Prof dr Ivan Stratimirović praunuk Vožda Đorđa u jutarnjem programu na TV PINK rekao je da se porodica Stratimirović zahvaljuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zato što je dozvolio da se vožd Đorđe Stratimirović sahrani u Sremskim Karlovcima uz sve vojne počasti.
Nakon 113 godina ispoštovana je poslednja želja Đorđa Stratimirovića, jednog od najvoljenijih prvaka srpskog naroda u Austrougarskoj.
- Ta odluka je doneta o srpskom heroju i izabranom Voždu Srpske Vojvodine 1848 godine - istakao je prof. dr Ivan praunuk Vožda Đorđa Stratimirovića.
Organizacioni odbor za povratak posmrtnih ostataka vožda Đorđ da iz Beča u Srbiju je pisao molbu predsedniku Vučiću da odlikuje Vožda Đorđa posthumno i taj predlog će biti u proceduri za komisiju za odlikovanja koja uskoro odlučuje o tom pitanju i odlikovanje će biti dodeljeno na Sretenje kada se i ostalim zaslužnim ljudima dodeljuje.
Stratimirović je rekao da oni kao porodica poštuju svog pretka, ali i u ono što je učinio za narod Vojvodine.
Foto: Centar za razvoj Šajkaške
Foto: Centar za razvoj Šajkaške
Takođe, Stratimirović se zahvalio i Aleksandru Đurđevu koji je kao šef odbora efikasno i brzo organizovao povratak vožda u Srbiju.
- Vojvodina za koju se on borio, ona je bila na prvobitnim geografskim kartama drugačija nego što je sada. Veliki je značaj za ceo srpski narod, i to mi cenimo, ovo što se dešava sada. I ja kao njegov potomak, zahvalan sam ljudima koji na efikasan način organizuju da se ova njegova želja ostvari – rekao je Stratimirović.
VOŽD STRATIMIROVIĆ
Istorija pamti Stratimirovića prvenstveno kao komandanta srpskih dobrovoljaca iz Šajkaša koji su izvojevali prvu i najvažniju srpsku pobedu nad Mađarima 12. juna 1848. godine u Sremskim Karlovcima. Mađarska vojska generala Janoša Hrabovskog sa Petrovaradinske tvrđave pokušala je da zauzme Karlovce. Stratimirović, tada dvadesetšestogodišnjak, odlučio je da poslednji put pređe u napad, skupio seljake i graničare, a u pomoć mu je stiglo i oko 1.000 dobrovoljaca iz Kneževine Srbije pod komandom Milivoja Blaznavca. Predvođeni generalom Stratimirovićem, izvojevali su prvu srpsku pobedu nad Mađarima. U istorijskoj literaturi postoji nekoliko opisa Stratimirovićeve ličnosti i njegove uloge u srpskom pokretu. Jedan od najupečatljivijih zapisa ostavio je Mihailo Polit Desančić koji za Đorđa kaže da je 1848. godine bio još vrlo mlad i izvanredno lep čovek, pritom samouveren, nepredvidljiv, prek i vrlo hrabar. - Bio je vrlo omiljen u srpskom narodu, naročito kod Šajkaša, jer je svugde s njima išao u vatru i bio je vođa i duša u srpskom ustanku. Ličnom odgovornošću davao je primer vojnicima, koji su ga neizmerno voleli. Išli su kao slepi za njim - zabeležio je Polit Desančić. Da su generalu manjkale neke od osobina koje navodi Desančić, bez sumnje, bitka za Sremske Karlovce imala bi po Srbe drugačiji, porazan ishod. Bez ove istorijske pobede, srpska Vojvodovina doživela bi slom, baš kao i san o prisajedinjenju Srbiji. Po završetku vojne službe, 1859. godine, general Stratimirović je učestvovao u diplomatskim misijama za Austriju u Crnoj Gori, na Krfu, u Epiru, Srbiji i Italiji. Od 1873. živeo je u Novom Sadu. U srpsko-turskom ratu 1875. stavio se na raspolaganje srpskoj vladi, ali je osumnjičen da radi za interese Austrije. Duboko razočaran, posle 1877. godine povukao se iz javnog života i preselio u Beč, gde je proveo ostatak života. Napisao je autobiografiju na srpskom i nemačkom jeziku, koju je 1913. publikovao njegov sin.
Autor:
