Amerika steže energetski obruč oko Rusije, Tramp uzburkao duhove u Evropi - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Izabrani predsednik Donald Tramp pozvao je članice NATO da sa postojećih 2% BDP izdvajanje za vojni budžet podignu na 5% BDP. U ovom trenutku više od dve trećine članica NATO dostiglo je zacrtani cilj od 2%. Ovaj Trampov zahtev predstavlja jačanje, a ne slabljenje NATO-a. Na sličnom tragu je i generalni sekretar NATO-a Mark Rute koji je pred evropskim saveznicima NATO izjavio: „Sve što vidim u ovom trenutku nije ni izbliza dovoljno, i ako to ne uradimo (podignemo ciljeve potrošnje) sada smo sigurni, ali ne za četiri ili pet godina. Dakle, ako to ne uradite, uzmite završite kurseve ruskog jezika ili idite na Novi Zeland“, poručio je Rute. Iz ove izjave već se nazire koordinacija politika Tramp-Rute što ukazuje da će politika nove američke adminsitracije ići u smeru dodatnog osnaživanja evropskih saveznika.

Pored Trampovog zahteva za većim izdvajanjima za odbranu koji nije naišao na veliko oduševljenje među evropskim saveznicima NATO, ozbiljne šumove između izabranog američkog predsednika i evropskih političkih elita izazvala je Trampova izjava o mogućnosti aneksije Kanade, Grenlanda i Panamskog kanala od strane SAD. Na ove najave reagovali su šef francuske diplomatije Žan-Noel Baro i odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc koji je izrazio zabrinutost zbog Trampove retorike. Baro je poručio da Evropska unija neće dopustiti drugim zemljama da napadaju njene suverene granice. On je dodao i da EU sebi ne bi smela da dozvoli da je zastrašuju ili da bude preterano zabrinuta, već treba da se probudi i da ojača.

Temperaturu je dodatno podgrejao i Ilon Maks koji je nakon poziva na oslobađanje Velike Britanije od laburističke vlade napravio novi iskorak otvorenom podrškom ekstemnoj Alternativi za Nemačku na predstojećim izborima u najmoćnijoj evropskoj zemlji. Najbogatiji čovek na svetu i blizak saradnik novog predsednika SAD je na svojoj platformi Iks razgovarao sa liderkom AfD Alis Vajdel, kandidatkinjom te stranke za poziciju nemačkog kancelara. Nemački kancelar, socijaldemokrata Olaf Šolc nazvao je Maskovu podršku stranci AfD zabrinjavajućom, ocenivši da ta stranka zagovara slabljenje transatlantskih odnosa i približavanje Rusiji. Zbog mešanja u evropsku politiku kritike na Maskov račun uputio je i španski premijer Pedro Sančez koji je američkog milijardera optužio za podrivanje demokratije u zemljama EU. “Međunarodna krajnja desnica kojoj se godinama suprotstavljamo u Španiji, predvođena u ovom slučaju najbogatijim čovekom na planeti, otvoreno napada naše institucije, podstiče mržnju i otvoreno podržava naslednike nacizma u Nemačkoj“, rekao je Sančez na događaju povodom 50. godišnjice smrti diktatora Franciska Franka.

Zbog ranijih ukidanja ograničenja na platformi Iks, Mask se našao u centru pažnje i zbog odluke vlasnika kompanije Meta Marka Zakerberga da društvene mreže u vlasništvu ove kompanije redukuju angažovanje eksternih fekt-čekera za proveru istinitosti sadržaja koji se postavljaju na njihovim platforamama. Iako se iz njegovih reči može zaključiti da se odluka odnosi na angažovanje eksternih saradnika u ovoj oblasti samo za SAD, širom sveta mnogi su požurili da proslave mogućnost za širenje laži bez ikakvih ograničenja pogrešno predstavljajući ovaj potez kao kraj cenzure iako se taj pojam odnosi na politički kriterijum zabrane sadržaja, a ne na sprečavanje neistinitih sadržaja.

Američki zakonodavci podneli su rezoluciju koja ruski rat u Ukrajini karakteriše kao genocid. Nacrt rezolucije je dvopartijski podržan dokument i jedan je od prvih tekstova koji će biti predstavljen Kongresu. Stvari se dodatno usložnjavaju u pogledu ruskog nezavidnog međunarodnog položaja i ovaj trend će se dodatno nastaviti. Sastanak Ramštajn grupe održan je 9. januara sa ciljem da se vojna pomoć i sposobnost Ukrajine organizuje do 2027. godine. Ove tvrdnje potvrđuje neimenovani zvaničnik Pentagona. Sve se događa u vreme kada izabrani predsednik Tramp nastoji da pristupi okončanju rata. Izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog izjavio je da Tramp ne namerava da pravi ustupke Putinu rekavši da je njegov zadatak da spasi Ukrajinu i sačuva njen suverenitet. U intervjuu za Foks Njuz Kelog je rekao da je uveren da će nova administracija uspeti da stvori uslove pod kojima će Tramp moći da razgovara sa Putinom i Zelenskim.

U međuvreemnu, odlazeća američka administracija uvela je sankcije na proizvodnju i izvoz ruske nafte. Trezor pojačava sankcije Rusiji ciljajući rusku proizvodnju i izvoz energenata. Nova odluka o energetskom sektoru cilja na primarni izvor prihoda Rusije sa sankcijama protiv Gaspromnjefta i Surgutneftegasa, više od 180 plovila i desetina trgovaca naftom, pružalaca usluga naftnih polja, osiguravajućih kompanija i energetskih zvaničnika. Grupa G7 plus Australija su još krajem 2022. uveli ograničenje maksimalne cene ruske nafte. Tada je još bilo jasno da je ostavljen period da se saveznici i partneri pripreme za potpuno odsecanje ruske nafte od evropskog tržišta. Još jednom se vidi u praksi da sankcije zaista funkcionišu i da Rusija nema alternativno svetsko tržište za naftu i gas koje je kupovala Evropa. Iz tog razloga sve je glasnija propaganda iz Kremlja koja opet predviđa apokaliptične scenarije zbog odsustva ruskih energenata. Ova naredba za sankcije je globalna i obuhvatila je i srpski NIS A.D. koji je u većinskom ruskom vlasništvu. Srbija ima istorijsku šansu da započne novi ciklus investicija u energetski sekotr nakon što Rusi dobrovoljno izađu ili budu primorani da izađu iz vlasništva. Da pregovori sa ruskom stranom neće ići glatko ukazuju i javno izneti stavovi ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je optužio Zapad da primorava Srbiju da izda Rusiju. Bez ulaženja u filozofsku raspravu o neodrživosti teze da neko može da izda stranu državu, poruka Lavrova je više nego jasna o stanovištu Moskve da bi proterivanje ruskog vlasništva iz NIS-a ruska strana doživela kao izdaju sopstvenih interesa. O interesima Srbije će morati da vode računa jedino srpske vlasti i lojalni građani naše zemlje.

Koliko su američke sankcije moćne svedoči podatak da su kineske luke zabranile ruskim tankerima pristup. Šandong Port Group je zabranila ruskim tankerima pristup lukama u istočnoj kineskoj provinicjiji. Ova provincija je inače dom mnogih nezavisnih rafinerija i sedište za preradu nafte iz izvora koje SAD sankcionišu. Obustavljanje protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu Bela kuća je nazvala jednim od najskupljih poraza Moskve. Ovaj potez Ukrajine Rusiju će lišiti 6,5 milijardi dolara godišnjih prihoda od prodaje gasa u Evropi, izjavio je Dzon Kirbi ispred Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. Od kada su zavedene sankcije na rusku naftu 65 od 180 tankera se usidrilo i obustavilo operacije.

Odlazeći američki rpedsednik Džozef Bajden izmenio je uredbu EO 14033 kojom je u junu 2021. godine proširio ovlašćenja za sankcionisanje na Zapadnom Balkanu. Među izmenama se navodi i to da će sankcijama biti obuhvaćeni supružnici i odrasla deca sankcionisanih osoba, zatim lideri ili članovi pravnih entiteta pod sankcijama, kao i oni koji pod čijom su kontrolom sankcionisane osobe ili entiteti. Ubuduće, razlog za sankcije će biti i pokušaj da se učestvuje u korupciji, ugrožavanju stabilnosti ili narušavanju teritorijalnog integriteta.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio da će „učiniti sve“ da se dobiju bezbednosne garancije i rat završi u 2025. Fajnenšel tajms je objavio da će Putin u mirovnim pregovorima tražiti zabranu da Ukrajina pristupi NATO-u i redukovanje savezničkih snaga na istočnom krilu. Kijev i Rim su razgovarali o korišćenju ruskih zamrznutih sredstava za kupovinu italijanskih PVO sistema. Po principu uspostavljenom 1945. Rusija nema nikakva prava za svoju zamrznutu imovinu jer je imala mogućnost da obustavi rat kako bi izbegla zamrzavanje. Bajdenovi pomoćnici su upozorili Putina o postojanju ruske zavere da se prokrijumčare zapaljiva sredsva u kargo avione u Americi. Za ovu zaveru optužena je ruska obaveštajna služba.

Početkom protekle sedmice Ukrajina je izvela jedan od najrazornijih napada na rusku vojnu infrastrukturu u dubini ruske teririje kada su pogođeni naftni depoi u blizini vojnog aerodroma Engels. Ovaj napad je potvrdio ranjivost ruske vojne infrastrukture i logistike duboko u pozadini linija fronta, kao i ozbiljne slabosti ruske protivvazdušne odbrane u pokušajima da zaštite vitalne objekte od napada dalekometnim dronovima i krstarećim projektilima.

U međuvremenu novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je objavio da priprema susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da bi se okončao rat u Ukrajini. „On hoće da se sastanemo i u toku su pripreme“, izjavio je Tramp u svojoj rezidenciji Mar-a-Largo u Palm Biču na Floridi.

U odgovoru iz Kremlja ukazano je da je ruski lider "otvoren za kontakt" sa američkim predsednikom bez preduslova, pozdravljajući spremnost Trampa da "reši probleme dijalogom". „Predsednik je više puta rekao da je otvoren za kontakt sa međunarodnim vođama, uključujući predsednika SAD, uključujući Donalda Trampa“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima. Nakon ove vesti u svetskoj javnosti je počelo licitiranje kako o temama razgovora, tako i o eventualnoj destinaciji susreta dvojice predsednika. Predsednik Srbije je istakao kadidaturu naše zemlje za organizaciju ovog samita navodeći niz prednosti Srbije kao bezbedne destinacije i zemlje u kojoj bi se i Tramp i Putin nalazili u prijateljskom okruženju.