Svet u novom dinamičkom trouglu: BRIKS, bliskoistočna jednačina i američki izbori - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U išekivanju ishioda američkih izbora, za koje mnogi tvrde da su sudbonosni za dalji razvoj čovečanstva i demokratskog sveta, Izrael je uputio dugo očekivani odgovor na iranski raketni napad od 1. oktobra. Kao štio se i moglo očekivati taj napad je bio usmeren na vojne kapacitete Islamske Republike, ali sa znatno širim upozorenjem na eventualne posledice budućih iranskih napada na teritoriju i interese Izraela. Istovremeno, u Kazanju je održan dugo najavljivani samit zemalja BRIKS-a koje su završnom deklaracijom od čak 134 tačaka više ostavile dileme o potencijalu i značaju te neformalne organiazcije nego što su trasirali put tog prilično nedefinisanog foruma za saradnju zemalja Globalnog juga.

Izraelski Odgovor na Iransku Pretnju: Novi aspekti bliskoistočne krize

U tri talasa avioni izraelskog ratnog vazduhoplovstva ili Zroa Havir Vehahalal izvršili su udare po raketnim kapacitetima i protiv-vazdušnim sistemima u zapadnom Iranu. Pojedini medijski izveštaji navode da su dejstva izvršena i po bazi Iranske revolucionarne garde nadomak Teherana. Izraelski zvaničnici akciju portretišu kao odbranu Izraela od iranske pretnje a ne kao odgovor na iranski napad od 1. oktobra ove godine. Vidljivo je da Izrael ne želi da se njihove akcije tumače kao obaranje ruku ili vraćanje „milo za drago“ već nastoje da akcije odražavaju širu stratešku koncepciju odbrane.

Zanimljivo je da Jordan i Saudijska Arabija odbacuju mogućnost da je njihov vazdušni prostor korišćen za prelet izraelske avijacije. Logična ruta preleta je u tom slučaju niskoprofilni let jugoistočnom Sirijom preko Iraka. U svakom slučaju nalet izraelskih aviona predstavlja još uvek zagonetku u pogledu dovoljne količine goriva. SAD su u prethodnih nekoliko dana rasporedile leteće tankere u ovom području. Izrael i Amerika negiraju zajedničko planiranje ove operacije. Izraelci kategorički odbacuju konsultacije sa amerikancima i podvlače da nije Amerika ta koja će odrediti prioritete njihove nacionalne bezbednosti. Amerikanci priznaju da ih je izrael obavestio. Napad na ciljeve unutar Irana izveden je u tri talasa bez gubitaka poz izraelsku avijaciju. Postavlja se pitanje efikasnosti iranske odnosno ruske protiv-vazdušne odbrane. Ukoliko je napad izveden borbenom avijacijom otvara se niz pitanja sposobnosti Irana da se brani od vazdušnih udara masovnijeg obima. Mete nisu bile ekonomski potencijali poput naftnih postrojenja, ali ni nuklearni istraživački centri, Izrael se koncentrisao na postrojenja za raketna goriva i pvo sisteme. Izborom meta Izrael nastoji da uspostavi princip targetiranja ofanzivnog potencijala Irana, što znači sutra mete mogu biti nuklearna postrojenja.

U međuvremenu američki državni sekretar Blinken boravio je u 11. poseti Bliskom Istoku gde je izneo nadu za prekid vatre u Gazi. Ovaj stav je rezultat mišljenja da je vođa Hamasa Jahja Sinvar predstavljao glavnu prepreku za oslobađanje izraelskih talaca. Prethodnih dana Izrael je pogodio „finansijsku instituciju“ Hezbolaha, zapravo je reč o skladištu gotovine ove terorističke organizacije. Raznorazne valute i novčanice letele su u buktinjama. Nakon toga javno je razotkriven još jedan trezor Hezbolaha kada je u televizijskom prenosu IDF pokazao adresu i lokaciju postrojenja rekavši da se tu nalaze milijarde različitih valuta. Vrlo zanimljiva taktika kako bi se napravio lokalni pritisak raznih zainteresovanih koji bi želeli da se dokopaju tog novca, ali i da bi se Hezbolah predstavio kao razbojnička i nemoralna organizacija. Element moralne diskreditacije neprijatelja je sastavna taktika Izraelaca. Zaključujemo da se Izrael nije nedodirljiv jer spektakularne likvidacije terorističkih vođa ne utiču na relaksaciju bezbednosnih protokola u zemlji. Pretnja je i dalje stvarna, realna i sa visokim stepenom verovatnoće o čemu svedoče raketni napadi, pa i onaj napad dronom na dom premijera Netanjahua.

Prirodat konflikta na Bliskom Istoku polako dobija širi oblik geopolitičke konfrontacije. Mnogi izraelski, ali i drugi eksperti, od 7.oktobra 2023. upozoravaju da je napad Hamasa višeslojan u pogledu motiva. Poslednji u nizu izveštaja ukazuju na rusku ulogu u jačanju sposobnosti jemenskih Huta. Naime, izveštaj koji je objavio Vol strit žurnal govori o tome da je Rusija dala podatke za ciljanje meta terorističkoj organizaciji Ansur Alah (poznatiji kao Huti), a da su to uradili preko Iranske revolucionarne garde. Ovakva saradnja rezultovala je sposobnostima da Huti izvode napade na brodove koji saobraćanju jednim od najznačajnijih svetskih plovnih puteva.

Spremnost Rusije da podriva ekonomske rute i lance snabdevanja Evrope predstavlja asimetričnu pretnju. Pučevi u regionu Sahela, migratnska kriza izazvana građanskim ratom u Sirji, kao i akcije Huta predstavljaju rusku asimetričnu i isplativu taktiku u njenoj globalnoj geopolitičkoj igri. Lojd Ostin, američki ministar odbrane, u nedelji za nama je posetio Ukrajinu i potvrdio da će američka pomoć trajati koliko god je potrebno. Ukrajina je dobila novih 400 miliona dolara američke pomoći. Rumunija je poslala jednu bateriju pvo sistema patriot Kijevu čime je dodatno ojačana ova komponenta odbrane. Sankcije protiv Rusije očigledno sporo funkcionišu i ne mogu da zaustave agresiju na Ukrajinu. Na duge staze sankcije će rezultovati potpunim tehnološkim zaostajanjem Rusije u oblasti svemirskog programa, tehnološkog razvoja i modernizacije oružanih sistema. Poslednji podaci, iz ruskih izvora, pokazuju pad izvoza najvećeg ruskog proizvođača metalnih cevi za neverovatnih 50-60%, proizvodnja gvožda je pala za 9,4%. Metalurgija je ruska strateška industrija i jedna od glavnih izvoznih grana. Pad proizvodnje u kasnijoj fazi dovodi do otpuštanja masovne radne snage čime će efekti sankcija pogoditi radnički sloj u Rusiji.

BRIKS kao lažna alternative EU: Forum s potencijalom, bez prave moći?

Predsednik Rusije Vladimir Putin negirao je prisustvo vojnika Severne Koreje na frontu. Tokom svog obraćanja na samitu BRIKS-a Putin je ponovio svoj standardni propagandni kliše o „državnom udaru u Kijevu“, „širenju NATO-a“, i „zapadnoj obmani Rusije“ kao deo opravdanja za agresivni rat protiv Ukrajine. Kako su ruske nuklearne pretnje i ucene prošle bez efekta došlo je do nove faze čiji je cilj da se svet zastraši dugotrajnim sukobom u kome će učestvovati Severna Koreja. Samit BRIKS-a je protekao bez značajnih i strateških odluka. Okupljene države nisu postigle suglasnost po pitanju agresije na Ukrajinu. BRIKS je pokazao odsustvo političkog kapaciteta za prerastanje u međunarodnu organizaciju i ostao je na nivou foruma koji okuplja zainteresovane države Globalnog juga, poznatijeg kao Treći svet.

Tema dedolarizacije još jednom je ostala po strani. Države koje se istinski razvijaju nemaju interes da se zbog Rusije izoluju od Zapada. Najveći protivnici anti-zapadnog pozicioniranja BRIKS-a su Brazil i Indija. Ujedinjeni Arapski Emirati isto tako nemaju interes od izolacije u okviru kluba anti-američkih država. BRIKS se nalazi na tački preokreta, da li će postati neefikasan format poput Pokreta nesvrstanih ili će postati anti-zapadni blok. Borba za BRIKS počinje unutar njega samog. Poršlo je već 16 punih godina a BRIKS nema svoj sekretarijat i skupštinu. Ono što BRIKSu ne manjka jesu pompezni i maratonski dugi diplomatski događaji kao okupljanja bez suštine. Darko Obradović, iz Centra za stratešku analizu, upućuje na diplomatske izvore prema kojima je upravo Kina bila zadužena za „motivaciju“ prisustva drugih država. Snažni anti-američki ili anti-zapadni imidž BRIKS-a odražavaju Iran i Rusija. Iran se nalazi u ekonomskim problemima i biće realan test za solidarnost unutar BRIKS-a. Rusija je morala da obavesti učesnike samita da ponesu „gotovinu ili keš“ iz razloga što međunarodni sistemi bezgotovinskog plaćanja ne funkcionišu zbog režima sankcija. BRIKS će još dugo vremena biti ideja sa velikim potencijalom bez suštine.

U godinama pred nama Zapad bi trebalo da izađe sa svojim ponudama kako bi sprečio da njegovi partneri posećuju ove samite. Ekonomije Rusije, Brazila i Južne Afrike su manjeg obima nego što su bile pre 10 godina. Teret sankcija, i mogućnost da BRIKS preraste u anti-blok je geopolitički rizik koji mnogi ne žele da ponesu. Kada se pogledaju svetski trgovinski putevi, kao i zone slobodne trgovine zaključuje se da su te zone u okviru Zapada ili pod kontrolom Zapada. I dok neki politički akteri unutar Srbije u BRIKS-u vide maglovitu i apstraktnu alternativu članstvu u EU, Beograd je posetio premijer Poljske Donald Tusk čime je dat snažan podsticaj evropskim integracijama Srbije. Samo dan nakon ove važne posete stigla je predsednica evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je pohvalila napredak Srbije. Do kraja godine je realno očekivati otvaranje klastera 3. NATO završava dvonedeljnu godišnju vežbu „Odlučujuće podne“ kao i svakog oktobra. NATO je vrlo transparentna organizacija po pitanju vojnih vežbi i aktivnosti koje preduzima. Na vežbi učestvuje više od 60 aviona nad zapadnom Evropom i uključuje američke avione sposobne da nose nuklearne bojeve glave. Ni jedan avion tokom vežbe nije nosio nuklearno oružje. Rutinska vojna vežba odražava deklaraciju sa samita u Vašingotnu u kojoj se navodi dokle god postoji nukelarno oružje NATO će ostati nuklearni savez.

Amerika pred izborima: Bitka za kolebljive države i pitanje stranog uticaja

Ostalo je 10 dana do američkih izbora. Kandidati su fokusirani na kolebljive države gde se organizuje niz značajnih događaja i mitinga. Fokus je na motivaciju birača da što ranije izađu i glasaju. Vodi se žestoka debata o legalnosti plaćanja aktivista od strane Elona Maska. Milijarder je obećao milion dolara dnevno kao nagradu za aktivizam u korist Donalda Trampa. Među pravnicia postoje različita tumačenja. Državno tužilaštvo je upozorilo Maska da su njegove aktivnosti strogo u suprotnosti sa izbornim zakonodavstvom. Pitanje abortusa je ponovo na vrhuncu izborne retorike. Kamala Haris je optužila Donalda Trampa za smrt žena usled zabrane abortusa. Donald Tramp uzvraća sa tezom da su njegovi protivnici nekompetentni i neuspešnil 16.000 graničnih čuvara na je dalo podršku Donaldu Trampu na mitingu u Arizoni. Trampova kampanja u Mičigenu dobila je podršku muslimanskih vernika koji su istakli da u svom govoru da je „Bog spasao život Trampu kako bi on spasio živote drugih“. Proslavljeni reper Eminem dao je otvorenu podršku Kamali Haris bivši predsednik Barak Obama u punom kapacitetu učestvuje na njenim mitinzima. Američke vlasti izdale su upozorenje na okolnost da Kina, Rusija i Iran aktivno preduzimaju kampanju mešanja u ishod predsedničkih izbora.