Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović najavila pomoć opštinama za sprovođenje mera populacione politike.
Srbija svake godine ostane bez 38.000 stanovnika. Govoreći za naš portal o koracima koji se preduzimaju u borbi protiv bele kuge, ministarka Slavica Đukić Dejanović je izrazila očekivanje da će i na tom planu Vlada postići dobre rezultate i naići i na razumevanje poslovne zajednice, jer je dobar i zadovoljan roditelj bolji i motivisaniji radnik.
Srbija se već godinama suočava sa padom nataliteta. Zbog čega mere koje su se do sada primenjivale nisu dale zadovoljavajuće rezultate?
Statistika je veoma jasna, a brojke su surove, kada je reč o našoj demografskoj situaciji. Na 1.000 stanovnika, rodi se devet beba, a umre skoro 14 ljudi, pa samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja svake godine ostanemo bez oko 38 hiljada stanovnika. Decenijama nismo radili na zaustavljanju negativnih demografskih trendova i sada se suočavamo sa stanjem stvari, ovakvim kakvo jeste. I zaista, nismo izuzetak, većina evropskih država suočava se sa ovim problemima, kod nekih su više, a kod nekih manje izraženi.
2008. godine usvojena je Strategija za podsticanje rađanja koja je i danas veoma dobar dokument, obuhvata više od 70 konkretnih mera, koje se jednostavno nisu primenjivale, makar ne po Strategiji. Mnoga ministarstva i institucije su radeći po sopstevnim planovima dotakle neke od ciljeva i mera iz Strategije, ali to zaista nije dovoljno.
Ova Vlada i premijer Vučić, prepoznali su važnost ovog pitanja za budućnost i zato sada sistemski pokušavamo da radimo na rešavanju problema. Ovde moram da napomenem da je merna jedinica za rezultate u demografiji decenija, nema brzih rešenja i zato ovo nije političko pitanje.
2. Najavili ste prošle godine da će Strategija rađanja biti inovirana. Koje će novine biti unete u strategiju i kada bi mogla početi njihova primena?
Stručna javnost ocenila je Strategiju podsticanja rađanja iz 2008. godine kao kvalitetan dokument, ali od njenog usvajanja je protekla skoro decenija i sasvim je normalno da su neophodne izmene. Imala sam sastanke sa svim institucijama koje su imale zaduženja po Strategiji i od njih smo dobili osnovne odgovore. U toku je detaljna analiza koju sprovodimo sa Institutom društvenih nauka uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije koja će nam dati konkretne pravce u kojima treba da se krećemo u izradi novog dokumenta.
Foto: Tanjug
U kojim opštinama je trenutno najteža situacija i koje bi se konkretne mere mogle primeniti? Da li su tačne procene da se u Crnoj Travi i Babušnici neće roditi nijedna beba do 2040. godine?
Situacija se u Srbiji od dela do dela zemlje razlikuje jer na ove procese utiče niz faktora. Zato smo, u saradnji sa stručnjacima, odlučili da kroz pilot projekte u po, najmanje, jednoj opštini u različitim delovima zemlje (jugoistok, centralna Srbija, Beograd i Vojvodina) testiramo različite mere populacione politike, kako bi tokom godinu dana pratili trendove i napravili evaluaciju koja treba da pokaže koje od njih bi mogle da daju najbolji rezultat i koje bi mogle da budu ugrađene u zakonska rešenja. Raspisan je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike jedinicama lokalne samouprave u 2017. godini.
Samo sedam opština sa pozitivnim priraštajem
Đukić Dejanović, potvrđuje da prema procenama demografa opštinama Crna Trava, Gadžin Han i Babušnica do 2040. godine preti potpuna depopulacija. - Mi smo već imali situaciju 2013. da se u opštini Crna Trava nije rodila nijedna beba. Od 169 opština u Srbiji, u 2015. godini samo je sedam opština imalo pozitivan prirodni priraštaj. Reč je o opštinama Surčin, Petrovaradin, Novi Sad, Sjenica, Preševo, Novi Pazar i Tutin - ukazala je ministarka.
Žene u Srbiji se neretko suočavaju sa gubitkom posla nakon povratka sa porodiljskog odsustva, degradacijom i mobingom. Koje se mere mogu preduzeti kako bi se ženama omogućilo da budu i majke i uspešne u poslu?
Uskađivanje rada i roditeljstva je jako važno i jedan je od ciljeva postojeće strategije. Zato zajedno sa Privrednom komorom i Republičkim zavodom ѕa statistiku sprovodimo opsežno istraživanje među zaposlenima i poslodavcima koje treba da nam da jasne pokazatelje gde se nalazimo i u kom pravcu treba da idemo u ovom segmentu našeg rada. Moram da napomenem da mi već imamo zakonska rešenja koja su dobra. Zakon o radu omogućava fleksibilno i klizno radno vreme, kao i rad od kuće i nepuno radno vreme, ali je važno da i zaposleni i poslodavci to znaju i primenjuju. Tako da je i njihovo edukovanje jedan od naših zadataka. Naša Vlada mnogo radi na ekonomskom planu, imamo veoma dobre pokazatelje, i sigurna sam da ćemo i na ovom polju mnogo postići i naići i na razumevanje poslovne zajednice jer je dobar i zadovoljan roditelj sigurno bolji i motivisaniji radnik.
Majkama je veoma teško da usklade poslovne obaveze i obaveze oko dece, posebno kada su u pitanju samohrane majke. Postoji li mogućnost da im se omogući fleksibilnije radno vreme - imajući u vidu da vrtići nisu usklađeni sa radnim vremenom u privatnom sektoru?
Na terenu smo kojim se niko nije posebno bavio, radimo na više frontova i pokušavamo da formiramo čvrstu osnovu iz koje će proisteći boljitak. Bolji položaj majki, samohranih roditelja i roditelja uopšte je naš osnovni zadatak u svakom segmentu. Usklađivanje profesionalnih i ličnih obaveza kao i podrška roditeljstvu je nešto što možemo nazvati i najvažnijim.
Da li su u planu i neke finansijske mere kojima bi se podstaklo rađanje?
Finansijske mere već postoje. Roditeljski dodatak je nešto što se isplaćujemajkama i to, jednokratno, u iznosu od 39.345 dinara za prvo dete i na 24 rate u iznosima od oko 154.000 dinara za drugo, od oko 277.000 za treće i od oko 369.000 dinara za četvrto dete. Takođe, vimamo plaćeno trudničko, porodiljsko i odsustvo radi nege deteta za godinu dana za prvo i drugo, a dve za treće i četvrto dete dana u punom iznosu osnovne zarade. I to je period koji ulazi u radni staž. Takođe, roditelji mogu da ostvare povrat PDV na bebi opremu isto kao i prethodne godine. Ova mera će važiti sve do donošenja novog zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, kada će se prosečan iznos PDV isplaćivati uz roditeljski dodatak. Takođe, mnoge opštine se trude da imaju sopstvene podsticaje za roditelje i podršku porodici, a neke od njih su i finansijske.
Ovde moram da napomenem činjenicu na koju svi stručnjaci upozoravaju. Ekonomska situacija u odluci da se rodi dete jeste veoma važna, ali nije presudna. Zato kao Vlada moramo da radimo, naravno na popravljanju ekonomskog položaja svih građana, a naročito roditelja i budućih roditelja, ali i na nizu drugih faktora koje obuhvataju i obrazovanje i zdravlje i informisanje, jednostavno, sve segmente društva.
