Milan St. Protić, autor knjige Velika iluzija, život i smrt Jugoslavije, rekao je da Balkanološki institut, čiji je on saradnik, nije bio zainteresovan za izdavanje njegovog dela.
Protić, na televiziji Pink, je rekao da mu je direktor intituta to rekao, i da je posle knjigu izdao sam.
-Idem i promovišem knjigu, ne prodajem je već samo poklanjam ljudima do kojih mi je stalo i za koje znam da će da pročitaju knjigu. Ovo je pokušaj jedne trezvene analize zašto Jugoslavija nije uspela i zašto su odnosi između Srba i Hrvata koji su obeležili nastanak, trajanje i nestanak te zemlje su bili tako loši, da se na kraju tozavršilo na najružniji i najtragičniji način – rekao je Protić.
Prema Protićevim rečima, u momentima ujedinjenja 1918. da je neko Hrvatima ponudio nezavisnu državu oni ne bi imali nikakve dileme šta da prihvate.
-Jugoslavija je za njih bila jedno iznuđeno rešenje, jedna prolazna stanica ka nezavisnoj državi, što je, ruku na srce, evropski fenomen. S druge strane, Srbi su hteli oslobođenje i ujedinjenje svoga naroda u jedinstvenu srpsku državu, to im velike sile nisu dozvolile ni pre Prvog svetskog rata, pa je i za njih Jugoslavija bila jedno iznuđeno utešno rešenje u kojem su mislili da će ostvariti to čemu su težili poslednjih 100 godina. Te su dve ideje došle od samoga početka, pa i pre ujedinjenja, u sami međusobni sukob. Taj sukob se samo produbljivao zajedničkim životom da bi se na kraju završio krvoprolićem. Dakle, nije uspelo ni one pre rata u vreme kraljevine sa integralnim jugoslovenstvom, nije uspelo ni u Titovo vreme sa federalnim uređenjem, nije uspela ni Komunistička partija to da zaustavi – istakao je Protić i dodao:
Foto: Printscreen
-Dakle, koji god da je bio politički pokušaj da se Jugoslavija uredi silom ili milom ninje dao rezultate.
Protić je istakao da je fenomen evropske istorije 19. veka stvaranje nacija, nacionalne svesti, pa onda i da te nacije formiraju svoje nacionalne države.
-Najpoznatiji primeri su ujedinjnjenje Nemačke 1871. godine i ujedinjnjenje Italije godinu dana ranije. U tom zamahu pojavili su se balkanski narodu sa istim takvim težnjama. Prvo Srbi, Bugari i Grci, pa onda i svi ostali balkanski narodi. Posle Prvog svetskog rata kada su najzad formirane nacionalne države u čitavoj Evropi, raspale se nacionalne tvorevine kakve su bile Hazburška monarija, Osmanska carevina, napravljen je jedan izizetak tako što je formirana Jugoslavija nova multietnička zajednica sa idejom da se ti mali balkanski nacionalizmi stave na jedno mesto i drže pod nekom kontrolom – navodi Protić i dodaje da je malo bilo onih koji su to razumeli, a da je jedan od njih bio Živojin Mišić.
Foto: Printscreen
Protić navodi da se Srbi i Hrvati pre formiranja Jugoslavije nisu dobro ni poznavali.
-I tad je bilo prilično netrpeljivosti bar na ekstremima i kod njih i kod nas, naročito sa hrvatske strane. Bilo je i onih koji su verovali u jugoslovensku ideju kao neki apstraktan cilj i kod njih, i kod nas, ali je činjenica da smo se malo poznavali i da su naši dodiri bili poprilično sporadični – rekao je Protić i dodao da su pregovori o stvaranju Jugoslavije išli dosta teško.
