NOVA DINAMIKA VELIKIH SUKOBA: Ukrajina udara po Rusiji, Iran drži Hormuz, a Amerika povlači nove poteze - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Kijev ne razmatra opciju napuštanja sopstvenih teritorija i građana, upozoravajući da Moskva pokušava da iskrivi mirovne pregovore.

U obraćanju javnosti, Zelenski je naglasio da Kijev uopšte ne razmatra scenario po kojem bi jednostavno napustio Donbas ili digao ruke od svog naroda. Prema njegovim rečima, Rusija nastoji da u potpunosti zauzme ovu regiju i predstavi to kao sopstvenu pobedu, pri čemu će pokušati da promeni i uslove o kojima se razgovara u sklopu međunarodnih inicijativa sa Sjedinjenim Američkim Državama. „Ukrajina se neće povući iz Donbasa niti će predati svoj narod“, poručio je Zelenski, istakavši da nikakve garancije ne postoje da Moskva ne bi nastavila sa daljom agresijom ukoliko bi joj se predale ove teritorije.“

Rusija planira da drastično poveća kapacitete za terorisanje Ukrajine. Prema rečima Roberta „Mađara” Brovdija, komandanta Snaga bespilotnih sistema Ukrajine, Rusija je trenutno sposobna da istovremeno lansira do 77 balističkih raketa. Međutim, Moskva planira da taj broj gotovo utrostruči, na 200 raketa u samo jednom napadu. Mađar veruje da je jedini način da se spreči ovakvo nagomilavanje snaga sistematsko izvođenje udara na postrojenja koja učestvuju u proizvodnji ruskih raketa. U suprotnom, svaka nova proizvodna linija u Rusiji znači više raketa iznad ukrajinskih gradova.

SAD nastavljaju obaveštajnu podršku Ukrajini, CIA deli podatke za udare, dok se američki giganti plaše ukrajinske konkurencije. Iako su besplatne isporuke američkog naoružanja u velikoj meri obustavljene, Centralna obaveštajna agencija (CIA) nastavlja da pruža ključnu obaveštajnu podršku Ukrajini. Ova podrška prvenstveno obuhvata dostavljanje preciznih podataka o metama za izvođenje napada na ruske vojne snage i energetsku infrastrukturu. Direktor CIA-e Džon Ratklif redovno izveštava predsednika Trampa o visokim ruskim gubicima koji premašuju 40.000 ljudi mesečno dok rastuća upotreba sopstvenih ukrajinskih dronova znatno jača poziciju Kijeva na terenu.

Sa druge strane, vodeći američki proizvođači odbrambene opreme, kompanije Raytheon i Lockheed Martin, protive se transferu tehnologije za proizvodnju presretača za sistem „Patriot” Ukrajini. Zvanično obrazloženje kompanija odnosi se na rizik od ugrožavanja intelektualne svojine. Međutim, izvori navode da se stvarni razlog krije u bojazni da bi ukrajinska vojna industrija uspela da razvije znatno bržu i jeftiniju proizvodnju, čime bi stvorila direktnu konkurenciju američkim odbrambenim gigantima. Pored toga, bezbednosne procene ukazuju na to da bi davanje dozvole Ukrajini da koristi satelitsku mrežu Starlink za navođenje udara na ruske lansere balističkih raketa u blizini granice moglo pomoći bržem okončanju rata, umesto njegove eskalacije, jer bi Kijevu omogućilo efikasnu neutralizaciju pretnji još na samom izvoru.

Odbrambene snage Ukrajine tokom jula sprovele su sistematsku kampanju udara u operativnoj pozadini ruskih snaga, teško oštetivši ključne mostove, PVO sisteme, naftne terminale i vazduhoplovnu infrastrukturu. Tokom jula 2026. godine, Odbrambene snage Ukrajine nastavile su intenzivnu kampanju udara na operativnu pozadinu i logističke rute protivnika širom Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i na teritoriji Krima. Saobraćajna infrastruktura bila je među primarnim ciljevima, pri čemu su izvedeni napadi na 14 železničkih i drumskih mostova, nadvožnjaka i pontonskih prelaza. Među pogođenim objektima nalaze se drumski mostovi na rekama Kalmijus i Kalka, železnički mostovi kod Stanjice Luganske i Čongara, most preko Geničeskog tjesnaca, kao i drumski most u Kurskoj oblasti unutar Rusije, čime je znatno otežano prebacivanje ljudstva, naoružanja i municije ka frontu.

Paralelno sa presecanjem linija snabdevanja, ukrajinske snage su sistematski neutralisale ruske sisteme protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja kako bi otvorile prostor za naredne vazdušne napade. Tokom meseca pogođeno je najmanje devet visokovrednih ciljeva, uključujući raketne sisteme S-400, Buk i Pancir-S2, kao i radarske stanice Nebo-U i Busol-S. Posebno je značajno uništavanje priobalnog sistema za elektronsko ratovanje Murmansk-BN na rtu Fiolent na Krimu, koji je bio namenjen za izviđanje i ometanje signala na dometima od više hiljada kilometara, čime su stvorene ozbiljne pukotine u ruskoj radarskoj pokrivenosti. Značajan fokus operacija bio je usmeren na infrastrukturu koja podržava izviđačke i udarne bespilotne letelice, kao i na rusku avijaciju. Napadnuto je više od 10 komandnih mesta za dronove, relejne stanice i centri za obuku pilota.

U udaru na avio-bazu Saki na Krimu uništeno je ili oštećeno najmanje sedam aviona tipa Su-30, Su-30SM i Su-24, dok su u bazi Gvardejskoje pogođeni hangari sa dronovima Šahed. Među ostalim metama našli su se i koordinacioni centar FSB-a u Hersonskoj oblasti sa oko 100 pripadnika i 70 komada opreme, proizvodni pogon fabrike aviona u Jevpatoriji i patrolni brod klase Svetljak u Kerču. Kampanja je obuhvatila i sistematsko uništavanje naftne infrastrukture i skladišta. Pogođeni su naftni terminal TES-Terminal-1 u Kerču kao jedan od najvećih na Krimu, skladište nafte u Šahtarsku, objekti Čornomornaftogasa, kompozicija sa gorivom kod Tokmaka, ruski tanker u Crnom moru i desetine skladišta municije. Kumulativni efekat ovih udara — lišavanje energenata, uništavanje saobraćajnica i onesposobljavanje PVO sistema — znatno smanjuje sposobnost ruskih snaga za izvođenje novih ofanzivnih operacija.

Nakon napada Irana na trgovačke brodove u Hormuškom tesnacu, Sjedinjene Američke Države objavile su sankcije protiv šest pravnih lica i jednog pojedinca zbog podržavanja nezakonitih aktivnosti u vezi sa digitalnom imovinom. SAD su najavile da će nastaviti sa onemogućavanjem pristupa iranskog režima relevantnim resursima, sprečavajući ga da te resurse koristi za pretnje susednim zemljama i civilnim brodovima, pružanje podrške terorizmu i ostvarivanje svojih nuklearnih ambicija.

Teheran zahteva trajni prekid rata protiv Irana i njegovih saveznika, obustavu američkih pretnji i ukidanje pomorske blokade kao uslov za ponovno otvaranje ključnog pomorskog prolaza. Iranske vlasti poručile su da Hormuški tesnac neće biti otvoren za plovidbu sve dok Sjedinjene Američke Države ne „poprave svoje ponašanje”, objavio je portal Politiko. Teheran je ispostavio novu listu zahteva usmerenih prema Vašingtonu. Među glavnim uslovima koje je postavilo iransko rukovodstvo nalaze se trajni prekid rata i vojnih operacija usmerenih protiv Irana i njegovih naoružanih saveznika u regionu, garancije da SAD u budućnosti neće upućivati vojne pretnje, kao i hitno obustavljanje pomorske blokade. Hormuški tesnac predstavlja jedan od najvažnijih naftnih i tranzitnih koridora na svetu, kroz koji prolazi značajan deo globalne trgovine energentima. Nastavak blokade ovog prolaza i uslovljavanje njegovog otvaranja dodatno podižu tenzije između Vašingtona i Teherana, unoseći novu nestabilnost na globalno tržište nafte.

Privremeni rok od 60 dana za postizanje konačnog sporazuma o pomorskom saobraćaju kroz Hormuški tesnac ističe za nešto više od nedelju dana, dok Teheran paralelno privodi kraju pregovore sa Maskatom. Iako se vremenski okvir predviđen za postizanje konačnog sporazuma o navigaciji kroz Hormuški tesnac približava kraju, zvaničnici ostavljaju mogućnost njegovog produženja kako bi se dali dodatni utrošeni resursi za pregovaračkim stolom. Istovremeno, vlasti u Teheranu saopštile su da se nalaze pred sklapanjem zasebnog bilateralnog sporazuma sa Omanom. Ovaj dogovor odnosi se na tehničke i pravne detalje regulisanja pomorske navigacije i uspostavljanje novih tranzitnih ruta kroz ovaj ključni svetski prolaz. Novi aranžman sa Omanom treba da obezbedi jasne koridore za ulazak i izlazak trgovačkih brodova u Zaliv, čime se nastoje rešiti pitanja bezbednosti plovidbe. Ipak, zvaničnici napominju da sam sporazum sa Maskatom predstavlja samo tehnički okvir za tranzit, dok potpun oporavak saobraćaja i deblokada i dalje zavise od širih diplomatskih i bezbednosnih dogovora.

Predsednik vlade Izraela Benjamin Netanjahu dvaput je u istom govoru poručio da ne prihvata dokument od 15 tačaka kako bi sačuvao desničarsku koaliciju uoči izbora, dok je Hamas reagovao iznenađujuće uzdržano. Netanjahu je nedvosmisleno odbacio mirovnu mapu puta predsednika SAD Donalda Trampa za Pojas Gaze. Tokom uvodnog obraćanja na sednici kabineta, Netanjahu je naglasio svoj stav dvaput za redom, poručivši da Izrael ne prihvata ponuđeni dokument od 15 tačaka. „Želim da budem precizan: Izrael NE prihvata dokument od 15 tačaka. Čuo sam da ljudi govore kako to nisam izgovorio, pa evo ponavljam ponovo“, izjavio je Netanjahu.

Iako je američkoj administraciji bio potreban brz diplomatski uspeh, pozadina Netanjahuovog poteza primarno je vezana za unutrašnje političke prilike u Izraelu, gde se za 12 nedelja održavaju parlamentarni izbori. Netanjahuu su za opstanak na vlasti neophodni glasovi partnera iz krajnje desnice, koji su ga žestoko napadali zbog navodne popustljivosti oko povlačenja Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) iz Gaze. U takvoj konstelaciji snaga, javno suprotstavljanje Vašingtonu procenjeno je kao manji rizik u odnosu na opasnost od raspada vladajuće koalicije. Sa druge strane, Hamas je na Netanjahuove reči reagovao neočekivano mirno i diplomatski. Predstavnici ove organizacije saopštili su da ostaju posvećeni mapi puta i da očekuju od Odbora za mir (Board of Peace) da izvrši pritisak na Izrael kako bi se pridržavao dogovorenih okvira.

“Dokle god sam ja premijer, palestinska država neće nastati ni u Gazi ni na Zapadnoj obali. Ni ‘Fatahstan’ ni ‘Hamasstan’” izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. „Sigurno ste primetili jednu zanimljivu stvar, Iran napada sve zemlje u regionu, pa čak i one van regiona, ali postoji jedna zemlja koju ne napada, Država Izrael. Do sada nije napao, možda će napasti, ali zašto su prošle duge nedelje, a nije nas napao? Zato što zna kakav ćemo mu razoran udarac zadati ako to učini. Govorim ovo jer smo u poslednje vreme, u protekla dva dana, preplavljeni talasom glasina o izraelskoj slabosti i izraelskim povlačenjima na svim frontovima. Najsmešnije je to što ovi napadi dolaze od ljudi koji su propovedali da se povučemo iz celog Pojasa Gaze, da uopšte ne ulazimo u Liban i da ne napadamo Iran. Zato želim da sa vama ukratko prođem front po front. Pre svega, Iran – veoma cenim predsednika Trampa. On je naš veliki prijatelj u Beloj kući. Veoma cenim istorijsko partnerstvo sa Sjedinjenim Državama protiv pokušaja Irana da se naoruža nuklearnim oružjem. I želim ponovo da naglasim: sa sporazumom ili bez njega, dokle god sam ja premijer, Iran neće imati nuklearno oružje. Jer postojanje naše dragocene države, države svih nas, postojanje Izraela, nije predmet pregovora. Što se tiče Libana – i u Libanu čujemo razne glassine”, poručio je Netanjahu i dodao:

“Želim da pojasnim: poslednjih dana, Izrael je snažno delovao u Libanu, eliminisao teroriste, uključujući i one na grebenu Ali Taher. Ne mogu da iznosim detalje. Usred smo veoma važne operacije. Radimo razborito i mudro. I sa odlučnošću i sa mudrošću zajedno sa Odbrambenim snagama Izraela eliminišemo pretnje. Što se tiče Pojasa Gaze – pre svega, želim da pojasnim glavnu stvar: dokle god sam ja premijer, neće nastati nikakva palestinska država – ni u Gazi ni u Judeji i Samariji. Ni 'Fatahstan' ni 'Hamasstan'. Kada je reč o konkretnim stvarima koje se u poslednje vreme pojavljuju u vestima, želim da budem precizan: Izrael odbacuje dokument od 15 tačaka. Čuo sam da ljudi govore: 'Nisi to rekao.' Zato evo, kažem to ponovo: Izrael odbacuje dokument od 15 tačaka. IDF neće sprovesti nikakvo povlačenje dok se Hamas ne razoruža. A kada kažem razoružavanje Hamasa od njegovog oružja, to znači teško oružje, lakše oružje, svo oružje. I govorimo o pravom, a ne o fiktivnom razoružanju. Trenutno o ovom pitanju razgovaramo sa Amerikancima. Oni imaju ideje, od kojih su nam neke prihvatljive, a neke nisu, i mi umemo da ostanemo čvrsti po tim pitanjima. To smo dokazali u prošlosti, a dokazujemo i danas. Pored toga, IDF će nastaviti da neutrališe pretnje usmerene protiv naših snaga i naših civila. Postojanje Izraela i bezbednost svih građana Izraela nisu predmet pregovora. Mi čvrsto stojimo iza ovih interesa. Ne radimo mi to po marketinškim agencijama, radimo to stvarno, na terenu. Dokazivali smo to sve vreme kada smo ušli u Rafu i na Koridor Filadelfija, kada smo ušli u Liban i tamo eliminisali Nasralu i zalihe raketa, kada smo dva puta napali Iran. Nasuprot svima onima koji nam drže pridike, mi radimo ono što se mora uraditi za bezbednost Izraela, a umemo i znamo kako da ostanemo pri svome, čak i protiv naših najboljih prijatelja kada je to neophodno.”

Saudijska obaveštajna služba primila je informacije koje ukazuju na to da Korpus čuvara Islamske revolucije (IRGC), proiranske milicije u Iraku i militantni pokret Huti iz Jemena zajednički planiraju i koordinišu potencijalni napad usmeren protiv Saudijske Arabije. Potencijalna koordinacija ovih grupa predstavlja ozbiljnu pretnju od sinhronizovanih udara iz više različitih pravaca, sa severa iz Iraka, sa juga iz Jemena i direktno iz Irana. Ovo upozorenje dolazi u trenutku izuzetno krhke bezbednosne situacije na Bliskom istoku, gde bi novi napad na saudijsku infrastrukturu ili vojne ciljeve mogao dodatno da rasplamsa regionalni sukob.

Sjedinjene Američke Države ne smeju i neće zavisiti od drugih zemalja kada je reč o resursima ključnim za nacionalni prosperitet i odbranu, poručio je američki državni sekretar Marko Rubio povodom održavanja Okruglog stola o rudarstvu SAD. Rubio je naglasio da rudarstvo predstavlja temelj industrijske snage Sjedinjenih Država i da je neraskidivo povezano sa nacionalnim suverenitetom, istakavši da Trampova administracija preduzima sveobuhvatne napore na nivou cele nacije kako bi unapredila ovaj sektor. „Rudarstvo je temelj industrijske snage Amerike i neraskidivo je povezano sa našim nacionalnim suverenitetom. Kada je reč o resursima od ključnog značaja za prosperitet i odbranu naše nacije, nikada nećemo zavisiti od drugih zemalja“, izjavio je Rubio. Državni sekretar je dodao da Stejt department u potpunosti koristi globalni uticaj Sjedinjenih Država kako bi u saradnji sa saveznicima širom sveta obezbedio diversifikovane i pouzdane lance snabdevanja, čime se onemogućava bilo kojoj stranoj državi da u budućnosti ucenjuje ili preti SAD u oblasti strateških sirovina.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp otvoreno je ismejao navode da je iranska vlada uputila pretnje američkim kompanijama na Bliskom istoku. Tokom obraćanja medijima, Tramp je doveo u pitanje kredibilitet takvih upozorenja, istakavši da je kapacitet Teherana za vojne i ekonomske pritiske u velikoj meri uništen.Kada novinar nije uspeo da navede detalje niti vrstu pretnji na koje se poziva, predsednik SAD je preuzeo razgovor, naglasivši da Iranu nije ostalo mnogo opcija i da sigurno neće moći da ugrozi američke interese nuklearnim oružjem.

Sjedinjene Američke Države se ne povlače iz Azije, već se umesto toga „utvrđuju” kako bi održale povoljan odnos snaga u Indopacifiku, ali žele da njihovi partneri preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu, izjavio je u ponedeljak visoki zvaničnik Pentagona. U nastojanju da otkloni zabrinutost u vezi sa pouzdanošću Vašingtona, Elbridž Kolbi, podsekretar odbrane za politiku, ponovio je interes SAD za ovaj region pozivajući na veću podelu tereta i „partnerstvo, a ne zavisnost”. „Amerika se definitivno ne povlači iz Azije”, rekao je Kolbi u govoru u Manili. „Ne odlazimo; zapravo, utvrđujemo se kako bismo osigurali povoljan odnos snaga tamo gde je to najvažnije.” Filipini, najstariji ugovorni saveznik Sjedinjenih Država u Aziji, prva su stanica na turneji po Jugoistočnoj Aziji tokom koje će Kolbi posetiti i Indoneziju, Tajland i Kambodžu.Kolbi je rekao da održavanje povoljnog odnosa snaga u Indopacifiku zahteva „postavu odvraćanja uskraćivanjem duž Prvog lanca ostrva” i ukazao na ono što je opisao kao rastuću vojnu posvećenost SAD u regionu. Prvi lanac ostrva odnosi se na područje koje se proteže od Japana do Tajvana, Filipina i Bornea. Ova strategija se ne može oslanjati samo na američke snage, rekao je on, tvrdeći da bi saveznici trebalo više da ulažu u sopstvenu bezbednost. „Kada tražimo od naših saveznika i partnera da naprave korak napred, ulože više u sopstvenu odbranu i preuzmu odgovornost za sopstvenu suverenu bezbednost, mi ne šaljemo signal o napuštanju”, rekao je Kolbi. „Mi tražimo partnere, a ne protektorate.” „Kada su naši partneri jaki, i odvraćanje je snažno”, dodao je on.

Direktor FBI-ja Keš Patel otkrio je detalje saradnje američkih obaveštajnih agencija koja je dovela do deklasifikacije podataka o navodnom mešanju Komunističke partije Kine u predsedničke izbore 2020. godine. Direktor FBI je govorio o procesima iza kulisa koji su prethodili zvaničnom istupanju predsednika Donalda Trampa u vezi sa mešanjem Komunističke partije Kine u američke predsedničke izbore održane 2020. godine. Patel je naglasio da je javno objavljivanje ovih informacija usledilo isključivo na direktan nalog predsednika SAD.„To je bilo moguće samo zato što nam je predsednik naložio da deklasifikujemo i podelimo ove informacije sa američkom javnošću i svetom. Mislim da je predsednik bio u pravu što je izašao pred naciju i svet i izneo te podatke“, izjavio je Patel.Govoreći o podeli nadležnosti unutar bezbednosnog sektora, šef FBI-ja je napomenuo da je uloga samog Biroa bila manja u poređenju sa partnerima iz Ministarstva unutrašnje bezbednosti (DHS) i Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI).

On je objasnio da ove agencije poseduju veće tehničke kapacitete i da je njihov primarni zadatak praćenje inostranih aktivnosti usmerenih na izbornu infrastrukturu SAD. Na bezposadnim plovilima K3 Scout, koje koriste Kraljevska mornarica i Kraljevski marinci, otkrivene su kamere sa kineskim komponentama koje su slale signale na IP adresu u Kini. Tokom tehničkog pregleda besposadnih čamaca K3 Scout, koje u svojim operacijama koriste Oružane snage Velike Britanije, otkriveno je da su kamere ugrađene na ova plovila slale takozvane heartbeat signale ka jednoj IP adresi u Kini. Reč je o tehničkim porukama kojima se uređaj automatski javlja serveru kako bi potvrdio da je aktivan i povezan na mrežu. Nakon što je problem uočen, britansko Ministarstvo odbrane potpuno je isključilo sporne kamere sa interneta. Zvaničnici iz Londona navode da sprovedena istraga nije pronašla dokaze da su tajni podaci, video-snimci, audio-zapisi, geografske koordinate ili vojni planovi preneti u Kinu. Međutim, neimenovani vojni izvor koji citira list Telegraf (The Telegraph) opisao je ovaj incident kao ozbiljan propust u procesu provere bezbednosti komponenti, istakavši da je poverenje u tu tehnološku platformu narušeno. Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su ovi bespilotni čamci korišćeni u blizini izuzetno osetljivih vojnih lokacija, kao i tokom sastanaka specijalnih jedinica britanske vojske.

Novi predlog iz Londona predviđa obnovu tešnje saradnje sa Briselom, pri čemu bi Ujedinjeno Kraljevstvo proširilo svoj nuklearni kišobran nad Evropom u zamenu za ponovni pristup jedinstvenom tržištu. Novi predlog koji se pojavio u britanskim i evropskim krugovima mogao bi da označi početak poništavanja teških ekonomskih posledica Bregzita. Ključna ideja ove inicijative jeste strateška razmena u kojoj bi Velika Britanija ponudila proširenje svog nuklearnog odvraćanja izvan okvira NATO saveza na ceo evropski kontinent, dok bi zauzvrat dobila puni pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije. Snažan ekonomski motiv leži u činjenici da je trgovinska razmena između EU i Velike Britanije u 2025. godini dostigla 859 milijardi funti, što čini čak 45 odsto ukupne britanske spoljne trgovine. Pored ekonomskih razloga, predlog ima i naglašenu geopolitičku dimenziju. Sve je izraženije uverenje da je Evropi potreban zajednički francusko-britanski nuklearni štit kako bi se smanjila strateška zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i ublažio američki uticaj na kontinentalnu bezbednost. Međutim, analitičari ističu da bi uspeh ovakvog plana zahtevao od Londona jasnu i dugoročnu posvećenost dubljim evropskim integracijama, što bi u konačnici moglo utrti put ka potpunom povratku Velike Britanije u članstvo Evropske unije.