Gosti u studiju su pokušali da daju odgovore na mnoga zanimljiva pitanja.
Da li i kako nam knjige mogu pomoći da promenimo ili popravimo vlastite živote?
Knjige mogu da spasu živote, jer tvrdim da stvarnost nije dovoljna, istakla je pisac, slikarka i novinarka Mirjana Bobić Mojsilović govoreći o temi "Literatura kao psihoterapija" u emisiji Pravac na Pink3.
Foto: Printscreen
-Ne možeš život da promeniš preko noći, čitanje razvija sistem mišljenja, maštu, empatiju. Biblioterapija je terapija duše u ovoj distopiji novog svetskog poretka - ocenila je Bobić Mojsilović.
Psihoterapeut Zoran Milivojević ne slaže se u potpunosti sa književnicom, objašnjavajući da previše čitanja može biti beg od realnosti.
Foto: Printscreen
-Čitanje je sjajan odlazak u svet odraslih, neki ljudi zagnjure glavu u knjige i beže od problema, stvaraju iluziju da je idealan svet moguć, kada gledaju realnost beže u svet literature, ali u tome se ne sme preterivati - naglasio je on.
Zašto živimo u strahu? Zašto i čega se plašimo?
Bobić Mojsilović ocenila je da su knjige veoma važne, dok je televizija "platforma za reklamiranje proizvoda koji će se kasnije kupovati. Mojsilović je naglasila da potrošačko društvo poručuje da je najveća sigurnost u novcu, a da upravo pokazuje suprotno.
-To isto društvo je razvilo sistem da ti i pokaže koliko si nesiguran. Neprekidno nam se indukuju strahovi, to je na zapadu gubitak posla, a kod nas u Srbiji da ćemo ostati bez hleba - naglasila je Mojsilović, dodajući da je biblioterapija nešto što je dalo dobre rezultate, pogotovo za ljude koji su otišli u penziju, ocenivši da je čitanje spasonosna stvar.
-Razgovor o knjigama popravlja život, kao i pisanje, pisanje bilo čega popravlja život. Život mora malo da se izmišlja - istakla je ona.
Milivojević smatra da je zabrinutost dobro stanje, da se ljudi tako pripremaju i da razmišljaju o budućnosti.
Foto: Printscreen
-Odnos prema budućnosti treba da bude i pozitivan i negativan. Ima puno zabrinutih ljudi, plaše se, jer su stvari nestabilne. Strah postoji i u razvijenim ekonomskim zemljama, upadamo u vreme aksioznosti - naglasio je Milivojević.
Milivojević je govorio i o odnosu dece i roditelja, koliko deca čitaju i kao i o tome kojim smernicama bi trebalo da se vode roditelji u vaspitanju deteta.
On je istakao da roditelj, prema novijim istraživanjima deci posvete oko 55 minuta dnevno, i da je njihova uloga ključna u vaspitanju dece.
-Današanja formula vaspitanja mora biti ljubav i disciplina. Nije dovoljna ljubav, jer dete mora da zna i šta sme i šta ne sme i šta može i šta ne može - naglasio je Milivojević, ocenivši da roditelji treba da čitaju što više svojoj deci jer se tako razvija mašta.
Č.N.
