PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED NEDELJE - NOVA GEOPOLITIČKA JEDNAČINA NA SCENI: Tramp pritiska Iran, Amerika preuzima venecuelansku naftu, Evropa steže obruč oko Rusije!

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ušao je u novu, opasnu fazu nakon najveće razmene vatre u poslednjih nekoliko meseci. Dve države su razmenile napade prvi put posle više od mesec dana, tokom noći između nedelje i ponedeljka, u eskalaciji koja preti da ponovo rasplamsa razoran sukob nakon nekoliko nedelja relativnog vojnog zatišja. Iran je ispalio rakete ka američkim vojnim ciljevima u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao odgovor na napad na iranske raketne lansere za koje su SAD navele da su korišćeni u pokušaju postavljanja pomorskih mina u Ormuskom moreuzu – ključnoj pomorskoj ruti koja je postala središte regionalnih tenzija i diplomatskih napora, piše CNN.

Razmena napada dogodila se samo nekoliko dana nakon što je predsednik Donald Tramp proglasio Ormuski moreuz očišćenim od mina i predstavlja zaokret u odnosu na nedavno usmeravanje Vašingtona na maksimalni ekonomski pritisak na Iran, umesto na vojne akcije. Šest meseci od početka sukoba, SAD i Iran vode borbu za kontrolu nad ovim plovnim putem, koji je od ključnog značaja za globalno snabdevanje energentima. Teheran insistira na svom navodnom pravu da upravlja moreuzom i redovno napada brodove, dok su SAD odlučne da održe pomorski saobraćaj, prateći brodove i sprovodeći vojnu blokadu iranskih luka. Američki napad u nedelju bio je usmeren na dva iranska raketna lansera na ostrvu Larak, gde su američke snage uočile iranske snage kako se pripremaju da u moreuz ispale rakete sa minama, izjavio je kapetan Tim Hokins, portparol Centralne komande američke vojske (CENTCOM). U objavi na mreži Truth Social u ponedeljak, u kojoj nije direktno pomenuo napade, Tramp je ponovo kritikovao Iran, nazivajući ga „propalom državom“, i dodao da je „njihovo rukovodstvo u potpunom rasulu i nesposobno da na odgovarajući način predstavlja zemlju“.

Generalni sekretar UN-a izrazio je duboku zabrinutost zbog civilnih žrtava i ugrožavanja ključnih pomorskih trgovačkih puteva. Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin pružio je zvaničnu podršku Teheranu u sukobu sa Vašingtonom.

Ministarstvo finansija SAD će nedeljno uvoditi nove, takozvane sekundarne sankcije, radi pojačavanja ekonomskog pritiska na Iran, sa bankarskim sektorom kao početnim prioritetom, izjavio je američki ministar finansija Skot Besent. Vašington je prošle nedelje uveo sankcije podružnicama egipatske banke Misr u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog navodnih finansijskih veza sa Teheranom, a Besent je rekao da bi sledeći korak mogao da bude potpuno odvajanje bankarske institucije od finansijskog sistema zasnovanog na dolaru.

Besent je rekao da će se početi sa bankama, što je svojevrsna poruka da nije prihvatljivo imati iranski novac i pomagati iranskom režimu. Besent je takođe izrazio nameru da pozove svoje kolege iz G20 i guvernere centralnih banaka da prekinu svoje ekonomske veze sa Iranom, ili će se suočiti sa sekundarnim sankcijama.

Američko ministarstvo finansija saopštilo je da je uvelo sankcije turskoj finansijskoj instituciji kao deo svog najnovijeg napora da preseče sve finansijske veze sa iranskom vladom. Sankcije protiv banke Golden Global Jatirim Bankasi Anonim Sirketi dolaze gotovo nedelju dana nakon što je ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) najavio "Operaciju ekonomski izgnanik" kao novi pokušaj Vašingtona da natera Teheran da okonča rat.

Tajni program pokrenut 2023. godine mobiliše neke od vodećih ruskih raketnih stručnjaka kako bi pomogli Iranu da savlada tehnologiju koja bi mogla da ugrozi američke nosače aviona i druge ratne brodove na Bliskom istoku, preneo je danas britanski list Fajnenšel tajms. Projekat, nazvan C430L, ima za cilj razvoj posebnog mlaznog motora, motora koji omogućava krstarećoj raketi da leti nekoliko puta brže od zvuka tokom dužeg vremenskog perioda. Iran je već izgradio i testirao ovaj pogonski sistem, ali nema naznaka da je raketa dizajnirana uz rusku pomoć već raspoređena. Prema dokumentima koje je dobio britanski list, ruski inženjeri su analizirali rezultate iranskih testova i savetovali Teheran o nekoliko tehničkih aspekata motora. Delegacija od oko 20 ruskih stručnjaka takođe je trebalo da otputuje u Iran na konsultacije.

Desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je istorijsku pobedu na ključnim pokrajinskim izborima u istočnom delu zemlje. Iako se suočava sa poteškoćama u formiranju stabilne većine zbog bojkota ostalih partija, ovaj rezultat predstavlja presedan i izaziva potrese na nemačkoj i evropskoj političkoj sceni. Alternativa za Nemačku ubedljivo je pobedila na današnjim izborima u Saksoniji-Anhaltu sa 44,5 odsto osvojenih glasova, što je skoro 24 odsto više nego na izborima 2021. godine, pokazale su izlazne ankete.

Daleko iza Alternative je Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koja je dobila svega 18,5 odsto, što je najmanje ikada u toj pokrajini i skoro 19 odsto manje nego na prethodnim izborima, kada je ubedljivo polbedila. Na trećem mestu je Levica sa 9,5 odsto, Zeleni su osvojili devet, a Socijaldemokratska partija svega osam odsto glasova.

Ulrih Zigmund, vodeći kandidat krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), popeo se na binu na centralnom gradskom trgu u Naumburgu i izjavio da je u istočnoj Nemačkoj došlo do novog „buđenja“. Taj poziv na istočni identitet naišao je na snažan odjek, piše Politiko. Mladić, koji je premlad da bi živeo u komunističkoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, vikao je „Ostdojčland!“ (Ostdeutschland, istočna Nemačka). „Tamo je bilo čistije. Više nemačko. Ne Amerika-Nemačka kao Zapad", objasnio je za Politiko.

Delovi Zigmundovog novog buđenja zvučali su kao podsetnik na stari Istok, a njegov govor bi svakako dobro prošao u Kremlju, smatra ovaj medij. Osudio je glupost podržavanja „korumpirane“ Ukrajine i govorio o potrebi da se ponovo vrati snabdevanje naftom i gasom iz Rusije. Istočna Nemačka formalno je raspuštena 1990. godine, ali nije nestala. Njene borbe za identitet unutar širokog nemačkog saveznog sistema, sa moći koncentrisanom u Berlinu, podstakle su uspon krajnje desnice. Pobeda AfD u pokrajini Saksonija Anhalt otvorila je duboka pitanja o tome kako kancelari poput Helmuta Kola, Angele Merkel i Fridriha Merca nisu uspeli da upravljaju tranzicijom nakon ujedinjenja i spreče da veliki delovi istoka skrenu na politički put ka krajnjoj desnici.

Parlament Venecuele podržao je dogovor sa administracijom Donalda Trampa o formiranju privatnog zajedničkog preduzeća. Ovim sporazumom Amerika dobija povlašćeni pristup za više od 65 milijardi barela dokazanih rezervi nafte (oko jedne petine ukupnih rezervi Venecuele). Projekat bi trebalo da privuče oko 100 milijardi dolara privatnih investicija, uprkos kritikama da je reč o "diplomatiji prinude". Američka naftna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP) preuzeće neka naftna polja kojima je prethodno upravljalo nekoliko kineskih kompanija i jedna ruska firma, saopštila su u ponedeljak za Rojters dvojica američkih zvaničnika. Oni su rekli da će preuzimanje biti deo sveobuhvatnog sporazuma o proizvodnji nafte koji je američki predsednik Donald Tramp objavio sa Venecuelom.

Prema rečima izvora Rojtersa, projekti su bili među 14 ugovora koje je novo dodelila vlada i koji su pripali kompaniji North American Blue Energy Partners, uz podršku SAD. NABEP je prethodno bio u vlasništvu američkog naftnog tajkuna Harija Sardženta, a sada je pod kontrolom venecuelanskog biznismena Alehandra Betankura. „Venecuela je blagoslovena obiljem prirodnih resursa, vrednim ljudima i neiskorišćenim potencijalom“, rekao je Betankur u saopštenju, potvrđujući dogovor.

Pregovori o trgovini između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država zvanično su dospeli u ćorsokak, nakon što su višemesečni napori da se usklade ključni privredni interesi naišli na nepremostive prepreke. Vašington je oštro optužio kanadsku stranu za političko kalkulisanje i namerno odlaganje kompromisa zarad unutrašnjih političkih poena predstojećeg izbornog ciklusa. Sa druge strane, Otava kategorički odbacuje ove tvrdnje i navodi da su razgovori obustavljeni isključivo zbog neprihvatljivih pritisaka sa američke strane. Kanadski zvaničnici ističu da je pregovarački proces postao neodrživ u trenutku kada je američki sekretar za trgovinu nametnuo rigidne ultimatume u stilu "uzmi ili ostavi", koji direktno ugrožavaju ekonomske interese zemlje.

Glavne tačke spoticanja odnose se na stroge zahteve SAD za reviziju kvota u automobilskoj industriji, promenu pravila o poreklu robe, kao i na ponovno otvaranje osetljivog pitanja pristupa kanadskom tržištu mlečnih proizvoda. Kanadska ministarka spoljnih poslova poručila je da Otava neće potpisati sporazum koji šteti domaćim radnicima i poljoprivrednicima, naglašavajući da se suvereni trgovinski odnosi ne mogu graditi na ucenama. Dok industrijski sektori sa obe strane granice izražavaju duboku zabrinutost zbog potencijalnog uvođenja novih carina i poremećaja u lancima snabdevanja, analitičari upozoravaju da bi ovaj prekid mogao ozbiljno destabilizovati privrednu saradnju u Severnoj Americi ukoliko se u kratkom roku ne pronađe diplomatski izlaz.

Američki specijalni izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof (koga mediji u prvim izveštajima greškom navode kao Čarlsa) doputovali su u Kijev vozom iz Poljske, nakon što su u Moskvi održali tročasovni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ova diplomatska misija, organizovana pod pokroviteljstvom administracije Donalda Trampa, imala je za cilj da pre zime obnovi pregovarački proces i približi stavove dveju strana kroz ažurirane mirovne predloge. Kao znak privremenog i ograničenog popuštanja tenzija tokom boravka diplomata, Moskva i Kijev su dogovorili tridnevni prekid vazdušnih udara na prestonice, pružajući stanovnicima glavnog grada Ukrajine kratak predah od stalnih sirena.

Tokom razgovora u Kijevu, kojima su se u drugoj rundi pridružili i savetnici za nacionalnu bezbednost iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, fokus je stavljen na hitne zimske pakete pomoći, energetsku infrastrukturu i bezbednosne garancije. Iako su američki izaslanici istakli da obe strane moraju da naprave kompromise kako bi se postigao trajan mir, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je jasno stavio do znanja da najkompleksnija pitanja ostaju otvorena. On je naglasio da se sudbina teritorija, sa posebnim naglaskom na Donbas, kao i dugoročni bezbednosni aranžmani, ne mogu definisati na nivou izaslanika, već isključivo kroz direktan dijalog najviših lidera.
Na 87. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata poljski premijer Donald Tusk poručio je iz Gdanjska da u ime 80 miliona žrtava tog sukoba slobodni svet danas ne sme da ostavi Ukrajinu niti da dopusti nekakav novi Minhenski sporazum, kojim su 1938. godine, velike sile dale nacističkom lideru Adolfu Hitleru blagoslov da raspača Čehoslovačku u nadi da će izbeći svetski rat. "Imajući na umu 80 miliona žrtava Drugog svetskog rata, šest miliona stanovnika Poljske, pamteći to što su sumanuti nacisti pobili gotovo sve Jevreje u Evropi danas sa Vesterplate vičemo celom svetu: budite solidarni, moramo da pomognemo Ukrajini da preživi", rekao je Tusk.

Poljski premijer upozorio je da je Rusija agresor koji je započeo okrutni rat i da je odgovornost Zapada da danas kaže da je najbližoj budućnosti sudbina Ukrajine i njegova sudbina. "Ne smemo da ponovimo ondašnje greške, ne sme da se ponovi Minhen, ta tvrdoglava, bespomoćna politika ustupanja zlu", rekao je Tusk na poluostrvu Vesterplate kraj Gdanjska gde je salvom sa nemačke krstarice Šlezvig-Holštajn, napadom na malu poljsku vojnu postaju započeo prvim pucnjima u ranu zoru 1. septembra 1939. godine Drugi svetski rat. Poljski premijer upozorio je da će naredni meseci, jesen i zima biti ključni za nezavisnost Ukrajine, ali isto tako i za bezbednost Poljske i celog slobodnog sveta.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je avio-kompanije, osiguravajuće kompanije i strane vlade da će ruski vazdušni prostor „biti de fakto zatvoren“ zbog ukrajinskih dronova. Ukrajina ne ugrožava civilno vazduhoplovstvo, ali prevoznici koji lete za Moskvu, Sankt Peterburg ili druga velika mesta moraju uzeti u obzir rizik od dronova na ruskom nebu, rekao je Zelenski, prenosi Kijev indipendent. „Danas želim da upozorim svaku avio-kompaniju koja koristi ruski vazdušni prostor, svakog osiguravača, svakog ko i dalje koristi ključne ruske aerodrome da rusko nebo postaje krajnje opasno. Iako ruske vlasti ne izveštavaju o tome kako bi trebalo, rusko nebo će de fakto biti zatvoreno“, poručio je Zelenski. On je istakao da je krivac za to Rusija i ukazao na ruske napade, uključujući udare 1. septembra u kojima je poginulo 12 ljudi u glavnom gradu Ukrajine i Kijevskoj oblasti.

Štamparija na periferiji Kijeva bila je meta jednog od noćnih ruskih raketnih napada, u kojem je uništeno 1,3 miliona knjiga, što je oko 10 odsto svih ukrajinskih udžbenika. Ukrajinske štamparije, izdavačke kuće i njihovi magacini postali su meta serija napada u poslednje vreme. Ukupno je uništeno oko 12 miliona knjiga, odnosno trećina svega što je odštampano u Ukrajini ove godine. U kijevskoj štampariji ništa nije ostalo. Knjige koje nisu izgorele uništene su tokom gašenja požara koji je zahvatio objekat. "Verujem da Rusija to radi namerno. U poslednja dva meseca neke od najvećih izdavačkih kuća su izgubile svoje logističke centre u kojima su čuvane ogromne količine knjiga", rekla je Viktorija Haidai, komercijalna direktorka izdavačke kuće Konvi. U poslednjih nekoliko nedelja projektilima je pogođeno više od 35 objekata u oblasti izdavaštva. Muzeji, umetničke galerije, filmski studiji, biblioteke i opere u Ukrajini takođe su bili meta ruskih napada. Bombardovana je i Kjevsko-pečerska lavra, srednjovekovni manastir sa crkvom karakterističnom po zlatnim kupolama, u kojem se čuvalo bogato istorijsko nasleđe. Religijski artefakti su sklonjeni na bezbedno, ali je veliki deo krova uništen posle udara drona. Procenjuje se da će obnova koštati oko 11,2 miliona dolara i trajati dve godine.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i Ukrajina trenutno pregovaraju o dodeli licenci Kijevu za proizvodnju raketa-presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, izjavio je danas šef američke diplomatije Marko Rubio (Marco) za tamošnju televiziju Foks njuz (Fox News). "O tome se sad pregovara", rekao je Rubio i upozorio da to "nije trenutno rešenje jer čak i sa licencom, povećanje proizvodnih kapaciteta bi trajalo nekoliko godina, zbog vremena potrebnog za izgradnju fabrika".

Indijski premijer Narendra Modi rekao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da rat u Ukrajini mora da se završi zbog čovečanstva i da će Nju Delhi podržati svaki mirovni napor da se borbe zaustave, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters). Modi, koji je to rekao na početku razgovora sa Putinom u Biškeku, nazvao je Putina svojim prijateljem i pozdravio rastuće ekonomske veze između dve zemlje, za koje je rekao da su vođene potrebom da se interesi obe nacije stave iznad svega. Indija je zajedno sa Kinom, jedan od najvećih kupaca ruske nafte, što je pomoglo Moskvi da popuni svoj budžet od kada je poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 2022. godine i pogođena je zapadnim sankcijama. "Kao što vam je poznato, Indija podržava sve mirovne napore u tom pogledu i mi ćemo to nastaviti da činimo u budućnosti", rekao je Modi Putinu na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, prema transkriptu njihovog razgovora iz Kremlja.

Veliki broj zemalja članica Evropske unije (EU) podržava ubrzanje isplate sredstava u okviru kredita EU Ukrajini za pomoć njenim ratnim naporima, izjavila je danas irska ministarka odbrane Helen MakEnti (McEntee) posle sastanka sa kolegama EU u mestu Viklou kod Dablina, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters). Ukrajina se u velikoj meri oslanja na strana sredstva u ratu protiv Rusije, uključujući kredit od 90 milijardi evra koji je EU pristala da isplati tokom 2026. i 2027. godine. Novi ukrajinski ministar odbrane Jevgenij Hmara, koji se obratio ministrima EU putem video-linka na neformalnom skupu u Irskoj, rekao je da će zatražiti da se deo od 45 milijardi evra isplata planiranih za sledeću godinu isplati unapred.
Nema

Nemačka vlada je okrivila Rusiju za pokušaj napada na aerodromu u Lajpcigu u avgustu dronom natovarenim eksplozivom. Dron je pronađen u blizini ukrajinskog aviona 4. avgusta, a uređaj je deaktiviran. Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint rekao je da pokušaj napada odgovara poznatom obrascu "ruskih hibridnih operacija". Dobrint je rekao da nemačka vlada "dolazi do zaključka da je Rusija odgovorna za hibridni napad u Lajpcigu 4. avgusta". Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da će ruski konzulat u Bonu biti zatvoren od 18. septembra i da će ugovor po kojem se upravlja Ruski dom, kulturni centar u Berlinu, biti raskinut. Aerodrom u Lajpcigu je glavno čvorište za međunarodni teretni saobraćaj i za pružanje podrške Ukrajini. Avioni koji ga redovno koriste uključuju ukrajinske transportne avione Antonov.

U nemačkoj pokrajini Brandenburg u blizini elektrane Jenšvalde pronađene su eksplozivne naprave, prenose nemački mediji. Policija govori o mogućem oštećenju elektro-vodova, ali naglašava da nema opasnosti za stanovništvo. Prema navodima policije, jutros oko osam časova u trafostanici u mestu Turnov-Prajlak utvrđeno je moguće oštećenje vodova. U toj trafostanici distribuira se električna energija proizvedena u termoelektrani Jenšvalde, piše DW.

Nemačka policija istražuje pokušaj sabotaže električnog transformatora južno od Diseldorfa, u zapadnom delu Nemačke, što je treći takav navodni incident ove nedelje, objavio je list Bild. Ti ponovljeni incidenti podsetili su evropske države na ranjivost ključne infrastrukture jer je Rusija, kako one upozoravaju, pokrenula hibridni rat da bi ih odvrala od podrške Ukrajini, što je ilustrovano osujećenim napadom drona u avgustu na aerodrom Lajpciga, piše britanska novinska agencija Rojters (Reuters).

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da pokušaj napada na nemački aerodrom, za koji se okrivljuje Rusija, deluje kao "državno sponzorisani terorizam". "Jasno je da to ima sva obeležja državno sponzorisanog terorizma. Pitanje je šta ćemo povodom toga preduzeti", rekla je novinarima Kaja Kalas, uoči sastanka ministara odbrane zemalja EU u Irskoj. Evropljani neće biti zastrašeni posle hibridnih napada koji se pripisuju Rusiji ovog leta i nastaviće da pomažu Ukrajini, izjavila je danas kod Dablina visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Rusija cilja Evropu talasom hibridnih napada koji imaju sve veći direktan uticaj. Rusija pokušava da nas odvrati od pomoći Ukrajini, ali neće uspeti", rekla je ona posle posle sastanka ministara odbrane EU u Irskoj, koja je trenutno predstavajuća EU.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije (EU) su ogromnom većinom podržali zabranu ulaska usmerenu na ruske vojne veterane i strože vize za ruske turiste, izjavila je večeras visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. "Postoji široka podrška za prelazak ka zabrani ulaska u EU za ruske veterane i strožim ograničenjima za vize izdate ruskim turistima", rekla je Kalas na društvenim mrežama posle neformalnog sastanka ministara u mestu Viklou kod Dablina. Kaja Kalas je pozvala Evropljane da povećaju svoju vojnu podršku Ukrajini, posebno u protivvazdušnoj odbrani, tvrdeći da najnoviji smrtonosni ruski napadi na Kijev pokazuju da Moskva "ne želi mir".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropa i NATO pojačati pritisak na Rusiju, posle pokušaja napada dronom u Lajpcigu, koji je ocenila kao "novu eskalaciju na evropskom tlu koja se direktno pripisuje Rusiji". Lajen je na zajedničkoj konferenciji sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom rekla da je pokušaj napada u Nemačkoj "deo šireg obrasca sve opasnijih incidenata", pomenuvši upade u vazdušni prostor EU i ometanje kritične infrastrukture. "Evropljani se suočavaju sa teškom istinom da je ovo nova normalnost. Moramo da budemo spremni da brže i bolje odgovorimo na rusku bezobzirnost", rekla je Ursula Fon der Lajen.

Francuska "podržava usvajanje novih evropskih sankcija protiv Rusije", izjavio je večeras predsednik Emanuel Makron koji je izrazio "punu solidarnost sa Nemačkom", koja je zvanično optužila Moskvu da je početkom avgusta poslala dron natovaren eksplozivom na aerodrom u Lajpcigu. "Ovi hibridni napadi se množe u Evropi. Oni ne smeju ostati bez odgovora", rekao je Makron u video snimku emitovanom na platformi Iks (X). Nemačke vlasti će predložiti Evropskoj uniji dodavanje novih osoba ruske nacionalnosti na evropske liste sankcija.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pri NATO Metju Vitaker izjavio je da članice tog vojnog saveza ne bi trebalo da tolerišu namerne akcije hibridnog ratovanja, a da će Vašington pružiti podršku zemljama koje se suočavaju sa tim incidentima. Vitaker je izjavio da je pokušaj napada dronom prošlog meseca na nemački aerodrom Lajpcig-Hale, za koji Berlin okrivljuje Rusiju, bio više zabrinjavajući od drugih skorašnjih incidenata sa kojima su se suočile članice NATO, a koji su uključivali ruske dronove namenjene Ukrajini koji su skrenuli sa kursa, prenosi agencija Rojters. "Zatim imate ono što bih nazvao više zabrinjavajućim hibridnim akcijama, poput onih koje smo videli u Lajpcigu i Poljskoj", rekao je Vitaker na marginama poslovne konferencije u Italiji. Članice NATO moraju biti spremne i budne, te uputiti snažnu poruku kada se suoče sa izazovima koje ovi događaji nose, dodao je on.

Nekoliko zemalja NATO i Evropske unije (EU) vrši pritisak na Španiju i Grčku da isporuče Ukrajini rakete Patriot, kao odgovor na jačanje ruskih vazdušnih napada, prenela je američka agencija Blumberg. Madrid i Atina poseduju velike zalihe raketa PAC-2, od kojih se neke bliže kraju svog veka trajanja. Grčka je do sada odbila da prebaci svoje rakete Patriot, pozivajući se na sopstvene odbrambene potrebe, posebno zbog Turske. O tom pitanju će razgovarati ministri odbrane i spoljnih poslova EU u Irskoj. Evropljani takođe moraju da odluče da li će Ukrajina moći da koristi deo kredita od 90 milijardi evra za kupovinu raketa Patriot, dok se Francuska i Italija zalažu za davanje prioriteta evropskom sistemu SAMP/T, dodao je Blumberg.

Ruski general Nikolaj Varhapovič, kojeg je Ukrajina optužila da je naredio raketni napad na dečju bolnicu u Kijevu, navodno je u četvrtak upucan na severozapadu Rusije, prenosi CNN. Ruski Istražni komitet saopštio je da je pokrenuo istragu zbog pokušaja ubistva pripadnika vojske koji je u četvrtak više puta upucan u gradu Engelsu, u Saratovskoj oblasti, prenosi CNN. Iako Komitet nije naveo ime muškarca, navodi se dalje, ruski Telegram kanali uveliko su izvestili da je reč o general-majoru Nikolaju Varpahoviču, komandantu 22. divizije teške bombarderske avijacije Dugometne avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kasnije je u svom dnevnom obraćanju aludirao na napad, rekavši da će „Ukrajina takođe sprovoditi sopstvene asimetrične operacije kao odgovor“ na Rusiju.

Na 55. samitu Pacifičkog ostrvskog foruma održanom u Palauu, Sjedinjene Američke Države i Australija zvanično su objavile paket finansijske podrške vredan oko 580 miliona dolara s primarnim ciljem jačanja bezbednosti i ekonomske otpornosti ovog strateški važnog regiona. Australijski premijer Entoni Albaneze najavio je izdvajanje od 600 miliona australijskih dolara (oko 430 miliona američkih dolara) za borbu protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja droge, što obuhvata intenzivniji vazdušni nadzor i obuku lokalnih snaga kroz novu policijsku inicijativu. Paralelno s tim, zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Lando predstavio je američki doprinos od 150 miliona dolara, od čega je 60 miliona usmereno na Regionalnu inicijativu za energetsku bezbednost, uključujući proširenje kapaciteta za skladištenje goriva i stabilizaciju elektroenergetskih mreža u ostrvskim državama.

Ova koordinisana finansijska injekcija dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i otvorenog nadmetanja za uticaj između zapadnih saveznika i Kine u ovom delu sveta. Zapadni partneri nastoje da ponude održivu alternativu sve prisutnijem kineskom kapitalu, a ovogodišnji skup su dodatno obeležila oštra diplomatska trvenja povodom kineskog raketnog testa sprovedenog u Pacifiku prošlog jula, kao i protesti Pekinga zbog prisustva delegacije Tajvana. U realizaciju ključnih infrastrukturnih projekata aktivno se uključio i Novi Zeland, koji sa 10 miliona dolara, zajedno sa 50 miliona dolara iz SAD, sufinansira modernizaciju luke Penrin na Kukovim ostrvima, čime saveznici uspostavljaju zajednički logistički i bezbednosni oslonac naspram rastućih ambicija Pekinga.

Inspektori Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) posetili su nekoliko lokacija u Siriji u avgustu i tada su otkrili da je ta zemlja za vreme bivšeg predsednika Bašara el Asada gradila nuklearni reaktor u Deir el Zuru, saznaje danas američka agencija AP prema poverljivom izveštaju koji je distribuiran državama članicama, a u koji je imala uvid. Na osnovu te posete, IAEA, čiji je sedište u Beču, navela je da je "u mogućnosti da utvrdi da bivše sirijske vlasti nisu prijavile nuklearni materijal, postrojenja i aktivnosti kako je to propisano" međunarodnim sporazumima. U tom izveštaju se pominju nuklearni reaktor u izgradnji u Deir el Zuru, postrojenje za proizvodnju goriva i još jedna lokacija koja se koristila za skladištenje goriva tokom vladavine bivšeg predsednika Bašara Asada.

Predsednik Argentine Havijer Milej obratio se javnosti u televizijskom govoru o Folklandskim ostrvima. Rekao je da su "vetrovi promenili pravac" i da je vreme da Argentina "ponovo uzme ostrva". Predsednik Argentine Havijer Milej rekao je u televizijskom obraćanju da „povoljni vetrovi promena” za zahtev Argentine za Folklandskim ostrvima „duvaju širom sveta”, navodeći znakove da bi Donald Tramp mogao da preispita stav SAD o suverenitetu nad ostrvima, piše Gardijan. Milej je insistirao da su ostrva „od nacionalnog značaja” i da „ne postoji drugi put” osim da zemlja povrati tu teritoriju. Poručio je Argenticima da su "ostrva naša budućnost". „Moramo da povratimo ova ostrva koja su od nacionalnog značaja. Ne postoji drugi put napred. To je najbolji način da odamo počast onima koji su žrtvovali svoje živote za ovaj cilj. Naša je obaveza kao nacije da odamo počast njihovom sećanju.” Argentinski predsednik rekao je da se Velika Britanija suočava sa „višestrukim krizama migratorne, demografske i ekonomske prirode koje verovatno neće biti rešene.

Pragmatična konzervativna administracija premijerke Italije Đorđe Meloni postala je najdugovečnija predsednica vlade u istoriji ove zemlje, poznate po kratkovečnim vladama nakon Drugog svetskog rata. Vlada Meloni je 1.413. dan na vlasti bez prekida, čime je prestigla rekord vlade Silvija Berluskonija iz perioda 2001. do 2005. godine. Nakon Drugog svetskog rata, Italija je kao republika promenila 68 vlada. Nijedna još nije uspela da izdrži pun petogodišnji mandat. Berluskonijeva je tome bila najbliža, ali je kriza vlade naterala Berluskonija da nakratko podnese ostavku pre no što je formirao novi kabinet. Meloni - čiji se uspeh na čelu Italije obično povezuje sa njenim instinktom za preživljavanje, a ne za njena dostignuća, proslavila je sa svojom strankom postavljeni rekord u petak u Bariju, na obali Jadranskog mora. Sa svojim direktnim i pragmatičnim pristupom, Meloni - inače prva žena na čelu italijanske vlade - uspela je da izbegne zapadanje u krize i da gubi poslanike i ministre, što je bila ključna boljka njenih prethodnika.

Autor: A.A.