Oleksandar Levčenko: Kako je Kremlj privatizovao pobedu nad nacizmom

Vladimir Putin i Kremlj su tokom cele protekle nedelje podizali tenzije oko ovogodišnjeg održavanja vojne parade 9. maja na Crvenom trgu. Napadi ukrajinskih dronova na ruske objekte vojne infrastrukture i rafinerije nafte koje rade za rat u Ukrajini na udaljenosti do 2 hiljade kilometara, doveli su protivvazdušnu odbranu RF u stanje šoka. Kremlj je koncentrisao gotovo svu PVO i PRO oko Moskve i Moskovske oblasti, stvarajući nekoliko prstenova protivvazdušne odbrane. Međutim, time su svi ostali regioni Rusije ostali praktično nezaštićeni. Na tim teritorijama gotovo da nema sredstava PVO i PRO, pa ukrajinski dronovi tamo uništavaju ruski vojno-industrijski kompleks. U početku je Moskva pokušavala da prikaže kako se navodno ništa ozbiljno ne dešava, ali je sada shvatila razmere sopstvenih gubitaka i obim ukrajinskih napada. Moskva je predložila mirovnu pauzu za 8–9. maj radi održavanja vojne parade. Kijev je, sa svoje strane, predložio mirovnu pauzu od 6. do 9. maja. Putin je ignorisao ukrajinski predlog, na šta je Zelenski izjavio da se tada neće pridržavati primirja 8–9. maja.

Kremlj je odlučio da još jednom pretvori održavanje parade u Moskvi u sopstvenu informacionu kampanju kako bi nekako opravdao strahovanja od mogućnosti njenog otkazivanja u poslednjem trenutku zbog pretnje udarima ukrajinskih dronova. Prvi put u poslednjih 20 godina Putin je doneo odluku da ne izvodi vojnu tehniku. Međutim, potom se pokazalo da su sama strahovanja Moskve uticala i na odluku mnogih lidera drugih država sveta da odbiju da dođu na Paradu pobede. Moskva gubi ugled pred međunarodnom zajednicom i počinje ozbiljno da gubi nerve. Počele su da stižu pretnje Kijevu odmazdom i uništenjem centra grada. Stranim ambasadama Moskva je predložila da se evakuišu iz prestonice Ukrajine. Zvanični Brisel i evropske prestonice nisu podlegli uceni Kremlja. Uveče 8. maja, uz posredovanje predsednika SAD, postignut je dogovor o primirju za period 9–11. maja, kao i o razmeni ratnih zarobljenika u odnosu hiljadu za hiljadu. Vladimir Zelenski je izdao ukaz kojim zabranjuje bombardovanje Moskve i Crvenog trga, navodeći koordinate mesta održavanja parade u glavnom gradu Rusije.

U celom svetu je poznato da je Moskva odlučila da privatizuje pobedu nad Trećim rajhom isključivo kao navodno dostignuće Rusije. Istina, Kremlj se stidi da pomene da inicijator Drugog svetskog rata nije bila samo hitlerovska Nemačka, već i staljinistički Sovjetski Savez, koji je kao saveznik Berlina takođe napao Poljsku u septembru 1939. godine. Do juna 1941. Moskva je politički podržavala sve agresivne akcije Hitlera. Pri tome je, koristeći status saveznika Nemačke, pokušavala da zauzme i okupira mnoge evropske zemlje. Od Finske, Poljske i Rumunije otrgnute su ogromne teritorije u korist SSSR-a, dok je Crvena armija jednostavno okupirala Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Teritorije tih zemalja su anektirane i uključene u sastav Sovjetskog Saveza. Istina, tamo su održani nekakvi pseudo-referendumi čiji su rezultati bili falsifikovani. Sve kao što se sada događalo na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine. Nasilno zauzimanje teritorija, ruska vojska organizuje pseudo-referendum, rezultati se falsifikuju i eto — navodno su nove teritorije same zatražile da uđu u sastav Rusije.

Kada je Hitler nadmudrio Staljina i napao SSSR, tek tada, od 22. juna 1941. godine, Moskva postaje član antifašističke koalicije.
Sada Kremlj želi da nametne svetu mišljenje da je navodno samo zahvaljujući Rusiji rat protiv nacista uspešno završen. Međutim, brojke govore sasvim drugačije. Bez ekonomske, finansijske i vojne pomoći SAD i saveznika sovjetska armija nikada ne bi mogla da pobedi Vermaht. Samo aviona su SAD isporučile tri puta više nego što je proizvodio Sovjetski Savez. A osim aviona bili su tu tenkovi, granate, prehrambeni proizvodi i finansijska pomoć. Osim toga, statistika pokazuje da u ratu protiv hitlerovaca nisu najviše ginuli Rusi, već upravo Ukrajinci. Među 20 miliona ubijenih sovjetskih građana ukrajinski gubici dostižu skoro 10 miliona, što je za milion i po više nego kod Rusa. A među demografskim gubicima SSSR-a od 27 miliona ljudi, ukrajinski udeo iznosi strašnih 14,3 miliona. To je za 3 miliona više nego kod Rusa. Među ekonomskim gubicima SSSR-a u Drugom svetskom ratu udeo Ukrajine je ponovo na prvom mestu — 48%.

A među kolaboracionistima Trećeg rajha najviše je bilo upravo etničkih Rusa. Nekoliko miliona njih služilo je u Ruskoj oslobodilačkoj armiji i Ruskoj nacionalnoj oslobodilačkoj armiji, koje su bile pod komandom nemačkog Vermahta. Među svim nacionalnim SS jedinicama Rusi su ponovo činili veliku većinu, čak i u poređenju sa svim narodima SSSR-a zajedno. Pri tome je kremaljska propaganda stalno optuživala Ukrajince, Litvance, Letonce, krimske Tatare, Čečene i Inguše za kolaboracionizam. Međutim, pokazuje se da su Ukrajinci u redovima nemačkog Vermahta imali samo 2 bataljona, dok su Rusi imali čitave dve armije, što je 50 puta više. Osim toga, u SS-u je postojala jedna ukrajinska divizija, dok su Rusi imali 3 SS divizije (1. i 2. ruska SS divizija i divizija „Rusland“, plus 15. ruski kozački SS korpus koji se sastojao od još 3 divizije). Dodajte tome da su Rusi imali posebnu SS brigadu „Družina“, poseban ruski SS puk „Varjag“ i do 20 posebnih ruskih SS bataljona. Dakle, u SS-u je Rusa bilo 12 puta više nego Ukrajinaca. I to uprkos činjenici da je Moskva nezakonito deportovala sve krimske Tatare, Čečene i Inguše iz njihovih domova navodno zbog kolaboracionizma i dozvolila im da se vrate tek posle nekoliko decenija. Nakon nasilnog iseljavanja autohtonog naroda Krima — krimskih Tatara — tamo su dovedene desetine hiljada Rusa iz udaljenih regiona RF, koji su i stvorili rusku većinu na poluostrvu. Masovno preseljavanje Rusa na teritorije nakon deportacije Čečena i Inguša nije se dogodilo, jer su to bile visoke planine Kavkaza i tamo niko nije želeo da ide.

9 maja 2010. godine Vladimir Putin je na paradi na Crvenom trgu imao drskosti da izjavi da bi Rusija i bez Ukrajine mogla da pobedi nacizam. Pri tome je, naravno, prećutao da je upravo Moskva 1939–1941. bila saveznik nacističke Nemačke, a da su u borbi protiv Trećeg rajha upravo Ukrajinci dali najviše života. Iako je među onima koji su sa oružjem u rukama služili Hitleru bilo najviše etničkih Rusa. Putin to stalno prećutkuje ne samo ruskom narodu, već i međunarodnoj zajednici.

U redovima Prvog, Drugog i Trećeg ukrajinskog fronta služili su uglavnom Ukrajinci. Prvi ukrajinski front oslobodio je Krakov, Vroclav, Drezden i Berlin. Tamo su služili mobilisani sa severa Ukrajine — iz regiona Sumi, Černigov, Kijev, Žitomir i Luck. Tamo je služio i moj deda, koji je stigao do Berlina. Drugi ukrajinski front, koji se sastojao uglavnom od Ukrajinaca mobilisanih iz centralnih regiona Ukrajine — Poltava, Čerkasi, Vinica i Černovci — oslobodio je Čehoslovačku. Zato, ako neko iz Slovačke želi da se pokloni oslobodiocima, treba da ide ne u Moskvu, već u Kijev. Treći ukrajinski front sastojao se od boraca mobilisanih uglavnom sa juga Ukrajine — iz regiona Odesa, Herson, Nikolajev, Zaporožje i Mariupolj. Treći ukrajinski front prošao je kroz Rumuniju, Bugarsku i Jugoslaviju i nastavio do Mađarske i Austrije. Moj drugi deda poginuo je kao partizan u borbi protiv nemačke okupacije, a njegov praunuk poginuo je u Donbasu u borbi protiv ruske okupacije. Moja tetka, koja ima 90 godina, preživela je nemačku okupaciju 1941–43. i rusku 2022. godine. To je region Černigova. Ona smatra da je ruska okupacija bila čak strašnija od hitlerovske. I dok su veterani Drugog svetskog rata bili živi, Moskva sebi nije mogla da dozvoli da napadne Ukrajinu. Veterani bi raskomadali svakoga ko bi posegnuo za Kijevom kao najstarijim gradom u celom slovenskom svetu. Tek kada veterana više nije bilo zbog starosti, Kremlj je pokazao svoje pravo lice agresora.

Zato ne zaboravimo poznatu frazu bivšeg britanskog premijera Winston Churchill, koji je još krajem 40-ih godina prošlog veka rekao da će se „fašisti budućnosti nazivati antifašistima“. Već tada je Čerčil mislio na Moskvu i Ruse.