Svet obeležava četvrtu godišnjicu Putinovog rata, u Meksiku sukobi i haos nakon likvidcije El Menča - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Danas se navršava punih četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu. U pregledu dosadašnjeg toka najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, agencije AP navodi da je prema nezvaničnim podacima do sada poginulo gotovo pola miliona ljudi. Procena broja vojnika poginulih, ranjenih ili nestalih na obe strane, prema prošlomesečnom izveštaju tink tenka Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) pokazuje da je Rusija imala 1,2 miliona vojnih žrtava, uključujući do 325.000 mrtvih između februara 2022. i decembra 2025. godine. CSIS procenjuje da je u Ukrajini bilo između 500.000 do 600.000 vojnih žrtava, uključujuči 140.000 mrtvih.

Misija za nadzor organizacije UN za ljudska prava dala je podatke o civilnim žrtvama, mada kaže da je stvarni broj stradalih verovatno veći od onog koji se navodi u izveštaju. U tom dokumentu UN su saopštile da je više od 40.600 civila povređeno od početka ruske invazije uz podatak da je u ratu poginulo najmanje 763 dece. Institut za proučavanje rata dao je podatke o procentu ukrajinske teritorije koju je okupirala Rusija. Tokom prošle godine Rusija je zauzela samo 0,79 odsto ukrajinske teritorije, saopštio je taj institut sa sedištem u Vašingtonu, naglašavajući da su moskovske snage ostvarile mali napredak uprkos ogromnim gubicima u broju vojnika i količini opreme.

Prema UN kancelariji u Ukrajini u izveštaju iz decembra oko 5,3 miliona Ukrajinaca je izbeglo u Evropu, a pored toga raseljeno je oko 3,7 miliona Ukrajinaca primoranih da napuste svoje domove i da se presele drugde unutar zemlje.

Vrhovni komandant Vojske Ukrajine, general Oleksandar Sirski, izjavio je u intervjuu za pariski list Mond (Le Monde) da su gubici ruske vojske premašili broj regrutovanih i istakao da se ukrajinska vojska odupire uprkos složenoj situaciji na frontu. Sirski je rekao da veruje u otpornost svojih oružanih snaga iako se one suočavaju, kako je rekao, s "najvećom i najmoćnijom vojskom u Evropi i ratom koji prevazilazi sve zamislive i nezamislive razmere". Govoreći o 2025. godini, Sirski ne poriče teškoće na frontu, ali tvrdi da su ciljevi Rusije bili daleko ambiciozniji. General je zauzeo isti stav kada je procenjivao 2024. godinu, koja je, po njegovim rečima, mogla biti još razornija za Ukrajinu da nije predvodio smele operacije.

Uoči četvrte godišnjice od početka agresije, Rusija nastavlja sa raketnim napadima na civilnu infrastrukturu uključujući i sve širu primenu terorističkih napada na teritoriji Ukrajine čija su meta snage bezbednosti i civili. U raketnom napadu na predgrađe Kijeva jedan čovek je poginuo, petnaestoro je povređeno. Napad je izazvao veliku infrastrukturnu štetu i požare u pet okruga u predgrađima Kijeva. Iako ovog puta rakete nisu doletele do zapadne Ukrajine i Lavova, tamo je izvršen teroristički napad. Po pozivu da je u toku pljačka, policija je došla do jedne prodavnice gde je u tom trenutku aktivirana eksplozivna naprava, da bi nakon dolaska policijskog pojačanja odjeknula još jedna eksplozija. Tom prilikom jedna policajka (23) je poginula, a 25 je ranjeno od kojih je većina u teškom stanju. Jedna žena je uhapšena kao osumnjičena da je učestovala u organizovanju terorističkog napada, a osumnjičena je Rusija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da Rusija koristi zimu kao ratno oružje. " Otpornost Ukrajine je izuzetna. A evropska solidarnost ostaje jača nego ikad. Obnavljamo ukrajinsku elektroenergetsku mrežu i jačamo njenu zaštitu. Podržavamo Ukrajinu ove zime", napisala je predsednica EK na platformi Iks (X), uoči četvrte godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu. Ove zime, ruski napadi na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu ostavili su stotine hiljada domova bez grejanja, vode i struje, na temperaturama koje su ponekad padale i ispod minus 20 stepeni Celzijusa. Ti napadi su posebno pogađali Kijev, gde je čak polovina glavnog grada Ukrajina ostajala bez električne energije.

Predsednik Češke Petr Pavel je zahvalio Česima što su i dalje solidarni s Ukrajinom šaljući joj već četiri godine neumorno, masovno pomoć jer se u Ukrajini brani princip da moćni ne mogu da malim zemljama rade šta im se prohte. "Taj rat se tiče i nas, a ko nam neko priča da smo već umorni od rata, da nas gnjavi to da neprestano slušamo o Ukrajini, taj je ravnodušan prema našoj budućnosti. Pre ili kasnije će u Ukrajini biti mir. Od toga kakav on bude, zavisiće za dugo bezbednost Evrope. To je i naš rat", kazao je češki predsednik na mitingu na punom Staromnjestskom trgu u Pragu uoči četvrte godišnjice napada Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Onima koji traže kraj rata, češki predsednik je poručio da rat može i mogao je da se završi u bilo kojem trenutku tokom četiri duge ratne godine jer je dovoljno da jedan čovek, ruski predsednik, digne telefon i prekine ga, pošto ga je samo jedan čovek i počeo.

Na drugoj strani, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Federalnoj službi bezbednosti (FSB) daje ovlašćenje da isključi internet unutar zemlje. Potpisan 20. februara, taj zakon je poslednji u nizu propisa koji pooštravaju mogućnost vlasti da ograniče vesti i informacije unutar Rusije. Nova mera daje FSB ovlašćenje da zahteva od pružalaca internet usluga, mobilnih ili fiksnih, da isključe ili ograniče pristup u slučajevima "utvrđenim regulatornim pravnim aktima predsednika Ruske Federacije". Taj potez omogućava Putinu da lično odluči kada onlajn komunikaciju u zemlji ili u određenom regionu treba isključiti, bez obaveze da navede razlog. Ruske vlasti su poslednjih meseci pojačale pritisak na popularne internet alate, posebno na aplikacije za razmenu poruka poput WhatsApp i Telegram. Obe aplikacije su znatno usporene u okviru nastojanja vlade da podstakne Ruse da koriste aplikaciju Max, koju podržava država.

Uspecijalnoj operaciji meksičke vojske likvidiran je El Menčo, najtraženiji narko-bos Meksika. Tamošnje vlasti su zvanično potvrdile da je u munjevitoj akciji specijalnih snaga likvidiran Nemesio Oseguera Servantes, šire poznat pod nadimkom El Menčo, koji je godinama predvodio ozloglašeni kartel Halisko nove generacije (CJNG). El Menčovu glavu SAD su ucenile na 15 miliona dolara, a vlasti Meksika na 300 miliona pesoza. Ova operacija, izvedena u zapadnoj saveznoj državi Halisko, označava jedan od najtežih udaraca meksičkom podzemlju u poslednjih nekoliko decenija. S obzirom na to da je Servantes smatran arhitektom ekstremnog nasilja i nezadržive ekspanzije narko-imperije, njegova smrt predstavlja simbolički i operativni krah jedne ere kriminala. Kartel Halisko proglašen je za globalnu terorističku pretnju, a američka administracija dramatično je podigla ulog u borbi protiv narko-imperije iz Haliska, nakon što je Stejt department u februaru 2025. godine zvanično proglasio kartel CJNG stranom terorističkom organizacijom. Ovom odlukom, koja prati kvalifikaciju grupe kao entiteta od posebne globalne terorističke opasnosti, Vašington je izjednačio meksički kartel sa najopasnijim međunarodnim terorističkim mrežama, čime su otvorena vrata za primenu najstrožih pravnih i bezbednosnih mehanizama.

Već u junu iste godine, Kancelarija za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD (OFAC) dodatno je pojačala pritisak uvođenjem direktnih sankcija protiv lidera organizacije, Rubena Nemesija Oseguere Servantesa, i trojice njegovih ključnih saradnika, među kojima su Hulio Alberto Kastiljo Rodrigez, Audijas Flores Silva i Hugo Mendoza Gajtan, dok se na udaru našao i visoki komandant zadužen za propagandne operacije kartela. Dok se meksički narko-karteli, predvođeni organizacijom Halisko nove generacije (CJNG), suočavaju sa sve strožim nadzorom tradicionalnog bankarskog sistema, spas su pronašli u sofisticiranim kineskim mrežama za pranje novca. Prema izveštajima američkog Trezora i agencije FinCEN, ove mreže funkcionišu kao paralelan, podzemni finansijski univerzum koji omogućava kartelima da operu stotine milijardi dolara bez fizičkog prenošenja novca preko granica. Ključ uspeha leži u mehanizmu poznatom kao „ogledalne transakcije“, gde kineski brokeri u Sjedinjenim Državama i Meksiku preuzimaju gotovinu od prodaje droge, dok se ekvivalentna vrednost isplaćuje kartelima u Meksiku u pezosima ili kriptovalutama.

Osnova ovog saveza nije samo kriminalna saradnja, već i ekonomska potreba kineske elite da zaobiđe stroge državne kontrole kapitala u Pekingu. Naime, kineski državljani su zakonski ograničeni na iznošenje svega pedeset hiljada dolara godišnje iz zemlje, što je stvorilo ogromnu potražnju za dolarima u inostranstvu. Kineski „bankari iz senke“ koriste gotovinu od prodaje fentanila i kokaina kako bi tim klijentima obezbedili dolare u SAD ili Kanadi za kupovinu nekretnina i luksuzne robe, dok za uzvrat primaju uplate u juanima unutar Kine. Taj novac se potom koristi za kupovinu hemijskih prekursora potrebnih za proizvodnju droge, čime se zatvara smrtonosni krug u kojem legitimni trgovinski tokovi služe kao paravan za najteže oblike organizovanog kriminala.

Složenost ovih operacija dodatno otežava posao istražnim organima jer se u proces često uključuju i nesvesni učesnici, poput kineskih studenata u inostranstvu koji služe kao „mule“ za prenos manjih suma novca. Kroz šeme zasnovane na trgovini robom, gde se narko-dolarima kupuje elektronika ili luksuzna odeća koja se potom legalno izvozi i preprodaje, kineske mreže su uspele da integrišu kriminalni profit u legalne ekonomske tokove. Američke vlasti upozoravaju da su ove grupacije, zahvaljujući svojoj horizontalnoj i decentralizovanoj strukturi, postale ključni stub logistike CJNG-a, omogućavajući im da zadrže operativnu moć uprkos sankcijama i gubitku ključnih vođa. Ova ofanziva predstavlja kulminaciju decenijskih napora američkih vlasti da finansijski i operativno parališu ovu kriminalnu strukturu. Još 2015. godine, u skladu sa Zakonom o sankcionisanju stranih narko-bosova, pod udar sankcija dospeli su sam kartel i njegovo finansijsko krilo poznato kao "Los Cuinis", dok je dodatna pravna osnova za progon učvršćena 2021. godine primenom izvršne naredbe predsednika SAD pod brojem 14059. Kontinuirano proširivanje crnih lista i sistematsko blokiranje imovine svih povezanih lica jasno ukazuju na stratešku nameru Sjedinjenih Američkih Država da potpuno odseku CJNG od međunarodnih finansijskih tokova, tretirajući ih ne samo kao narko-kartel, već kao primarnu pretnju po globalnu stabilnost.

U žestokom nedeljnom okršaju u gradu Tapalpa, koji je godinama služio kao neprobojno utvrđenje kartela, poginulo je ukupno sedam pripadnika ove organizacije, uključujući i samog vrhovnog vođu. Ministarstvo odbrane Meksika saopštilo je da su akciju izvele elitne jedinice vojske u tesnoj koordinaciji sa Nacionalnim obaveštajnim centrom i Kancelarijom državnog tužioca. Kako bi se osigurao potpun uspeh misije, u napad su bili uključeni i avioni Ratnog vazduhoplovstva koji su nadzirali teren, dok su brojne jedinice Nacionalne garde blokirale sve ključne prilaze kako bi sprečile svaki pokušaj bekstva ili dopremanje pojačanja kriminalnim strukturama. Likvidacija Servantesa predstavlja kulminaciju višegodišnjih obaveštajnih napora da se obezglavi organizacija koja je po svojoj brutalnosti i finansijskim resursima postala vodeća pretnja nacionalnoj bezbednosti Meksika. Državni zvaničnici veruju da će ovaj događaj bitno uzdrmati unutrašnju strukturu moći unutar kartela Halisko, koji je dugo vremena prkosio državi I sprovodio teror širom zemlje. Ovaj poduhvat se u zvaničnim krugovima ocenjuje kao ključna prekretnica u uspostavljanju vladavine prava i stabilizaciji zapadnih meksičkih regija koje su godinama bile pod senkom nasilja.

Bela Kuća je prigrabila zasluge za izvedenu operaciju objavom Karolajn Levit “Sjedinjene Države su pružile obaveštajnu podršku meksičkoj vladi kako bi pomogle u operaciji u Talpalpi, Halisko, Meksiko, u kojoj je eliminisan Nemesio „El Menčo“ Osegera Servantes, ozloglašeni narko-bos i vođa kartela Halisko Nova generacija. „El Menčo“ je bio glavna meta meksičke i američke vlade kao jedan od glavnih trgovaca fentanilom u našu domovinu. Prošle godine, predsednik Tramp je s pravom označio kartel Halisko Nova generacija kao stranu terorističku organizaciju – jer je upravo to ono što jeste. U ovoj operaciji, još tri člana kartela su ubijena, tri su ranjena, a dva su uhapšena. Predsednik Tramp je bio veoma jasan – Sjedinjene Države će osigurati da narkoteroristi koji šalju smrtonosne droge u našu domovinu budu primorani da se suoče sa gnevom pravde koji su odavno zaslužili. Trampova administracija takođe pohvaljuje I zahvaljuje meksičkoj vojsci na saradnji i uspešnom izvršenju ove operacije”.

Rat protiv droge traje od 1980.godine od strane SAD, dok se u Meksiku za početnu godinu uzima 2006.godina. Sve više se pokazuje da rat protiv droge ima geopolitičke implikacije koje podržavaju neprijatelji SAD.

Nakon ubedljive pobede njene Liberalno-demokratske partije na vanrednim parlamentarnim izborima 8. Februara, japanski parlament ponovo je izabrao Sanae Takaiči za premijerku Japana. Takaiči je najavila da će voditi "odgovornu, ali odlučnu" fiskalnu politiku, uključujući plan o dvogodišnjoj suspenziji poreza na potrošnju za prehrambene proizvode, što je LDP obećao tokom predizborne kampanje. LDP je na izborima osvojio rekordnih 316 od ukupno 465 poslaničkih mesta u donjem domu, u odnosu na 198 koliko je imao pre izbora, čime je prvi put od Drugog svetskog rata jedna stranka stekla dvotrećinsku većinu u tom domu, pojašnjava Kjodo.

Nakon izbora Takaiči je upozorila na rastuće kinesku pritiske i najavila da će Tokio preispitati svoju odbrambenu strategiju, prenosi agencija Rojters. I Takaičin prvi mandat obeležio je diplomatski spor sa Kinom, nakon što je izjavila da bi Japan mogao da upotrebi vojnu silu kako bi odgovorio na napad na Tajvan. Premijerka je izložila agendu za suprotstavljanje rastućoj ekonomskoj i bezbednosnoj pretnji Pekinga i njegovih partnera. "Japan se suočava sa najtežim i najsloženijim bezbednosnim okruženjem od Drugog svetskog rata", rekla je Takaiči i osvrnula se na sve veću vojnu aktivnost Kine, njen blizak odnos sa Rusijom i rastući nuklearni kapacitet Severne Koreje. Ona je rekla da će Vlada ove godine revidirati tri osnovna bezbednosna dokumenta Japana kako bi proizvela novu odbrambenu strategiju i ubrzati reviziju pravila o izvozu vojne opreme, kako bi se proširila prodaja u inostranstvu i ojačale odbrambene kompanije. Japan bi trebalo da poveća izdatke za vojsku na dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do krja marta, što će ga učiniti jednim od najvećih vojnih potrošača na svetu.

Evropska komisija je pokrenula formalni postupak protiv Šeina, kineske globalne onlajn prodavnice robe, zbog dizajna koji izaziva zavisnost, nedostatka transparentnosti sistema preporučivanja, kao i prodaje ilegalnih proizvoda, uključujući materijal o seksualnom zlostavljanju dece. Izvršna potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen izjavila je da su u Evropskoj uniji ilegalni proizvodi zabranjeni – bilo da su na policama prodavnica ili na onlajn tržištu. "Zakon o digitalnim uslugama štiti kupce, štiti njihovu dobrobit i osnažuje ih informacijama o algoritmima sa kojima interaguju", navela je Virkunen. Evropska komisija će sprovesti detaljnu istragu kao prioritetno pitanje, a iz Brisela je poručeno da pokretanje formalnog postupka ne prejudicira ishod. Evropska komisija će istraživati i transparentnost sistema preporučivanja koje Šein koristi da bi predložio sadržaj i proizvode korisnicima. Prema Zakonu o digitalnim uslugama, Šein mora da otkrije glavne parametre koji se koriste u njegovim sistemima preporučivanja i mora da pruži korisnicima barem jednu lako dostupnu opciju koja nije zasnovana na profilisanju za svaki sistem preporučivanja.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na inauguralnom sastanku Odbora za mir, koji je on osnovao, da je devet članova tog tela obećalo da će dati sedam milijardi dolara za paket obnove za Gazu a pet zemalja je prihvatilo da pošalje trupe koje će da učestvuju u međunarodnim stabilizacionim snagama za tu teritoriju. Sastanku su prisustvovali zvaničnici iz gotovo 50 zemalja. Dvadeset sedam zemalja se pridružilo Odboru, dok su druge zemlje učestvovale kao posmatrači. Sredstva za obnovu Gaze obećali su Kazahstan, Azerbejdžan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Katar, Saudijska Arabija, Uzbekistan i Kuvajt, rekao je Tramp. Indonezija, Maroko, Kazahstan, Kosovo i Albanija obećali su da će poslati trupe za stabilizacione snage za Gazu, dok su se Egipat i Jordan obavezali da će obučavati policiju za te snage. Tramp je takođe objavio da će SAD dati 10 miliardi dolara za Odbor za mir, ali nije rekao precizno za šta će biti upotrebljeno.

Evropska unija je zvanično proglasila Revolucionarnu gardu Irana za teororističku organizaciju. "Nakon političkog dogovora koji je Savet za spoljne poslove postigao 29. januara, Savet je danas formalno odlučio da doda Korpus islamske revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija EU", piše u saopštenju na internet strani Evropskog saveta. Savet je naveo da Garda nakon ove odluke podleže restriktivnim merama u okviru režima sankcija EU za borbu protiv terorizma. To znači da će sav novac i druga imovina ili ekonomski resursi Garde u državama članicama EU biti zamrznuti, i od sada je pojedincima i kompanijama u EU zabranjeno da Gardi stave na raspolaganje finansijska sredstva i ekonomske resurse.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da razmatra mogućnost vojnog napada na Iran. Tramp želi da izvrši pritisak na Teheran, kako bi postigao sporazum o ograničenju iranskog nuklearnog programa, navodi AFP. Ministarstvo spoljnih poslova Irana je saopštilo da će nacrt predloga sporazuma sa Vašingtonom biti spreman u narednih nekoliko dana. Tramp je zapretio Teheranu da mora da postigne dogovor u vezi sa svojim nuklearnim programom u narednih 10 do 15 dana ili će se desiti "stvarno loše stvari". S druge strane Teheran preti odmazdom ukoliko bude napadnut. Iako SAD gomilaju vojsku i vojnu opremu u regionu oko Irana, Tramp je rekao da pregovori idu dobro, ali zahtevao da Teheran postigne "značajan" dogovor. "U suprotnom, desiće se loše stvari", rekao je Tramp, koji je više puta pretio napadom na Iran.Govoreći o bombardovanju Irana prošlog leta, rekao je da je nuklearni potencijal Irana drastično smanjen i dodao: "Možda ćemo morati da idemo korak dalje, a možda i ne. Verovatno ćete saznati u narednih 10 dana", rekao je Tramp. U svom pismu generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniu Guterešu, teheranske vlasti su navele da neće započeti nijedan rat, ali da ako na njega bude izvršena vojna agresija, "Iran će odgovoriti odlučno i proporcionalno".

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je Donald Tramp prekoračio svoja ovlašćenja kada je uveo široke carine pozivajući se na zakon namenjen vanrednim situacijama. Sud je ubedljivom većinom šest na prema tri odlučio da Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) iz 1977. godine ne daje predsedniku ovlašćenje za uvođenje carina. Odluku je napisao predsednik suda Džon Roberts, uz podršku troje liberalnih sudija i troje konzervativnih. Sud je naglasio da Ustav daje ovlašćenje za određivanje carina Kongresu, te da IEEPA izričito ne pominje carine, prenosi NBC. Presuda ne ukida sve Trampove carine, na snazi ostaju one na čelik i aluminijum uvedene na osnovu drugih zakona. Međutim, poništavaju se takozvane "recipročne" carine (od 10 odsto do 34 odsto, u zavisnosti od zemlje), kao i carine od 25 odsto na deo robe iz Kanade, Kine i Meksika uvedene zbog pitanja fentanila.

Tramp je odluku suda ocenio kao “sramotnu” ukazujući da ima rezervni plan. Zvaničnici unutar Trampove administracije spremali su se za poraz na Vrhovnom sudu, uveravajući predsednika da će, ako sud ukine carine, postojati drugi načini da se one sprovedu, navodi CNN. Nešto kasnije američki predsednik je objavio da uvodi nove globalne carine od 15 odsto. Ove carine će stupiti na snagu u utorak 24. februara i mogu ostati na snazi samo oko pet meseci pre nego što Trampova administracija bude morala da traži odobrenje Kongresa.

Nemački kancelar Fridrih Merc je treći put izabran za predsednika Hrišćansko-demokratske unije (CDU), na kongresu vladajuće stranke koji je održan u Štutgartu. Merca je podržala velika većina, jer je za njegov reizbor glasalo 878 od 963 delegata, uz 85 glasova protiv, preneli su nemački mediji. Pre četiri godine za Merca je glasalo 95,3, a 2024. godine 89,8 odsto delegata. Dvodnevni kongres CDU dolazi na početku izborne godine, sa pet pokrajinskih izbora koji su zakazani u martu i septembru, što je verovatno doprinelo okupljanju stranke oko Merca. U dve istočne države desničarska Alternativa za Nemačku u anketama ima veću podršku od konzervativaca i socijalista. Merc je poručio da CDU mora „sprečiti da se desničarski radikalizam vrati u državne kancelarije u Nemačkoj“. Pozvao je sve u stranci da pokažu jedinstvo i zahtevao konstruktivniju saradnju sa sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom i socijaldemokratama, sa kojima je u vladajućoj koaliciji. Merc je ranije najavio planove da se ponovo kandiduje za kancelara na parlamentarnim izborima koji će biti održani 2029. godine.