Elektronski potpisi su stavljeni, Memorandum o razumevanju (MoU) između Sjedinjenih Američkih Država i Irana je formalizovan, ali u geopolitici đavo uvek leži u detaljima.
Dokument koji su 14. juna potpisali američki potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) i predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf (Mohammad Bagher Ghalibaf) predstavlja ozbiljan taktički zaokret.
Međutim, asimetrija u tumačenju sporazuma već sada preti da ugrozi njegovu implementaciju, i to pre nego što se mastilo sa zvanične ceremonije u Ženevi, zakazane za petak, 19. jun, uopšte osuši.
Ono što trenutno gledamo na relaciji Vašington–Teheran klasičan je sukob interpretacija, namenjen pre svega unutrašnjoj upotrebi i umirivanju tvrdolinijaša na obe strane. Medijska mašinerija bliska Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) pokušava da sporazum predstavi kao pobedu, najavljujući da će Iran samo privremeno, na 60 dana, suspendovati naplatu „taksi” za brodove u Ormuskom moreuzu, nakon čega planira uvođenje „uslužnih taksi”. Teheran svesno izbegava termin „putarina“ kako bi formalno mogao da tvrdi da je plovidba slobodna, dok suštinski nastoji da zadrži polugu kontrole. Potpredsednik Vens poslao je jasnu i nedvosmislenu poruku da Sjedinjene Države očekuju dugoročno, potpuno slobodno i besplatno korišćenje Ormuskog moreuza („toll-free“). Za Vašington nikakve naknadne „uslužne takse“ ne dolaze u obzir.
Komanda IRGC-a već je svojim strukturama naložila da se drže isključivo iranskog tumačenja sporazuma i ignorišu, kako navode, „besmislice iz Vašingtona“. To jasno pokazuje da je bezbednosna arhitektura ovog dogovora na veoma klimavim nogama. Drugi ozbiljan problem u komunikaciji odnosi se na zamrznuta iranska sredstva. Teheran pokušava da izgradi narativ prema kojem će potpisivanje sporazuma u Ženevi automatski otključati milijarde dolara sa računa u Sjedinjenim Državama. Međutim, američki zvaničnici poslali su hladan tuš: oslobađanja imovine neće biti bez prethodne i potpune verifikacije iranskih obaveza na terenu. Ukidanje blokade odvijaće se fazno, a ne automatski.
Kompletan tekst sporazuma i dalje se nalazi van domašaja javnosti. Sam predsednik Donald Tramp potvrdio je da je reč o „veoma moćnom dokumentu“ koji se, prema njegovim rečima, suštinski razlikuje od „užasnog Obaminog sporazuma“, uz najavu da će njegov sadržaj biti objavljen ubrzo nakon ceremonije u petak. Zašto je Vašingtonu ovaj sporazum bio potreban baš sada? Odgovor leži u Trampovom dolasku u Ženevu na samit G7. Zatvaranjem, ili makar privremenim zamrzavanjem, bliskoistočnog fronta i pacifikacijom Irana, Tramp oslobađa diplomatske i logističke kapacitete za svoj primarni spoljnopolitički cilj – okončanje rata u Ukrajini.
Tramp je već obavio preliminarne razgovore sa Volodimirom Zelenskim i Vladimirom Putinom, koje je opisao kao „dobre“, tvrdeći da su obe strane otvorene za dijalog. Pacifikacija Irana kroz ovaj memorandum direktno slabi rusku poziciju kada je reč o nabavci dronova i balističkih raketa, čime Vašington nastoji da preuzme inicijativu na globalnoj geopolitičkoj sceni. Predsednik Tramp ističe uspeh sporazuma sa Iranom u trenutku kada se Ormuski moreuz ponovo otvara, a cene nafte počinju da padaju: „Mislim da će se na Bliskom istoku upravo sada dogoditi mnogo sjajnih stvari. Što je veoma važno, cena nafte strmoglavo pada, a berza raste kao raketa.“ Tramp je zaključio: „A najvažnija stvar je to što Iran neće imati nuklearno oružje.“
U sinoćnjem napadu Rusije na civilno stanovništvo Kijeva povređeno je više od 20 ljudi, uključujući jedno dete i trudnicu. Tri žrtve su i dalje u teškom stanju, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Kijeva. U okrugu Obolon oštećene su stambene zgrade, skladišta i desetine vozila, nakon što su izbili požari širom ove oblasti. U Podilu je zabeleženo više požara nakon što su krhotine pale na stambene objekte, dok je u Solomjanskom okrugu pričinjena šteta na stambenim zgradama i jednoj obrazovnoj ustanovi. Napad je pogodio i Pečerski okrug, gde su izbili požari u stambenim i poslovnim zgradama, uključujući i jedan internat. Jedno od najvrednijih kulturno-istorijskih obeležja Kijeva, Uspenski saborni hram u Kijevsko-pečerskoj lavri, pretrpeo je oštećenja nakon što mu se zapalio krov. Stambene zgrade oštećene su i u Dnjeprovskom okrugu. U Desnjanskom se zapalio dečji vrtić, dok su u Golosejevskom okrugu oštećeni skladišta, stambeni objekti i kritična infrastruktura. Krhotine su pale i na otvorene površine u Darnickom okrugu, a u Ševčenkovskom okrugu pogođeni su i stambeni i industrijski objekti. Napad je takođe oštetio elektroenergetsku infrastrukturu, ostavljajući oko 140.000 potrošača u severnom delu Kijeva bez električne energije. Spasilačke službe, vatrogasci, lekari, policija i komunalne ekipe nastavljaju sa radom širom grada, dok nadležne službe procenjuju puni obim štete.
Rusija tvrdi da brani pravoslavlje, dok u stvarnosti uništava najsvetija hrišćanska mesta. Tokom sinoćnjeg napada raketama i dronovima na Kijev, ruske snage su, prema ukrajinskim tvrdnjama, ponovo pogodile Kijevsko-pečersku lavru. Uspenski saborni hram, koji se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine i predstavlja jednu od najvećih hrišćanskih svetinja u Evropi, pretrpeo je oštećenja usled eksplozija i požara. Osnovan 1051. godine, skoro čitav vek pre prvog pisanog pominjanja Moskve, manastirski kompleks je preživeo mongolsku invaziju i razaranja u Drugom svetskom ratu. Danas, prema tim navodima, ponovo trpi razaranja. Ovo je deo šire kampanje usmerene protiv kulturne i verske baštine Ukrajine. Od početka invazije, uništeno je oko 200 crkava i oštećeno više od 700 verskih objekata. Dokazi sa terena, kako se navodi, ponovo otvaraju jaz između kremaljske propagande i realnosti rata u Ukrajini. Nakon masovnog udara na Kijev, ponovo su se pojavile ranije tvrdnje glavne urednice RT Margarite Simonjan, koja je govorila da Rusija nikada neće bombardovati Kijevsko-pečersku lavru, jer se tamo nalaze „njene svetinje“. Stvarnost, međutim, pokazuje suprotno. Ruski projektili i dronovi pogodili su spomenik od svetskog kulturnog značaja, pod zaštitom UNESCO-a, koji se poredi sa katedralom Notr Dam u Parizu.
Kao i obično, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije pokušalo je da skine odgovornost, tvrdeći da je Kijev „sam sebe bombardovao“ i da je hram pogođen zalutalom raketom ukrajinskog PVO sistema Patriot. Međutim, na licu mesta i na krovu zapaljenog Uspenskog sabornog hrama pronađeni su ostaci ruskih dronova tipa „Šahed“, što ne ostavlja prostor za sumnju o poreklu napada. Stoјеći pored oštećene Kijevsko-pečerske lavre nakon napada, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upitan je šta bi poručio Vladimiru Putinu „Odgovorićemo“, rekao je. Zelenski je takođe potvrdio da je Ukrajina nedavno primila i rasporedila novi paket raketa za sistem Patriot, ali je naglasio da je potrebno još kako bi se ovakvi napadi efikasnije odbijali. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski oštro je osudio sinoćnji ruski vazdušni udar na Kijev, u kojem je teško oštećena Kijevsko-pečerska lavra, apelujući na međunarodnu zajednicu da hitno i odlučno reaguje.
U svom zvaničnom obraćanju, Zelenski je naglasio da ovaj napad prevazilazi okvire uobičajenih vojnih ciljeva i predstavlja direktan udar na civilizacijske vrednosti. „Veoma je važno da svet ne ostane nem na ovaj najnoviji čin ruskog varvarstva. Ovaj udar na Lavru je napad na hrišćansku zajednicu i na kulturnu baštinu čovečanstva. Za ovaj, kao ni za bilo koji drugi sličan ruski napad, ne može biti nikakvog opravdanja“, poručio je ukrajinski predsednik. Zelenski je istakao da ovakve tragedije pokazuju da dosadašnji nivo međunarodne podrške mora biti podignut na viši nivo kako bi se zaustavila agresija Moskve. Zelenski je takođe izneo tvrdnje da su ukrajinske obaveštajne službe došle do internih anketa javnog mnjenja u Rusiji, sprovedenih uoči parlamentarnih izbora. Prema tim navodima, rejting predsednika Vladimira Putina pao je sa 77% na 63%, uz prognozu daljeg pada na 55% do izbora. Podrška partiji Jedinstvena Rusija navodno je opala sa 35% na 27%, uz dodatni pad koji se prognozira na 22%, dok se istovremeno pominje rast podrške opozicionim partijama poput „Novih ljudi“ i Komunističke partije. U istim navodima se tvrdi da bi ovakav trend mogao da dovede do pojačanih pokušaja kontrole izbornog procesa u Rusiji, kao i do sve većeg nezadovoljstva u pojedinim regionima. Naredni predsednički izbori u Rusiji planirani su za 2030. godinu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas oštro je reagovala na najnoviji masovni vazdušni udar ruskih snaga na Kijev, u kojem je oštećena i Kijevsko-pečerska lavra, objekat pod zaštitom UNESCO-a. Poručila je da Moskva eskalira nasilje nad civilima i najavila nove mere odgovora iz Brisela. Kalas je ocenila da uništavanje kulturnog i istorijskog nasleđa predstavlja kršenje međunarodnog prava i navela da će Evropska unija odgovoriti dodatnim sankcijama. U okviru tog odgovora, Savet Evropske unije usvojio je novi paket restriktivnih mera usmerenih protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa, energetskog sektora i mreža povezanih sa ratnim aktivnostima. Sankcije obuhvataju proširenje liste pojedinaca i pravnih lica, kao i mere protiv tzv. „flote iz senke“ i struktura koje se povezuju sa hibridnim operacijama. Kalas je poručila da je cilj ovih mera pojačavanje pritiska na Rusiju kako bi se okončao rat i smanjili kapaciteti za dalje vođenje sukoba. „Brojevi govore sami za sebe – zapadne sankcije su do sada koštale Rusiju između 1 i 1,3 biliona evra. Ciglu po ciglu rušimo temelje ruske ratne ekonomije“, izjavila je Kaja Kalas.
Zbog eskalacije napada na civilno stanovništvo Ukrajine, EU je uvela sankcije za 7 pojedinaca i 21 entitet koji podržavaju rusku vojsku. Na meti su se našli proizvođači i dobavljači dronova i druge vojne opreme, uključujući:
• AOC „NPO Lavočkin“, preduzeće koje je osnovala ruska državna svemirska korporacija „Roskosmos“
• Vojne tehnološke i inovativne fondacije poput „ERA“ i Fondacije za napredne studije, koje je osnovala Vlada Ruske Federacije za razvoj naprednih bespilotnih sistema
• Kineske kompanije: Shenzhen Minghuaxin i Xinxiang Richful Lubricant Additive Company, zbog navodne podrške ruskom vojnom sektoru
Pošto energetski prihodi i dalje održavaju rusku ekonomiju, EU je sankcionisala 2 pojedinca (Tahira Garajeva i Konstantina Rogača) i 24 entiteta povezane sa transportom i izvozom sirove nafte. Ove mere ciljaju rusku „flotu iz senke“, koja se koristi za zaobilaženje zapadnih sankcija i predstavlja rizik po pomorsku bezbednost i životnu sredinu. Na listi su, između ostalih, Lukoil–Zapadni Sibir, kao i kompanije iz Rusije, Liberije, Turske, UAE, Azerbejdžana i Hongkonga.
U cilju suzbijanja hibridnih pretnji i manipulacije informacijama (FIMI), EU je sankcionisala 10 pojedinaca i jedno pravno lice. Među njima su ruski propagandisti Anatolij Kuzičev, Kiril Fedorov, Roman Antonovski i Marija Volkonska, glavna urednica „Krimskaje gazete“. Na listi se našla i blogerka Aleksandra Jost, kao i episkop Ruske pravoslavne crkve Georgij Ševkunov (Tihon), za koga EU navodi da učestvuje u širenju propagande i dezinformacija. Sankcionisan je i Predsednički fond za kulturne inicijative, koji je osnovao Vladimir Putin.
Nakon zajedničkog saopštenja Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije u vezi sa trovanjem Alekseja Navaljnog smrtonosnim toksinom epibatidinom, Savet EU je na crnu listu stavio 15 pojedinaca i jedno pravno lice. Među njima su ruske sudije, tužioci, pripadnici FSB-a i medicinsko osoblje umešano u progon i smrt Navaljnog. Sankcionisana je i kompanija IPJSC NTK, koja je sarađivala sa Odeljenjem za informacione tehnologije Moskve na razvoju sistema za prepoznavanje lica, korišćenog za praćenje i identifikaciju demonstranata i opozicionih aktivista.
Nakon redovne godišnje revizije, Savet EU je odlučio da produži restriktivne mere uvedene kao odgovor na ilegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja, do 23. juna 2027. godine. Evropska unija ponavlja da ne priznaje aneksiju i smatra je kršenjem međunarodnog prava.
Tokom još jedne dramatične i teške noći na frontu, ukrajinske snage protivvazdušne odbrane ostvarile su izuzetan uspeh, neutrališući veliki deo masovnog ruskog vazdušnog udara koji je pokrenut širom zemlje. Prema zvaničnim izveštajima, Rusija je tokom noći lansirala čak 681 vazdušni cilj sa namerom da preoptereti ukrajinski odbrambeni sistem. Međutim, PVO jedinice su, prema tim podacima, oborile 632 mete, uključujući 50 projektila i 582 jurišna drona.
Detaljna struktura oborenih ciljeva:
• Krstareće rakete (H-101 / Iskander-K): oboreno je svih 30 lansiranih raketa
• Jurišne bespilotne letelice: oboreno je 582 od ukupno 611 dronova kamikaza
• Hipersonične protivbrodske rakete „Cirkon“: presretnuto je 5 od 6 ciljeva
• Balističke rakete (Iskander-M / S-400): oboreno je 15 od 34 lansirane rakete
Iako je ukrajinska PVO, prema ovim podacima, ostvarila veoma visok procenat uspešnosti, preostali projektili koji su probili odbranu izazvali su ozbiljna oštećenja na civilnoj i energetskoj infrastrukturi. Spasilačke i komunalne službe i dalje su na terenu i saniraju posledice napada.
U međuvremenu se navodi da bi Kremlj mogao biti primoran na novu masovnu mobilizaciju. Kako piše Kyiv Independent, ruski sistem regrutacije je pod pritiskom, a gubici na ratištu rastu brže nego što se nadoknađuju novim dobrovoljcima. Takođe je najavljeno da će međuvladina konferencija između Evropske unije, Ukrajine i Moldavije biti održana danas u Luksemburgu, gde će biti otvoren prvi klaster u pristupnim pregovorima – Klaster 1 „Osnovna prava“. Ovaj klaster predstavlja jednu od ključnih faza u procesu evropskih integracija, jer se otvara prvi, a zatvara poslednji.
Otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom dugo je blokirala prethodna vlada Viktora Orbana u Mađarskoj, koja je izgubila vlast na aprilskim izborima. Ambasadori 27 država članica EU doneli su 12. juna odluku da se formalno otvore pregovori o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom. U zajedničkom saopštenju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naveli su da je odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom „priznanje za odlučnost, hrabrost i naporan rad koje su obe zemlje pokazale u sprovođenju reformi, uprkos tome što se suočavaju sa ogromnim izazovima“.
Oni su ovu odluku opisali kao „strateški izbor koji jača mir, bezbednost i prosperitet“ širom Evrope, kao i „signal da je ponuda mira, stabilnosti i mogućnosti koju pruža Evropska unija bez premca“. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu da je to „veliki dan za proširenje“, zbog otvaranja pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i privremenog zatvaranja dva pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom. Ona je navela da će Klaster 1 biti otvoren sa Ukrajinom i Moldavijom jer su obe zemlje ostvarile konkretne rezultate, izražavajući nadu da bi i preostali klasteri mogli biti otvoreni u narednim mesecima.
U međuvremenu, Peking je pokrenuo oštru diplomatsku reakciju nakon što su Sjedinjene Države dodatno proširile svoju listu entiteta pod ograničenjima. Kinesko Ministarstvo trgovine izrazilo je nezadovoljstvo i najavilo moguće mere odmazde, uz ocenu da potezi Vašingtona ugrožavaju prethodno postignute dogovore između dve strane. Proširenje liste obuhvatilo je niz tehnoloških, industrijskih i energetskih kompanija, uključujući i velike kineske korporacije iz sektora električnih vozila, solarne energije, biotehnologije i robotike. Peking je ocenio da se time narušava ekonomska saradnja i optužio SAD za politizaciju koncepta nacionalne bezbednosti i prekidanje globalnih lanaca snabdevanja. Vašington je saopštio da je otkriven slučaj lažnog deklarisanja porekla proizvoda namenjenih američkim vladinim institucijama, pri čemu su pojedini artikli koji su uvoženi iz Kine označavani kao „proizvedeni u Americi“.
Nakon pritužbe kompanije Sherrill Manufacturing, jedinog preostalog proizvođača stonog pribora u SAD sa stoprocentnom domaćom proizvodnjom, savezne institucije su reagovale i u kratkom roku uklonile 22 proizvoda sa platformi za federalne nabavke. Utvrđeno je da su ti proizvodi proizvedeni u Kini, uz delimičnu finalnu obradu u Sjedinjenim Državama. Ova odluka doneta je nakon što su nadležne institucije procenile da je došlo do kršenja propisa o javnim nabavkama, uključujući Zakon o kupovini američkih proizvoda (Buy American Act), Zakon o trgovinskim sporazumima (Trade Agreements Act) i Berijev amandman (Berry Amendment), koji reguliše da roba za vojne potrebe mora biti u potpunosti proizvedena u SAD. FBI je pokrenuo istragu zbog sumnje na prevaru u javnim nabavkama, a slučaj je okarakterisan kao deo šireg nadzora nad poreklom proizvoda u lancima snabdevanja.
U međuvremenu, kineska ekonomija se suočava sa strukturnim izazovima uprkos snažnim ulaganjima u visokotehnološke sektore, navodi se u analizi časopisa The Economist pod naslovom „Kina je inovativna. Njena ekonomija je u rasulu. Šta je važnije?“. Analiza razotkriva kako je Peking postao potpuno opsednut pobedom u visokotehnološkoj „svemirskoj trci“ protiv Sjedinjenih Država. Vođene ovom fiksacijom, milijarde dolara se slivaju u napredne industrije poput električnih vozila, savremenih baterija i veštačke inteligencije, dok rukovodstvo tehnološku samodovoljnost tretira kao vrhunski štit protiv zapadnog obuzdavanja. Međutim, kako The Economist detaljno opisuje na osnovu izveštaja direktno iz kineskih provincija, izvan ovih sjajnih tehnoloških koridora, realna ekonomija se nalazi u strukturalnom strmoglavom padu. Dugovi lokalnih samouprava izmiču kontroli, ključno tržište nekretnina je doživelo kolaps, a poverenje domaćih potrošača ostaje tvrdoglavo na mrtvoj tački. Ovi spektakularni tehnološki napreci dopiru do pojedinih ruralnih područja, ali oni jednostavno ne stvaraju dovoljno široku produktivnost niti rast prihoda da bi spasili čitavu naciju koju guši propadanje stare ekonomije. Ova kontradikcija bez presedana pokreće trku sa visokim ulozima koja će na kraju definisati globalni odnos snaga u 21. veku. Može li uski koridor briljantnog inženjeringa rasti dovoljno brzo da spasi zemlju pre nego što njen ogroman dug i zamke na tržištu nekretnina povuku sve na dno? Dok Peking primorava svoju imperiju da funkcioniše na ovom nestabilnom dvostrukom koloseku vrhunske inovacije i strukturalnog rasula, ostatku sveta preostaje samo da čeka i vidi koja će strana odneti pobedu.
Kao i obično, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije pokušalo je da skine odgovornost, tvrdeći da je Kijev „sam sebe bombardovao“ i da je hram pogođen zalutalom raketom ukrajinskog PVO sistema Patriot. Međutim, na licu mesta i na krovu zapaljenog Uspenskog sabornog hrama pronađeni su ostaci ruskih dronova tipa „Šahed“, što ne ostavlja prostor za sumnju o poreklu napada. Stoјеći pored oštećene Kijevsko-pečerske lavre nakon napada, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upitan je šta bi poručio Vladimiru Putinu „Odgovorićemo“, rekao je. Zelenski je takođe potvrdio da je Ukrajina nedavno primila i rasporedila novi paket raketa za sistem Patriot, ali je naglasio da je potrebno još kako bi se ovakvi napadi efikasnije odbijali. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski oštro je osudio sinoćnji ruski vazdušni udar na Kijev, u kojem je teško oštećena Kijevsko-pečerska lavra, apelujući na međunarodnu zajednicu da hitno i odlučno reaguje.
U svom zvaničnom obraćanju, Zelenski je naglasio da ovaj napad prevazilazi okvire uobičajenih vojnih ciljeva i predstavlja direktan udar na civilizacijske vrednosti. „Veoma je važno da svet ne ostane nem na ovaj najnoviji čin ruskog varvarstva. Ovaj udar na Lavru je napad na hrišćansku zajednicu i na kulturnu baštinu čovečanstva. Za ovaj, kao ni za bilo koji drugi sličan ruski napad, ne može biti nikakvog opravdanja“, poručio je ukrajinski predsednik. Zelenski je istakao da ovakve tragedije pokazuju da dosadašnji nivo međunarodne podrške mora biti podignut na viši nivo kako bi se zaustavila agresija Moskve. Zelenski je takođe izneo tvrdnje da su ukrajinske obaveštajne službe došle do internih anketa javnog mnjenja u Rusiji, sprovedenih uoči parlamentarnih izbora. Prema tim navodima, rejting predsednika Vladimira Putina pao je sa 77% na 63%, uz prognozu daljeg pada na 55% do izbora. Podrška partiji Jedinstvena Rusija navodno je opala sa 35% na 27%, uz dodatni pad koji se prognozira na 22%, dok se istovremeno pominje rast podrške opozicionim partijama poput „Novih ljudi“ i Komunističke partije. U istim navodima se tvrdi da bi ovakav trend mogao da dovede do pojačanih pokušaja kontrole izbornog procesa u Rusiji, kao i do sve većeg nezadovoljstva u pojedinim regionima. Naredni predsednički izbori u Rusiji planirani su za 2030. godinu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas oštro je reagovala na najnoviji masovni vazdušni udar ruskih snaga na Kijev, u kojem je oštećena i Kijevsko-pečerska lavra, objekat pod zaštitom UNESCO-a. Poručila je da Moskva eskalira nasilje nad civilima i najavila nove mere odgovora iz Brisela. Kalas je ocenila da uništavanje kulturnog i istorijskog nasleđa predstavlja kršenje međunarodnog prava i navela da će Evropska unija odgovoriti dodatnim sankcijama. U okviru tog odgovora, Savet Evropske unije usvojio je novi paket restriktivnih mera usmerenih protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa, energetskog sektora i mreža povezanih sa ratnim aktivnostima. Sankcije obuhvataju proširenje liste pojedinaca i pravnih lica, kao i mere protiv tzv. „flote iz senke“ i struktura koje se povezuju sa hibridnim operacijama. Kalas je poručila da je cilj ovih mera pojačavanje pritiska na Rusiju kako bi se okončao rat i smanjili kapaciteti za dalje vođenje sukoba. „Brojevi govore sami za sebe – zapadne sankcije su do sada koštale Rusiju između 1 i 1,3 biliona evra. Ciglu po ciglu rušimo temelje ruske ratne ekonomije“, izjavila je Kaja Kalas.
Zbog eskalacije napada na civilno stanovništvo Ukrajine, EU je uvela sankcije za 7 pojedinaca i 21 entitet koji podržavaju rusku vojsku. Na meti su se našli proizvođači i dobavljači dronova i druge vojne opreme, uključujući:
• AOC „NPO Lavočkin“, preduzeće koje je osnovala ruska državna svemirska korporacija „Roskosmos“
• Vojne tehnološke i inovativne fondacije poput „ERA“ i Fondacije za napredne studije, koje je osnovala Vlada Ruske Federacije za razvoj naprednih bespilotnih sistema
• Kineske kompanije: Shenzhen Minghuaxin i Xinxiang Richful Lubricant Additive Company, zbog navodne podrške ruskom vojnom sektoru
Pošto energetski prihodi i dalje održavaju rusku ekonomiju, EU je sankcionisala 2 pojedinca (Tahira Garajeva i Konstantina Rogača) i 24 entiteta povezane sa transportom i izvozom sirove nafte. Ove mere ciljaju rusku „flotu iz senke“, koja se koristi za zaobilaženje zapadnih sankcija i predstavlja rizik po pomorsku bezbednost i životnu sredinu. Na listi su, između ostalih, Lukoil–Zapadni Sibir, kao i kompanije iz Rusije, Liberije, Turske, UAE, Azerbejdžana i Hongkonga.
U cilju suzbijanja hibridnih pretnji i manipulacije informacijama (FIMI), EU je sankcionisala 10 pojedinaca i jedno pravno lice. Među njima su ruski propagandisti Anatolij Kuzičev, Kiril Fedorov, Roman Antonovski i Marija Volkonska, glavna urednica „Krimskaje gazete“. Na listi se našla i blogerka Aleksandra Jost, kao i episkop Ruske pravoslavne crkve Georgij Ševkunov (Tihon), za koga EU navodi da učestvuje u širenju propagande i dezinformacija. Sankcionisan je i Predsednički fond za kulturne inicijative, koji je osnovao Vladimir Putin.
Nakon zajedničkog saopštenja Velike Britanije, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije u vezi sa trovanjem Alekseja Navaljnog smrtonosnim toksinom epibatidinom, Savet EU je na crnu listu stavio 15 pojedinaca i jedno pravno lice. Među njima su ruske sudije, tužioci, pripadnici FSB-a i medicinsko osoblje umešano u progon i smrt Navaljnog. Sankcionisana je i kompanija IPJSC NTK, koja je sarađivala sa Odeljenjem za informacione tehnologije Moskve na razvoju sistema za prepoznavanje lica, korišćenog za praćenje i identifikaciju demonstranata i opozicionih aktivista.
Nakon redovne godišnje revizije, Savet EU je odlučio da produži restriktivne mere uvedene kao odgovor na ilegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja, do 23. juna 2027. godine. Evropska unija ponavlja da ne priznaje aneksiju i smatra je kršenjem međunarodnog prava.
Tokom još jedne dramatične i teške noći na frontu, ukrajinske snage protivvazdušne odbrane ostvarile su izuzetan uspeh, neutrališući veliki deo masovnog ruskog vazdušnog udara koji je pokrenut širom zemlje. Prema zvaničnim izveštajima, Rusija je tokom noći lansirala čak 681 vazdušni cilj sa namerom da preoptereti ukrajinski odbrambeni sistem. Međutim, PVO jedinice su, prema tim podacima, oborile 632 mete, uključujući 50 projektila i 582 jurišna drona.
Detaljna struktura oborenih ciljeva:
• Krstareće rakete (H-101 / Iskander-K): oboreno je svih 30 lansiranih raketa
• Jurišne bespilotne letelice: oboreno je 582 od ukupno 611 dronova kamikaza
• Hipersonične protivbrodske rakete „Cirkon“: presretnuto je 5 od 6 ciljeva
• Balističke rakete (Iskander-M / S-400): oboreno je 15 od 34 lansirane rakete
Iako je ukrajinska PVO, prema ovim podacima, ostvarila veoma visok procenat uspešnosti, preostali projektili koji su probili odbranu izazvali su ozbiljna oštećenja na civilnoj i energetskoj infrastrukturi. Spasilačke i komunalne službe i dalje su na terenu i saniraju posledice napada.
U međuvremenu se navodi da bi Kremlj mogao biti primoran na novu masovnu mobilizaciju. Kako piše Kyiv Independent, ruski sistem regrutacije je pod pritiskom, a gubici na ratištu rastu brže nego što se nadoknađuju novim dobrovoljcima. Takođe je najavljeno da će međuvladina konferencija između Evropske unije, Ukrajine i Moldavije biti održana danas u Luksemburgu, gde će biti otvoren prvi klaster u pristupnim pregovorima – Klaster 1 „Osnovna prava“. Ovaj klaster predstavlja jednu od ključnih faza u procesu evropskih integracija, jer se otvara prvi, a zatvara poslednji.
Otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom dugo je blokirala prethodna vlada Viktora Orbana u Mađarskoj, koja je izgubila vlast na aprilskim izborima. Ambasadori 27 država članica EU doneli su 12. juna odluku da se formalno otvore pregovori o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom. U zajedničkom saopštenju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naveli su da je odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom „priznanje za odlučnost, hrabrost i naporan rad koje su obe zemlje pokazale u sprovođenju reformi, uprkos tome što se suočavaju sa ogromnim izazovima“.
Oni su ovu odluku opisali kao „strateški izbor koji jača mir, bezbednost i prosperitet“ širom Evrope, kao i „signal da je ponuda mira, stabilnosti i mogućnosti koju pruža Evropska unija bez premca“. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu da je to „veliki dan za proširenje“, zbog otvaranja pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i privremenog zatvaranja dva pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom. Ona je navela da će Klaster 1 biti otvoren sa Ukrajinom i Moldavijom jer su obe zemlje ostvarile konkretne rezultate, izražavajući nadu da bi i preostali klasteri mogli biti otvoreni u narednim mesecima.
U međuvremenu, Peking je pokrenuo oštru diplomatsku reakciju nakon što su Sjedinjene Države dodatno proširile svoju listu entiteta pod ograničenjima. Kinesko Ministarstvo trgovine izrazilo je nezadovoljstvo i najavilo moguće mere odmazde, uz ocenu da potezi Vašingtona ugrožavaju prethodno postignute dogovore između dve strane. Proširenje liste obuhvatilo je niz tehnoloških, industrijskih i energetskih kompanija, uključujući i velike kineske korporacije iz sektora električnih vozila, solarne energije, biotehnologije i robotike. Peking je ocenio da se time narušava ekonomska saradnja i optužio SAD za politizaciju koncepta nacionalne bezbednosti i prekidanje globalnih lanaca snabdevanja. Vašington je saopštio da je otkriven slučaj lažnog deklarisanja porekla proizvoda namenjenih američkim vladinim institucijama, pri čemu su pojedini artikli koji su uvoženi iz Kine označavani kao „proizvedeni u Americi“.
Nakon pritužbe kompanije Sherrill Manufacturing, jedinog preostalog proizvođača stonog pribora u SAD sa stoprocentnom domaćom proizvodnjom, savezne institucije su reagovale i u kratkom roku uklonile 22 proizvoda sa platformi za federalne nabavke. Utvrđeno je da su ti proizvodi proizvedeni u Kini, uz delimičnu finalnu obradu u Sjedinjenim Državama. Ova odluka doneta je nakon što su nadležne institucije procenile da je došlo do kršenja propisa o javnim nabavkama, uključujući Zakon o kupovini američkih proizvoda (Buy American Act), Zakon o trgovinskim sporazumima (Trade Agreements Act) i Berijev amandman (Berry Amendment), koji reguliše da roba za vojne potrebe mora biti u potpunosti proizvedena u SAD. FBI je pokrenuo istragu zbog sumnje na prevaru u javnim nabavkama, a slučaj je okarakterisan kao deo šireg nadzora nad poreklom proizvoda u lancima snabdevanja.
U međuvremenu, kineska ekonomija se suočava sa strukturnim izazovima uprkos snažnim ulaganjima u visokotehnološke sektore, navodi se u analizi časopisa The Economist pod naslovom „Kina je inovativna. Njena ekonomija je u rasulu. Šta je važnije?“. Analiza razotkriva kako je Peking postao potpuno opsednut pobedom u visokotehnološkoj „svemirskoj trci“ protiv Sjedinjenih Država. Vođene ovom fiksacijom, milijarde dolara se slivaju u napredne industrije poput električnih vozila, savremenih baterija i veštačke inteligencije, dok rukovodstvo tehnološku samodovoljnost tretira kao vrhunski štit protiv zapadnog obuzdavanja. Međutim, kako The Economist detaljno opisuje na osnovu izveštaja direktno iz kineskih provincija, izvan ovih sjajnih tehnoloških koridora, realna ekonomija se nalazi u strukturalnom strmoglavom padu. Dugovi lokalnih samouprava izmiču kontroli, ključno tržište nekretnina je doživelo kolaps, a poverenje domaćih potrošača ostaje tvrdoglavo na mrtvoj tački. Ovi spektakularni tehnološki napreci dopiru do pojedinih ruralnih područja, ali oni jednostavno ne stvaraju dovoljno široku produktivnost niti rast prihoda da bi spasili čitavu naciju koju guši propadanje stare ekonomije. Ova kontradikcija bez presedana pokreće trku sa visokim ulozima koja će na kraju definisati globalni odnos snaga u 21. veku. Može li uski koridor briljantnog inženjeringa rasti dovoljno brzo da spasi zemlju pre nego što njen ogroman dug i zamke na tržištu nekretnina povuku sve na dno? Dok Peking primorava svoju imperiju da funkcioniše na ovom nestabilnom dvostrukom koloseku vrhunske inovacije i strukturalnog rasula, ostatku sveta preostaje samo da čeka i vidi koja će strana odneti pobedu.
Autor: Iva Besarabić
