GEOPOLITIČKA OLUJA NE JENJAVA: SAD i Iran ponovo na ivici sukoba, Evropa se sprema za rusku eskalaciju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED NEDELJE

Međunarodnu scenu u periodu od 23. do 31. avgusta 2026. godine obeležili su ponovno rasplamsavanje vojnih sukoba između SAD i Irana, nastavak rata dronovima u Ukrajini, kao i razorne vremenske nepogode u Aziji i Americi.

Američke snage su krajem avgusta izvršile napad na iranske raketne lansere na ostrvu Larak u Ormuskom prolazu, što je bio prvi direktan udar SAD na Iran posle mesec dana pauze.

Američka vojska je prošle nedelje završila čišćenje morskih mina sa međunarodnih brodskih ruta u moreuzu. Iran je odmah uzvratio na napade lansiranjem balističkih projektila i dronova na vojne baze u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde su stacionirane američke trupe. UAE je kasnije demantovao uspešnost napada na svoju bazu. Sukob je dodatno opteretio Ormuski prolaz, gde Iran vrši inspekcije i naplaćuje prolaz tankerima, dok su nove američke sankcije dovele do smanjenja iranske spoljne trgovine za trećinu.

Administracija američkog predsednika Trampa saopštila je proširenje sekundarnih sankcija koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta, dok Vašington značajno pojačava ekonomski pritisak na Teheran, a rat se približava šestom mesecu. EU je najavila podršku američkim sankcijama protiv Teherana. Tokom protekle nedelje iranska valuta rijal dostigla je novi rekordno nizak nivo i sada je za kupovinu jednog američkog dolara na neformalnom tržištu deviza u Iranu potrebno dva miliona rijala. Istovremeno, izraelski premijer Benjamin Netanjahu otkrio je da je Iran pokušao da ubije jednog od njegovih sinova, ali nije izneo detalje kada se zavera dogodila ni koji je sin bio meta, prenela je britanska agencija Rojters.

Nešto više od 52% građana Islanda glasalo je protiv obnavljanja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, pokazujući oštru podelu između ruralnih delova zemlje i glavnog grada Rejkjavika.

Opcija "Ne" za dlaku je odnela pobedu na referendumu o tome da li da se nastave pregovori o pristupanju EU, prema lokalnom mediju RUV, prenosi Euronews. Ključna tačka razmimoilaženja između Islanda i EU jeste ribarenje koje čini preko 50% izvoza ove ostrvske zemlje u severnom Atlantiku.

Španski premijer Pedro Sančes optužio je mreže povezane sa Rusijom, Izraelom i međunarodnom krajnjom desnicom za koordinisano širenje dezinformacija na društvenim mrežama tokom masovne migrantske krize u enklavi Seuti. Pozivajući se na istraživanja diplomatske službe Evropske unije (EEAS), Sančes je naveo da su ove grupe manipulisale odlukama Vrhovnog suda i širile lažne vesti—poput neistine da migranti koji doplivaju do enklave ne mogu biti deportovani—kako bi podstakle više od 72.000 ljudi na neregularan prelazak granice krajem jula. Prema njegovim rečima, ova kampanja je imala za cilj destabilizaciju španske leve vlade i polarizaciju evropskog društva kao direktna odmazda za hrabre spoljnopolitičke stavove Madrida u vezi sa ratovima u Ukrajini i Gazi.

Sa druge strane, Izrael je ove navode oštro odbacio, a izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar javno je uzvratio optužbama, navodeći da španski premijer „besramno laže“. Sar je istakao da su tvrdnje zvaničnog Madrida potpuno neosnovane i da služe isključivo kao paravan i skretanje pažnje javnosti sa neuspeha Sančesove vlade u upravljanju unutrašnjim pitanjima i migrantskom politikom zemlje.

Istovremeno, zvanični Kremlj je takođe odbacio bilo kakvu povezanost sa krizom u Seuti, dok španske vlasti nastavljaju detaljnu istragu kako bi u potpunosti rasvetlile ulogu stranih aktera i kriminalnih mreža u organizovanju ovog nezapamćenog migracionog talasa.

Povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, zapadni lideri su posetili Kijev kako bi potvrdili bezbednosne garancije. Na ceremoniji povodom Dana ukrajinske nacionalne zastave, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija nije odustala od ambicije da spreči postojanje Ukrajine i dodao da je Kremlj time opsednut, ali je izrazio uverenje da će upravo zbog toga izgubiti rat. Povodom 35. godišnjice nezavisnosti Ukrajine, ukrajinski predsednik je poručio da je njegova zemlja spremna da okonča rat, ali da neće pristati na nepromenjene uslove Moskve.

Britanski premijer Endi Bernam boravio je u Kijevu u okviru svoje prve posete inostranstvu otkako je postao premijer. Osim što je predsedava svojim prvim sastankom koalicije, britanski premijer je predao nacrte koji će omogućiti Ukrajini da proizvodi sopstvene rakete dugog dometa. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je da je EU na Dan nezavisnosti Ukrajine odobrila 6,1 milijardu evra za sisteme protivvazdušne odbrane, i da pokazuje Ukrajini nepokolebljivu podršku. Istovremeno, i Norveška je objavila da planira da pruži dodatnih 85 milijardi norveških kruna (9,2 milijarde dolara) finansijske podrške Ukrajini u fiskalnoj 2027. godini, u skladu sa iznosom datim 2026. godine, saopštila je vlada nordijske zemlje u nedelju.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pratio sastanak Koalicije voljnih održan u Kijevu putem video konferencije, izjavio je da će Rusija pokušati da zaoštri tenzije protiv evropskih zemalja kako bi ih odvratila od pomoći Ukrajini. "Jasno je da će zemlje NATO-a biti meta i da će se provokacije umnožiti", upozorio je Makron pozivajući sve da "ostanu mirni i nastave" da pomažu Ukrajini.

Baltičke države sve više su zabrinute zbog potencijalne ruske agresije, uz navode o "pogoršanju bezbednosnog okruženja" u vreme "povećane učestalosti narušavanja vazdušnog prostora i upada dronova", otkriva pismo koje su te zemlje poslale Evropskoj komisiji, piše Radio Slobodna Evropa (RSE). Pismo je poslato predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, a potpisala su ga tri baltička evropska komesara, Kaja Kalas, Andrijus Kubilijus i Valdis Dombrovskis, kao i poljski i finski komesari, naveo je RSE, koji je imao uvid u to pismo, datirano na 30. jul. Deset dana pre nego što je pismo napisano, litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas upozorio je da bi neuspeh Rusije da ostvari pobedu u Ukrajini mogao da je navede da traži eskalaciju negde drugde.

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je u Olštinu na severu Poljske da Rusija tokom sedam do osam narednih kritičnih meseci sprema ozbiljnu eskalaciju u Ukrajini i regionu, a da bi ako bi napala Estoniju Poljska morala da bude prva da pritekne u pomoć i mobiliše NATO za oštar odgovor. I mađarska vlada novog premijera Petera Mađara proglasila je Rusiju pretnjom, navodi se u dokumentu koji je potpisao Mađar i koji je u noći od utorka na sredu objavljen u mađarskom službenom listu. U dokumentu se navodi da Mađarska osuđuje rusku vojnu agresiju na Ukrajinu i "u potpunosti podržava suverenitet Ukrajine i njen teritorijalni integritet u međunarodno priznatim granicama". Mađarska, prema dokumentu koji je upućen Generalnoj skupštini UN, priznaje susednoj Ukrajini pravo na samoodbranu.

Nakon ovih upozorenja objavljena je vest da je direktor CIA Džon Retklif boravio u tajnoj poseti Moskvi, gde je upozorio ruske zvaničnike da ne eskaliraju sukob sa američkim saveznicima u NATO, posebno sa Estonijom, Letonijom i Litvanijom, piše danas američko izdanja portala Politiko. Nemački kancelar Fridrih Merc je upozorio da je Nemačka pod pretnjom nakon što je još jedan dron sa eksplozivom pronađen u blizini aerodrome.

„Postali smo predmet pojačanog interesovanja hibridnih napadača“, upozorio nemački kancelar. Dronovi sa eksplozivom pronađeni u blizini aerodroma u Lajpcigu pokazuju da je Nemačka „pod pretnjom“, izjavio je u utorak kancelar Fridrih Merc, nakon što je objavljeno da je pronađena još jedna takva letelica, piše "Politika". „Napad dronom u Lajpcigu, između ostalog, pokazuje da se suočavamo i sa veoma stvarnim pretnjama. Nemačka je postala predmet pojačanog interesovanja hibridnih napadača“, rekao je Merc uoči sastanka vlade u Nojhardenbergu.

S druge strane ukrajinski dronovi dugog dometa pogodili su veliko skladište ruske kompanije "Vajldberiz", najvećeg onlajn trgovca u Rusiji, drugi put za nešto više od mesec dana, izazvavši veliki požar u kojem je objekat potpuno uništen, saopštile su danas lokalne vlasti. U ruskom "dvostrukom udaru" na tržni centar u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Zelenskog, poginulo je 16, a povređeno više od 130 ljudi, među kojima najmanje 23 dece. Ukrajina je uzvratila napadom dronova na Samarsku oblast u Rusiji, gde je, prema ruskim zvaničnicima, ubijeno šest civila. Krajem avgusta, ruske snage su izvele masovne udare na logističku i energetsku mrežu Ukrajine.

Oleksandr Levčenko, bivši konzul Ukrajine u Beogradu i nekadašnji ambasador ove zemlje u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, izneo je ozbiljne tvrdnje o novim mehanizmima koje Moskva koristi za neutralisanje ekonomskih pritisaka. Prema njegovim rečima, finansijska platforma A7, koju je kreirala Ruska Federacija, ubrzano prerasta u jedan od ključnih instrumenata za zaobilaženje zapadnih sankcija. Levčenko upozorava da ovaj sistem nije samo privremeno rešenje za trenutne restrikcije, već organizovani pokušaj uspostavljanja potpuno alternativnog i nezavisnog sistema međunarodnih plaćanja koji bi dugoročno mogao da ugrozi globalnu dominaciju tradicionalnih zapadnih mreža poput SWIFT-a.

Bivši diplomata naglašava da ova platforma omogućava Rusiji i njenim ekonomskim partnerima nesmetano sprovođenje transakcija izvan radara međunarodnih regulatora, čime se direktno slabi efekat kaznenih mera koje su uveli Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Levčenko ističe da širenje platforme A7 predstavlja ozbiljan bezbednosni i ekonomski izazov za međunarodnu zajednicu, jer stvara paralelni finansijski univerzum u kojem se transakcije obavljaju bez ikakve kontrole. On apeluje na zapadne saveznike da hitno analiziraju rad ove platforme i implementiraju strože mehanizme nadzora kako bi se sprečilo dalje podrivanje globalnog sankcionog režima.

Šest zemalja Evropske unije zvanično je pokrenulo inicijativu za uvođenje vanrednog poreza na ekstraprofit energetskih kompanija, reagujući na nagli skok njihovih prihoda izazvan eskalacijom krize na Bliskom istoku. Geopolitičke tenzije ponovo su destabilizovale globalno tržište energenata, što je dovelo do naglog rasta cena nafte i gasa, a samim tim i do rekordnih priliva na račune velikih energetskih korporacija. Autori ove inicijative smatraju da su ovi visoki profili direktna posledica kriznih okolnosti, a ne tržišne konkurentnosti ili inovacija, zbog čega te prihode treba pravedno oporezovati.

Prikupljena sredstva od ovog privremenog poreza bila bi direktno usmerena u državne budžete sa ciljem da se ublaže ekonomske posledice po krajnje potrošače. Plan je da se finansiraju paketi pomoći za socijalno ugrožena domaćinstva i subvencionišu računi za struju i grejanje privredi, koja trpi veliki pritisak zbog novog talasa poskupljenja. Iako predlog ima snažnu podršku grupe zemalja članica koje traže solidarnost unutar bloka, očekuje se oštra debata u Briselu, s obzirom na to da se pojedine države i predstavnici energetske industrije protive merama koje bi mogle da smanje investicije u sektor obnovljivih izvora energije.

Katastrofalne bujične poplave pogodile su Nepal i kinesku stranu Himalaja, odnoseći desetine života, dok se stotine ljudi i dalje vode kao nestale u poplavljenim hidroenergetskim tunelima. Velika bujica izazvana pucanjem i padom dela glečera odnela je sela i oštetile puteve, mostove i hidroenergetske projekte u nepalskom okrugu Rasua, uz granicu sa Tibetom, saopštile su lokalne vlasti, upozoravajući na mogućnost na stotine ljudskih žrtava. Nepalska turistička zajednica objavila je da se ukupno 384 lica vode kao nestala, među kojima je 291 strani državljanin i 93 državljana Nepala. Kako navode, trenutno "rade na proveri" "mesta na kojem se nalaze i sigurnosnog statusa" osoba koje su putovale tim područjem. Poplava je u sredu rano ujutro pogodila područje Rasuve, severno od nepalske prestolnice Katmandua.

Snažne oluje i katastrofalne bujične poplave koje su krajem avgusta 2026. godine pogodile unutrašnjost Nacionalnog parka Veliki kanjon u Arizoni izazvale su veliku humanitarnu i logističku krizu, u kojoj je najmanje dvoje ljudi izgubilo život, dok se oko 15 osoba i dalje vodi kao nestalo. Vodena stihija praćena nanosima blata, kamenja i teških metalnih konstrukcija najteže je pogodila oblast potoka Brajt Ejndžel i istorijski kompleks Fantom Ranč, gde je u roku od samo pola sata palo između 13 i 25 milimetara kiše, što je dovelo do naglog porasta nivoa reke Kolorado za skoro tri metra. Služba nacionalnih parkova (NPS) saopštila je da su bujice potpuno uništile gotovo sve pešačke mostove i čak 40 odsto ključnog magistralnog vodovoda Transcanyon, zbog čega su uvedene stroge restrikcije vode, a u saradnji sa Odeljenjem za javnu bezbednost Arizone organizovana je hitna vazdušna evakuacija kojom su helikopteri bezbedno izvukli najmanje 62 blokirana kampera i planinara.

Da su posetioci morali bukvalno da beže pred vodenim zidom visokim preko četiri metra, potvrđuju svedočenja evakuisanih turista poput Erise Viole, koja je za medije izjavila: "Rendžeri su nam vikali da trčimo najbrže što možemo ka najbližem mostu; nas četrdesetak je panično jurilo kroz duboko blato pre nego što je ogroman talas progutao ceo kamp i odneo sve pred sobom, uključujući i građevinski bager." Dok su staze i kampovi zatvoreni do daljeg, zvaničnici parka uputili su hitan apel javnosti da dostavi bilo kakve informacije o registrovanim izletnicima koji su se u tom trenutku nalazili na rizičnim rutama.Kinu potresa veliki skandal zbog koga je pokrenuta istraga koja treba da ustanovi da li prodavci koriste formaldehid za očuvanje svežine kupusa. Zvaničnici u severoistočnoj provinciji Hebej potvrdili su da su proverili autentičnost snimka na kojem se vide ljudi kako potapaju kupus u rastvor pre nego što ga utovare u kamione za transport, piše BBC. Snimak je prošle nedelje prvi objavio jedan bloger koji se bavi pitanjima zaštite životne sredine. Upotreba formaldehida, bezbojne hemikalije koja se koristi za konzerviranje bioloških uzoraka i za koju je poznato da može izazvati rak, strogo je zabranjena u Kini kada je reč o očuvanju svežine hrane.

Grupa vojnika u Nigeru pobunila se protiv oficira u vojnoj bazi i pucala na osetljive lokacije u glavnom gradu Nijameju, u očiglednoj pobuni i pretnji vojnoj hunti, saopštile su tamošnje vlasti. Pucnjava i eksplozije čule su se tokom prethodne noći i na glavnom aerodromu u Nijameju gde se nalazi vojna vazduhoplovna baza i u okrugu u kojem se nalazi predsednička palata. Snage vojne bezbednosti su raspoređene na tim ključnim lokacijama. Od puča 2023. godine, osiromašena zapadnoafrička zemlja sa više od 25 miliona stanovnika prekinula je veze sa dugogodišnjim zapadnim bezbednosnim partnerima, okrećući se umesto toga Rusiji. Međutim, hunta nije uspela da zaustavi džihadističko nasilje i masovna ubistva pripadnika snaga bezbednosti, što podstiče nemire unutar same vojske, rekli su posmatrači.

Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Venecuelom o kontroli više od 65 milijardi barela njenih dokazanih rezervi nafte, saopštio je američki predsednik Donald Tramp. Američki predsednik napisao je da će sporazum više nego udvostručiti američke rezerve nafte i "značajno smanjiti cene benzina za sve Amerikance". Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez pozdravila je sporazum, navodeći da će on pomoći ekonomskom oporavku njene zemlje. Tramp je u poslednje vreme pod pritiskom javnosti u SAD da obuzda cene benzina, koje su naglo porasle zbog rata u Iranu.

Autor: Pink.rs