Oleksandr Levčenko: Rusija nije najveća slovenska država već mešavina imperija

Moskva je uvek želela da u svojoj propagandi objasni zašto bi trebalo stalno da osvaja strane teritorije i zemlje. „Treći Rim“ je verski i politički koncept koji je u 16. veku formulisao monah iz Pskova Filofej, prema kojem je Moskva navodno naslednik Rimskog carstva i Vizantije. Doktrina tvrdi da je Moskva poslednji, pravi centar pravoslavnog sveta i da „ne bi trebalo da postoji četvrti“. Navodno je Prvi Rim pao, Drugi Rim (Carigrad) je pao zbog izdaje pravoslavlja, a Moskva je postala Treći Rim — centar prave vere. Ideja je korišćena da potkrepi pretenzije Moskovske države na ulogu branioca celog pravoslavlja i da opravda stalnu ekspanziju. Iako je koncept nastao u 16. veku, vekovima je aktivno korišćen za oblikovanje ruske ideologije velikih sila i ideje „ruskog sveta“ kao komponente ruske fašističke ideologije - rusizma. Putinovo okruženje ga je shvatilo kao oružje za sprovođenje ekspanzionističke politike protiv drugih država. Pravoslavnih pre svega.

Koliko su ove izjave o “trećem Rimu“ neosnovane svedoče brojne istorijske činjenice. Podsetimo se da je Moskva, kao mali grad, osnovana 1147. godine od strane kneza Jurija Dolgorukog, koji je rođen u Kijevu i bio je sin Velikog Kijevskog kneza Vladimira Monomaha. Poređenja radi, Kijev kao centralni grad na spoju dva najveća saveza slovenskih plemena Anta i Sklavena, pominje se 482. godine. Kijev je osnovan na vekovnim slovenskim teritorijama. Kijev nije samo najstariji, već i najveći grad u slovenskom svetu. Mora se zapamtiti da su Moskva i Sankt Peterburg osnovani na istorijski ugro-finskim teritorijama. Kijev je bio drugi najveći grad u Evropi u 11. i 12. veku i bio je centar najveće evropske države tog vremena - Kijevske Rusi (ne Kijevske Rusije kako je netačno neko preveo na srpski jezik slučajno ili namerno), koju su Mongoli i Tatari uništili 1240. godine.

Moskva je osnovana na teritoriji gde je milenijumima živelo neslovensko stanovništvo. Bila je na granici ugro-finskog plemena Merja i baltičkog plemena Goljad. Direktni potomci Balta su savremeni Litvanci i Letonci. A u ugro-finske narode spadaju Finci, Mađari, Estonci i veliki broj naroda savremenog evropskog dela Rusije i Sibira. Sloveni su na teritoriju savremenog evropskog dela Rusije došli tek sredinom 8. veka sa teritorije istočne i severne Poljske. I nisu došli u velikom broju u poređenju sa ogromnim prostranstvima gde su se naselili. Poređenja radi, Sloveni su na teritoriju savremene Češke i Slovačke došli sa teritorije Ukrajine (plemena Sklavi) krajem 5. veka. A na teritoriju Balkanskog poluostrva Sloveni su došli u 6. veku, takođe sa teritorije Ukrajine. To su bila brojna plemena Anta i Sklava.

Podsetimo se da je pradomovina svih savremenih Slovena teritorija savremene centralne, severne i zapadne Ukrajine, kao i istočne, centralne i severne Poljske. Stoga, reći da su savremeni Rusi najveća slovenska braća, kako su često voleli da kažu u Moskvi ili Sankt Peterburgu, apsolutno je netačno. Savremeni Rusi imaju velike etničke slojeve od ugrofinskih, delimično baltskih i mnogo od Tatara. A najviše od svega slovenskog imaju od Poljaka. To su jednostavne istorijske činjenice koje ne vole da pominju u Rusiji. Ime Moskva je hidronim. To jest, grad je dobio ime po reci Moskvi, na čijim se obalama nalazi. U početku se zvao Kučkovo. Ovo selo je bilo u vlasništvu bogataša po imenu Kučka. Kakav čovek tako i prezime pa i naziv naselja. Posle se zvalo Moskva, što sa ugrofinskog jezika Merja može značiti „mutna voda“. Na baltičkom jeziku Goljad može značiti „vlažno mesto“.

Nakon poraza Kijevske Rusi 1242. godine, osnovana je tatarska država Zlatna Horda sa centrom u gradu Saraju na srednjem toku reke Volge. Bila je deo velike države sinova Džingis-kana, koja se prostirala od Tihog okeana do Poljske i do ušća reke Dunav. U njen sastav su ušle sve teritorije nekadašnje Kijevske Rusi. Postavlja se pitanje kako je trećerazredni gradić Moskva postao glavni centar države, koja je po teritoriji najveća na svetu. Možemo sa sigurnošću reći da pre uništenja Kijevske Rusi Moskva nije igrala nikakvu ulogu.

Moskva je prvi put postala centar veoma male kneževine istog imena 1263. godine. Njen knez je bio sin Aleksandra Nevskog, Danilo. Aleksandar Nevski je legendarna ličnost u ruskoj istoriji. Navodno je pobedio u bici sa odredom Šveđana 1240. godine na Čudskom jezeru i pobedio vojsku Tevtonskog reda 1242. godine na reci Nevi. U blizini Čudskog jezera živelo je ugro-finsko pleme Čud, blizu grada Pskova, a na Nevi ugro-finsko pleme Ižora, blizu današnjeg Sankt Peterburga. Dolaskom Mongola i Tatara, Aleksandar Nevski je shvatio da je bolje da se ne bori protiv njih, već da sarađuje i bude pouzdan pomoćnik u upravljanju teritorijama koje su osvojili. Postao je saradnik, a njegovi sinovi i unuci su se takođe pridržavali politike saradnje sa Zlatnom Hordom. Stoga se uspon Moskovske kneževine povezuje isključivo sa sporazumima moskovskih kneževa sa tatarskim kanovima o ispunjavanju svih njihovih hirova. Poznato je da su moskovski kneževi podmićivali kanove Zlatne Horde velikodušnim poklonima za dobijanje prava za naplatu poreza od svih okupiranih kneževina bivše Kijevske Rusije. Moskovski kneževi su pomagali okupatorima da unište sve kneževe bivše Kijevske Rusi koji su se opirali Mongolima i Tatarima. Moskva je uzimala te teritorije za sebe kao poklon za lojalnost. To jest, Moskva je bila izdajnik ideje Rusi.

Od 1363. godine, teritorije moderne Ukrajine su povratile od Tatara trupe Velikog kneževstva Litvanije. Ukrajinske zemlje su nastavile svoj razvoj, odvojeno od teritorija moderne Rusije koje su ostale pod Zlatnom Hordom. U međuvremenu, moskovski kneževi su se obogatili naplaćujući poreze umesto Tatara. U Moskvi su mnoge zgrade počele da se grade od kamena, koji je bio mnogo skuplji od drveta. Kamene kuće su retko gorele, za razliku od drvenih, pa je vremenom Moskva dobila naziv belokamena. Moskovska kneževina je izvršila svoja prva teritorijalna osvajanja 1301. godine, zauzevši male teritorije od Rjazanjske kneževine. Nakon 200 godina stalnih osvajanja, Moskovska kneževina se uvećala desetine puta. Sve na račun svojih suseda. Stoga, čak i sada, zemlje koje se graniče sa Rusijom moraju biti posebno oprezne. Napad iz Moskve je uvek moguć, biće podmukao i neočekivan.

Moskva je uspela da podmiti i privuče sebi rezidenciju kijevskog mitropolita akumuliranim novcem. Zatim, posle nekog vremena, preimenovala je Kijevsku pravoslavnu mitropoliju u Moskovsku. To je bilo 1448. godine. Ali ne zaboravite da čim je kijevski mitropolit 1299. godine napustio Kijev i preselio se u Vladimir Suzdaljski, iskušan je novcem i mirom od tatarskih napada, Kijevljani su odmah izabrali novog mitropolita. Kijevljani su se dugo borili protiv tatarskog jarma, pa su napadi trupa Zlatne Horde bili stalni, za razliku od Vladimira Suzdaljskog i Moskve, gde su vladali sinovi Aleksandra Nevskog, koji su bili prijatelje tatarskih kanova.

Godine 1589, Moskovska država je prevarom pozvala carigradskog patrijarha Jeremiju II da je poseti i prisilila ga da silom posveti svog posebnog moskovskog patrijarha. Jeremija II nije želeo to da uradi, ali je stavljen u kućni pritvor i posle skoro godinu dana zatočeništva jeste pristao da dodeli čin patrijarha mitropolitu moskovskom Jovu.

Pre toga, veliki knez moskovski Ivan IV Grozni proglasio se carem 1547. godine. Pod Ivanom Groznim, Moskva je počela da osvaja teritorije Zlatne Horde, koje su se počele raspadati zbog unutrašnjih sukoba na mnoge kanate. Ivan Grozni je prvo osvojio Kazanjski i Astrahanski kanat. Kasnije su i drugi delovi Zlatne Horde bili osvojeni od strane Moskve. Većina tatarskog stanovništva je takođe počela da se naziva Rusima. Stoga, savremeni Rusi imaju slovenske korene od Poljaka, mnogo su preuzeli od ugro-finskih naroda koji su bili lokalno stanovništvo, i brojnih turskih naroda zarobljene Zlatne Horde, od kojih je većina takođe bila rusifikovana. Njihovo osvajanje pratili su brojni krvavi masakri civila. Kada su moskovske trupe zauzele Kazanj, svedoci kažu da je cela reka Volga pocrvenela od krvi ubijenih nenaoružanih stanovnika. Zbog toga su stanovnici Moskovske države počeli da se nazivaju kasapima, odnosno, iz tatarskog jezika - mesari.

Godine 1571, trupe Krimskog kanata su zauzele Moskvu i spalile je. Krimski kanat je u početku pomagao Moskovskoj državi u borbi protiv Zlatne horde, jer je i sam želeo da stekne potpunu nezavisnost. Ali kada su moskovske trupe počele da masakriraju tatarsko muslimansko stanovništvo, krimski kan je odlučio da interveniše. Ivan Grozni, da bi nekako umirio krimskog kana, odrekao se titule cara, obećao da će vratiti nezavisnost Kazanjskom i Astrahanskom kanatu i podelio Moskovsku državu na dva dela koja su formalno bila nezavisna (Opričnica i Zemstvo). Moskva je plaćala danak Krimskom kanatu do 1700. godine. Najviše zločina u moskovskoj vojsci tokom bitaka počinile su jedinice tadašnjeg Vagnera. Kremlj je aktivno koristio jedinice od ljudi koji su na slobodi činili ubistva, a kako ne bi bili suđeni, bežali su u paravojne jedinice koje su pomagale moskovskoj vojsci u borbi. Tada tim ubicama nije bilo dozvoljeno da budu suđene. Vagnerovci tog vremena nazivani su „dobrovoljnim ljudima“. Na primer, tokom bitaka na teritoriji moderne Letonije, gde je u to vreme sredinom 16. veka postojala država Livonski red, „dobrovoljni ljudi“ su prvo silovali lokalne žene, zatim ih ubijali, a potom mrtve vešali na drveće. Iako je srednji vek poznavao mnoge krvave zločine, o takvima se sa strahom govorilo u ovom delu Evrope. Slične zločine činili su „dobrovoljni ljudi“ i moskovska vojska tokom mnogih vekova prilikom osvajanja narednih teritorija. Treba razumeti da su, kada su sovjetske trupe 1., 2. i 3. beloruskog fronta, čiji su vojnici većinom bili etnički Rusi, ušle u Nemačku 1945. godine, silovale 2 miliona nemačkih žena i devojčica. 1. ukrajinski front je takođe bio u Nemačkoj. Ali tamo je bilo vrlo malo takvih slučajeva. Na kraju krajeva, većina boraca bili su Ukrajinci. Treba podsetiti da je, kada je ruska vojska došla na Balkan u drugoj polovini 19. veka, većina njenih boraca takođe bila Ukrajinci.

Oni su bili uglavnom među običnim vojnicima. Međutim, generali i oficiri su uglavnom bili Rusi. Treći ukrajinski front, koji je oslobodio Beograd zajedno sa jedinicama jugoslovenskih partizana predvođenih Titom 20. oktobra 1944. godine, takođe je imao većinu ukrajinskog osoblja. Svi su bili iz južnog dela Ukrajine - iz regiona Odese, Hersona, Nikolajeva, Zaporožja i Mariupolja. Ovi gradovi su mnogo stradali od stalnog ruskog granatiranja tokom rata koji je Moskva pokrenula 2022. godine. Tokom ruske opsade Mariupolja, tamo je poginulo 80.000 civila. Rusi ne dozvoljavaju nijednoj međunarodnoj organizaciji tamo da sprovede dokumentarno istraživanje. Ogromni gubici stanovništva objašnjavaju se činjenicom da su Rusi krajem zime odsekli grad od 700.000 stanovnika od grejanja, struje i vode. Ljudi su jednostavno umirali desetinama hiljada zbog nedostatka grejanja, vode i hrane. Hiljadu žena sa malom decom krilo se od granata u Mariupoljskom dramskom pozorištu. Reč „Deca“ bila je ispisana ciglama oko pozorišta. Ali to nije sprečilo ruske pilote da izvrše bombardovanje pozorišta. U trenutku je poginulo 1.000 ljudi, od kojih je polovina bila mala deca. Tokom okupacije grada, Moskva je spektakularno obnovila ovo pozorište, a u novogodišnjoj noći 2026. godine održala je diskoteku. Na kostima mrtve dece. Sada je plan Kremlja da Kijev pretvori u drugi Mariupolj. Moskva stalno uništava termoelektrane i generatore električne energije u ukrajinskoj prestonici balističkim i krstarućim raketama. Ima mnogo dana kada grad od 3 miliona stanovnika ostaje bez grejanja, energije i vode, a neka naselja ih nemaju nedeljama na mrazu od minus 15 stepeni, ovih dana se očekuje -25 stepeni. Ovo je još jedan ratni zločIn za koji će rukovodstvo Kremlja biti suđeno na međunarodnom sudu.

Poslednji put su ukrajinske trupe, zajedno sa Poljacima, zauzele Moskvu 1618. godine. To su bili Kozaci predvođeni hetmanom Sagajdačnim. Moskva je tada platila veliki otkup i odrekla se značajnih teritorija da bi dobila mir. Prošlo je više od 400 godina i stanovništvo Moskve jednostavno se ne seća kako je bilo biti pod okupacijom. Sada su Rusi okupirali deo teritorije Ukrajine i točak istorije može da napravi još jedan krug. Nikad se ne zna gde će to odvesti. Ne možete ponižavati narod koji je predak većine Slovena. Putin, čiji su roditelji rođeni u Tverskoj oblasti, gde je istorijski živelo ugro-finsko pleme Merja, a sam iz Sankt Peterburga, gde je milenijumima živelo ugro-finsko pleme Ižora, trebalo bi da ovo razume, kao i moskovski patrijarh Kiril, koji sebe proglašava Ugro-finskim iz plemena Erzja. Na početku rata, Kiril je Ukrajince nazvao antihristima jer su počeli da se opiru ruskoj agresiji.

Danas, istorijski slovenski Kijev nastavlja da se bori protiv agresije istorijski ugro-finske Moskve.

Autor: Oleksandr Levčenko