzastupljenija u sudovima) na način da ne mogu svoja prava da zaštite na celishodan način, jer sudovi postaju servisi za rešavanje pitanja troškova obrade kredita kod banaka.
