Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.
Sud u Sarajevu izrekao je oslobađajući presudu ratnom komandantu nekadasnje Armje BiH za Srebrenicu, Naseru Oriću, kojeg je tužilaštvo teretilo za ratne zločine na području Srebrenice u julu 1992.
Predsedavajući Sudskog veća Šaban Makusmić rekao je da Tužilaštvo BiH "nije van razumne sumnje dokazalo Orićevu i Muhićevu krivicu".
Vučić: Srpski životi ne vrede kao drugi
Predsednik Vučić rekao je da njegova uloga kao predsednika nije da kaže najstrašnije reči, već da još jednom pozove na razum, a potom je dodao:- Očigledno je da životi naših ubijenih ljudi nisu vredni kao životi nekih drugih i jasno je da ćemo za pravdu morati da se borimo sami. Jer, nikad po njihovim sudovima niko od njih neće biti kriv za Srbe koji su stradali na području bivše Jugoslavije. Ni Orić, ni Haradinaj, niko... Mi ćemo morati ne da kukamo i plačemo, ne da psujemo, nego da se borimo našom snagom i jednistvom, našim još većim radom. Da taj rad donese plodove za budućnost našoj deci, i da od te dece ne skrivamo istinu. A istinu nijedan sud neće moći da sakrije - rekao je predsednik Vučić.
Orlić, kojeg Bošnjaci smatraju ratnim herojem, a Srbi zločincem, uhapšen je 10. juna 2015. u Bernu po poterniciji Srbije, na putu za Švajcarsku gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici.
Srbija je poternicu za Orićem raspisala 2014, zbog sumnje da je pocinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992.
Orića je Haški tribunal 2006. godine osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.
Nakon žalbe na presudu, Orić je 2008. proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".
Foto: Printscreen Youtube
Orić je sredinom 1980-ih godina, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu. Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine.
Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telogranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.
U "medijskoj biografiji" navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku "Metro" u Knez Mihajlovoj ulici.
Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi potom bio prekomandovan u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.
Po izbijanju rata u BiH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta Štaba Teritorijalne odbrane u Srebrenici, a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.
Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Orić je sa saradnicima u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisan helikopterom na područje pod kontrolom Armije BiH.
Foto: Tanjug
Sud je izrekao oslobađajuću presudu i Sabahudinu Muhić. Orić i Muhić optuženi su za zločin nad ratnim zarobljenicima na području Bratunca i Srebrenice.
Prema optužnici, Orić, tadašnji komandant, i Muhić, pripadnik Armije BiH, su 1992. godine u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.
