Nemačka ponovo na udaru terorista, u Moskvi ubijen visokopozicionirani general - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U nedelji za nama, nemački grad Magdeburg je zavijen u crno kada je u petak Taleb A. (50), saudijski lekar koji živi u Nemačkoj, automobilom uleteo u masu ljudi na božićnom vašaru. U napadu je stradalo najmanje pet osoba, dok je više od 200 povređeno od kojih je njih 40 životno ugroženo. Osumnjičeni Taleb A. je u Nemačkoj od 2006. godine gde je došao kao lekar, a od 2016. uživa politički azil nakon što se predstavio kao neko koga Saudijska Arabija progoni i navodno mu preti smrću.

U svom redovnom godišnjem razgovoru sa novinarima, ruski lider Vladimir Putin izneo je bizarnu ideju o raketnom duelu sa Sjedinjenim Američkim Državama koji bi navodno pokazao da ruske hipersonične rakete "Orešnik" mogu savladati bilo kakav odbrambeni raketni sistem SAD.

Istovremeno Putin je optužio zapadni medije da u svemu, pa i u Siriji, pokušavaju da vide poraz Rusije. „Uveravam vas da nije tako, mi smo, u celini gledano, svoje ciljeve tamo postigli, rekao je Putin ne precizirajući koji su to tačno ciljevi bili.

Finski premijer Peteri Orpo izjavio je da Rusija predstavlja stalnu pretnju za Evropsku uniju (EU) i naglasio potrebu da se poveća potrošnja na odbranu i nastavi podrška Ukrajini. Orpo je bio domaćin samita o bezbednosti i imigraciji, na kojem su prisustvovali visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i premijeri Švedske, Italije i Grčke, Ulf Kristerson, Đorđa Meloni i Kirijakos Micotakis. Finski premijer je novinarima posle sastanka rekao da se bezbednosna situacija promenila.

Zbog toga je Džonson do kasno u noć pokušavao da osmisli novi plan pre isteka roka u petak, kako bi vlada ostala otvorena. Novoizabrani predsednik i njegov potpredsednik Džej Di Vens izneli su skoro pa neizvodiv predlog u kojem kombinuju nastavak finansiranja vladinih fondova sa mnogo kontroverznijom idejom o podizanju granice državnog zaduživanja. To podizanje granice republikanci su svojevremeno rutinski odbijali.

Napokon, sve više se čini da se i rat u Gazi približava okončanju. Dogovoreno je 90 odsto sporazuma o prekidu vatre u ratu Izraela i palestinskog Hamasa, ali ključni nesporazumi nisu prevaziđeni, izjavio je za BBC palestinski zvaničnik koji učestvuje u pregovorima. Jedna od prepreka je Koridor Filadelfija duž granice s Egiptom, rekao je on i dodao da se na pregovorima u Dohi razmatra potencijalno stvaranje tampon zone duž granice Gaze s Izraelom, koja bi bila široka nekoliko kilometara uz, kako je rekao, „izraelsko vojnog prisustvo“.

Povodom sumnji sa Zapada vezanih za mogućnosti „Orešnika“, Putin je predložio da obe strane odrede mete koje bi bile zaštićene američkim raketama. „Spremni smo za takav eksperiment“, poručio je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.

Na osnovu nacrta sporazuma u prvoj fazi prekida vatre bi se oslobodilo 20 palestinskih zatvorenika za svaku devojku koja je služila vojni rok, ali još nije odlučeno koji zatvorenici bi bili pušteni iz izraelskih zatvora. BBC navodi da će civilima u Gazi biti dozvoljeno da se vrate na sever Pojasa pod nadzorom Egipta i Katara, a u tu enklavu će svakog dana ulaziti 500 kamiona sa humanitarnom pomoći.

U trećoj fazi bi se rat okončao i Gazu bi nadgledao komitet tehnokrata iz tog područja koji nisu ranije bili politički angažovani, ali imaju podršku svih palestinskih frakcija. Detalji od drugoj fazi nisu otkriveni. Problem je međutim nastao zbog toga što Hamas i dalje odbija da dostavi spisak talaca koji su još uvek živi.

Bliski Istok je potresla i vest da se najmanje 100.000 tela žrtava režima bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada nalazi se u masovnoj grobnici izvan Damaska, rekao je direktor organizacije Sirijska operativna grupa za vanredne situacije (SETF) Muaz Mustafa. On je za Rojters izjavio da je se u Al Kutajfi, 40 kilometara severno od Damaska, nalazi jedna od pet masovnih grobnica. On smatra, kako napominje, da postoji više od pet masovnih grobnica, kao i da su među žrtvama bili američki i britanski državljani, kao i drugi stranci. Mustafa je rekao da je obaveštajni ogranak sirijskih vazduhoplovnih snaga bio “zadužen za prebacivanje tela iz vojnih bolnica, gde su tela sakupljana nakon što su (ljudi) mučeni do smrti, a zatim bi ih slali na lokaciju masovne grobnice.“

„Rusija predstavlja stalnu i opasnu pretnju za EU i evropske zemlje. Odbrana Evrope mora biti ojačana svim mogućim sredstvima, moramo istražiti sve finansijske opcije“, dodao je Orpo ne pominjući nikakve konkretne planove za povećanje budžeta.

Kaja Kalas je rekla da Rusija predstavlja direktnu pretnju evropskoj bezbednosti i dodala da bezbednost uključuje različite elemente. „Vidimo razne hibridne napade širom Evrope, uključujući sabotaže, sajber napade, ometanje GPS-a i oštećenje telekomunikacionih kablova (Baltičkog mora), ali i militarizaciju migracije“, dodala je ona. Finska je optužila Moskvu da je organizovala priliv migranata na svoju istočnu granicu sa Rusijom dolaskom oko 1.000 ilegalnih imigranata u jesen 2023.

Dok EU donosi nove pakete sankcija, pod sankcijama SAD mogla bi uskoro da se nađe strateški značajna energetska kompanija Naftna industrija Srbije (NIS) koja se nalazi u većinskom ruskom vlasništvu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u televizijskom intervjuu da SAD planiraju da uvedu sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, koje bi trebalo da stupe na snagu sledeće godine. Za sada iz Vašingtona nije stigla nikakva zvanična potvrda o tome da će sankcije biti uvedene, odgovoru na pitanje Glasa Amerike, Stejt department je naveo da je politika SAD da se ne govori javno o sankcijama.

Vučić je istovremeno najavio da će morati da razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eventualnim američkim sankcijama naftnoj industriji Srbije (NIS) i gasnom aranžamanu. „Da li telefonom ili nekako drugačije, to ćemo da vidimo, ali svakako moram da razgovaram“, rekao je Vučić na sednici Vlade Srbije u Palati Srbije. On je od vlade tražio da formira tim koji će pregovarati o sankcijama za koje tvrdi da Amerika želi da uvede NIS-u i da vlada razmotri ko može da pregovara sa Amerikancima, a ko sa Rusima. Srpski predsednik je poručio da Srbija ne može da ostane bez nafte i da rukovodstvo zemlje mora da brine o svojim građanima.

Prethodno je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao da je „dugo i dobro poznat rizik saradnje sa ruskim firmama, posebno u energetskom sektoru“. Hil je takođe rekao i da bi „promena vlasništva donela više mira i prosperiteta u Srbiji i regionu“. Naftna industrija Srbije prodata je 2008. godine ruskoj državnoj kompaniji kompaniji Gaspromnjeft za 400 miliona evra, a dogovor je obuhvatao i izgradnju u međuvremenu napuštenog projekta gasovoda Južni tok i skladišta gasa u vojvođanskom mestu Banatski dvor. Ta kompanija je podružnica ruskog državnog preduzeća Gasprom, najvećeg svetskog proizvođača gasa, koji nije obuhvaćen sankcijama zapadnih država.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp odbacio je budžetski plan koji je trebalo da spreči zatvaranje federalne vlade za Božić, i poručio predsedavajućem Predstavničkog doma Majku Džonsonu i republikancima da ponovo pregovaraju o tom planu, koji u sadašnjem obliku ima podršku i republikanaca i demokrata. Sve se to dešava samo nekoliko dana pre roka za usvajanje. Ako rok prođe, neće biti sredstava za finansiranje federalne vlade i njenih agencija. Trampov iznenadni ulazak u debatu i novi zahtevi izazvali su pometnju u Kongresu dok zakonodavci pokušavaju da završe posao i krenu kući za praznike.

Na drugoj strani, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je za ostvarenje mira u njegovoj zemlji neophodno jedinstvo Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Važno nam je, posebno od početka sledeće godine, jedinstvo SAD, EU i zemalja Evrope, rekao je Zelenski u Briselu, javlja Rojters. Zelenski je naveo da će tokom boravka u Briselu razgovarati o zaštiti energetskog sektora Ukrajine, povećanju ukrajinske proizvodnje oružja i o pomoći vezanoj za obrazovni sistem.

Savet EU usvojio je 15. paket restriktivnih mera sa ciljem daljeg ograničavanja sposobnosti Rusije da vodi rat protiv Ukrajine. Na listi sankcionisanih zbog zaobilaženja sankcija su i poslovni subjekti van EU, uključujući iz Kine, Indije, Srbije, Irana i UAE. Nove mere treba da reše problem zaobilaženja sankcija i ciljaju na rusku „flotu iz senke“. Te mere treba da doprinesu slabljenju vojnog i industrijskog kompleksa Rusije. „Ovaj paket sankcija deo je našeg odgovora usmerenog na slabljenje ruske ratne mašine i onih koji omogućavaju rat, uključujući kineske kompanije“, rekla je Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas.

Bio je zaposlen u Bemburgu, varoši nedaleko od Magdeburga, u ustanovi koja se stara o zavisnicima od droge koji su počinilo neko nedelo. Sebe je označavao kao bivšeg muslimana i kritikovao je konzervativni islam. Na mreži X je A. nedavno tražio smrtnu kaznu za bivšu kancelarku Angelu Merkel jer navodno „islamizuje Evropu“. Mnoge njegove objave su islamofobne.

Simpatisao je brojne stavove desničarske Alternative za Nemačku koja je saopštila da nije bio njen član. Simpatisao je i objave Ilona Maska koji je nedavno objavio podršku nemačkom AfD. Američki milijarder je komentarisao predizbornu kampanju u Nemačkoj, nazivajući krajnje desnu stranku Alternativa za Nemačku (AfD) spasiteljkom zemlje. „Samo AfD može da spasi Nemačku“, napisao je Mask u objavi na X. Mask je već izrazio podršku drugim antiimigracionim strankama širem Evrope.

Nemačka vlada rekla je na redovnoj konferenciji za novinare da je videla Maskovu objavu, ali je odbila da je komentariše. Mask je podelio poruku nemačke desničarske influenserke Naomi Zajbt, koja je kritikovala kandidata za kancelara Fridriha Merca koji vodi u anketama. Mask je već prošle godine izrazio podršku AfD-u, kada je napao način na koji nemačka vlada postupa s ilegalnim migracijama.

Samo dan ranije nemački Bundestag je izglasao je nepoverenje kancelaru Olafu Šolcu što je otvorilo put do novih izbora 23. februara. Liberalna Stranka slobodnih demokrata napustila je prošlog meseca vladajuću koaliciju zbog duga, a Šolcove socijaldemokrate i Zeleni sada vladaju bez parlamentarne većine.

Za to vreme, ruska služba bezbednosti je uhapsila muškarca (29) iz Uzbekistana zbog sumnje da je ubio generala Igora Kirilova i njegovog pomoćnika u Moskvi. General-potpukovnik Igor Kirilov, načelnik Nuklearnih, bioloških i hemijskih odbrambenih snaga, ubijen je u utorak ispred stambene zgrade na Rjazanskom bulevaru u Moskvi, kada je daljinski aktivirana bomba koja je bila skrivena u skuteru. Ruska služba bezbednosti saopštila je da je osumnjičenog regrutovala ukrajinska obaveštajna služba, a navodi se da je uhapšeni 29-godišnjak „osumnjičen da je počinio teroristički napad“, kao i da je tokom ispitivanja priznao da su ga „regrutovale ukrajinske specijalne službe“. Istragom je utvrđeno da je eksploziv bio pričvršćen za ručku električnog trotineta, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna otprilike jednom kilogramu TNT.

Ukrajinska tajna služba SBU tvrdi da je pod Kirilovom, Rusija koristila u Ukrajini hemijsko oružje skoro 5.000 puta. Kirilov je bio pod sankcijama Britanija i Kanade, između ostalih, zbog svoje uloge u ratu u Ukrajini.

Na drugoj strani evroazijske kontinentalne mase, Kina je proširila svoje nuklearne snage, pojačala je vojni pritisak na Tajvan i ojačalala svoje veze sa Rusijom tokom prošle godine, navodi se u najnovijem izveštaju Pentagona. Prema izveštaju, koji na zahtev Kongresa daje godišnju američku procenu vojne moći Kine, ta zemlja je u maju imala više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, a SAD očekuju da će ih imati više od 1.000 do 2030. godine. U izveštaju se navodi da će Amerika braniti svoje saveznike i preduzeti odgovarajuće korake kao odgovor na te pretnje. Takođe, navodi se da je Kina podržala ruski rat protiv Ukrajine i prodala Rusiji predmete dvostruke namene na koje se oslanja ruska vojna industrija.

Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je izdvajanje 571 miliona dolara odbrambene opreme i usluga za Tajvan. Odvojeno, američko Ministarstvo odbrane je u petak saopštilo da je odobrena prodaja još 295 miliona dolara vojne opreme. Vojna asistencija ima za cilj da pomogne Tajvanu da se odbrani i odvrati Kinu od napada dok se u saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova apeluje se na SAD da prestanu da naoružavaju Tajvan i zaustave, kako su naveli, „opasne poteze koji potkopavaju mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu“.

U sukobu u Ukrajini, Moskva je izvela novi balsitički napad na ukrajinsku prestonicu kao odgovor na prethodni udar na hemijsku fabriku na jugu Rusije, u kojem su korištene rakete zapadne proizvodnje. I dok rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su gađani objekti vojne industrije i službe bezbednosti, ukrajinske vlasti tvrde da je u napadu jedna osoba poginula i da je oštećeno više službenih zgrada. Navedeno je da su Rusi upotrebili osam raketa, uključujući hipersonične projektile “Kinžal” i balističke rakete “Iskander”.

Prethodno je rusko ministarstvo odbrane optužilo Ukrajinu da je izvršila udar na rusku fabriku pomoću zapadnih raketa i obećalo da to neće "ostati bez odgovora". Prema tom izvoru ukrajinska vojska je upotrebila šest američkih raketa ATACMS i četiri britanskih raketa Storm šedou (Storm Shadow) u napadu na Kombinat Kamenski koji se nalazi u jugozapadnoj ruskoj oblasti Rostov. Prema navodima Kijeva, taj industrijski pogon snabdeva rusku vojsku i nalazi se manje od 20 kilometara od ukrajinske granice u oblasti gde se nalazi generalštab ruske vojske nadležan za rusku ofanzivu na Ukrajinu.

Ukrajina je dronovima napala i veliko rusko skladište goriva, po drugi put za nešto više od nedelju dana, naveo je guverner Orelske oblasti Andrej Kličkov na Telegramu. Napad je usledio nekoliko dana nakon što je Rusija napala ukrajinsku energetsku mrežu, preteći hiljadama domova da ostanu u bez struje tokom sve hladnije zime. Požar je izbio na naftnom terminalu „Stalni Kon“ u južnom ruskom regionu Orel, naveo je Kličkov i dodao da su ruske snage oborile 20 dronova koji su ciljali „infrastrukturu za gorivo i energiju“ u toj oblasti.

Iz Južne Koreje je saopšteno da je najmanje 100 severnokorejskih vojnika koji se na strani ruskih snaga bore protiv Ukrajine poginulo je u borbama u decembru. To je izjavio južnokorejski poslanik Li Seong-kveun koji je prisustvovao brifingu obaveštajne službe te zemlje dodavši da bi broj poginulih vojnika Severne Koreje mogao da dostigne 1.000.