Pink.rs donosi vam geopolitički pregled za poslednjih sedam dana.
Sedmicu za nama obeležio je spektakularan pad režima Bašara al Asada u Siriji nakon desetodnevne ofanzive pobunjeničkih frakcija na čelu sa Hajat Tahrir el Šam (HTS). Padom sirijskog režima simbolički je stavljena tačka na fenomen “Arapskog proleća”, proces smena autoritarnih režima u arapskim zemljama koji je započeo 2011. godine. U prvom obraćanju na državnoj televiziji nakon munjevite ofanzive koja je iznenadila svet, sirijski pobunjenici su u nedelju ujutru objavili da su okončali 24-godišnju Asadovu autoritarnu vladavinu. U noći između subote i nedelje svrgnuti diktator je napustio Damask u nepoznatom pravcu, da bi kasnije bilo objavljeno da je zajedno sa porodicom stigao u Moskvu koja im je odobrila politički azil u Rusiji. Nešto ranije pojavile su se spekulacije o njegovoj navodnoj smrti u padu aviona kojim je pobegao iz zemlje, za koje se ispostavilo da su bile deo psihološke operacije ruskih službi kako bi svog poraženog štićenika bezbedno prebacili u Moskvu.
Pad višedecenijskog režima porodice Asad obeležilo je masovno slavlje na ulicama sirijskih gradova. Bezbroj je snimaka na društvenim mrežama iz mnogih delova Sirije na kojima ljudi slave svrgavanje dojučerašnjeg diktatora, između ostalog i u predsedničkoj palati u Damasku. U prvoj reakciji na iznenađujući rasplet višegodišnjeg sukoba u Siriji, predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da je pad sirijskog diktatora istorijska prilika za sirijski narod, kao i da će SAD podržati susede Sirije ukoliko se pojave pretnje tokom perioda tranzicije vlasti.
„Konačno je Asadov režim pao. Ovaj režim je mučio i ubijao bukvalno stotine hiljada nedužnih Sirijaca. Ovo je temljni čin pravde i istorijska prilika za dugo napaćeni sirijski narod da izgradi bolju budućnost za svoju zemlju“, poručio je Bajden. On je upozorio da će Islamska država pokušati da iskoristi svaki vakuum kako bi ponovo uspostavila svoje kapacitete i „stvorila sigurno utočište“ dodajući da će Sjedinjene Države onemogućiti takav scenario.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je sirijski lider pobegao iz zemlje, pošto je izgubio podršku Rusije. „Asad je otišao. Njegov zaštitnik Rusija predvođena Vladimiromm Putinom, nije zainteresovana da ga štiti više“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.
Iako je danima unazad već bilo jasno da je sirisjki režim implodirao zbog odsustva odsudne podrške njegovih ruskih i iranskih mentora, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je čak i u subotu tvrdio da “Rusija pomaže sirijskoj vojsci da, uz podršku avijacije koja je raspoređena u bazi Hmejmim, odbije napade terorista”, te dodao da Moskva čini sve što je u njenoj moći u cilju suprotstavljanja teroristima u Siriji.
U međuvremenu, postavlja se pitanje šta će se dalje dešavati u Siriji. Islamistička alijansa Hajat Tahrir el Šam (HTS) objavila je svoje prvo saopštenje u nedelju ujutro: „Raseljenim ljudima iz celog sveta: čeka vas slobodna Sirija.“ Na snimcima na internetu moglo se videti da su oslobođeni zarobljenici iz mnogih režimskih zatvora, uključujući i ozloglašeni zatvor Saidnaja severno od Damaska, gde su hiljade protivnika režima mučene i ubijane.
Ponašanje međunarodnih aktera takođe je veoma važno za budućnost Sirije. Turska će verovatno steći značajan uticaj, a već sada je jasno da je ona potencijalno odlučujući faktor u Siriji. Ankara bi mogla da se osloni na vladu pod uticajem islamista, ali izazovi za Ankaru su mogući sukob s Kurdima i napori HTS-a za decentralizaciju. Veliki gubitnik revolucije u Siriji je Iran koji se godinama borio zajedno s Asadom protiv pobunjenika i značajno doprineo njegovoj pobedi 2017. godine. To je omogućilo Teheranu da se vojno instalira u Siriji, što je bila idealna prilika za režim u Teheranu da se približi Izraelu i istovremeno snabdeva oružjem svoj pridruženi Hezbolah. I Iran i Hezbolah su se poslednjih dana povukli iz Sirije.
Pad Asadovog režima će takođe verovatno imati posledice na kredibilitet Irana u okviru takozvane „vatrenog prstena “ oko Izraela, zbog čega neki analitičari poraz u Siriji za Teheran porede s porazom sovjeta u Avganistanu. Neki čak procenjuju da bi poraz u Siriji mogao da bude najava kraja islamističkog režima u samom Teheranu.
Ustankom je pogođena i Rusija, koja od 2015. bila ključni oslonac Asadovog režima. Zauzvrat je Kremlj za sebe obezbedio pomorsku bazu u blizini Tartusa i vazduhoplovnu bazu Hmejmim kod Latakije na obali Sredozemnog mora čiji će osptanak u novim uslovima biti veoma upitan. To su jedine preostale baze Rusije u basenu Sredozemlja od ključnog značaja za projektovanje ruskog uticaja u regionima Bliskog istoka i Afrike.
Dok su sirijski pobunjenici nezadrživo napredovali prema Damasku, Vrhovni sud Rumunije je poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, navodeći da će ceo izborni proces morati da se ponovi. U dokumentima sa kojih je Sud skinuo oznaku tajnosti, navodi se da je zemlja bila meta agresivnih hibridnih ruskih napada tokom izbornog perioda.
„Izborni proces za izbor predesednika Rumunije biće u potpunosti ponovljen, a vlada će odrediti novi datum“, navodi se u saopštenju Suda koje prenosi Rojters. U izbornom periodu u Rumuniji bilo je agresivnih hibridnih napada, a pobeda desničarskog kandidata Kalina Đorđeskua bila je rezultat koordinisane kampanje na društvenim medijima iza koje verovatno stoji "državni akter", pokazuju deklasifikovani dokumenti rumunskih obaveštajnih agencija.
Prema dokumentima, plaćeni influenseri, zajedno sa članovima ekstremističkih, desničarskih grupa i ljudi povezanih s organizovanim kriminalom, promovisali su kandidaturu Đorđeskua onlajn. U dokumentima se ne tvrdi direktno da je Rusija pokušala da utiče na izbore, ali se to snažno sugeriše, navodi Politiko. Prethodno skrivena mreža, koja je uglavnom radila na TikToku i bila uglavnom neaktivna od svog pokretanja 2016. godine, aktivirana je dve nedelje pre izbora. Operateri mreže, regrutovani i koordinisani preko kanala na platformi za razmenu poruka Telegram, koristili su metode tipične za „način rada“ državnog aktera, zaključila je nacionalna obaveštajna agencija SRI.
„Aktivnost naloga je mogao da koordiniše državni akter“, sugeriše se u dokumentu, uz ocenu da iza kampanje stoji „veoma dobra kompanija za digitalni marketing“ i da su u oni koji su u to bili uključeni vešti u zaobilaženju pravila TikToka.
Zbog događaja u Rumuniji Evropska komisija je naredila kompaniji TikTok da sačuva interne dokumente i informacije o radu svog sistema i prepruke kako se nosi sa rizicima manipulacije. Novi korak usledio je posle objave dokumenata rumunske obaveštajne službe u sredu.
U međuvremenu, policija u Rumuniji je privela nekoliko ljudi dok su išli ka Bukureštu noseći oružje, mačete i noževe kako bi remetili javni red i mir. Bezbednosne službe ispitale su najmanje 13 osoba pošto su njihova vozila zaustavljena u okrugu Ilfov, a među njima je bio i Horatiu Potra, vođa kontingenta rumunskih plaćenika koji se bore u afričkoj državi Kongo. Do hapšenja je došlo dok su se desetine pristalica rumunskog krajnje desničarskog, proruskog predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua spremale da organizuju protest u Bukureštu pošto je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga glasanja. Takođe, u okviru istrage pretresene su tri kuće u gradu Brašovu povodom korupcije birača, pranja novca i sajber-falsifikata, saopštili su tužioci. Sumnja se da je bilo i kršenja zakona o zabrani organizacija i simbola fašističke, rasističke i ksenofobne prirode.
Za razliku od Rumunije gde vlasti preduzimaju odlučne mere za zaštitu demokratkog poretka, u glavnom gradu Gruzije na hiljade proevropskih demonstranata okuplja se već punih 11 dana ispred gruzijskog parlamenta u Tbilisiju. Oni su pokrenuli proteste protiv vlade premijera irakli Kohabidzea, optužene da je napustila predizborno obećanje o nastavku približavanja EU i dozvolila nepravilnosti tokom parlamentarnih izbora održanih 26. oktobra.
Vlada Gruzije, koju kritičari optužuju za rastući autoritarizam i približavanje Rusiji, prošle nedelje je najavila obustavu pregovora o pridruživanju EU, što je izazvalo novi talas protesta, a surov i nasilan odgovor vlasti izazvao je ogorčenje u zemlji i sve veću međunarodnu osudu. Na stotine ljudi je uhapšeno, a ombudsman za ljudska prava optužio je policiju za mučenje pritvorenih, od kojih su mnogi prijavili zlostavljanje, uz vidljive povrede. Među uhapšenima su i Aleksandar Elisašvili, jedan od lidera opozicione koalicije "Jaka Gruzija", a priveden je i Zurab Datunašvili, nekadašnji reprezentativac Srbije u rvanju i osvajač bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Na drugoj strani evropskog kontineta stotine visokih zvanica iz celog sveta prisustvovale su otvaranju katedrale Notr Dam u Parizu. Među njima su bili Donald Tramp, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, britanski princ Vilijam, bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi, supruga aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država Džil Bajden i drugi visoki zvaničnici. Pariski nadbiskup Loran Ulrih simbolično je, kucanjem tri puta na velika drvena vrata Notr Dama, ponovo otvorio katedralu sagrađenu u 12. veku i teško oštećenu u požaru 2019. godine. Pre ceremonije otvaranja, u Jelisejskoj palati su se sastali Makron, Tramp i Zelenski nakon čega je francuski predsednik najavio da će biti nastavljena zajednička akcija za mir i bezbednost. Njih trojica su potom zajedno krenuli na svečanost otvaranja obnovljene katedrale Notr Dam, a kako prenose francuski mediji, Zelenski je dočekan aplauzom ispred katedrale.
Nakon sastanka Tramp je pozvao na hitan prekid vatre u Ukrajini, tvrdeći da Kijev želi da sklopi dogovor o okončanju rata. U postu na svojoj platformi Truth Social, Tramp je tvrdio da su Moskva i Kijev izgubili stotine hiljada vojnika, Rusija 600.000, a Ukrajina 400.000 (ranjenih i poginulih) u ratu koji, kako je rekao, „nikada nije trebalo ni da počne“. „Trebalo bi da dođe do momentalnog prekida vatre i da počnu pregovori. Previše života se nepotrebno gubi, previše porodica je uništeno“, rekao je on, pozivajući ruskog predsednika Vladimira Putina da deluje kako bi se rat okončao. Tramp je, međutim, upozorio i da bi sadašnji rat, ukoliko se ne okonča, mogao da traje zauvek.
Za to vreme Ministarstvo odbrane SAD je odobrilo novu vojnu pomoć Ukrajini procenjenu na 988 miliona dolara. Nova pomoć uključuje bespilotne letelice, raketne sisteme Himars i povećanu pomoć za održavanje kritične opreme, navodi se u saopštenju Pentagona. Takođe, Ukrajina je potvrdila da joj je Danska isporučila drugi kontingent višenamenskih borbenih aviona F-16.
Ukrajina je u sredu zahtevala da Rusija prekine "najveću kampanju otmica u modernoj istoriji" i vrati ukrajinsku decu koja su nasilno prebačena sa njene teritorije tokom rata koji traje. „Ukrajina traga za skoro 20.000 dece koja su bila podvrgnuta ilegalnoj deportaciji i prinudnom premeštanju“, rekla je Darija Zarivna, savetnica ukrajinskog predsednika i visoka zvaničnica u njegovoj inicijativi „Vratite decu u Ukrajinu“, piše VOA. Ona je upozorila da bi stvarni broj mogao da bude mnogo veći s obzirom na to da ruski zvaničnici sistematski odbijaju da daju informacije. Zbog masovne ilegalne deportacije dece Međunarodni krivični sud je u martu 2023. izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, ruske komesarke za prava deteta.
I dok Evropa muku muči s aplikacijom Tik Tok, s druge strane Atlantika Federalne sudije Apelacionog suda SAD jednoglasno su odlučile u prilog zakona koji bi potencijalno mogao da zabrani poslovanje Tik-Toka u SAD. Zakon, kog je u aprilu usvojio Kongres i ratifikovao predsednik Džo Bajden, zahteva od kineske kompanije „Bajtdens“ da proda svoj udeo u Tik-Toku kako bi mreža mogla da nastavi da funkcioniše u SAD. U protivnom, Tik-Toku će biti uskraćen pristup onlajn prodavnicama aplikacija, a postojećim korisnicima u SAD će biti onemogućen pristup. Naredni korak Tik-Toka je da se žali pred Vrhovnim sudom, a izvori iz kompanije potvrdili su da će žalba uskoro biti podneta.
Drugi dan po preuzimanju dužnosti u okviru nove Evropske komisije, u Briselu su organizovani odvojeni sastanci predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera kosovskih institucija Aljbina Kurtija sa komesarkom za spoljnu i bezbednosnu politiku Kajom Kalas i komesarkom za proširenje Martom Kos. Na sastancima je podvučena odlučnost EU da se proširi na Zapadni Balkan 2030. Godine a kao preduslov za Beograd i Prištinu navedeno je puno sprovođenje dogovorenog procesa normalizacije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je EU prvi put ima realan pristup po kom bi do kraja mandata sadašnje Evropske komisije mogli "do linije cilja" da budu dovedene jedna ili više zemalja kandidata za članstvo.
Ona je to rekla u uvodnom obraćanju foruma „Samit EU–Zapadni Balkan: Obnovljeni pristup regionu“ u organizaciji briselskog istraživačkog centra Prijatelji Evrope. Lidere Zapadnog Balkana primio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta koji je za goste iz regiona priredio svečanu večeru tokom koje je poručeno da je budućnost Zapadnog Balkana u EU. Predsednik najvažnijeg tela EU je dodao da je to poruka koju je uputio, sa Kajom Kalas i Martom Kos, na večeri sa liderima Zapadnog Balkana. Vlada Republike Srbije usvojila predlog zakona kojim se od EU povlači 1.2 milijarde evra u okviru Instrumenta EU za reformu i rast za Zapadni Balkan od ukupno predviđenih 6 milijardi eura za ceo Zapadni Balkan. Evropska unija daje novi podsticaj građanima i državnicima u pogledu geopolitičkih izbora. Jer se u današnjoj utakmici za geopolitički uticaj treba voditi interesima, odnosno šta građani imaju od izbora BRIKS-a ili EU. U doba velikih kriza važno je biti uz partnera koji omogućava investicije i nova radna mesta.