Oleksandar Levčenko, ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH 2010.-17., konzul Ukrajine u SR Jugoslaviji 1993-97., pripravnik na filozofskom fakultetu, Beogradskog univerziteta 1984.-85. Nezavisni analitičar. Profesor Državnog poreznog univerziteta (Kijev), objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Zvanični Baku dosledno sprovodi politiku jačanja sopstvene strateške autonomije i postepenog smanjenja ruskog uticaja na Južnom Kavkazu. Važan element ovog kursa bio je IV Globalni medijski forum u gradu Šuša, posvećen ulozi sredstava javnog informisanja u promovisanju mira, obnovi poverenja i suprotstavljanju dezinformacijama. Događaj je okupio oko 160 predstavnika vodećih svetskih medija, međunarodnih organizacija, naučne i ekspertske zajednice iz 54 zemlje.
Tokom foruma predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, komentarišući otpor Ukrajine ruskoj agresiji, naglasio je da je nemoguće pobediti narod koji teži nezavisnosti i očuvanju sopstvenog identiteta. Prema njegovim rečima, iskustvo Azerbejdžana, koji se dugo suočavao sa okupacijom dela svoje teritorije, potvrđuje ispravnost ovog principa. On je takođe istakao da rat mora biti okončan, a međunarodno priznate granice država ne mogu se menjati upotrebom sile niti bez slobodno izražene volje naroda odgovarajuće zemlje.
Istovremeno, Baku aktivno produbljuje ekonomsku saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći slabljenje ruskih pozicija na Kavkazu. Tokom sastanka ministra ekonomije Azerbejdžana Mikaila Džabarova sa američkom delegacijom koju je predvodio senator Stiv Dejns, strane su potvrdile opredeljenje za razvoj strateškog partnerstva i razgovarale o perspektivama proširenja saradnje u oblastima trgovine, investicija, energetike, veštačke inteligencije, digitalne ekonomije, eksploatacije i prerade kritično važnih minerala, kao i industrijske saradnje. Posebna pažnja posvećena je razvoju Srednjeg koridora kao jedne od ključnih ruta međunarodne trgovine i regionalne ekonomske integracije.
Širenje političkog dijaloga između Bakua i Vašingtona svedoči o formiranju dugoročnog strateškog partnerstva zasnovanog na obostranom interesu i pragmatičnoj saradnji. Azerbejdžan se sve sigurnije afirmiše kao samostalan centar donošenja odluka na Južnom Kavkazu, koji samostalno određuje svoje spoljnopolitičke i ekonomske prioritete.
Dosledno sprovođenje odredbi Povelje o strateškom partnerstvu, razvoj mehanizama ekonomskog dijaloga i priprema praktičnih „mapa puta“ potvrđuju sistemski i dugoročni karakter azerbejdžansko-američke saradnje. Za međunarodne investitore to predstavlja važan signal političke stabilnosti zemlje, predvidljivosti državne politike i postojanja povoljnih uslova za realizaciju velikih investicionih projekata.
U uslovima geopolitičke nestabilnosti i rasta rizika korišćenja tradicionalnih transportnih ruta preko teritorije Rusije, Azerbejdžan se postepeno pretvara u ključnu kariku transportno-logističkog povezivanja između Evrope i Azije. Razvoj Srednjeg koridora (Transkaspijske međunarodne transportne rute) jača poziciju zemlje kao jednog od glavnih regulatora evroazijskog tranzita i stvara alternativnu infrastrukturu međunarodnog transporta sposobnu da obezbedi otpornost globalnih lanaca snabdevanja.
Istovremeno, Azerbejdžan se sve aktivnije integriše u savremene visokotehnološke proizvodne i naučne projekte. Razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o saradnji u oblastima veštačke inteligencije, digitalne ekonomije i kritično važnih minerala ukazuju na to da zemlja zapadnim partnerima nudi ne samo energetske resurse, već i perspektivno tehnološko partnerstvo. Na taj način Azerbejdžan se postepeno udaljava od tradicionalne slike države koja se oslanja isključivo na eksploataciju nafte i gasa, koristeći savremene geopolitičke prilike za diverzifikaciju ekonomije i integraciju u globalne tehnološke procese.
Slabljenje ruskog uticaja na Južnom Kavkazu stvara novu ravnotežu snaga u kojoj Baku sve aktivnije preuzima ulogu vodećeg regionalnog centra političke i ekonomske gravitacije. Produbljivanje strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama potvrđuje opredeljenje Azerbejdžana za dugoročnu saradnju sa zapadnim državama i međunarodnim institucijama.
Važna komponenta ove politike jeste razvoj međunarodne logističke infrastrukture uz podršku Svetske carinske organizacije. Tokom sastanka ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhuna Bajramova sa generalnim sekretarom Svetske carinske organizacije Ijanom Saundersom, strane su razgovarale o mehanizmima za pojednostavljenje međunarodne trgovine i povećanje efikasnosti globalnih lanaca snabdevanja. Istaknuto je značajno jačanje uloge Azerbejdžana u međunarodnoj logistici zahvaljujući povećanju kapaciteta železničke pruge Baku–Tbilisi–Kars, razvoju Srednjeg koridora, modernizaciji Bakuske međunarodne pomorske trgovačke luke i proširenju mogućnosti Slobodne ekonomske zone „Aljat“.
Proširenje saradnje Azerbejdžana sa Svetskom carinskom organizacijom i zapadnim partnerima odražava duboku transformaciju geopolitičke situacije na Južnom Kavkazu. U uslovima postepenog slabljenja ruskog uticaja, zemlja jača svoju poziciju kao strateško transportno-logističko čvorište koje obezbeđuje funkcionisanje alternativnih transportnih i energetskih pravaca između Evrope i Azije, povećavajući sopstveni značaj za međunarodnu trgovinu, energetsku bezbednost i diverzifikaciju globalnih lanaca snabdevanja.
Paralelno s tim, Azerbejdžan dosledno razvija vojnu saradnju sa zapadnim bezbednosnim strukturama. Ministar odbrane Zakir Hasanov izjavio je da se razmatraju mogućnosti učešća azerbejdžanskih pripadnika oružanih snaga u novim mirovnim operacijama pod okriljem Ujedinjenih nacija i NATO-a.
Od 1999. godine više od tri hiljade pripadnika Oružanih snaga Azerbejdžana učestvovalo je u međunarodnim mirovnim misijama na Kosovu, u Avganistanu i Iraku, dok azerbejdžanski mirovni kontingent danas nastavlja da izvršava zadatke u Južnom Sudanu. Ovo iskustvo dobilo je pozitivne ocene međunarodnih organizacija i značajno je ojačalo ugled Azerbejdžana kao odgovornog učesnika međunarodnog sistema bezbednosti.
Proširenje učešća Azerbejdžana u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i NATO-a svedoči o kvalitativnoj transformaciji njegove uloge u regionalnoj i globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. U uslovima smanjenja ruskog uticaja na Južnom Kavkazu, Baku pokazuje sposobnost da objedini političku samostalnost, vojnu sposobnost i aktivnu međunarodnu saradnju, učvršćujući svoju poziciju kao uticajnog regionalnog aktera koji daje značajan doprinos očuvanju međunarodne stabilnosti i bezbednosti.
