Iran postao gubitnik Bliskog istoka, svet očekuje brzo okončanje rata - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Godinama je Iran voleo da projektuje sliku zemlje okružene moćnim prijateljima. Rusijom, Kinom i „osovinom otpora“ koja se proteže od Libana do Jemena. Na papiru je izgledalo zastrašujuće, ali u stvarnosti, kada je počela pucnjava, većina njih je nestala. Kina je osudila rat u Savetu bezbednosti UN, nazivajući akcije Izraela nezakonitim i izražavajući saučešće zbog civilnih žrtava. Rusija je nazvala napade „neizazvanim“ i osudila ubistvo iranskih lidera. Jake reči, ali u geopolitici reči su jeftine. Ono što nedostaje jeste jedna stvar koja zapravo menja ratove: vojna moć. Ni Peking ni Moskva nisu mrdnuli prstom da pomognu Iranu na bojnom polju. Odsustvo Rusije je lakše objasniti. Ona je već zaglavljena u Ukrajini, trošeći trupe, oružje i politički kapital u iscrpljujućem ratu koji traje godinama. Otvaranje još jednog fronta, čak i indirektno, rasteglo bi Kremlj preko njegovih granica. Kineski proračun je hladniji. Peking više preferira stabilnost od ideološke lojalnosti. Trenutno, predsednik Si nema mnogo interesa da rizikuje ekonomski ili diplomatski sukob sa Vašingtonom oko Teherana, posebno kada odnosi sa SAD deluju relativno mirno.

Američki predsednik Donald Tramp trijumfuje učinkom svoje armije: “„Iran, koji je potučen do NOGU, izvinio se i predao svojim susedima na Bliskom istoku, i obećao da više neće pucati na njih. Ovo obećanje je dato isključivo zbog nemilosrdnog napada SAD i Izraela... Iran više nije 'Siledžija Bliskog istoka', oni su, umesto toga, 'GUBITNIK BLISKOG ISTOKA'”. Kina po pitanju Irana doživljava strateški kolaps. Godinama je Komunistička partija Kine uveliko finansirala Teheran kako bi učvrstila strateško, antiameričko svrstavanje. To je kulminiralo masivnim sveobuhvatnim strateškim partnerstvom iz 2021. godine, koje je uključivalo obećanje od 400 milijardi dolara infrastrukturnih i energetskih investicija u okviru programa „Jedan pojas, jedan put“. Do 2023. godine, Iran je integrisan u Šangajsku organizaciju za saradnju koju predvodi Kina. Ekonomski, Kina je postala spasilačka žila kucavica Irana, kupujući otprilike 90 procenata njegovog sankcionisanog izvoza nafte. Obrazloženje za Peking bilo je veoma strateško. Geografski, Iran je pružao vitalni kopneni most koji povezuje Centralnu Aziju sa Bliskim istokom, nudeći Kini potencijalni energetski koridor koji bi mogao da zaobiđe pomorske uske tačke kojima dominira američka mornarica. Politički, prkosni Iran koji podržava militantne posrednike držao je Sjedinjene Države zaglavljene u bliskoistočnim krizama, odvlačeći američku pažnju i resurse od kineskih ambicija u Indo-Pacifiku. Za to vreme američki predsednik Tramp poručuje: “Nema dogovora sa Iranom osim bezuslovne predaje. A posle toga izbor velikog i prihvaćenog lidera”. Tramp najavljuje ekonomski oporavak Irana koji će biti ekonomski veći, bolji i jači nego ikada pre.

Navršen je i 9 dan rata SAD i Izraela sa Iranom. U prvom danu zbrisan je ceo iranski državni vrh. Odgovor Irana regionalizacijom sukoba po horizontalnom pravcu nije dao očekivane rezultate. Čitav svet je gledao udare od Kuvajta do Omana, uključujući Izrael, Kipar, Tursku i Azerbejdžan. Jedine zemlje koje Iran nije napao u svom susedstvu su Jermenija, Turkmenistan i Pakistan. Ako su procene iz javnih izvora tačne, količina ispaljenih raketa iz Irana je takođe pala sa 350 projektila prvog dana na 30 osmog dana - manje od 1/10. Drugi izvori spekulisali su da bi ova količina mogla pasti i na jednocifrene brojke tokom druge nedelje rata. Prema izvorima ministarstva odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata prvog dana je na njih lansirano 137 balističkih raketa da bi taj broj 6. marta bio svega 9. Iranske tvrdnje o sposobnostima lansiranja raketa na početku i tokom celog rata imale su predvidljivost koja je daleko ispod očekivanja. Iranska protivvazdušna odbrana – delimično izgrađena oko kineskog raketnog sistema zemlja-vazduh HQ-9B – urušila se bez borbe tokom američkih i izraelskih udara. Moderni američki stelt avioni, elektronsko ratovanje i precizni napadi sa lakoćom su nadvladali sisteme kineske komunističke partije. Ova epizoda je otkrila jaz između marketinga Pekinga i stvarnosti na bojnom polju. Kina je tajno isporučila Iranu 50 nadzvučnih protivbrodskih raketa CM-302. Izveštaji navode da ih je Iran lansirao tokom tekućeg rata, ali nijedna nije pogodila ciljeve i Sjedinjene Države nisu presrele nijednu. Rakete su možda otkazale u letu zbog tehničkih problema. Još jednom, izgleda da se kineska oprema kvarila. U odnosu na napredne platforme poput F-35 Lightning II, kineska izvezena tehnologija protivvazdušne odbrane delovala je beskorisno suprotno reklamama i marketingu Pekinga.

Uprkos vojnoj dominaciji SAD i Izraela u svojim autoriskim redovima za ugledni magazin Foreign Affairs Robert A. Papo upozorava da se „iranski udari ne mogu odbaciti kao činovi raspršene odmazde, žestoko bičevanje umirućeg režima. Umesto toga, oni predstavljaju strategiju horizontalne eskalacije, pokušaj da se transformišu ulozi sukoba proširivanjem njegovog obima i produžavanjem trajanja. Takva strategija omogućava slabijem borcu da promeni računicu moćnijeg neprijatelja. I to je funkcionisalo u prošlosti, na štetu Sjedinjenih Država.“ Papo zapravo upozorava da žilavost Irana leži u izmeštanju sukoba sa vojnog na politički teren. Udari na simbole arpaskih zalivskih monarhija već proizvode efekat na turizam, lance snabdevanja, ali i političku stabilnost. Arapski monarsi ulaze u stanje kada će javno morati da se svrstaju na stranu Izraela u koordinaciji sa SAD. To je prilika koju Iran čeka da bi radio ono što najbolje ume, a to je izvoz političke nestabilnosti. Brutalni napadi iranskih raketa su zamaglili činjenice. Ni na jednom jedinom vektoru napada protiv-vazdušna odbrana nije zabeležila efikasnsot ispod 93% što je dokaz superiornosti američkog oružja koje koriste arapski saveznici. U tom odnosu važno je poređenje da je izraelsko-američka koalicija u potpunoj vazdušnoj nadmoći dok Iran simboličnim napadima demonstrira da i dalje poseduje funkciju rukovođenja i komandovanja.

Velika količina PVO raketa potrošenih u Persijskom zalivu izazvala je reakcije sa evropskog kontinenta. „Rat u Ukrajini je već mogao biti završen da je Kijev postigao isti nivo protivvazdušne odbrane kao što je primenjen u zemljama Persijskog zaliva tokom nedelje borbi”, izjavio je finski predsednik Stub i dodao: “Prvih sedam dana borbi u Iranu koštalo je 40 milijardi dolara – to je godišnji izdatak EU za pomoć Ukrajini”. Sa druge strane ukazuje se na to da SAD streteški ofanzivnim akcijama ponovo obuzdavaju istočnu osovinu. Venecuela se nikada nije bavila samo Madurom. Iran se nikada nije bavio samo nuklearnim programom. Kuba se nikada nije bavila samo komunizmom, devedeset milja od Floride. Svaka od tih operacija od napada na Karakas, udara u Teheranu, naftne blokade Havane je precizan rez u nervni sistem neprijateljskog saveza koji se tiho gradio protiv Sjedinjenih Država više od decenije. Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja… Analitičari to nazivaju KRINK. Mediji to jedva pominju. Ali predsednik Tramp je to razumeo. I za šezdeset sedam dana, rastrgnuo je neprijatljski globalni nervni sistem.

Za to vreme u Iranu je izabran novi verski vrhovni vođa, sin pokojnog vrhovnog ajatolaha Alija Hamneija, Modžtaba Hamnei. Iran je ovim potezom postao verzija nasledne verske monarhije. Izbor Modžtabe Hamenija za vrhovnog lidera je mali politički trijumf. Vrhovni ajatolah Modžtaba je decenijama svoje političko uporište gajio u parapoliciskoj Basidž organizaciji poznatoj po najsvirepijim zločinima protiv iranskog naroda. Njegov izbor ostavio je klan braće Laridžani po strain, od kojih je Ali Lardžani sekretar vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana. U ovom trenutku Laridžani je de facto glavna karika nacionalne bezbednosti koji drži dirketno pod svojom kontrolom. Poznavaoci prilika su očekivali da će upravo Sadek Laridžani biti novi vrhovni ajatolah. Iran pod vazdušnom kampanjom i unutrašnjom krizom ući će u ostrašćen sukob za kontrolu bezbednosnog aparata.

U međuvremenu, svakog dana Izrael saopštava listu likvidiranih terorista. Izraelske odbrambene snage su eliminisale visokog iranskog teroristu Abu el-Kasema Baba’jana u Teheranu. Baba’jan je bio šef Vojne kancelarije Vrhovnog vođe i načelnik štaba Komande za vanredne situacije (Hatam el-Anbija). Baba’jan je bio odgovoran za koordinaciju između različitih organizacija za korišćenje snaga iranskog terorističkog režima za izvršavanje operacija protiv države Izrael i vanrednih operacija. Lista uklonjenih iranskih zvaničnika u preciznim napadima se niže na savkih pet sati dnevnog ažuriranja od strane Izraela. Veoma važan detalj u izraelskim saopštenjima predstavlja grafički prikaz, uloga i zadatak koji su imali likvidirani teroristi čime svetska javnost može direktno da se upozna sa razlozima neutralisanja. Likvidacija pet komandanata Iranske revolucionarne garde (IRGC) koja je preduzeta u Bejrutu razotkrila je da su se pazdarani skrivalni u civilnom hotelu od koga su napravili svoje uporište. Izraelske odbrambene snage (IDF) sada mogu da otkriju da je sedište Ratnog vazduhoplovstva IRGC-a, glavni komandno-kontrolni centar koji se koristi za usmeravanje aktivnosti vazduhoplovnih snaga režima, bio meta tokom velikih napada IDF-a na desetine meta iranskog terorističkog režima.

Rat protvi Irana još jednom u prvi plan ističe značaj i ulogu dezinformacija i manipulacija. Američka centralna vojna komanda besmislene tvrdnje demantuje na dnevnom nivou. Posebno je zabrinjavajuće da bizarne tvrdnje o potapanju i oštećenju američkih nosača aviona dobijaju prostor legitimnih vesti u srpskim medijima. Prvo je iranski režim tvrdio i ponavljao (pet dana zaredom) da je potopio američki nosač aviona „Abraham Linkoln“. Sada režim tvrdi da se nosač aviona čudesno ponovo pojavio i „napustio bojno polje“ nakon „susreta sa iranskim raketama i dronovima“. U međuvremenu, predsednik Tramp odgovara činjenicama: “Njihova vojska je nestala. Njihova mornarica je nestala. Njihove komunikacije su nestale. Njihovi vođe su nestale. Dva seta njihovih vođa su nestala. Ostala im je samo treća grupa. Njihovo ratno vazduhoplovstvo je potpuno zbrisano. Zamislite samo!“ Tramp je dodao: „Imaju 32 broda. Svih 32 su na dnu okeana!“ Komandant admiral Bred Kuper: „Ako samo pogledam na poslednja 24 sata operacije u poređenju sa onim gde smo trebali da počnemo, napadi balističkim raketama su smanjeni za 90%... Napadi dronova su smanjeni za 83%... sada imamo preko 30 uništenih brodova.“

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Iranski režim vodio lažne pregovore kako bi kupio vreme dok ne dođe do raspoređivanja svojih nuklearnih postrojenja duboko pod zemljom i ostvarivanja punog imuniteta od bilo kakvih pokušaja njihove neutralizacije. Američka Centralna komanda (CENTCOM) izdaje upozorenje o bezbednosti civilima u Iranu, 8. marta, jer iranski režim očigledno zanemaruje bezbednost nevinih ljudi. Iranski režim koristi gusto naseljena civilna područja za sprovođenje vojnih operacija, uključujući lansiranje jednosmernih dronova i balističkih raketa. Ova opasna odluka rizikuje živote svih civila u Iranu, jer lokacije koje se koriste u vojne svrhe gube zaštićeni status i mogle bi postati legitimne vojne mete prema međunarodnom pravu. Iranske snage koriste gužvaste oblasti okružene civilima u gradovima kao što su Dezful, Isfahan i Širaz za lansiranje dronova i balističkih raketa. Američke snage snažno pozivaju civile u Iranu da ostanu kod kuće. Iranski režim svesno ugrožava nevine živote. Pored toga, iranske snage ugrožavaju bezbednost nevinih ljudi širom Bliskog istoka namernim i neselektivnim ciljanjem civilnih aerodroma, hotela i stambenih naselja. „Iranski teroristički režim očigledno zanemaruje živote civila napadajući partnere u Zalivu, dok ugrožava bezbednost sopstvenog naroda“, rekao je admiral Bred Kuper, komandant CENTCOM-a.

Amerika nastavlja da jača svoju vojnu industriju. Predsednik Donald Tramp potvrdio je da je postignut dogovor sa vodećim američkim kompanijama odbrambene industrije o dramatičnom povećanju vojne proizvodnje. Nakon sastanka sa čelnicima kompanija Lockheed Martin, Boeing, Raytheon, Northrop Grumman i drugih, najavljeno je da će se proizvodnja oružja „elitne klase“ (Exquisite Class) učetvorostručiti. Tramp je naglasio da je proširenje kapaciteta počelo pre tri meseca i da su mnogi pogoni već u funkciji. Dok SAD raspolažu „virtuelno neograničenim“ zalihama municije srednjeg ranga – koja je već korišćena u Iranu i Venecueli – prioritet sada postaje postizanje maksimalnih količina najsofisticiranijeg naoružanja. Savezne države širom SAD već su započele nadmetanje za lokacije novih fabrika, a sledeći sastanak sa liderima namenske industrije zakazan je za dva meseca.

Posledice dugotrajnog rata u Iranu mogu da budu nekontrolisane, upozorio je u petak nemački kancelar Fridrih Merc. "Dugotrajno vođenje ovog rata ne bi bilo u našem interesu. Isto važi i za mogući kolaps iranske države ili posredne sukobe koji bi se vodili na iranskom tlu", rekao je u Minhenu, prenosi dpa. Takvi scenariji, dodao je, mogu imati dalekosežne posledice za Evropu, uključujući bezbednost, snabdevanje energijom i migracije. Nemačka vlada podržava ciljeve Sjedinjenih Država i Izraela protiv iranskog nuklearnog i raketnog programa, kao i protiv iranske pretnje Izraelu i njegovim susedima, kazao je Merc. "Iranski narod ima pravo da slobodno odlučuje o svojoj sudbini", rekao je kancelar. Međutim, produženjem trajanja i širenjem borbenih dejstava, rizici će rasti i za Izrael i za ceo region Persijskog zaliva. Merc je istakao da se mora osigurati da nuklearni materijal iz Irana ne dospe u ruke nedržavnih aktera ili trećih država, kao i da Iran mora prestati sa podrškom terorističkim mrežama. "Takođe želimo da sprečimo nekontrolisane migracione pokrete iz Irana", rekao je Merc i dodao: "Ne želimo da doživimo sirijski scenario."

Predsednik Češke Petr Pavel kritikovao je novu vladu premijera Andreja Babiša zato što, umesto da prema preuzetim obavezama iz NATO povećava, ona smanjuje izdvajanja za odbranu u ovogodišnjem budžetu tako da neće dostići ni dva odsto BDP-a. "Povećavanje izdvajanja za odbranu nije priprema za rat nego upravo suprotno - put da se obezbedi mir. Nije dovoljno samo želeti mir i nadati se da će doći sam od sebe. Nužno je da se na njemu dugoročno i aktivno radi", kazao je Pavel poslanicima donjeg doma češkog parlamenta. Češki predsednik, kao vrhovni komandat čeških oružanih snaga, podsetio je da u Evropi besni najveći rat u poslednjih 80 godina, a da je samo na prvi pogled daleko od čeških granica, te da je argument više za to da se sada jača odbrana i nepredvidljivi geopolitički razvoj posebno posle napada SAD i Izraela na Iran.

Češki premijer Andrej Babiš je poručio je da Češka ne ide putem da dodje do izdvajanja 3,5 odsto i da to što se u NATO na to obavezala prethodna češka vlada, njegovu ne obavezuje, a da će pokušati da objasni američkom predsedniku Donaldu Trampu da procenti nisu presudni. U češke medije procurelo je da je novi američki ambasador u Pragu već upozorio Babiša da Češka neće ispuniti svoje savezničke obaveze i predložio je da to reši tako što bi uložila novac u fond NATO iz koga se kupuje oružje za Ukrajinu, pre svega američko.

Lindzi Grejem, republikanski senator iz Južne Karoline i saveznik predsednika Donalda Trampa, nagovestio je da bi komunistički režim u Havani mogao biti sledeća meta SAD. Gostujući u emisiji Sunday Night in America na Fox News-u, govorio je o napadima na Iran tokom vikenda, koji su izazvali nove talase bombardovanja i uzvratnih udara širom Bliskog istoka. „Iranski režim, matični brod međunarodnog terorizma, pred kolapsom je“, rekao je Grejem. „Kapetan tog broda, ajatolah, mrtav je kao kamen.“ Međutim, senator je dodao i da je „Kuba sledeća“, rekavši: „Oni će pasti. Ovoj komunističkoj diktaturi na Kubi dani su odbrojani.“ SAD održavaju strogi trgovinski embargo prema Kubi još od 1962. godine, godinu dana nakon neuspele invazije na Zaliv svinja koju je sponzorisala CIA. U februaru je Trampova administracija dodatno pooštrila blokadu uvođenjem embarga na gorivo, što je izazvalo nestašicu nafte i, prema navodima međunarodnih humanitarnih organizacija, humanitarnu krizu. Obraćajući se novinarima ispred Bele kuće, Tramp je u petak rekao da američki državni sekretar Marko Rubio vodi razgovore sa kubanskim liderima „na veoma visokom nivou“.

Evropska komisija suspendovala je bezvizni režim za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša Gruzije, pa će oni ubuduće morati da imaju vizu prilikom ulaska u šengenski prostor u službene svrhe, saopšteno je iz Brisela. Kako se navodi, ovo je prvi put da je primenjen novi, pojačani mehanizam za suspenziju viznog režima, a odluka je doneta nakon što su je odobrile države članice Evropske unije. Evropska komisija je objasnila da je mehanizam aktiviran zbog, kako se navodi, namernog i kontinuiranog kršenja obaveza koje je Gruzija preuzela u okviru bezviznog režima, posebno u oblastima demokratije i osnovnih prava. Iz Komisije podsećaju da je liberalizacija viznog režima uvedena kako bi se podstakli kontakti među ljudima i promovisale zajedničke vrednosti, uključujući poštovanje ljudskih prava i demokratskih principa.

Island će na referendumu zakazanom od 29. avgust odlučiti da li će ponovo pokrenuti pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, saopštila je danas premijerka Kristrun Frostadotir. "Glasanjem na referendumu građani će konačno rešiti debatu koja visi nad islandskom nacijom“ rekla je Frostadotir, prenosi Politiko. Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine u vreme finansijske krize, ali je 2013. prekinuo pregovore zbog spora oko ribarstva, a formalno je povukao zahtev dve godine kasnije. Sada je članica Evropskog ekonomskog prostora i deo Šengenskog prostora. Ankete pokazuju da jasna većina Islanđana podržava održavanje referenduma o nastavku pregovora, ali je stanovništvo podeljenije po pitanju da li država treba da se pridruži EU.