Oleksandar Levčenko, ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH 2010.-17., konzul Ukrajine u SR Jugoslaviji 1993-97., pripravnik na filozofskom fakultetu, Beogradskog univerziteta 1984.-85. Nezavisni analitičar. Profesor Državnog poreznog univerziteta (Kijev), objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Prema medijskim izveštajima, u Gruziji su organi za sprovođenje zakona, u saradnji sa Federalnim istražnim biroom SAD, prekinuli delovanje kanala za isporuku vazduhoplovnih komponenti u Rusku Federaciju koje podležu međunarodnim sankcijama. Prema navodima medija, na zahtev FBI-ja u Tbilisiju je privedena državljanka Ruske Federacije osumnjičena za nezakonite transakcije robom dvostruke namene, uključujući vazduhoplovne komponente koje podležu sankcionim ograničenjima. Hapšenje je usledilo u trenutku pojačanog međunarodnog nadzora nad sprovođenjem režima sankcija i intenziviranja borbe protiv šema za njihovo zaobilaženje.
Prema informacijama gruzijskih organa za sprovođenje zakona, osumnjičena se nalazila na međunarodnoj poternici Interpola po zahtevu američke strane. Na teret joj se stavlja učešće u zločinačkom udruživanju, pomaganje nezakonitom izvozu sankcionisane robe i pranje novca u okviru slučaja koji se odnosi na isporuku vazduhoplovnih komponenti Rusiji.
Ovaj slučaj pokazuje nastojanje Tbilisija da potvrdi svoju privrženost međunarodnim pravilima izvozne kontrole i izbegne optužbe za pomaganje u zaobilaženju sankcija protiv Moskve. Za gruzijske vlasti pitanje poštovanja režima sankcija dobija poseban značaj zbog rizika od uvođenja sekundarnih ograničenja od strane Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, što bi moglo imati negativne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Operacija hapšenja ruske državljanke ima i širu geopolitičku dimenziju. U uslovima postepenog slabljenja uticaja Moskve na Kavkazu, Gruzija nastoji da pokaže sposobnost samostalnog donošenja odluka u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i međunarodnim obavezama. Postupci gruzijskih organa za sprovođenje zakona mogu se posmatrati kao signal međunarodnim partnerima o spremnosti Tbilisija na saradnju u suzbijanju transnacionalnog kriminala i nezakonitih mehanizama zaobilaženja sankcija.
Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama usvojena je zakonodavna inicijativa usmerena na suzbijanje jačanja uticaja Komunističke partije Kine, Irana i Ruske Federacije u Gruziji. Dokument predviđa procenu aktivnosti stranih obaveštajnih struktura u zemlji, kao i pripremu odgovarajućeg izveštaja uz učešće Stejt departmenta SAD, američkih obaveštajnih službi i Ministarstva odbrane SAD.
Poseban deo dokumenta odnosi se na izradu petogodišnje strategije razvoja američko-gruzijskih odnosa, koja treba da odredi prioritetne oblasti saradnje, obim podrške i perspektive produbljivanja ekonomskih, političkih i bezbednosnih veza između Vašingtona i Tbilisija.
U širem kontekstu, ova inicijativa posmatra se kao instrument za procenu spoljnopolitičkog kursa Gruzije i njene spremnosti da jača partnerstvo sa zapadnim državama. Cilj joj je analiza razmera spoljnog uticaja i razvoj mehanizama za suprotstavljanje pokušajima Rusije i Kine da prošire svoje prisustvo u regionu.
Za Tbilisi ovaj dokument može predstavljati svojevrstan test doslednosti spoljne politike. Produbljivanje saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama otvara mogućnosti za jačanje ekonomske otpornosti, razvoj odbrambenih kapaciteta i dalju integraciju Gruzije u evropske i evroatlantske strukture.
Gruzijsko društvo poslednjih godina aktivno raspravlja o pitanju spoljnog uticaja i potrebi očuvanja nezavisnog državnog kursa. U tom kontekstu, saradnja sa SAD i drugim zapadnim partnerima posmatra se kao jedan od mehanizama za jačanje suvereniteta i suprotstavljanje hibridnim pretnjama.
Skup poslednjih događaja — od istrage o isporukama sankcionisane robe do zakonodavnih inicijativa u SAD — ukazuje na rastuću pažnju Zapada prema ulozi Gruzije u regionalnoj bezbednosti. Pred Tbilisijem se nalazi zadatak ne samo da deklarativno potvrđuje privrženost međunarodnim principima, već i da je potvrđuje konkretnim delovanjem kroz obezbeđivanje transparentnosti, vladavine prava i strateškog partnerstva sa zapadnim državama.
Istovremeno, gruzijski organi za sprovođenje zakona pojačali su mere usmerene na suzbijanje aktivnosti struktura koje bi mogle biti povezane sa širenjem stranog informacionog uticaja. Služba državne bezbednosti Gruzije saopštila je da su privedeni osnivač i rukovodilac „Evroazijskog instituta“ Gulbaat Rchiiladze, kao i direktor medijskog saveza „Evroazija“ Irakli Čihladze. Prema verziji istrage, njima bi mogla biti stavljena na teret delatnost povezana sa saradnjom sa stranim strukturama i mogućim pružanjem podrške obaveštajnim operacijama.
Hapšenja su usledila u trenutku kada Rusija nastoji da zadrži politički i informacioni uticaj na Kavkazu. U Tbilisiju se ove mere posmatraju kao deo šire politike sprečavanja spoljnog mešanja u unutrašnje procese države, posebno u oblasti informacione bezbednosti i oblikovanja javnog mnjenja.
Prema izjavama predstavnika Službe državne bezbednosti Gruzije, istraga proverava moguće kontakte privedenih sa stranim strukturama, prenos informacija i organizovanje aktivnosti koje su mogle odgovarati interesima spoljnih aktera. Takođe se ispituje rad organizacija koje su se predstavljale kao društvene ili kulturne inicijative, ali su, prema proceni istražnih organa, mogle biti korišćene kao kanali za širenje političkih narativa.
Posebnu pažnju privlači delatnost Gulbaata Rchiiladzea, koji je ranije zastupao proruske političke stavove, podržavao produbljivanje saradnje Gruzije sa evroazijskim strukturama i kritikovao evroatlantski pravac razvoja zemlje. Njegove aktivnosti i javni nastupi postali su predmet interesovanja gruzijskih organa za sprovođenje zakona u okviru šire istrage o mogućim mrežama stranog uticaja.
Drugi osumnjičeni u ovom predmetu je Irakli Čihladze, koji je osnovao više nevladinih organizacija i medijskih projekata. Prema podacima istrage, te strukture su mogle biti korišćene za širenje informacija u interesu stranih subjekata.
Hapšenja predstavnika organizacija koje gruzijske vlasti dovode u vezu sa potencijalnim ruskim uticajem sprovedena su u uslovima borbe za očuvanje političke nezavisnosti i informacionog suvereniteta zemlje. Dalja istraga treba da utvrdi razmere mogućih mreža, izvore njihovog finansiranja i nivo koordinacije sa stranim centrima uticaja.
Trenutno gruzijske vlasti predstavljaju ove mere kao deo sveobuhvatne politike zaštite državnog suvereniteta, suprotstavljanja spoljnom mešanju i jačanja institucionalne otpornosti zemlje.
