SAD i Iran bez mirovnog sporazuma, u Mađarskoj okončana vladavina Viktora Orbana - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Ako je prethodna nedelja imala jednu zajedničku nit, onda je to kraj iluzije stabilnosti. Od političkog zemljotresa u Mađarskoj, preko otvorenih sukoba velikih sila na Bliskom istoku, pa sve do rastućih tenzija u Aziji i novog talasa ekonomske neizvesnosti, svet ulazi u fazu u kojoj se više ništa ne podrazumeva. Ovo nije bila samo još jedna dinamična nedelja, već nedelja u kojoj su se lomili koncepti – demokratije, moći, savezništava i globalnog poretka.

Dugo očekivano primirje u vojnim operacijama protiv Irana stupilo je na snagu. Uporedo s tim nastupilo je i rusko-ukrajinsko vaskršnje primirje. Nedelja dva primirja, a veoma malo mirovnih rezultata.

Uz posredovanje vlade Pakistana održani su direktni pregovori američke i iranske strane. U satima pre stupanja na snagu primirja, Izrael je porušio još desetak mostova i pruga, pogodio komandu pomorskih snaga Iranske revolucionarne garde i razorio najveću pomorsku bazu Bušer u Iranu. Primirje sa Iranom nije američka slabost, već tehnika pregovaranja. U prilog američkim pozicijama ide i prošlonedeljna izjava predsednika Donalda Trampa: „Mogli bismo da odemo odmah i trebalo bi im 15 godina da obnove ono što imaju... Ali želim da završim posao. Iran NE SME imati nuklearno oružje. Oni su ludaci — a ne možete dati nuklearno oružje u ruke ludaku.“

Dakle, američka pozicija od koje počinje primirje zasniva se na već sada čuvenih 15 tačaka, koje su de facto uslovi kapitulacije po ključnim osloncima teokratskog režima. Iran je, spašavajući obraz pred javnošću, predstavio svojih 10 tačaka, u osnovi potpuno suprotnih američkom planu. Primirje od dve nedelje stupilo je na snagu s ciljem da se vlasti u Teheranu konsoliduju i definišu ko upravlja državom: vodeće političke figure ili vojna struktura okupljena oko Revolucionarne garde. Taj period predstavlja preko potreban predah za unutrašnju konsolidaciju i eventualno prihvatanje američkih zahteva.

Američki ultimatum Iranu bio je jasan i, po isteku prošlog utorka, proglašeno je primirje. Vest je objavio predsednik SAD Donald Tramp na društvenoj mreži Truth Social: „Na osnovu razgovora sa premijerom Šahbazom Šarifom i feldmaršalom Asimom Munirom iz Pakistana, pristajem da suspendujem bombardovanje Irana na dve nedelje, pod uslovom da Iran pristane na potpuno, momentalno i bezbedno otvaranje Ormuskog tesnaca. Ovo će biti obostrani prekid vatre. Već smo ispunili sve vojne ciljeve i blizu smo dugoročnog sporazuma o miru. Primili smo iranski predlog od 10 tačaka i verujemo da je to održiva osnova za pregovore. Gotovo sve tačke ranijih sporenja su usaglašene između Sjedinjenih Država i Irana, ali će period od dve nedelje omogućiti da se sporazum finalizuje i realizuje. U ime Sjedinjenih Američkih Država, kao predsednik, i takođe predstavljajući zemlje Bliskog istoka, čast mi je što je ovaj dugogodišnji problem blizu rešenja. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju!"

Ovo primirje očigledno je potpomogla Kina, kojoj je stabilizacija situacije preko potrebna. Međutim, pauzu u vojnim dejstvima ne treba mešati sa trajnim rešenjem problema. U skladu sa direktivama političkog vrha, izraelske odbrambene snage (IDF) prekinule su vatru prema Iranu, ali ostaju u visokoj pripravnosti. Tokom noći pre primirja izvedeni su široki udari na lansirne kapacitete Irana kako bi se značajno oslabili njegovi lansirni kapaciteti pre nastupanja časa efektivnog primirja. Istovremeno, u Libanu, IDF nastavlja da sprovodi ciljane kopnene operacije protiv Hezbolaha. IDF će nastaviti da deluje na svim frontovima kako bi odbranio Izrael.

Sa nastupanjem primirja, Izrael je intenzivirao operacije protiv Hezbolaha u južnom Libanu i bejrutskim predgrađima. Svoje vojne i bezbednosne kapacitete Izrael je prebacio na pretnju iz svog komšiluka. Od početka rata 28. februara, Hezbolah je ispalio više od 6.500 raketa, dronova i granata ka severnom Izraelu. U jednom minutu IDF je eliminisao više od 180 terorista Hezbolaha u koordinisanim udarima na tri oblasti. Pogođeno je oko 100 ciljeva širom Bejruta, doline Beka i južnog Libana, uključujući komandne centre i vojnu infrastrukturu. Pre udara su preduzete mere za smanjenje civilnih žrtava, uključujući preciznu municiju i vazdušni nadzor.

Direktni razgovori SAD i Irana u Pakistanu završeni su bez dogovora. Američku delegaciju predvodio je potpredsednik Džej Di Vens, dok je Iran predstavljao Muhamed Galibaf. Dana 11. aprila američka vojska započela je operaciju čišćenja mina u Hormuškom moreuzu. Vens je izjavio: „Jednostavna je činjenica da moramo videti jasnu potvrdu obaveze da oni neće težiti nuklearnom oružju, niti će težiti alatima koji bi im omogućili da brzo dođu do nuklearnog oružja.“ Bio je to prvi susret tog nivoa još od 1979. godine. Prvi direktan kontakt između jednog američkog potpredsednika i visokog iranskog rukovodstva u poslednjih 47 godina. Sve se završilo pre zore 12. aprila, kada je Džej Di Vens stao za govornicu u hotelu Serena i izjavio: “Loša vest je da nismo postigli dogovor. Mislim da je to mnogo gora vest za Iran nego što je loša vest za Sjedinjene Američke Države.”

U baražnoj vatri uzajamnih saopštenja po zaključenju primirja iranska strana je ukazala da ima tehnička ograničenja za otvaranje Ormuckog tesnaca. Mnogi su to tumačili kao politički korektnu formulaciju, ali se ispostavilo da je reč o realnom problemu. Iran je suprotno međunarodnom pravu minirao međunarodni plovni put i nije obeležio niti usidrio svoje mine. Od početka primirja svega nekoliko brodova je prošlo. Usled propasti pregovora u Pakistanu predsednik SAD Tramp najavio je efektivnu i potpunu pomorsku blokadu Ormuskog tesnaca i Irana. Ovo predstavlja još jedan izazov za Kinu koja sve teže odgovara na direktnu dinamiku koju nameće Amerika. Tramp je na mreži Truth Social saopštio: “Iranska mornarica leži na dnu mora, potpuno je uništena – 158 brodova. Ono što nismo pogodili je njihov mali broj onoga što oni zovu ’brodovi za brze napade‘, jer ih nismo smatrali velikom pretnjom. Upozorenje: Ako se bilo koji od ovih brodova približi našoj BLOKADI, biće odmah ELIMINISAN, koristeći isti sistem neutralizacije koji koristimo protiv dilera droge na čamcima na moru. Brzo je i brutalno.”

„Započeli smo proces uspostavljanja novog prolaza i uskoro ćemo podeliti ovaj bezbedni putni pravac sa pomorskom industrijom kako bismo podstakli slobodan protok trgovine”, izjavio je admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD. Ormuz predstavlja tačku preseka. Smanjenje protoka saobraćaja kroz Ormuski tesnac predstavlja kritičnu pretnju po energetsku bezbednost Kine. S obzirom na to da se skoro polovina ukupnog uvoza nafte (između 43% i 55%, uključujući zalivske proizvođače i Venecuelu) oslanja na ovu rutu, Kina se suočava sa rizikom masovnog prekida snabdevanja. Ormuski tesnac nije iranska suverena naplatna rampa, privatni bankomat ili pomorski izvor prihoda. To je međunarodni moreuz koji koristi ceo svet. Geografija je možda dala Iranu obalu na jednoj njegovoj strani, ali mu ne daje pravo da ostatku planete ispostavlja račun za prolaz.

Američki senator Lindzi Grejam je razotkrio zakulisni plan da Iran naplaćuje brodovima prolaz kroz Ormuski tesnac i uzima juane, što predstavlja pretnju po američki dolar. „Što se tiče Ormuskog tesnaca, trenutno IRGC — Iranci — naplaćuju brodovima prolaz kroz moreuz i uzimaju juane, a ne dolare. Jedna od pretnji u celom ovom debaklu je to što će, ako počnemo da dozvoljavamo korišćenje kineske valute u trgovini naftom, to naštetiti dolaru. Od 1974. godine, svaki barel nafte koji je prodat i kojim se trgovalo u svetu, bio je trgovan u dolarima. Šta Iranci sada pokušavaju da urade? Pokušavaju da promene valutu sa dolara na kineski juan — a to je napad na dolar. I to takođe mora da prestane“, zaključio je Grejam. Dodatno, ugroženo je i 25 do 30 procenata uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), prvenstveno iz Katara. Ovakav scenario ukazuje na to da bi i delimična blokada ovog morskog prolaza mogla da izazove ozbiljnu energetsku krizu i destabilizuje kinesku ekonomiju koja direktno zavisi od neometanog tranzita iz regiona Zaliva.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je odlučujuće nedelje za evropsku odbrambenu industriju. U svojoj objavi saopštava: “Naredne sedmice biće posvećene radu sa našim partnerima u Evropi – zajedničkoj proizvodnji, modernizaciji odbrane, programima finansiranja odbrane i koordinaciji bezbednosnih napora. Ukrajinsko vojno osoblje učestvuje u konsultacijama o budućem funkcionisanju Ormuskog tesnaca. Bezbedna plovidba je globalna vrednost – to znamo iz našeg iskustva u zaštiti pomorskih puteva u Crnom moru." Ukrajina je od korisnika bezbednosne pomoći postala izvoznik bezbednosti. Zelenski je saopštio da je „Ukrajina primila zahteve za podršku u oblasti bezbednosti i odbrane od azijskih zemalja. Naše diplomate imaju zahteve (za bezbednost) i od azijskih zemalja. Instruisao sam ih da to brzo reše. Biće kontakata sa liderima i rada na nivou Ministarstva spoljnih poslova i drugih ministarstava. Glavna stvar je da nastavimo da Ukrajini obezbeđujemo stvarne odbrambene sposobnosti.”

Zelenski je kategorički odbacio mogućnost povlačenja ukrajinskih snaga iz Donbasa kao vid kompromisa u ratu sa Rusijom, upozorivši na dalekosežne vojne, ekonomske i društvene posledice takvog poteza. U svom intervjuu, Zelenski je naglasio da bi napuštanje Donbasa otvorilo put Ruskoj Federaciji da bez gubitaka okupira najutvrđenije delove ukrajinske teritorije. Povlačenje bi Rusiji omogućilo izvođenje operacija velikih razmera prema Harkovu ili Dnjepru, čime bi ovi ključni gradovi postali direktne mete. Zelenski je istakao da utvrđenja na otvorenom polju nikada ne mogu pružiti nivo zaštite kakav pružaju urbane sredine u Donbasu. Za izgradnju nove linije odbrane potrebno je godinu do godinu i po dana, vreme koje Ukrajina nema. „Vojska sigurno ne bi podržala takve korake. Dobili bismo društvo podeljeno na dve strane, a upravo je podela unutar Ukrajine ono što je Putinov primarni cilj“, izjavio je Zelenski. On je podsetio da na teritorijama Donbasa koje ukrajinske snage trenutno brane živi oko 200.000 ljudi. Prema njegovim rečima, povlačenje ne garantuje očuvanje bilo čega, već bez ikakvih bezbednosnih jemstava nosi rizik od potpunog gubitka kontrole i stradanja stanovništva. „Odlazak bez garancija znači rizikovati sve. To je prevelik ulog koji Ukrajina ne može da prihvati“, zaključio je Zelenski.

Ukrajina je pogodila dve ruske bušotine u Kaspijskom moru. Ovo je skoro 1.000 kilometara od granice; ukrajinske snage za specijalne operacije pokazale su značajnu sposobnost da oslabe ruski vojno-ekonomski potencijal. Institut za proučavanje rata (ISW) saopštio je da su ukrajinske snage stekle prednost u upotrebi dronova nad ruskim snagama na bojnom polju, što je pomoglo u zaustavljanju ruskog napredovanja i podržalo nedavne ukrajinske kontraofanzive. Prema izveštaju instituta objavljenom u četvrtak, pojačani ukrajinski napadi na ruske sisteme protivvazdušne odbrane, u kombinaciji sa visokom stopom presretanja neprijateljskih dronova, doprineli su nedavnim uspesima Ukrajine na frontu.

Glavni pregovarač Ukrajine kaže da bi sporazum sa Rusijom mogao uskoro biti postignut. Kirilo Budanov: “Svi oni razumeju da rat mora da se završi. Ne mislim da će to dugo trajati.” On navodi da se pregovori kreću ka rešenju uprkos ograničenom vidljivom napretku, prenosi Bloomberg.

Ksenija Lučenko, koja je godine provela radeći unutar Ruske pravoslavne crkve i proučavajući je, skreće pažnju na stvarnost koja se često zanemaruje. Crkva sada funkcioniše kao produžetak ruske države. Ona ne deluje kao obična hijerarhija, već kao široko rasprostranjena mreža, produžena ruka Kremlja. Predstavnici RPC su utkani u sve slojeve društva – u škole, univerzitete, zatvore, savetodavna veća i državne institucije. Njihova uloga prevazilazi religiju. Ova struktura ima dugogodišnje veze sa državnom vlašću i obaveštajnim mrežama, a danas obavlja funkcije vezane za uticaj i kontrolu. Formalno, Crkva je odvojena od države. U praksi, pod Vladimirom Putinom i patrijarhom Kirilom, ona je u potpunosti integrisana u sistem upravljanja.

Pre tačno 5 godina, 2021. godine, glavna ruska propagandistkinja Margarita Simonjan izjavila je: “Pobedićemo Ukrajinu za dva dana, šta tu ima da se pobeđuje? Za ime Boga, to je Ukrajina.” Kao i sve druge teze koje ruska propaganda promoviše na globalnom nivou i ova se pokazala kao potpuni promašaj.

FBI i Ministarstvo pravde SAD objavili operaciju 'Maskarada' (Operation Masquerade), sudski odobrenu tehničku blokadu infrastrukture ruske GRU službe koja je korišćena za krađu vladinih, vojnih i informacija od značaja za kritičnu infrastrukturu. Najmanje od 2024. godine, sajber jedinica u okviru ruske vojne obaveštajne službe – praćena pod nazivima APT28, Fancy Bear i Forest Blizzard – sprovodi kampanju otimanja DNS-a (DNS hijacking) širom sveta. GRU je kompromitovao rutere koji se koriste u domovima i preduzećima kako bi krao imejlove, lozinke i tokene za autentifikaciju visokopozicioniranih obaveštajnih ciljeva. S obzirom na razmere pretnje, morali smo da reagujemo. Operacija FBI-ja prekinula je pristup GRU-a kompromitovanim ruterima u SAD i sprečila njihovu ponovnu eksploataciju. FBI će nastaviti da radi sa međunarodnim partnerima i privatnim sektorom kako bi identifikovao sajber aktivnosti GRU-a i nametnuo cenu akterima pod pokroviteljstvom države koji ciljaju američki narod.

Ujedinjeno Kraljevstvo je razotkrilo rusku vojnu obaveštajnu službu koja cilja ranjive rutere kako bi podržala sajber napade. Novo saopštenje NCSC-a (Nacionalnog centra za sajber bezbednost) otkriva kako je grupa APT28, povezana sa državom, koristila ranjive mrežne uređaje za sprovođenje operacija otimanja DNS-a (DNS hijacking). U Litvaniji stižu upozorenja o novom informacionom napadu Kremlja, širenjem lažnih vesti o Ukrajini i Baltiku. Analitičari Odeljenja za strateške komunikacije litvanske vojske beleže porast informacione aktivnosti Rusije i Belorusije protiv Litvanije i njenih saveznika, piše Delfi. Prema rečima stručnjaka, nedavne izjave ruskih zvaničnika deo su koordinisane informacione operacije koja ima za cilj uticaj na raspoloženje javnosti. Jedan od ključnih ciljeva je zastrašivanje stanovništva. Konkretno, u javnosti se aktivno širi dezinformacija da su baltičke zemlje navodno dozvolile Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za napade dronovima na Rusiju. Ovi narativi se promovišu kako na društvenim mrežama, tako i putem zvaničnih saopštenja, što ukazuje na njihovu koordinaciju.

Prvi put posle nekoliko decenija, kineski uticaj u Latinskoj Americi opada. Projekat podmorskog kabla u Čileu, takozvani „Chile-China Express“, obustavljen je. Peru je izabrao američke avione F-16 umesto kineskih JF-17. Kolumbija je najavila carine na kineski čelik. Meksiko revidira svoju ekonomsku agendu sa Pekingom. Honduras bi uskoro mogao čak i da ponovo aktivira svoje odnose sa Tajvanom.

U Evropi je došlo do spektakularnog povratka liberalne demorkatije. Poraz Viktora Orbana posle 16 godina vlasti nije samo nacionalna vest, to je geopolitički događaj prve kategorije. Pobeda Petera Mađara i njegove stranke TIZSA sa dvotrećinskom većinom označava kraj jednog političkog eksperimenta koji je godinama bio uzor desničarskim i suverenističkim pokretima širom sveta. Zbog širih implikacija koje prevazilaze granice same Mađarske, ishod izbora u toj zemlji predstavlja svojevrsni događaj sa širokim vrednosnim i geopolitičkim posledicama.

Orban nije bio samo premijer, već simbol „neliberalne demokratije“. Njegov pad šalje tri ključne poruke: Prvo, da čak i dugotrajni hibridni režimi mogu biti srušeni izborima kada se akumulira dovoljno nezadovoljstva. Drugo, da je evropski politički prostor i dalje sposoban za regeneraciju. Treće, da talas desnog populizma, koji je delovao nezaustavljivo, ipak ima svoje granice.

Reakcije su bile trenutne. Nemački kancelar Friedrich Merz ocenio je da je ovo „težak poraz desničarskog populizma“, dok su globalni mediji govorili o „kraju jedne ere“. Ali prava drama tek počinje. Mađar je najavio reviziju energetskih ugovora sa Rusijom, pa čak i njihovo raskidanje. To je direktan udar na jedan od ključnih stubova Orbanove politike, energetsko partnerstvo sa Moskvom. Istovremeno, najava obustave emitovanja vesti na državnim medijima dok se ne obezbedi „nepristrasnost“ otvara pitanje da li Mađarska ide ka liberalnoj demokratiji ili ulazi u novu fazu političkog inženjeringa? Drugim rečima: promena vlasti ne znači automatski i promenu sistema. Ona tek otvara prostor za novu borbu.

Reakcija Kremlja bila je hladna i očekivana, sa porukom da nema čestitki „neprijateljskoj zemlji“. Portparol Dmitrij Peskov je poručio da Mađarska više nije partner, već deo protivničkog bloka. To je jasan signal da Rusija gubi jednog od svojih ključnih političkih saveznika unutar Evropske unije. Orban je godinama bio „trojanski konj“ Moskve u Briselu, a sada tog kanala više nema. Uprkos sve većim troškovima njene politike, Moskva i dalje ne pokazuje znakove popuštanja. Rat u Ukrajini se nastavlja bez naznaka brzog kraja. Peskov otvoreno poručuje da će napadi trajati dok Volodimir Zelenski ne „donese potrebne odluke“ – što je eufemizam za prihvatanje ruskih uslova. Paralelno, incident sa ruskim podmornicama u blizini britanske infrastrukture pokazuje da se sukob širi u sivu zonu, ispod praga otvorenog rata, ali sa potencijalno ogromnim posledicama. Poruka ovih događaja je jasna: Rusija gubi politički uticaj, ali povećava bezbednosni pritisak.

Ako postoji mesto gde se trenutno kroji sudbina globalne ekonomije i bezbednosti, to je Bliski istok. Sukob između Irana, SAD i Izraela već proizvodi globalne posledice. MMF (International Monetary Fund) i Svetska banka (World Bank) već su snizili projekcije rasta i upozorili na novi talas inflacije. Ove procene ukazuju da ovo nije samo regionalni rat, već globalni ekonomski šok. Situaciju dodatno komplikuje dramatična eskalacija retorike. Donald Trump preti carinama od 50% svima koji pomažu Iranu, direktno ciljajući Kinu. Istovremeno, Rusija i Kina zajedno blokiraju rezoluciju UN o otvaranju Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih energetskih arterija sveta. Drugim rečima Kina i Rusija se sve otvorenije svrstavaju u antiamerički blok čime padaju u vodu dosadašnje floskule o borbi za međunarodno parvo i mirno rešavanje sporova.

U međuvremenu, Pakistan je objavio da šalje vojne avione u Saudijsku Arabiju, dodatno jačajući odbranu najbogatije arapske države. Time se pojavljuju operativni obrisi alijanse između Saudijske Arabije, turske i Pakistana kao “islamskog NATO”, za koji analitičari veruju da je pokušaj stvaranja novog regionalnog igrača na potpuno verskim osnovama.

A možda najintrigantniji detalj dolazi iz samog Irana. Novi vrhovni vođa, Mojtaba Khamenei, teško je ranjen i ne pojavljuje se u javnosti. To otvara pitanje koje visi u vazduhu: ko zapravo upravlja Iranom u ovom trenutku? Da li je na čelu ove izolovane zemlje vojna hunta ili civilno rukovodstvo? U geopolitici, vakuum moći nikada ne traje dugo, ali uvek proizvodi nestabilnost čiji se rizici uvećavaju usled okolnosti da je do vakuma moći u Iranu došlo usred rata sa SAD i Izraelom. Ova nepoznancia dodatno dovodi u pitanje sposbnost Teherana da pregovara i postigne kredibilno mirovno rešenje trenutnog sukoba.

Sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i Pape Lea XIV deluje kao marginalna epizoda, ali to je pogrešna procena. Ovo je sudar dve vizije sveta. Papa poziva na mir, dijalog i uzdržanost, koje je Tramp u svom odgovoru okarakterisao kao „liberalizam“ i političku slabost. Reakcija Đorđe Meloni, koja brani papu, pokazuje da čak i unutar desno orijentisanih poltiičkih faktora demorkatskog sveta dolazi do sve većih pukotina. Ovo više nije samo politički sukob, ovo sve više poprima obrise ideološkog rata unutar zapadnih demokratija koje ruski propagandni glasnogovornici označavaju kao globalni građanski rat.

Dok je pažnja sveta usmerena na Evropu i Bliski istok, Azija ključa. Kina šalje vojne avione u blizinu Tajvana upravo u trenutku kada vodi političke razgovore o „miru“. Ta perfidna strategija, pregovori uz demonstraciju sile postaje standardni kineski pristup. Poruka Pekinga jeste da je jedini mogući mir onaj koji bi se definisao pod njegovim uslovima. To jasno pokazuje da Kina ne poznaje drugi model saradnje osim hegemonije i jednostrnog nametanja što odnose u istočnoj Aziji pomera još jedan korak bliže oružanom sukobu. Ali pokazuje i neophodnost nuklearne zaštite za lanac strateških ostrva koja Kinu sprečavaju da vrši otvorenu ekspanziju u Indo-pacifičkom regionu.

Istovremeno, američko-kineski odnosi ulaze u novu fazu tenzija, sa najavljenim trgovinskim merama i pretnjama. To znači da svet polako ulazi u strukturu nalik novom Hladnom ratu, ali sa mnogo više ekonomskih međuzavisnosti. Dok se svet bavi ratovima na zemlji, trka za dominaciju u drugim domenima se ubrzava. Uspešna misija NASA Artemis II pokazuje da svemir ponovo postaje ključna arena geopolitike. Istovremeno, aktivnosti ruskih podmornica oko kritične infrastrukture ukazuju da se rat sve više seli u nevidljive sfere, duboko more i sajber prostor. To su frontovi budućnosti.

Ova nedelja je pokazala tri ključne stvari. Prvo, politički modeli nisu večni, a pad Orbana to jasno potvrđuje. Drugo, globalni sukobi se međusobno prepliću: Ukrajina, Bliski istok i Tajvan više nisu odvojeni frontovi. Treće, svet ulazi u fazu u kojoj se pravila menjaju u hodu. Ako bismo ovu nedelju morali da sažmemo u jednu rečenicu, ona bi glasila: Transformacija savremenog sveta i međunarodnih odnosa u njemu aktivno se odvija kroz krize, sukobe i neizvesnost. A to je uvek najopasniji trenutak u geopolitici.