Na izmaku godine ratova i stradanja, svet dočekuje godinu nade - PINKOV GEOPOLITIČI PREGLED

Geopolitički turbulentna godina bliži se svom kraju. Ostao je još dvadeset jedan dan do ulaska predsednika Donalda Trampa u Belu kuću. Srpski predsednik Vučić je izjavio da ono što budemo videli nakon ulaska Trampa u Belu kuću biće do sada ne viđeno. Predsednik Vučić je konstatovao da je pripremljeno više od 200 dekreta. Istovremeno, ruska agresija na Ukrajinu nema ni naznake usporavanja. Dok se svet bavi mogućim modalitetima uspostavljanja mira na istoku Evrope još uvek se ne naziru konture za postizanje ovog cilja. Tokom 2024. godine Ukrajina je dobila više od 41 milijarde dolara strane pomoći, sapštilo je njihovo ministarstvo finansija. Američki predsednik Bajden vodio se strateškim pristupom “pomoć Ukrajini koliko god je potrebno”, dok novi predsednik Donald Tramp ima pristup “mir najbrže što je moguće”. Bajden nije imao stratešku koncepciju za okončanje agresije na Ukrajinu, a Tramp nema put ka postizanju strateški zadatog cilja. Jedino što je sigurno, Amerika neće pokloniti geopolitičku pobedu Rusiji. Tramp kao američki patriota neće povući ni jedan potez koji će umanjiti američku globalnu moć. Ustupci prema Rusiji značili bi povratak 75 godina unazad kada je reč o globalnom bezbednosnom poretku.

Mogući put ka miru obuhvatao bi nekoliko bitnih procesa. U prvom redu treba postići sporazum o primirju. Ovaj najteži korak je ujedno ključna faza u većini konflikata. Često nailazimo na poređenja sa Korejskim ratom. Ovaj rat je poprilično zanimljiv za poređenje iz razloga što predstavlja jedan od prvih okršaja Istoka i Zapada za sfere uticaja kroz direktan sukob. Prva lekcija Korejskog rata tiče se preko 500 sastanaka za uspostavljanje primirja. Tada je prvi put pokrenut mehanizam Ujedinjenih Nacija poznat kao “Ujedinjenje za mir”. Ovu rezoluciju 377 1950. godine podnelo je sedam sila kako bi se zaobišla opstrukcija Sovjetskog Saveza. Za rezoluciju je glasalo 52, protiv 5, a dve države su bile uzdržane. Ovo glasanje je prihvaćeni presedan po kome ukoliko postoji opstrukcija u Savetu Bezbednosti države članice mogu odlučivati i donositi punovažne odluke. Ovo je druga lekcija Korejskog rata koja omogućava zaobilaženje sila sa pravom veta prilikom odlučivanja.

Pitanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu predstavlja važan korak ka uspostavljanju dugoročnog mira. Garancije date od Amerike, Britanije i Rusije nisu bile dovoljne 1994, danas te garancije moraju biti delotvorne i odvraćajuće za Rusiju kao agresora. Licitira se sa raznim modelima, ali jedini realistični i politički održiv model je naoružati Ukrajinu do nivoa da je Rusija ne može drugi put napasti. Ovo je takođe lekcija iz Korejskog rata. Nakon uspostavljanja primirja na 38 paraleli kao liniji razdvajanja, nastupila su dva suštinski različita procesa. Amerikanci su od Južne Koreje napravili ekonomsku i tehnološku silu, koja ima sopstvenu vojnu industriju, respektabilnu vojsku i demokratiju. Južna Koreja je kolevka vodećih svetskih brendova iz oblasti telekomunikacija i transporta. Istovremeno, vojna moć pojačana američkim savezništvom je dugoročna garancija za odvraćanje agresije Severne Koreje. Tokom 71 godine lako je ispratiti rezultate Amerike u Južnoj Koreji i rezultate Rusije i Kine u Severnoj Koreji. Eto još jednog dokaza da kada se Amerikanci dohvate posla oni taj posao sveobuhvano obave na političkom, ekonomskom i vojnom planu, njihovi partneri su vodeće države.

U ovom hladnoratovskom dvoboju najveći gubitnik je korejski narod koji živi u Severnoj Koreji. Ova država predstavlja jednu od najsiromašnijih na svetu i pod stalnim je rizikom od gladi. Ova lekcija pokazuje da Ukrajina u slučaju zamrznutog konflikta ima daleko bolje šanse od sankcionisane i izolovane Rusije. Na ovom mestu dolazmo do treće bitne stavke, a to je odgovornost i krivica Rusije za izbijanje agresije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija većinskim glasanjem je utvrdila krivicu Rusije za agresivni rat. Prema principima uspostavljenim od 1945. godine agresor u pogledu posledica koje će trpeti nema zaštitu. Neke od posledica po agresora o kome postoji univerzalna saglanost o krivici, a u slučaju Rusije ona je osuđena od strane 141 države uključujući i Srbije, mogu biti vojne intervencije, sankcije, zaplena sredstava i drugi oblici međunarodne izolacije. Uslovi da Rusija bude kažnjena su ispunjeni. Malo je verovatno da će Rusija dobiti značajnije ustupke u zamenu za primirje. Sudbina Severne Koreje i Irana je gorka opomena da sankcije mogu trajati decenijama. Efikasnost sankcija može varirati kao i modeliteti njihovog zaobiženja. Zapad neće napraviti značajnije ustupke ka Rusiji jer ona više nije pretnja samo za Ukrajinu već za celu Istočnu Evropu.

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, izrazio je rusko nezadovoljstvo javno objavljenim delovima plana za mir koji se pripisuje Donaldu Trampu. Rusija rezolutno odbacuje mogućnost da se članstvo Ukrajine u NATO odloži za 20 godina u zamenu za kontinuranu vojnu pomoć uz razmeštanje mirotvoraca iz evropskih država. U Rusiji su svesni lekcija korejskog rata i znaju dobro da će, onog časa kada se uspostavi mir, Ukrajina krenuti u snažan ekonomski razvoj. Ukrajina bogata strateškim sirovinama, uključujući litijum, može biti sirovinska baza po principu “sirovine za bezbednost”. Rusija usled sankcija i velikih gubitaka ne može biti snažnija za 20 godina. Pojedina pitanja više nisu aktuelna. U prvom redu snabdevanje prirodnim gasom Evrope uveliko je preusmereno na prijateljske države poput Norveške, Amerike, Alžira i Katara. Rusija učestvuje sa svega 15% snabdevanja.

Najavljena je i obustava tranzita ruskih energenata preko Ukrajine od prvog januara. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andri Sibiha pozvao je na zabranu uvoza ruskog tečnog gasa u Evropu rekavši da uvoz ruskog LNG-a u EU mora biti zabranjen kao deo daljih sankcija i zamenjen snabdevanjem iz SAD i drugih partnera. Na tržištu ima dovoljno LNG gasa da se ne finansira zločinački ruski režim za svoju agresiju, ratne zločine i hibridne napade. Slovački premijer Robert Fico uputio je otvoreno pismo evropskim liderima povodom najave da će Ukrajina od prvog 1. januara obustaviti tranzit ruskog gasa. Zbog Ficove posete Putinu teško je očekivati razumevanje za slovačke interese od strane drugih evropskih država. Naročito sa prezirom na postupke Fica gledaju baltičke i nordijske države. Poslednji u nizu hibridnih napada dogodio se u finskim teritorijalnim vodama kada je brod “Eagle S” pokidao podvodne kablove. Na meti plovila za koje se veruje da je deo ruske “flote duhova” nalaze se instalacije kritične infrastrukutre.

“Flota duhova” je ustaljeni naziv za zastarele, i u svakom smislu opasne brodove, uglavnom tankere koji mimo propisa i osiguranja plove morima kršeći sankcije nametnute Rusiji. Ovaj incident je jedan od nekoliko tokom 2024. godine. Za napad na kabl “Easlink 2” zvanična Finska ne krivi nikoga, ali obrazac napada ukazuje da bi Rusija mogla stajati iza toga. Oštećenje kablova još ne pravi štetu u snabdevanju, ali demonstrira obrazac i predstavlja vid pritiska na ruske susede. Finske snage bezbednosti izvršile su desant na brod i pronašle električnu opremu koju su nazvale špijunskom. Događaji u Baltičkom moru sa pravom spadaju u sivu fazu konflikta u kojoj neprijatelj izvodi sabotaže, širi dezinformacije i preduzima druge hibridne pretnje. Rusija aktivno testira kako političari i vlasti reaguju na ove postupke. Brod iz “flote duhova” je zaplenjen što je od izuzetne važnosti za dokazni postupak. Igra mačke i miša nastaviće se u budućnosti.

Kada je reč o sivoj zoni možda je najtragičniji događaj obaranje azerbejdžanskog civilnog vazuhoplova od strane ruske protiv-vazdušne odbrane. U ovoj nesreći život je izgubilo 39 ljudi. Rusija celokupan događaj kvalifikuje kao “incident” odnosno kao spoljašnju tehničko-mehaničku smetnju. Baku svakim danom sve oštrije reaguje prema Rusiji, a predsednik Azerbjdžana Ilham Alijev neskriveno odbacuje rusku verziju događaja. Alijev se osvrnuo na rusko obrazloženje rečima da „nažalost, neki krugovi u Rusiji su radije izneli ovu teoriju. Još jedan žalostan i iznenađujući trenutak za nas je to što su zvanične ruske agencije iznele teorije o eksploziji neke gasne boce u avionu. Drugim rečima, ovo je jasno pokazalo da ruska strana želi da zataška to pitanje, što, naravno, nikome ne priliči. Naravno, naš avion je slučajno udaren. Naravno, ovde ne može biti govora o namernom terorističkom činu. Dakle, priznanje krivice, blagovremeno izvinjenje Azerbejdžanu, koji se smatra prijateljskom zemljom, i informisanje javnosti o tome – sve su to bile mere i koraci koje je trebalo preduzeti. Nažalost, prva tri dana od Rusije nismo čuli ništa osim nekih apsurdnih teorija“, poručio je predsednik Azerbejdžana.

Rusija više nije bezbedna zemlja za prelet civilnih vazduhoplova. Ovaj incident podseća na obaranje aviona na letu MH17 koji je pogođenn sa teritorije koju su kontrolisani proruski separatisti u istočnoj Ukrajini. Svih 298 putnika je poginulu, holandski sud je presudio, ali je ovaj slučaj još uvek predmet ruskih dezinformacija.

U oslobođenoj Siriji oktrivaju se masovne grobnice koje je napunio režim Bašara al Asada. Nove vlasti u Siriji uspostavljaju međunarodne kontakte i konsoliduju vlast. Jemenski Huti izveli su napad balističkom raketom na Izrael, a prilikom izraelskog odgovora na meti se našao aerodrom u Sani, na kome je bio i šef Svetske zdravstvene organizacije. Huti su najavili nastavak napada na Izrael, dok je Tel Aviv poručio da će cena eventualnih novih napada biti dovoljno visoka da ih učini potpuno neisplativima za jemenske teroriste.