Oleksandar Levčenko, ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH 2010.-17., konzul Ukrajine u SR Jugoslaviji 1993-97., pripravnik na filozofskom fakultetu, Beogradskog univerziteta 1984.-85. Nezavisni analitičar. Profesor Državnog poreznog univerziteta (Kijev), objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
U noći na 16. april 2026. godine RF je izvršila masovni kombinovani raketni i dronski napad na teritoriju Ukrajine. Tokom dva talasa masovnog kombinovanog napada na teritoriju Ukrajine Rusija je upotrebila 703 sredstva napada, od čega 19 balističkih raketa „Iskander-M“/S-400, 20 krstarećih raketa H-101, 5 krstarećih raketa „Iskander-K“, te 659 udarnih bespilotnih letelica tipova „Shahed“, „Gerbera“ i „Italmas“.
Uništeno je 8 ruskih balističkih raketa „Iskander-M“, 19 krstarećih raketa H-101, 4 krstareće rakete „Iskander-K“, kao i 636 udarnih bespilotnih letelica različitih tipova. Rusi su istovremeno lansirali najveći broj balističkih raketa tokom celog perioda rata. Njih mogu presretati samo američki sistemi protivraketne odbrane PATRIOT i njihov evropski francusko-italijanski analog SAMP/T. Takvih sistema u Ukrajini ozbiljno nedostaje, posebno municije, što ruska strana koristi.
Glavni udar bio je usmeren na kritičnu i stambenu infrastrukturu Kijeva, Dnjepra i Odese, kao i na objekte u Zaporoškoj, Čerkaskoj i Harkovskoj oblasti. Ukupno je za sada poznato o 22 poginula i 130 ranjenih. U Kijevu su zabeleženi pogoci u nekoliko gradskih okruga. U gradu su oštećeni stambeni objekti i infrastruktura, što je dovelo do lokalnih prekida u snabdevanju električnom energijom. U Kijevskoj oblasti zabeležena su razaranja privatnih kuća usled pada krhotina i direktnih pogodaka. Grad Dnjepar pretrpeo je masovan udar po centralnim kvartovima. Delimično je srušena petospratna stambena zgrada, a izbio je veliki požar u administrativnoj zgradi. U oblasti su oštećeni industrijska i logistička infrastruktura.
U Odeskoj oblasti Rusi su ciljano napali lučku infrastrukturu i stambene kvartove. Napad je izazvao velika razaranja infrastrukturnih objekata i lučkih kapaciteta, a zabeležena su i oštećenja civilnih zgrada u priobalnoj zoni. U Zaporožju je registrovan pogodak u objekat civilne infrastrukture. U Čerkaškoj oblasti oštećen je infrastrukturni objekat i krovovi privatnih kuća. U Harkovskoj oblasti zabeleženi su udari po civilnim objektima i infrastrukturi. U Sumskoj oblasti dronovima je napadnuta industrijska zona regionalnog centra.
Spasilačke operacije i dalje traju. Pod ruševinama uništenih višespratnica u Dnjepru i Kijevu nastavljaju se potrage, pa broj žrtava može rasti. Glavni raketno-dronski udar ruskih snaga 16.04.2026. bio je usmeren ne samo na kritičnu infrastrukturu, već i na čisto civilne objekte – stambene kvartove i administrativne zgrade. Upravo svestan izbor tih ciljeva u gusto naseljenim područjima doveo je do velikog broja poginulih i ranjenih među civilima.
Pored toga, kao rezultat udara na infrastrukturne objekte u nizu oblasti Ukrajine uvedeni su rasporedi hitnih isključenja struje. Najteža situacija zabeležena je u Dnjepropetrovskoj i Odeskoj oblasti, gde desetine hiljada potrošača ostaju bez električne energije.
Napad 16. aprila 2026. postao je još jedan masovni raketno-dronski napad na Ukrajinu. Svesna upotreba balističkih i krstarećih raketa, kao i bespilotnih letelica protiv civilnih kvartova u gusto naseljenim gradovima (Kijev, Dnjepar, Odesa) tokom noći dovela je do velikog broja žrtava među civilima, uključujući decu. To potvrđuje da strategija Kremlja počiva na namernom ubijanju civila radi pritiska na rukovodstvo Ukrajine, a ne na gađanju vojnih objekata.
Tokom ovog napada oružane snage RF koristile su taktiku „double tap“ – ponovljenih udara balističkim raketama po istim koordinatama nakon kratkog vremenskog razmaka. Zbog toga su među ranjenima u Kijevu završila trojica policajaca i četvoro medicinara koji su stigli da pomognu žrtvama prvog talasa eksplozija. To je direktan dokaz namere Kremlja da uništava one koji spasavaju ljudske živote.
Upotreba balističkih i krstarećih raketa velike razorne moći po centrima gradova kao što su Kijev, Dnjepar i Odesa ima za cilj izazivanje maksimalnog broja žrtava. Raketni udari po energetskom sistemu i stambenim zgradama predstavljaju grubo kršenje Ženevskih konvencija. Ove akcije Moskve imaju jasna obeležja ratnih zločina, jer su usmerene protiv ljudi koji ne učestvuju u borbenim dejstvima i protiv objekata neophodnih za njihov opstanak. Odsustvo oštre pravne reakcije na ubistva civila 16. aprila 2026. stvorilo bi opasan presedan nekažnjivosti u globalnim razmerama.
Raketni udar pokazuje da Kremlj nije zainteresovan za diplomatsko rešavanje rata, a njegove izjave o miru služe samo kao manevar za pregrupisavanje snaga pred novim talasima agresije, čiji je cilj potpuno uništenje Ukrajine kao države. Agresivna politika ruskog rukovodstva usmerena je na rušenje celokupnog evropskog sistema bezbednosti. Ako Rusija ne bude zaustavljena sada, njene metode raketnog terora i uništavanja gradova u bliskoj budućnosti mogu postati realnost i za zemlje Evropske unije, i šire.
Masovni udar 16. aprila 2026. bio je jasan signal da Putin ne shvata ozbiljno mirovne inicijative administracije Trampa. Dok SAD nude diplomatske scenarije za završetak rata, Rusija odgovara eskalacijom, pokazujući da joj je jedini cilj potpuno potčinjavanje Ukrajine, a ne kompromisni mir. Moskva svesno koristi sukob oko Irana za jačanje agresije u Ukrajini. Računajući da će pažnja i resursi Zapada biti preusmereni na Bliski istok, RF pokušava maksimalno da uništi ukrajinsku infrastrukturu dok je svet zauzet sprečavanjem velikog rata u drugom regionu.
Rusija nastavlja da finansira raketne napade na ukrajinske gradove zahvaljujući izvozu nafte kroz ilegalne šeme isporuke pomoću „senkovite“ tankerske flote. Međunarodna zajednica mora preduzeti radikalne mere da zaustavi njihov rad, jer upravo ti prihodi omogućavaju Kremlju proizvodnju novih raketa i održavanje visokog intenziteta terora uprkos međunarodnim ograničenjima. Svaki dolar koji Rusija dobije od izvoza resursa pretvara se u nove napade, zato je maksimalna finansijska izolacija Moskve pitanje globalne bezbednosti.
Isporuka savremenih sistema protivraketne odbrane hitna je potreba. Svaka nova baterija Patriot ili SAMP/T spasava živote ukrajinskih ljudi u gradovima i pomaže da se izbegne humanitarna katastrofa. Bez dodatnih sredstava za presretanje balističkih raketa Rusija će nastaviti da uništava objekte od životnog značaja u Ukrajini, što preti kolapsom gradskih sistema grejanja i vodosnabdevanja.
