Da li treba da nas iznenađuje to što prvog snega još uvek nema? Stručnjaci su pokušali da nam daju odgovore.
Ova zima sigurno ćemo pamtiti zimu sa najkasnijim snegom u Beogradu. S obzirom na to da nas narednih dana očekuju natprosečno visoke temperature, meteorolozi bele pahulje najavljuju tek od sredine februara.
Snežnog pokrivača za sada ima u brdsko-planinskim predelima, a od početka zime pahulje su videli samo stanovnici zapadne i jugozapadne Srbije.
Foto: Pink.rs/D. Božović
U Beogradu, kao i u većem delu zemlje, sliku prave zimske idile imali smo u januaru, ali prošle godine. Ove godine je slika potpuno drugačija i ne samo da nema snega, već je temperatura u prestonici za sedam stepeni viša.
Kako najavljuju meteorolozi, u narednim danima širom zemlje očekuje nas natprosečno toplo vreme sa maksimalnim dnevnim temperaturama od osam do 15 stepeni. Grudvanje i sankanje stoga možemo očekivati tek u februaru.
- Najverovatnije da u prvih desetak dana februara takođe bilo toplo, ali sa povremenim naoblačenjima sa kišom. Snega bi moglo da bude samo na kratko, ali nije izvesno da li bi se zadržavao na tlu – kaže za Pink meteorolog Nedeljko Todorović.
Foto: TV Pink Printscreen
To što se snegu ne žuri otvara pitanje da li smo svedoci globalnog zagrevanja. Podaci svetske meteorološke organizacije pokazuju da je planeta trenutno za oko jedan stepen toplija nego što je bila pre perioda industrijalizacije.
- Ne treba da nas iznenađuje kada nam se desi da prvi sneg ne pojavljuje čak ni ujanuaru. Najkasniju pojavu snega imali smo 22. januara 2001, a po svoj priliciovaj januar ćemo biti potpuno bez snega u prestonici – kaže klimatolog Goran Pejanović.
Na osnovu istraživanja švajcarskog instituta „Krauter Lab”, do 2050. godine klima u Srbiji mogla bi biti poput one u Teksasu. London bi tako po visokim temperaturama sustigao Barselonu, a Madrid Marakeš.
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
- Po tom scenariju, kraj veka bismo dočekali sa globalnom temperaturom preko tri-četiri stepena i taj period pred kraj veka se, po ranim izveštajima, odlikuje karakteristikama kao što su sušna leta i vlažnije ali toplije zime – kaže Pejanović.
Zanimljivo je da ove godine ni u Moskvi nema čuvene ruske zime, jer je zabeležennajtopliji decembar još od 1886. godine. Vlasti su usled nedostatka prirodnogpokrivača posule veštački sneg u centru grada uoči dočeka Nove godine.
