- U trenutku kad mi je ovaj orden uručen, uz razumljivo uzbuđenje i osećanje zadovoljstva, pored svesti o značaju učinjenog mi priznanja, s obzirom na izuzetnost ličnosti čije svetlo ime odličje nosi, u mislima mi je i sasvim posebna simbolička i podsticajna aktualnost Voždovog povratka u nedra otadžbinske zemlje posle više od jednog veka. Kao i u njegovo doba, i danas je u punom jeku časna bitka za dostojanstvo, ravnopravnost i puni državni subjektivitet, pravni, teritorijalni i duhovno-kulturni, srpskoga naroda među narodima sa kojima mu je usudom dodeljno da deli ovaj nemirni, ali i mnogostruko bitan i lep deo evropskog jugoistoka - rekao je Tanasković.

Kako kaže, primer za uzor vožda Đorđa Stratimirovića pokazuje i dokazuje kako se, ukupno uzevši, i u krajnje nepovoljnim opštim okolnostima i uz velike razlike među Srbima u pogledu toga kojim putem treba ići zarad opštega narodnog dobra, patriotska misija istorijski može uspešno ostvarivati, samo ako je svima u umu i na srcu isti cilj – najviši nacionalni interes.

- Mladima, koji se sa njome još nisu sreli, ali i starijima, koji su je možda zaboravili, od srca preporučujem da pročitaju Zmajevu pesmu "Svetli grobovi"...A rekao bih, ako dozvolite, i nešto sasvim lično, što možda odudara od svečanosti čina i trenutka, ali je iskreno i za mene bitno. Vožda Stratimirovića, uslovno rečeno, na određeni način doživljavam i kao kolegu, odnosno preteču, jer je bio prvi među Srbima koji je, za potrebe dvora u Beču, 1856. godine sačinio jedan veoma informativan i zanimljiv spis o tanzimatskim reformama u Osmanskom carstvu - ističe Tanasković.

Autor: