Iran obezglavljen u prvim minutima rata, Pakistan proglasio otvoreni rat sa Talibanima - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Dugo očekivana operacija protiv Irana započela je u subotu 28. februara u 8 sati ujutru po lokalnom vremenu. Iran je zatečen u magli strateškog iznenađenja. Simultano i istovremeno neutralisano je četrdeset vodećih ljudi režima uključujući i samog ajatolaha Ali Hamneija. Izrael i SAD pokrenule su dve združene operacije, izraelsku „Rika lava“ i američku „Epski bes“. Iran je podeljen na zapadnu i istočnu zonu dejstava. Nakon prvih dvadeset i četiri sata Izrael je izveo 1.200 udara, dok su SAD izvršile 900. Čuvena podela posla doživela je svoju potpunu obaveštajnu sinergiju. Stepen poverenja, operativna efikasnost i najviši standard zanata omogućili su zaobilaženje iranskih kontramera. Iran je uzdrman strateškim iznenađenjem koje su svi očekivali. Već decenijama unazad Islamska republika Iran primenjuje konspirativne metode svojstvene terorističkim orgnizacijama u slučaju likvidacije rukovodstva. Naročito su značajne mere prikrivanja lokacija. Sve to je bilo uzaludno jer je očigledno da su Mosad i CIA imali operativne pozicije unutar najužeg kruga.

U javnim izvorima se govori o tome zašto je operacija izvedena po danu, zašto je odložena pre dve nedelje. Odgovor leži u proceni operativne situacije. Šta kažu brojevi prema izveštajima komandi Izraela i SAD. Raspored američkih pomorskih snaga na početku operacije „Epski bes“ Centralna komanda (CENTCOM): 1 nosač aviona, 8 razarača (756 ćelija VLS), Evropska komanda EUCOM: 1 nosač aviona, 7 brodova sa krstarećim raketama (666), podmornice: nepoznato (24-154+), 27 brodova na bazi. Od ~100 sertifikovanih za nacionalne zadatke, ovo predstavlja 27%-33% „raspoređene flote“. Zanimljivo da sa više od 1.400 kapaciteta za lansiranje raketa ka Iranu kompletni PVO sistem može biti uništen u jednom talasu. To se upravo i dogodilo. U skladu sa američkom vojnom doktrinom, potpuna vazdušna superiornost je ostvarena u prvim satima operacije “Epski bes”. Ruski i kineski najsavremeniji sistemi su se pokazali nedoraslim u susretu sa Amerikancima.

Tokom prvog talasa napada Izraelske odbrambene sange izvele su najveći vazdušni napad u svojoj istoriji, kako po obimu uključenih snaga, tako i po broju pogođenih ciljeva. 200 aviona izraelskog ratnog vazduhoplovstva izvelo je široki udar na raketne i sisteme protivvazdušne odbrane Iranske revolucionarne garde (IRGC) u zapadnom i centralnom Iranu. Pogođeno je više od 500 ciljeva, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i lansirne sisteme raketa na nekoliko lokacija širom Irana istovremeno. Sprovedeni nakon preciznog planiranja sa odličnim obaveštajnim podacima, uz sinhronizaciju stotina borbenih aviona, udari su omogućili proširenje vazdušne nadmoći izraelskog ratnog vazduhoplovstva nad iranskim vazdušnim prostorom. IDF je izvršio široki udar na strateške odbrambene sisteme iranskog režima. IDF je napao više strateških sistema protivvazdušne odbrane, uključujući napredni sistem SA-65 u oblasti Kermanšah u zapadnom Iranu.

Pregledom saopštenja koje izdaju Izraelci i Amerikanci stiče se utisak da su mete podeljene. Izraelci već 48 sati saopštavaju imena likvidiranih predstavnika iranskog režima koje doslovno pronalaze po bunkerima, skrovištima, u vozilima u pokretu. Amerikanci objavljuju uopšteniji spisak meta kao što su centri za komandovanje i rukovođenje, zajednički štab IRGC-a, štab vazduhoplovnih snaga IRGC-a, integrisani sistemi protivvazdušne odbrane, lokacije balističkih raketa, brodovi i podmornice iranske mornarice, lokacije protivbrodskih raketa.

Sama likvidacija ajatolaha Hamneija predstavlja simbolični čin demonstracije moći. Ali Hamnei je bio centralna figura teokratskog režima, a likvidiran je u maniru vođa Hamasa i Hezbolaha. Bez državničkog imuniteta i diplomatskog obzira. Obično se državnici ne likvidiraju kako bi se ostavile mogućnosti za sporazume i pregovore, dok se sa teroristima ne pregovara. 47 godina Iran je predstavljao strah i trepet Bliskog istoka da bi likvidacija ajatolaha rezultovala veoma slabim i na ivici mogućnusti izdejstvovanim odgovorom. Što bi rekli kontakti Pinka na Bliskom Istoku “sunce sija i danas” nakon smrti Ajatolaha.

Njujork tajms piše: „CIA je mesecima pratila ajatolaha Hamneija, stičući sve veće uvide u njegove lokacije i njegove obrasce, prema rečima ljudi upoznatih sa operacijom. Tada je agencija saznala da će se sastanak visokih iranskih zvaničnika održati u subotu ujutru u kompleksu rukovodstva u srcu Teherana. Najkritičnije je to što je CIA saznala da će vrhovni vođa biti na licu mesta”.

„Hamnei, jedan od najzlijih ljudi u istoriji, je mrtav“, napisao je američki predsednik Tramp na društvenim mrežama. Upozorio je na „teško i precizno bombardovanje“ koje će, kako je rekao, biti nastavljeno tokom cele nedelje, pa čak i duže, kao deo smrtonosnog napada koji su SAD opravdale kao neophodan da bi onesposobile nuklearne kapacitete Irana. U skaldu sa svojom praksom Izrael je objavio listu likvidiranih visokih zvaničnika Islamske republike. Na vrhu liste je Ali Hamnei, načelnik generalštaba Mosavi, bivši načelnik Bageri, komandant IRGC vazdušnih snaga Hajizadeh, komandant IRGC Salami, dok se na dnu iste tabele nalaze Jahija Sinvar iz Hamasa, Hasan Nasrala iz Hezbolaha i Al-Ghamari načelnik generalštaba jemenskih Huta. Ovo nije konačna lista iz razloga dinamičnog razvoja situacije. Prema određenim procenama, koje je dao i sam Ejal Zamir, neophodno je uništiti bar četiri generacije iranskog rukovodstva. Hamnei je izgradio opsežan skriveni aparat — Bejt — kako bi osigurao kontinuitet režima. Bejt ima preko 4.000 zaposlenih u svojoj glavnoj kancelariji i preko 40.000 filijala. Ovo je kult ličnosti koji je ostavio za sobom. Nad iranskim nebom je doslovno otvoren lov na visoke i srednje ešalone vlasti. Ove likvidacije nisu bez efekta, one se direktno odražavaju na sposobnosti rukovođenja i komandovanja.

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, izraelsko ratno vazuhoplovstvo je potvrdilo da su svi lideri osovine terora eliminisani. Možda “mlak” odgovor Irana upravo svoje razloge ima u uništenju ove ključne komponente. Odmazda je očekivano usledila nasumičnim lansiranjem raketa i dronova na Ujedinjene Arapske Emirate, Siriju, Saudijsku Arabiju, Katar, Kuvajt, Jordan, Izrael, Irak, Bahrein, Oman i Kipar. Svi ovi napadi nisu imali bilo kakvih značajnih efekata. Sa najvećim napadom prema civilnoj infrastrukturi suočili su se Ujedinjeni Arapski Emirati koji su za 48 sati oborili 541 dron, 165 balističkih i 2 krstareće rakete. Ono što je prošlo iz ovog baraža pogodilo je neke od centralnih gradskih četvrti i hotele.

Britanski Telegraf demantuje tvrdnje da je Putin imao interes za sukobom zbog cena nafte. U svom tekstu Telegraf piše da Putin neće imati koristi od rasta cena nafte. Rast cena nafte zbog američkih i izraelskih napada na Iran i poremećaja u Ormuškom moreuzu obično koristi ruskoj ekonomiji zavisnoj od nafte. Međutim, ovog puta efekat je neutralisan sankcijama i promenama na tržištu. Nafta marke Ural trguje se sa popustom do 30% u odnosu na Brent, a zaoštravanje ograničenja cena EU i pritisak na „flotu u senci“ smanjuju prihode. Ovim podacima Telegraf demantuje još jedan ruski informativni paket koji nude kreativna objašnjenja za odsustvo ruske pomoći Iranu. Tramp preoblikuje svetski poredak u rekordnom roku, dok drugi ključni saveznik Pekinga zamire. 21. vek neće pripadati Kini, kao što su globalističke elite predviđale pre samo nekoliko godina.

Ciljevi operacije protiv Irana su uništenje kapaciteta i sposobnosti za raketni potencijal kao i transparentan kraj nuklearnog programa. Pored ova dva ključna cilja vodeći akteri sveta prihvatili su ideju o promeni režima. Ovu tezu je pokrenuo u svom obraćanju predsednik Tramp pozvavši snage lojalne teokratskom režimu da polože oružje. Kasnije je ovaj stav postao regionalni stav od Islamabada do Rijada da bi mu se priključila i Evropska unija. Bombe padaju po režimu, ali će pad režima potrajati sa svim političkim komplikacijama.

Evropska unija (EU) nije uspela da usvoji novi paket sankcija Rusiji ni da odobri novu veliku pozajmicu Ukrajini zbog iznenadnih prigovora Mađarske. "Nažalost, nismo postigli dogovor o 20. paketu sankcija. To je korak unazad i poruka koju danas nismo želeli da pošaljemo", rekla je Kaja Kalas posle sastanka ministara spoljnih poslova članica EU. Mađarska, koja važi za najviše prorusku članicu EU, zapretila je da će blokirati donošenje odluka o sankcijama Rusiji i o pozajmici od 90 milijardi evra za Ukrajinu na koju je prethodno pristala. Budimpešta je navela da neće promeniti stav dok ne bude obnovljena isporuka ruske nafte Mađarskoj preko Ukrajine, koja je obustavljena krajem januara. Mađarska i Slovačka ne dobijaju rusku naftu od 27. januara, kada je, prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, naftovod "Družba" oštećen u ruskom napadu dronovima. Premijer Mađarske Viktor Orban danas je optužio Kijev da pokušava da sruši njegovu vladu, navodi Asošiejted pres.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je saopštila da će EU bez odobrenja Parlamenta "privremeno primenjivati" trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur. Fon der Lajen je navela da je Evropski savet prošlog meseca ovlastio Komisiju da počne da privremeno primenjuje sporazum čim ga ratifikuje jedna od zemalja Merkosura. Urugvaj i Argentina su u četvrtak prvi ratifikovali sporazum EU-Merkosur, a ro se uskoro očekuje i od Brazila i Paragvaja. "Privremena primena je, po svojoj prirodi, privremena. To je odmah u nazivu. U skladu sa Ugovorima EU, sporazum može da bude u potpunosti zaključen tek kada ga odobri Evropski parlament", rekla je Fon der Lajen.

Portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen izjavila je da je za Mađarsku i Slovačku predložena alternativna ruta snabdevanja naftom, koja prolazi kroz Hrvatsku i ne uključuje rusku naftu. Koordinaciona grupa za naftu predložila je alternativnu rutu za isporuku nafte Mađarskoj i Slovačkoj preko Jadranskog gasovoda u Hrvatskoj. Hrvatska je potvrdila da se ruska nafta neće isporučivati ovim putem, rekla je ona na redovnom brifingu za medije u Briselu. Ona nije odgovorila na pitanje u kojoj meri bi ta ruta bila skuplja za Budimpeštu i Bratislavu od isporuka naftovodom Družba, koji ide teritorijom Ukrajine i te dve države je snabdevala ruskom naftom. Portparolka Evropske komisije dodala je da je kapacitet Jadranskog gasovoda dovoljan da zadovolji potrebe Mađarske i Slovačke.

U međuvremenu Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, objavila je televizija TA 3, pozivajući se na izjavu premijera Roberta Fica. "Ako Ukrajina zatraži od Slovačke pomoć u stabilizaciji svoje energetske mreže, od danasa je više neće dobiti", rekao je Fico. U video poruci na Fejsbuku, Fico nije isključio mogućnost dodatnih mera protiv Ukrajine zbog obustave isporuke nafte preko naftovoda Družba. "Ako Ukrajina nastavi da nanosi štetu interesima Slovačke u snabdevanju strateškim sirovinama, naša vlada će preispitati svoj konstruktivan pristup planovima pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji i pripremiti nove kaznene mere“, upozorio je Fico. Slovačka je obustavila isporuke električne energije Ukrajini kao odgovor na prekid tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba". Slovačka od početka februara ne dobija naftu, zbog čega je vlada 18. februara proglasila energetsku krizu u zemlji.

Evropski parlament je suspendovao trgovinski sporazum Evropske unije i SAD iz 2025. godine uz obrazloženje da su najnovija odluka američkog predsednika Donalda Trampa i prethodna odluka američkog Vrhovnog suda dovele u pitanje pravnu valjanost tog sporazuma. Vrhovni sud SAD je 20. februara poništio odluku kojom je Tramp početkom 2025. godine uveo visoke carine na robu iz mnogih zemalja sveta, uz obrazloženje da je Tramp prekoračio predsednička ovlašćenja, pozivanjem na zakon o nacionalnoj vanrednoj situaciji. Tramp je istog dana najavio da uvodi dodatne carine od deset odsto na uvoz iz celog sveta, a samo dan kasnije je to povećao na 15 odsto i to izvršnom uredbom kojom je zaobišao Kongres.

Cilj Evropske unije (EU) je sveobuhvatan, pravedan i trajni mir za Ukrajinu, temeljen na principima Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Lideri EU podržavaju sve napore koji su na to usmereni, saopštili su danas i ocenili da su temelj poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da nijedna zemlja ne može pripojiti suseda, a granice se ne mogu menjati silom. "Agresor ne može biti nagrađen. U trenutnim izazovnim međunarodnim i geopolitičkim okolnostima, naglašavamo važnost održavanja transatlantske i globalne solidarnosti s Ukrajinom", naveli su u zajedničkom saopštenju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola. Istakli su da Rusija nije ostvarila svoje vojne ciljeve u Ukrajini te da kako ne može napredovati na bojištu, namerno cilja ukrajinsku civilnu i ključnu infrastrukturu, uključujući energetske objekte, bolnice, škole i stambene zgrade usred jake zime.

Četiri godine nakon početka invazije Moskve na Ukrajinu, ruski prihodi od izvoza nafte i gasa zabeležili su pad u poslednjih 12 meseci, uprkos povećanju volumena izvoza nafte, saopšteno je u izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA). Prema podacima CREA, ukupni prihodi Rusije od izvoza nafte, gasa, uglja i rafinisanih proizvoda iznosili su 193 milijarde evra u periodu od 12 meseci do 24. februara 2026. godine, što predstavlja pad od 27 odsto u poređenju sa uporedivim periodom pre invazije. Prihodi od izvoza sirove nafte pali su za 18 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 85,5 milijardi evra, iako je volumen izvoza nafte bio šest odsto veći od nivoa pre invazije, sa ukupno 215 miliona tona. Ovi padovi prihoda pripisuju se zapadnim sankcijama koje su primorale Rusiju da prodaje naftu po nižim cenama, uprkos kolapsu izvoza gasa od 2022. godine.

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski upozorio je u ekspozeu o poljskoj spoljnoj politici da Rusija ne želi mir već kapitulaciju Ukrajine i da se ni tu neće zaustaviti, kao i da međunarodni poredak uzdrman u temeljima i turbulencije u svetu ne ostavljaju Varšavi prostor za luksuz pasivnosti. "Svi smo svesni opasnosti. Situacija je ozbiljna. Svest o opasnosti može da parališe. Ne možemo da dopustimo sebi luksuz da ostanemo paralisani", kazao je Šikorski poslanicima Sejma, donjeg doma poljskog parlamenta. Šikorski je upozorio da neki saveznici ne isključuju scenario da Rusija napadne NATO, kako je rekao, ne za dve ili tri godine, već još ove godine. "Kremlj neće popustiti. Testiraće dalje granice. Putin ne želi mir, želi samo kapitulaciju", kazao je Šikorski i podsetio da je Evropa već sada meta ruskih hibridnih napada - sajber napada, konkretno na Poljsku dve hiljade do tri hiljade dnevno, diverzija i sabotaža i masovnog širenja dezinformacija na internetu. Šikorski je svima u Poljskoj koji misle da se pomoć Ukrajini ne isplati, poručio da treba da shvate da je slobodna Ukrajina kao deo Zapada šansa i prilika i za njihovu domovinu. On je podsetio da nije istina da je Rusije nepobediva i nabrojao razne ratove u kojima je pretrpela poraz, počev od rata sa Japanom, preko Prvog svetskog rata, okupacije Avganistana a na kraju je poražena i u hladnom ratu.

Američki predsednik Donald Tramp održao je govor o stanju nacije u Kongresu, tokom kojeg je izjavio da "SAD trenutno doživljavaju zlatno doba", preneli su američki mediji. "Naša nacija se vratila – bolja, veća, bogatija, jača", rekao je Donald Tramp sa govornice dok su republikanci u Kongresu skandirali "SAD, SAD". To televizijsko obraćanje u udarnom terminu u 21.00 po vašingtonskom vremenu, drugo je od povratka Trampa na vlast u januaru 2025.

Tramp je želeo da ubedi glasače da zadrže na vlasti republikance, koji sa tesnom većinom kontrolišu oba doma Kongresa, pošto će u novembru biti izbori za Predstavnički dom i deo Senata, a tradicionalno se održavaju na polovini mandata svakog američkog predsednika. Govor predsednika SAD, međutim, dolazi u kontekstu političkih prepreka, kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni, sa značajnim potresima poslednjih dana.

Među njima su odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država da poništi takozvane "recipročne" carine u centru Trampove reforme remonta trgovinske politike. Međutim, podaci koji pokazuju da je američka ekonomija u četvrtom tromeseču doživela veće usporavanje nego što se očekivalo dok je inflacija ubrzana. Operacije Odeljenja za unutrašnju bezbednost su u virtuelnom zastoju zbog nesuglasice između republikanaca i demokrata u Kongresu zbog oštre strategije protiv imigracije Trampove administracije, nakon dve kontroverzne pucnjave u Mineapolisu sa smrtnim ishodom u kojima su učestvovali agenti savezne službe za imigracije (ICE).

Britanska RTV BBC je proverila šta je sve predsednik SAD Donald Tramp rekao o "Stanju Unije" - stanju SAD u najdužem govoru u parlamentu - Kongresu koji je trajao sat i 47 minuta, i, hvaleći dostignuća svoje administracije, ocenio da njegova "zemlja ponovo pobeđuje". "Za prvih deset meseci svog mandata okončao sam osam ratova" kazao je Tramp, ali je naveo samo sedam: Izraela i Hamasa, Pakistana i Indije, Ruande i Demokratske Republike Kongo (DRK), Tajlanda i Kambodže, Jermenije i Azerbejdžana, Egipta i Etiopije, a i Srbije i Kosova. Ovog puta nije pomenuo "rat Izraela i Irana" prošlog leta - razmenu vatre od nekoliko dana čijim se okončavanjem ranije hvalio, kao osmim ratom koji je uspeo da zaustavi. "Rata Srbije i Kosova" naravno nije bilo, nije bilo ni "rata Egipta i Etiopije" koji su u političkom sporu oko izgradnje brane na Nilu, a ni Ruanda i DR Kongo nisu bili u ratu okončanom u Vašingtonu, već su tamo samo potpisali sporazum o obustavljanju podrške Ruande delovanju bandi na kongoanskom tlu.

Ipak, privreda SAD i pristupačnost robe i usluga građanima SAD su bile ključne teme govora Trampa koji je netačne tvrdnje izneo i o ilegalnoj imigraciji. Rekao je da je prethodna vlada SAD "stvorila visoke cene, a naša ih brzo okončava", ali, piše BBC, cene u SAD i dalje rastu. Tramp je naveo spisak namirnica, uključujući govedinu, tvrdeći da njena cena "koja je bila veoma visoka, počinje značajno da pada". Ipak, primećuje BBC, cene govedine su tokom mandata Trampa porasle za 15 odsto.

Bivši filipinski predsednik Rodrigo Duterte bio je "ključan" u ubistvima hiljada ljudi tokom svoje vladavine, rekli su tužioci Međunarodnog krivičnog suda (ICC) u Hagu i zatražili da se optužnica potvrdi kako bi se moglo održati suđenje, javlja Rojters. Tužioci suda za ratne zločine sa sedištem u Hagu terete Dutertea po tri tačke optužnice za ubistva kao zločin protiv čovečnosti, uključujući desetine žrtava za koje tužiocii kažu da su samo delić stvarnog broja ubijenih u njegovom obračunu s navodnim korisnicima droga i kriminalcima. "Duterteov takozvani rat protiv droga rezultirao je ubistvima hiljada civila, a mnoge od tih žrtava bila su deca“, rekao je tužilac Mame Niang na otvaranju predraspravnog ročišta o potvrđivanju optužnice. Duterte je bio predsednik Filipina od 2016. do 2022. godine, a uhapšen je i odveden u Hag u martu prošle godine.

Vlada Paname je izdala dekret kojim se naređuje okupacija dve luke na ulazima u Panamski kanal, na osnovu presude nacionalnog Vrhovnog suda kojom je neustavnom proglašena upravljačka koncesija koju je držala kompanija CK Hačison sa sedištem u Hong Kongu. Dekretom se ovlašćuje Panamska pomorska uprava da okupira luke "iz razloga hitnog društvenog interesa". Okupacija obuhvata svu pokretnu imovinu unutar ili izvan terminala luka Balboa i Kristobal, naročito dizalice, vozila, računarske sisteme i softver. Saga oko dve panamske luke deo je šireg rivalstva između Sjedinjenih Država i Kine, u kojem se centralnoamerička zemlja našla u sendviču, pošto je američki predsednik Donald Tramp prošle godine optužio Kinu da "upravlja Panamskim kanalom". CK Hačison je trebalo da dve luke proda izvesnom konzorcijumu koji uključuje američku investicionu firmu Blek Rok, ali je to izazvalo brzu intervenciju kineske vlade. Time je dogovor onemogućen.

Avganistanski pokret Talibana najavio je novi krivični zakon koji dozvoljava muškarcima da koriste nasilje nad ženama i decom. Takođe propisuje kazne za žene koje potraže utočište u porodičnim domovima kako bi pobegle od zlostavljanja, što izaziva široku zabrinutost u vezi sa zaštitom žena i dece u Avganistanu. Talibani u Avganistanu 21. februara doneli su novi krivični zakon koji dozvoljava muškarcima da tuku svoje „žene i decu“, pod uslovom da to ne dovede do „vidljivih preloma ili otvorenih rana“. Zakon porodično nasilje klasifikuje kao „diskreciono“ pitanje, umesto da ga tretira kao izričito krivično delo. Prema onome što je objavio The Telegraph, zakon od 60 stranica nosi potpis takozvanog „vrhovnog vođe“ Talibana, Hibatule Ahundzade, i prosleđen je sudovima širom zemlje.

Pakistanski ministar odbrane izjavio je da je njegova zemlja izgubila "strpljenje" i da smatra da je sada u "otvorenom ratu" sa susednim Avganistanom pošto su obe strane izvršile udare posle, po tvrdnji Islamabada, prekograničnog avganistanskog napada. Pakistan je izveo vazdušne udare na Kabul i još dve avganistanske provincije, izjavio je portparol vlade Avganistana, nekoliko sati pošto je njegova zemlja izvela prekogranični napad na Pakistan u najnovijoj eskalaciji nasilja između dve susedne zemlje. U objavi preko mreže Iks jutros ministar odbane Pakistana Kavadža Mohamed Asif rekao je da su se nadali miru u Avganistanu posle povlačenja NATO snaga i da će se talibani usmeriti na dobrobiti avganistanskog naroda i regionalnu stabilnost. Umesto toga, naveo je, talibani su pretvorili Avganistan u "indijsku koloniju", prikupili militante iz celog sveta i počeli da "izvoze terorizam". "Sada smo izgubili strpljenje. Sada je otvoreni rat između nas", rekao je pakistanski ministar osbrane.

Pakistanski izvori kažu da su udari odgovor na avganistanske prekogranične napade na Pakistan. Avganistan je saopštio da je njihova vojska izvela napade preko granice sa Pakistanom kasno sinoć kao odgovor na smrotonosne pakistanske vazdušne napade na afganistanske granične oblasti u nedelju, uz tvrdnju da su zauzeli više od deset pakistanskih vojnih punktova. Pakistanska vojska koja je opisala vazdušne napade u nedelju kao napad na militante koji su se skrivalii u toj oblasti, saopštila je da sinoćni avganistnski napad nije bio ničim izazvan, odbacili su tvrdnje da su zauzeti vojni punktovi.

Kenijska policija saopštila je da je uhapsila muškarca "osumnjičenog ključnog igrača u ogromnoj mreži trgovine ljudima" za kojeg se sumnja da je poslao više od 1.000 Kenijaca u Rusiju, gde su mnogi prisilno regrutovani u vojsku, preneli su francuski mediji. Festus Omvamba (33) "koji je bio pod policijskim nadzorom zbog učešća u trgovini ljudima", uhapšen je u Mojaleu, gradu na granici sa Etiopijom, navela je policija. Dodaje se da je Omvamba osnivač agencije za regrutovanje Global Face Human Resources, kroz koju je prošlo mnogo žrtava. "Do danas je više od 1.000 Kenijaca regrutovano i otišlo je da se bori u rusko-ukrajinskom ratu", rekao je poslanik Kimani Ičungvah prošle nedelje.