Oleksandar Levčenko: Moskva ne prihavata evropski izbor Jermenije

Neuspešna spoljna politika Kremlja na Južnom Kavkazu primorava V. Putina da pribegava otvorenim pretnjama Jermeniji zbog njenog kursa ka pristupanju EU. Šef Kremlja je tokom konferencije za novinare u Moskvi izjavio da Jermenija mora što pre da se „odredi” po pitanju članstva u Evropskoj uniji, nakon čega je moguće „meko razdvajanje”, i da bi takva odluka mogla biti doneta na osnovu rezultata referenduma. Međutim, potom je Putin počeo da preti Jerevanu, ukazujući na Ukrajinu i tvrdeći da je „ono što se sada dešava na ukrajinskom pravcu” počelo zbog „pokušaja ulaska Ukrajine u EU”. Na taj način, iza Putinove retorike o „civilizovanom razdvajanju” krije se oštar ultimatum, u kojem Kremlj jasno stavlja do znanja da će izlazak Jermenije iz ruske sfere uticaja biti posmatran kao egzistencijalni izazov sa odgovarajućim posledicama.

Pominjući ukrajinski scenario, Kremlj faktički poništava sopstvene reči o pristanku na slobodan izbor Jerevana. Poseban akcenat ruski predsednik stavio je na Ukrajinu: navodno je pokušaj njenog približavanja EU „doveo do državnog udara, krimske priče, pozicije jugoistoka Ukrajine i borbenih dejstava”.

Putinova pretnja mogućim sprovođenjem „ukrajinskog scenarija” u Jermeniji predstavlja demonstraciju spremnosti RF da koristi silovite scenarije protiv država koje žele samostalno da određuju svoj spoljnopolitički kurs. To pokazuje da Rusija evropske integracije suseda doživljava kao pretnju sopstvenom uticaju, a ne kao suvereno pravo drugih država. Manipulativno tumačenje događaja u Ukrajini od strane Kremlja predstavlja pokušaj prebacivanja odgovornosti za rusku agresiju na Kijev i njegov evropski izbor. U stvarnosti, upravo su rusko mešanje radi destabilizacije Donbasa i okupacija Krima postali uzrok sukoba, a ne težnja Ukrajinaca ka pristupanju Evropskoj uniji.

Treba razumeti da Putinove pretnje Jerevanu na dan Parade pobede nisu samo reči. Kremlj shvata da će, ukoliko 7. juna ove godine budu održani demokratski izbori u Jermeniji, najverovatnije pobediti partija aktuelnog premijera Nikole Pašinjana „Građanski ugovor”. U Jermeniji postoje prilično jake proruske snage, posebno blok „Snažna Jermenija”, ali trenutno imaju male šanse za pobedu. Zato će Putin pokušati da deluje preventivno. On razume da će radikalna promena situacije nakon objavljivanja zvaničnih rezultata izbora i pobede Nikole Pašinjana biti praktično nemoguća. Zbog toga nije isključeno da Moskva pokuša da primeni krimski scenario vojne invazije.

Šta se pod tim podrazumeva? Kremlj priprema grupaciju visoko borbeno sposobnih jedinica specijalne namene vojne obaveštajne službe (GRU) i desantno-jurišne jedinice. Po teritoriji i broju stanovnika Jermenija je slična Krimu. Zbog toga bi oko 10–12 hiljada ruskih vojnika moglo avionima biti prebačeno u Jermeniju, gde bi se iskrcali najverovatnije na aerodromu Erebuni u blizini jermenske prestonice, gde su bazirani ruski vojni avioni i helikopteri, kao i vazdušno-kosmičke snage 102. ruske vojne baze u Gjumriju.

Rusi razumeju da bi to bilo nezakonito, drsko i opasno, pa će o operaciji desanta znati samo nekoliko ljudi iz Putinovog okruženja, kao i komandant i njegov zamenik u 102. ruskoj bazi u Jermeniji. Po krimskom scenariju, ruska vojna grupacija trebalo bi da upadne u noći sa petka 5. juna na subotu 6. juna. Tada će se završiti sva predizborna kampanja i nastupiće dan izborne tišine. Međutim, umesto tišine, Rusi bi pokušali da zauzmu aerodrome i odseku Jermeniju od spoljnog sveta. Paralelno bi poslali trupe u centar Jerevana i pokušali da uspostave kontrolu nad zgradama vlade, parlamenta, administracije predsednika, ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, kao i bezbednosnih organa. Tu se postavlja veliko pitanje da li bi Rusi naišli na otpor obezbeđenja tih državnih objekata i da li bi aktuelni premijer N. Pašinjan stigao da podigne vojsku radi odbijanja ruske invazije. Ako bi obezbeđenje i vojska bili demoralisani, to bi znatno olakšalo izvršenje zadatka ruskom kontingentu za invaziju.

Očigledno je da postoji nekoliko scenarija za korišćenje proruske opozicije. Verovatno bi ona objavila smenu Pašinjana sa funkcije i formiranje nekakvog samoproglašenog tela poput Komiteta spasa Jermenije. Nije isključena ni fizička likvidacija jermenskog proevropskog lidera. Da li će planirani izbori u nedelju biti održani zavisiće od toga da li će ruske trupe bez većih problema i gubitaka zauzeti sve glavne državne institucije Jermenije. Ako uspeju, izbori će se održati u nedelju. Prebrojavanje glasova već bi kontrolisala ruska vojska, pa bi proruska opozicija garantovano pobedila, i to velikom razlikom. Moskva ima veliko iskustvo u falsifikovanju izbora na Krimu i drugim privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine. Ako bi, međutim, jermenske snage pružile otpor i izbile borbe, takozvani Komitet spasa objavio bi odlaganje izbora za kasnije vreme, bez preciziranja datuma. Tada bi trebalo očekivati dolazak još jedne grupe ruskih specijalaca i desantnih jedinica. Rusija bi ih prikupila iz cele zemlje. To bi moglo biti dovoljno da slomi jermenski oružani otpor. Koristio bi se i personal 102. ruske vojne baze — još oko 4 hiljade vojnika. Jermenska vojska broji oko 45 hiljada pripadnika. Međutim, među njima ima mnogo nezadovoljnih politikom Pašinjana i njegovim priznanjem vojnog poraza nakon ofanzive azerbejdžanske vojske u Nagorno-Karabahu. Nije isključeno ni da bi Rusi na licu mesta naoružavali radikalne predstavnike proruske opozicije. Tako je bilo i na Krimu.

Kao i tokom napada na Krim krajem februara 2014. godine, Moskva bi koristila faktor iznenađenja. Sve pripremne aktivnosti, kao i tokom napada na ukrajinsko poluostrvo, bile bi sprovođene u potpunoj informativnoj tišini. Ruske specijalne službe pažljivo bi radile na sprečavanju curenja informacija. Sami ruski specijalci i padobranci saznali bi gde ih šalju tek tokom leta avionom.

Neko bi mogao skeptično da se odnosi prema ovakvom scenariju razvoja događaja, ali tako nešto se već dogodilo. Postavlja se logično pitanje: da li je ovo obavezan scenario? Ne, ali je veoma verovatan. Kako ga onda sprečiti?

Veliki problem za Ruse predstavljalo bi prebacivanje desanta vojnim avionima na teritoriju Jermenije, jer RF nema zajedničku granicu sa tom zemljom. Ako bi leteli direktno, morali bi da prelete teritoriju Azerbejdžana ili Gruzije. Azerbejdžan ni pod kojim uslovima ne bi propustio ruske avione. Vrlo verovatno bi to učinila i Gruzija, iako tamošnja vlada pokazuje određenu lojalnost Moskvi. Prelet preko teritorije Turske uopšte se ne razmatra, jer je to zemlja NATO-a. Kremlj neće rizikovati i verovatno će avione poslati preko neutralnih voda Kaspijskog mora. Nakon toga morao bi da postigne dogovor sa Iranom da ih propusti preko severa svoje teritorije ka vazdušnom prostoru Jermenije. Očigledno je da bi Teheran mogao dati dozvolu, uzimajući u obzir čvrste veze sa Moskvom i nezadovoljstvo zbog evropskog puta razvoja Jermenije.

Kako onda treba da reaguje Evropa, koja je nedavno, 4–5. maja, održala u Jerevanu samit Evropske političke zajednice na najvišem nivou? Tamo je potvrđena puna podrška evropskom putu razvoja Jermenije. Nikola Pašinjan bio je domaćin susreta uz učešće svih evropskih lidera.

Ako Rusija ipak uspe da pošalje svoje trupe u Jermeniju, tada će reagovanje biti zakasnelo i komplikovano. Tako je bilo i na Krimu. Zato je potrebno unapred biti spreman za takav razvoj događaja i učiniti sve da se to spreči. Kao prvo, evropski lideri moraju upozoriti Tbilisi na opasnost od ruske invazije i potrebu zabrane preleta ruskih aviona preko gruzijske teritorije. Uticajne zemlje EU, poput Francuske i Nemačke, treba unapred da razgovaraju i sa Teheranom o neprihvatljivosti dozvole za prelet ruskih aviona preko iranske teritorije radi napada na Jermeniju. Evropljani moraju biti i u kontaktu sa SAD, koje kontrolišu iranski vazdušni prostor, kako bi upozorile Moskvu na neprihvatljivost ruskog vojnog mešanja u Jermeniji. Možda to nije sasvim u interesu SAD, ali nakon zvaničnog obraćanja Evropljana neće moći jednostavno da ćute. Pitanje mogućeg ruskog vojnog mešanja u događaje u Jermeniji trebalo bi razmotriti i na samitu ministara spoljnih poslova EU, koji će se održati 27–28. maja ove godine i biće posvećen određivanju pregovaračke pozicije Evropljana u postizanju mira u Ukrajini.

Sada je zadatak podići maksimalnu uzbunu. Moskva računa da udari neočekivano i tiho. Međutim, uz ovako aktivno delovanje Evropljana, to će biti veoma teško, pa čak i nemoguće. Zato je potrebna puna pažnja prema potezima Rusije na jermenskom pravcu. Evropljani moraju delovati, a ne samo posmatrati.

Parlamentarni izbori 7. juna moraju biti održani u mirnoj atmosferi. Neka pobedi onaj ko to zaslužuje.