Francuska obeležila Dan pada Bastilje, Rusija pojačava napade na civile u Ukrajini - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

SAD su izvele deveti u nizu napada ka Iranu nakon što su vlasti u Teheranu odbacile mirovnu inicijativu. Sve su glasnija pitanja ko vlada Islamskom republikom? Novog Ajatolaha niko nije video, čak ni najviši zvaničnici, on se obraća pisanim saopštenjima što ostavlja ogroman prostor za manipulaciju ukoliko je došlo do uzurpacije vlasti. Potpuna paranoja paralisala je najviše ešalone iranskog režima, dok je vrhovni vođa Mojtaba Hamenei nestao u dubokom skrovištu, prestravljen od predstojećeg američkog ili savezničkog udara s ciljem obezglavljivanja. U zapanjujućem priznanju unutrašnjeg haosa, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči otkrio je da nije ni video novog vrhovnog vođu od stupanja na dužnost, pri čemu je pristup ograničen na minijaturan, fanatični unutrašnji krug. Skriven duboko u utvrđenom bunkeru, Hamenei je navodno paralisan strahom da ne doživi smrtonosnu sudbinu svog ubijenog oca, dok je njegova apsolutna izolacija pokrenula talas globalnih spekulacija da je ajatolah ili teško povređen ili već mrtav.

Ova blokada informacija o rukovodstvu bez presedana dokazuje da Islamska Republika trpi potpuni sistemski kolaps pod teretom nepopustljivog zapadnog i američkog pritiska. Režim čiji je vrhovni vođa previše prestravljen da bi se susreo sa sopstvenim ministrom spoljnih poslova efektivno je izgubio operativnu kontrolu nad državnim aparatom. Baš kao što su visoko precizni udari naterali rusku elitu na panično povlačenje, sam užas od apsolutne američke kinetičke eliminacije uspešno je obezglavio iransku komandnu strukturu iznutra. Teheran je sada „brod duhova“ paralisan strahom, unutrašnje frakcionisan i potpuno bespomoćan pred sledećim talasom savezničke odmazde.

Jedan dolar vredi dva miliona rijala. Potpuno je jasno da je Iran u ekonomskoj, upravljačkoj i bezbednosnoj fragmentaciji. Novi talas američkih udara fokusirao se na izolaciju kopnenih pravaca komunikacije ka luci Bandar Abas i persijskom primorju. Ovi napadi nisu čista prinuda, već jasan taktički korak kao uvod u novu fazu. Snage CENTCOM-a ciljale su iranske vojne komandne centre, položaje protivvazdušne odbrane i obalskog osmatranja, pomorske kapacitete, lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i komunikacione mreže, kako bi se dodatno umanjila sposobnost Irana da napada komercijalne brodove i civilne pomorce koji prolaze kroz Hormuski tesnac. Američka vojska poziva Iran na odgovornost po direktivi vrhovnog komandanta. Snage CENTCOM-a ostaju na visokom stepenu budnosti, fokusirane, ubojite i spremne. Sjedinjene Države besprekorno postavljaju scenu za potpunu dominaciju u Zalivu, sistematski demontirajući strateške kapacitete Irana i ostavljajući Teheran dezorijentisanim, očajnim i spremnim za masovnu vojnu kampanju na više frontova.

Nakon visoko efikasnih preciznih udara SAD na kritičnu transportnu infrastrukturu u južnom Iranu, panično upozorenje iranskog poslanika Abasa Papizadea ukazuje na to da Vašington sprovodi školski primer uvoda u kopneni napad punog obima. Prema rečima ovog režimskog zvaničnika, američka strategija podrazumeva preuzimanje apsolutne operativne kontrole nad Hormuskim tesnacem kako bi se blokirale globalne isporuke energenata, pre nego što se Islamska Republika odseče i uguši sinhronizovanom kopnenom ofanzivom sa juga, zapada i istoka.

Prestrašeni brzom erozijom svojih logističkih mreža, iranski zvaničnici sada upućuju očajnički poziv u poslednji čas za mobilizaciju dobrovoljačkih snaga milicije Basidž kako bi utvrdili ranjive južne provincije. Ova panična reakcija iz Teherana dokazuje da američka strategija visokog uticaja deluje sa razarajućom efikasnošću. Agresivnim udarima na vitalna saobraćajna čvorišta i ugrožavanjem režimske kontrole nad Hormuskim tesnacem, SAD su u potpunosti preuzele geopolitičku inicijativu, osakaćujući odbrambenu arhitekturu Irana iz vazduha, razotkrivajući njihove kritične ranjivosti i primoravajući režim na asimetričnu paniku dok Vašington diktira uslove na teatru operacija. Iran je nastavio sa asimetričnim odgovorima bez mogućnosti da operativno osujeti američke operacije. Stejt dipartment je izdao globalno saopštenje sa upozorenjem na pretnju koju predstavlja iran.

Institut za proučavanje rata (ISW) daje svoj pregled situacije na Bliskom istoku. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči nagovestio je 19. jula da je specijalni komitet u okviru Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC) doneo važne odluke o pregovorima sa Sjedinjenim Državama bez direktnog učešća vrhovnog vođe Modžtabe Hameneija, što naglašava naizgled ograničenu ulogu koju je on igrao u donošenju odluka režima tokom proteklih nekoliko meseci. Vahidi je vrlo verovatno jedan od šest članova specijalnog komiteta SNSC-a, s obzirom na preveliku ulogu koju je imao u donošenju strateških odluka režima u poslednje vreme.

Sjedinjene Države su 18. jula izvele osmu uzastopnu noć udara na Iran kako bi umanjile sposobnost Teherana da ugrožava međunarodnu plovidbu i odgovorile na iranski napad na američke snage u Jordanu 17. jula, u kojem su poginula dva američka vojnika. CENTCOM je saopštio da je pogodio snage Islamske revolucionarne garde (IRGC) odgovorne za raketni napad na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu. Iran je proširio svoje udare u Jordanu na ciljeve u južnom delu zemlje, sa namerom da podigne cenu američkih udara u Iranu po Sjedinjene Države i njihove regionalne saveznike. Jordanska vojska je 19. jula objavila da je Iran lansirao četiri balističke rakete na Akabu u južnom Jordanu, od kojih su jordanski sistemi protivvazdušne odbrane presreli tri, dok je četvrta pala na otvoreno područje. CENTCOM je 19. jula saopštio da je tokom kontrolisane detonacije neeksplodiranih ubojnih sredstava sa oborenog iranskog drona-kamikaze poginuo jedan američki vojnik u iračkom Kurdistanu.

Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da „Iran je bogata zemlja. Jedan od razloga zašto je Iran u rasulu jeste to što svaki cent koji ovaj režim dobije, bilo kroz ublažavanje sankcija ili kroz naftu koju uspevaju da izvezu, investiraju u Hezbolah. Investiraju u Hamas... Trebalo bi da troše milijarde dolara na izgradnju sopstvene zemlje, ali umesto toga, oni taj novac koriste za sponzorisanje terorizma.“

Predsednik Donald Tramp upravo je uputio oštar ultimatum zalivskim državama: ili će Iran ove nedelje potpuno obustaviti svoju regionalnu agresiju, ili će se suočiti sa nezapamćenom, silovitom američkom vojnom ofanzivom. Prema informacijama koje su procurele sa izraelskog Kanala 13, Vašington primenjuje maksimalan pritisak kako bi iznudio hitan prekid vatre i razbio ilegalnu iransku blokadu Hormuskog tesnaca.

Dok regionalne odbrambene snage ovo tretiraju kao aktivno operativno odbrojavanje, unutrašnja panika izaziva raskol u Teheranu, gde su ideološki tvrdolinijaši nasilno ućutkali panične apele ministra spoljnih poslova Aragčija za direktne pregovore sa SAD. Ovaj odlučan potez zatiče paralisani iranski režim bez ijednog preostalog aduta u rukama. Pretnjom apsolutnom kontra-blokadom, Tramp je omiljeni ekonomski štit Irana, Hormuski tesnac, pretvorio u njegovu sopstvenu operativnu smrtonosnu zamku. Očigledno ućutkivanje Aragčija dokazuje da nepopustljiv vojni pritisak Zapada uspešno narušava unutrašnju koheziju režima. Ukoliko Teheran ove nedelje pokuša da iskuša blef Vašingtona, neće se suočiti sa manjim čarkama; pokrenuće kinetičku intervenciju punog obima, osmišljenu da trajno likvidira preostale vojne kapacitete Islamske Republike.

Vojnom paradom i demonstracijom podrške Ukrajini, Francuska je obeležila nacionalni praznik - Dan pada Bastilje. Obeležavanju je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Uoči praznika održan je sastanak Koalicije voljnih i formirana i nova koalicija za protivvazdušnu odbranu od potencijalnih balističkih raketa iz Rusije.

Parada za Dan pada Bastilje ove godine bila je drugačija. Istom maršrutom kao i ranije, od Trijumfalne kapije, Jelisejskim poljima ove je godine marširalo i 500 vojnika zemalja Koalicije voljnih. Nad glavama zvanica, među kojima se jasno izdvajao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, leteli su na francuskim i evropskim letelicama francuski i saveznički piloti. U francuskim borbenim avionima kopiloti su bili Ukrajinci, trenutno na obuci.

Članice Koalicije voljnih su se sastale dan uoči parade i napravljena je još jedna podkoalicija od devet zemalja da organizuje zajedničku borbu protiv ruskih balističkih raketa. Dogovorene su i nove vojne vežbe. "Svi pre očekuju dalju eskalaciju ruskih vojnih dejstava, a prilično je verovatno da će Rusija želeti da produži rat najmanje do zime. Sa naše tačke gledišta, od ključnog značaja je zajednička odluka da se prve vojne vežbe, u kojima će učestvovati francuske i britanske snage, održe u Poljskoj na jesen ove godine", rekao je premijer Poljske Donald Tusk.

Koalicija voljnih dogovarala je i bezbednosne garancije Ukrajini, koje uključuju i vojno prisustvo Evropljana, kada jednom rat prestane. Ukrajina je od Francuske naručila Rafale i dobila licencu da proizvodi francuske rakete.

Najmanje 293 civila je ubijeno, a 1.990 je ranjeno u Ukrajini u junu 2026. godine, što je najveći mesečni broj žrtava od aprila 2022. godine, saopštila je Misija UN za posmatranje ljudskih prava u Ukrajini. Taj ukupan broj žrtava je porastao za deset odsto u odnosu na maj 2026. (282 smrtna slučaja i 1.794 ranjena) i za 37 odsto u odnosu na jun 2025. (249 smrtnih slučajeva i 1.416 ranjenih). U prvih šest meseci 2026. godine, UN su zabeležile 1.396 smrtnih slučajeva civila i 7.978 povreda, što predstavlja povećanje od 37 odsto u odnosu na isti period 2025. godine i povećanje od 114 odsto u odnosu na prvu polovinu 2024. godine. Oružje dugog dometa, rakete i dronovi, ostalo je glavni uzrok civilnih žrtava u junu, čineći 45 odsto žrtava (126 smrtnih slučajeva i 907 povreda), uglavnom tokom napada na urbane centre daleko od linija fronta. U blizini linija fronta, napadi koje su izvodili dronovi kratkog dometa izazvali su veliki broj civilnih žrtava od početka ruske invazije 24. februara 2022. godine.

Kijev je saopštio da su tokom samo jedne noći u Azovskom moru ukrajinske bespilotne letelice pogodile 11 ruskih brodova. Navedeno je da je pogođeno po pet tankera i brodova za suvi teret, kao i jedan remorker. Za proteklih devet dana u Azovskom moru pogođeno je 116 brodova.

Cene benzina i dizela u Rusiji su ponovo povećane, jer su ponovljeni napadi ukrajinskih dronova primorali rafinerije u zemlji da smanje ili obustave proizvodnju, pogoršavajući nedostatak ponude na domaćem tržištu, prenela je američka agencija Blumberg. Prosečne maloprodajne cene benzina porasle su za 2,3 odsto u odnosu na prethodnu nedelju i dostigle 75,84 rublje (0,85 evra) po litru između 7. i 13. jula, saopštila je ruska Federalna statistička služba. Cena dizela na pumpama je porasla na 1,03 evra po litru. Pritisak raste na Kremlj, koji se sprema za parlamentarne izbore u septembru, kao i na centralnu banku koja je ranije signalizirala povećane rizike od inflacije, povezane sa manjom proizvodnjom goriva i upozorila na moguću pauzu u svom programu monetarnog ublažavanja. Rast cena goriva takođe ima značajan uticaj na cene drugih dobara i usluga, saopštila je centralna banka u svom mesečnom izveštaju o ekonomskim trendovima.

Antiratni ruski političar Boris Nadeždin, koji je pokušao da se kandiduje protiv predsednika Vladimira Putina na predsedničkim izborima 2024. godine, saopštio je da ga je policija privela, svega nekoliko dana nakon što su ga vlasti označile kao „stranog agenta“. Sud je Nadeždina ekspresno proglasio krivim za pokazivanje "ekstremističkih simbola", što će ga koštati mogućnosti da vodi kampanju za ovogodišnje parlamentarne izbore.

Iako se za sada radi o simboličnoj kazni, ona je jedan u nizu poteza protiv Nadeždina, koji bi se mogao suočiti sa ozbiljnijim posledicama ukoliko nastavi sa tvrdnjama o “potpuno besmislenom bratoubilačkom ratu” u Ukrajini. Optužnica protiv Nadeždina (63) zasniva se na onlajn intervjuu iz 2023. godine u kojem je on nakratko pokazao sliku pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je u to vreme služio zatvorsku kaznu od 19 godina na osnovu politički motivisane optužnice za ekstremizam. Navaljni je umro 16. februara 2024. godine u kažnjeničkoj koloniji na Arktiku.

Zbog sumnje da je širio dezinformacije o ruskoj vojsci ruske vlasti su uhapsile i blogera Ilju Remesla, koji je kritikovao šefa države Vladimira Putina i rat u Ukrajini. Remeslo je u martu na društvenim mrežama objavio tekst “Pet razloga zašto sam prestao da podržavam Putina”, posle čega je primljen u psihijatrijsku bolnicu, gde je proveo oko mesec dana. Sada Remeslu preti kazna od 10 godina zatvora, navodi Rojters.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas saopštila je da će u režim sankcija Rusiji biti uključeno još 250 pojedinaca i entiteta. Ona je na društvenoj mreži "Iks" navela da će odluka biti doneta uz 21. paket sankcija. "Ovo je naša najveća runda pojedinačnih sankcija od ruske invazije 2022. godine, a uključuje i najveći paket sajber sankcija EU do sada", napisala je Kalas u objavi.

Dodala je da je glavna meta novih sankcija finansijska okosnica ruskih vojnih kapaciteta. Evropska unija uvela je sankcije oficirima ruske vojne obaveštajne službe, hakerima i privatnim kompanijama zbog višegodišnje kampanje sajber špijunaže. Na spisak sankcija EU dodato je devet osoba i četiri entiteta optuženih za veze sa onlajn špijunskom mrežom koju EU smatra odgovornom za sabotažu kritične infrastrukture poput toplana i elektrana od 2010. godine. EU je usmerila svoje mere na 16. centar ruske Federalne službe bezbednosti.

EU i Ukrajina su napravile još jedan važan korak u procesu pristupanja otvaranjem klastera 6 o spoljnim odnosima koji sadrži dva pregovaračka poglavlja. Klaster 6 odnosi se na usklađivanje kandidata za članstvo sa međunarodnom, trgovinskom i odbrambenom politikom Unije, saopštio je Savet EU. "Samo mesec dana po otvaranju klastera 1 (osnove) i dve nedelje po preuzimanju predsedavanja EU Irske, dostigli smo još jednu prekretnicu na putu Ukrajine ka članstvu u EU otvaranjem ključnog pregovaračkog klastera, o spoljnim odnosima", rekao je irski ministar za evropske poslove Tomas Birn.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos objavila je da se dogodio "super utorak" za proširenje Evropske unije (EU) zbog pristupnih konferencija sa četiri zemlje kandidata u istom danu. Kos je na Iksu (X) objavila da se toliko konferencija u istom danu održava prvi put nakon više od 20 godina, a na njima danas učestvuju Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Albanija.

"Naše predvodnice Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora sve prave velike korake unapred", navela je Kos i dodala da Crna Gora stoji na čelu te kolone, kao najnaprednija zemlja u pristupnim pregovorima. Komesarka je navela da Ukrajina i Moldavija otvaraju Klaster 6 "koji obuhvata oblasti poput odbrane i bezbednosti, gde su argumenti za njihovo članstvo u EU posebno snažni".

Ukrajina i EU zaključile su danas "sporazum o dronovima" kako bi spojile stručnost Kijeva i evropske industrijske kapacitete radi uspostavljanja zajedničkih projekata i povećanja proizvodnje, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. U govoru na ceremoniji u Kijevu kojom je obeležen Dan državnosti Ukrajine, Fon der Lajen je rekla da Unija i Ukrajina moraju da udruže snage, preneo je Rojters. "Taj sporazum će spojiti ukrajinsku genijalnost i evropsku industriju", rekla je šefica Komisije.

Ukrajina je potpisala niz takvih sporazuma sa pojedinačnim zemljama. Rojters podseća da je na prošlonedeljnom samitu NATO u Ankari predsednik Volodimir Zelenski potpisao tri sporazuma, tako da ih je ukupno devet. Sporazum je prvi koji ima za cilj da obuhvati zemlje i kompanije širom EU.

Ukrajina je razvila visoku sofisticiranu industriju dronova nakon što je imala samo ograničeno iskustvo u tom sektoru kada je Rusija napala tu zemlju u februaru 2022. Rojters navodi da je Zelenski mnogo putovao kako bi promovisao sporazume o dronovima, posebno na Bliski istok gde su zemlje Persijskog zaliva želele da iskoriste ukrajinsko znanje kako bi se surpostavile iranskim napadima.

U Kijevu su se okupili lideri i visoki zvaničnici zemalja jugoistočne Evrope, među kojima je Srbija, na samitu posvećenom bezbednosti i budućnosti Evrope. Ukrajina danas obeležava Dan državnosti. U svoju 11. posetu Kijevu otkako je počeo rat sa Rusijom stigla je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kako pišu Ukrajinske nacionalne novine (UNN), u Kijev su došli predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Slovenije Janez Janša, hrvatski premijer Andrej Plenković, predsednik Albanije Bajram Begaj, ministarka spoljnih poslova Bugarske Velislava Petrova, ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Nikola Dimitrov i potpredsednik Vlade Crne Gore za spoljne i evropske poslove Filip Ivanović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je i on doputovao u Kijev, napisavši da očekuje "dobar samit" i da će učesnici "pružiti jedni drugima podršku na evropskom putu i uvećati bilateralnu saradnju".

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andri Sibiha napisao je na Iksu da dok se evropski lideri okupljaju u Kijevu kako bi "ojačali zajedničku bezbednost i budućnost Evrope, Rusija još jednom pokazuje za šta se zaista zalaže: teror nad civilima". "Ovo nije slučajnost. To je nameran pokušaj da se zastraše Ukrajina, naši partneri i svi oni koji veruju u mir. Samo danas, u ruskim napadima poginula su najmanje tri civila u Sumiju i još tri u Odesi, dok su drugi povređeni tamo i u drugim ukrajinskim gradovima", naveo je. Napisao je i da su Rusi gađali navođenim avio bombama, dronovima i raketama.

Ne može biti trajnog mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u Evropi bez suverene i nezavisne Ukrajine i pohvaljujemo snagu i hrabrost ukrajinskog naroda u borbi za nacionalni identitet, budućnost i slobodu protiv ruske agresije, navodi se u deklaraciji sa samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa. "Osuđujemo ilegalnu, ničim izazvanu i neopravdanu oružanu agresiju Rusije protiv Ukrajine i pozivamo Rusiju da odmah okonča rat. To grubo kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, predstavlja ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti u Evropi", navedeno je u tekstu objavljenom na sajtu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

U Deklaraciji se, između ostalog, najoštrije osuđuje svaka politička, vojna, tehnička, finansijska ili druga podrška ratnim naporima Ruske Federacije koju pružaju treće države i poziva se na hitan prekid takve podrške. Potpisnici teksta su osudili kršenja međunarodnog humanitarnog prava, pozivajući na hitan povratak svih nezakonito deportovanih i prisilno premeštenih ukrajinskih građana, posebno dece, kao i oslobađanje svih nezakonito pritvorenih civila i ratnih zarobljenika.

Britanska vlada nacionalizovala je čeličanu Britiš stil kako bi sačuvala britanske kapacitete proizvodnje čelika, nakon što su kineski vlasnici kompanije najavili da će u pogonu ugasiti visoke peći. Ministarstvo privrede juče je najavilo nacionalizaciju, navodeći da će taj potez sačuvati hiljade radnih mesta i zaštiti britanske nacionalne interese tako što će očuvati domaću proizvodnju čelika za građevinske projekte i odbrambenu industriju, javila je agencija AP.

"Britiš stil sada pripada britanskom narodu i mi smo fokusirani na budućnost - stabilizaciju poslovanja, podršku zajednici koje od toga zavise i izgradnju održivog, pouzdanog, konkurentnog i dekarbonizovanog sektora čelika za godine koje dolaze", saopštio je ministar privrede Piter Kajl. Najavljeno je da će biti sprovedena nezavisna evaluacija da bi se utvrdilo da li dosadašnjem vlasniku, kineskoj Đingje grupu treba platiti odštetu.

Britanska vlada je još prošle godinepreuzela operativnu kontrolu nad kompanijom, posle nagoveštja da će kinski vlasnik ugasiti visoke peći u fabrici Skantorp na severu Engleske. To su poslednje visoke peći u Velikoj Britaniji u kojima se tope sirovine i proizvodi sirovo gvožđe, koje je osnova za proizvodjnu čelika. Kompanija Britiš stil i njene prethodnice u Skantorpu proizvode čelik već 130 godina. Fabrika trenutno zapošljava 2.700 ljudi.

Litvanija raspolaže obaveštajnim podacima da Rusija planira napade na infrastrukturu, a mere bezbednosti oko energetskih i saobraćajnih objekata biće pooštrene iz predostrožnosti, izjavio je predsednik te zemlje Gitanas Nauseda u intervjuu koji je objavljen danas. Nauseda je u intervjuu za novinsku agenciju BNS rekao da nema informacija o tome kada su i gde napadi planirani, te nije naveo da je njegova zemlja bila meta. On je rekao da je Viljnus signale dobio od obaveštajnih službi, koje "ne preciziraju jasno mesto ni vreme jer protivnik još nije okončao planiranje, a mi znamo samo za planiranje ili za cilj".

"To bi mogla biti razna sredstva usmerena na fizičko oštećenje kritične infrastrukture. Bilo šta što zaustavlja funkcionisanje tih objekata", dodao je on. Litvanija je trostruko povećala svoje izdatke za odbranu od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, a susedna Poljska je ranije ovog meseca saopštila da su zapadne obaveštajne službe zabrinute zbog rizika od ruskih napada na njenu teritoriju i baltičke zemlje.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Šikorski izjavio je tokom posete SAD, da očekivanu provokaciju Rusije prema NATO, Moskva može da izvede ukrajinskim dronovima, napadom tih dronova pod lažnom zastavom na nekog od zapadnih vojnih saveznika, ili na samu sebe, da bi imala izgovor da uzvrati. "Putin je rekao nešto tako manje-više pre mesec dana: 'Ako nas članice NATO napadnu, uzvratićemo'. Zato mislimo da planira da spremi ukrajinske dronove i upotrebi ih za napad na članicu NATO ili Rusiju, a posle da uzvrati", kazao je Šikorski tokom debate u Predsedničkoj biblioteci i Muzeju Ronalda Regana u Los Anđelesu.

Šef poljske diplomatije dodao je da je predsednik Rusije Vladimir Putin očajan jer "u ratu sa Ukrajinom gubi". "To su stvari koje može da planira zato što je očajan i gubi", kazao je Šikorski. On je u poslednjih nekoliko dana više puta poručio ruskom predsedniku da zapadni saveznici i Poljska znaju šta Rusija tajno planira i da mu je bolje da to ne uradi.

"Režimi tog tipa uvek tako rade. Podsetiću na provokaciju iz 1939. godine, kada su se ljudi Abvera prerušili u poljske vojnike, napali radio stanicu u Glajvicu, tada na teritoriji nemačkog Rajha", objasnio je nedavno Šikorski kako funkcionišu takve provokacije pod lažnom zastavom i pripremaju ciljano izgovor za rat. U intervjuu italijanskim medijima, Šikorski je prošlog vikenda rekao da u Poljskoj sigurno nema nikakve panike zbog ruskih pretnji, na primer najnovije Dmitrija Peskova da je Varšavi pametnije da se pozabavi svojom bezbednošću a ne Ukrajinom.

Bivši ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto objavio je da je podneo ostavku u parlamentu, jer je, kako tvrdi, "dobio izuzetno prestižnu ponudu od jedne od vodećih kompanija svetske privrede za obavljanje međunarodne funkcije - BYD". Međutim, aktuelni premijer Mađarske Peter Mađar kaže da Sijarto zapravo odlazi u kompaniju kojoj je, tvrdi, prethodno obezbedio značajne subvencije iz budžeta države. "Peter Sijarto, bivši ministar spoljnih poslova, kojeg dugo optužuju da je služio stranim interesima, danas je zvanično objavio da napušta politiku kako bi postao direktor kineske kompanije za koju je prethodno obezbedio značajne subvencije iz mađarskog državnog budžeta", napisao je na X-u Peter Mađar.

Jedina razlika je u tome što mađarski poreski obveznici od sada više neće plaćati Petera Sijarta za isti 'posao' već će to činiti njegov stvarni poslodavac, ocenio je premijer Mađarske. "Gledano iz današnje perspektive, možda je sada čak i glasačima Fidesa jasno čijim je interesima bivši ministar spoljnih poslova smenjene Orbanove vlade zapravo služio, u vezi sa višebilionskim ulaganjima u industriju baterija i automobilsku industriju", naveo je on. U međuvremenu, nastavlja, ključni političari Fidesa napuštaju brod koji tone jedan za drugim, a danas su čak najavili osnivanje nove stranke.

Nemačke železnice ove godine beleže osetan porast broja sabotaža i napada na infrastrukturu. Kako prenose nemački mediji, sve češće je meta napada teretni železnički saobraćaj. Ko stoji iza toga, analizira Dojče vele. Krađe, podmetanje požara na skretnicama i kablovima, vandalizam: saboteri su, prema medijskim izveštajima, ove godine češće nego ranije napadali infrastrukturu Nemačkih železnica (Deutsche Bahn), piše DW.

Od januara do juna 2026. širom Nemačke registrovano je 2.200 slučajeva sabotaže, podmetanja požara, opasnog ometanja železničkog saobraćaja i krađe metala, objavio je list Bild, pozivajući se na interni izveštaj koncerna o bezbednosnoj situaciji. To je sedam odsto više incidenata nego u istom periodu prošle godine. Nemačke železnice nisu želele da komentarišu te navode. Kako dalje navodi Bild, krivična dela usmerena protiv železničke infrastrukture u prvih šest meseci ove godine prouzrokovala su više od 220.000 minuta kašnjenja vozova. Osim poremećaja u putničkom saobraćaju, sve češće su pogođene i glavne rute za teretni železnički prevoz.

Ukrajinski parlament izglasao je u četvrtak izvršnog direktora za energetiku Serhija Koreckog za premijera, što je treći premijer od početka ruske invazije 2022. godine. Korecki je ranije bio izvršni direktor državnog energetskog giganta Naftogaz, a zakonodavci su ga pohvalili kao sposobnog i efikasnog menadžera. Za njegovo imenovanje bilo je 289 poslanika ukrajinskog parlamenta. U svom obraćanju parlamentu pre glasanja, Korecki je rekao da su odbrana Ukrajine, ekonomska stabilnost i integracija u Evropsku uniju njegovi ključni prioriteti.

Podsetimo, Vlada Ukrajine pala je nakon što je Skupština izglasala ostavku Julije Sviridenko na mestu premijerk, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 12. jula najavio obnovu Kabineta ministara.

Volodimir Zelenski smenio je popularnog ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova u sklopu opsežne rekonstrukcije vlade. Fedorov je u postu na Telegramu objavio da napušta svoju poziciju, rekavši da je bila "velika čast" služiti ukrajinskom narodu. On je bio zaslužan za transformaciju ministarstva odbrane i smanjenje korupcije, piše Gardijan. Šest meseci, koliko je Fedorov bio na funkciji ministra, poklopilo se sa dramatičnim poboljšanjem položaja Ukrajine na bojnom polju. Kijev je u više navrata pogodio ruske rafinerije nafte bespilotnim letelicama dugog dometa, što je dovelo do nestašice goriva širom Rusije.

U svojoj oproštajnoj poruci Fedorov (35) je naveo svoja dostignuća. Ona uključuju onemogućavanje Starlinka za ruske trupe i nabavku više bespilotnih letelica, koji se koriste za uništavanje "neprijateljske logistike" i izolaciju okupiranog Krima. Rekao je da je "radikalno poboljšao" sistem nabavke, štedeći državnom budžetu "milijarde dolara". Na dan odlaska ministar je otkrio i da je ukrajinska vojska uspešno testirala balističku raketu. "Fundamentalno smo revidirali tehničke zahteve i postigli maksimalnu tačnost. Smanjili smo troškove za 30odsto. Ukrajina će ući u novu ligu", rekao je on. Nejasno je da li će Fedorov dobiti novo mesto u kabinetu Zelenskog. U sredu je ukrajinski parlament prihvatio ostavku premijerke Julije Sviridenko nakon što je Zelenski rekao da je njegovoj vladi potrebno rekonstrukcija.

General-major Jevgenij Hmara, šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), biće privremeni ministar odbrane umesto Mihaila Fedorova, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. "Zadužio sam Jevgenija Hmaru da preuzme dužnost ministra, nastavi reformu odbrambenog sektora i osigura da Ukrajina postigne sve rezultate o kojima smo razgovarali", rekao je Zelenski na Telegramu. Hmara je stekao značajno, i u mnogim aspektima neviđeno, iskustvo u izvođenju operacija tehnoloških napada, rekao je Zelenski i dodao da ukrajinska odbrana treba tome da se posveti u ratu. To imenovanje još treba da odobri parlament. Hmara je karijeru proveo u Službi bezbednosti Ukrajine (SBU). Postao je general-major 2024. godine i predvodio je specijalne jedinice Alfa, elitnu ukrajinsku kontraobaveštajnu jedinicu.

Iran je zatražio od jemenskih Huta da budu spremni da zatvore prolaz Bab el Mandeb, ulaz u Crveno more, ukoliko Sjedinjene Američke Države napadnu iransku energetsku infrastrukturu, prenosi danas Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore. Prema navodima tri izvora upoznata sa situacijom, zahtev Teherana prenet je saveznicima među Hutima, a razgovori o toj mogućnosti vođeni su unutar iranskog državnog vrha. Izvor blizak Hutima rekao je da je ta grupa već rasporedila projektile i dronove u blizini Bab el Mandeba i da čeka naređenje za napade na brodove.

Zatvaranje tog pomorskog prolaza moglo bi dodatno da pogorša globalnu energetsku krizu, posebno jer je Ormuski moreuz već zatvoren zbog sukoba između Irana i SAD. Istovremeni poremećaji na dve ključne rute za izvoz energenata mogli bi ozbiljno da ugroze svetsko snabdevanje naftom. Regionalni izvori naveli su da Saudijska Arabija ozbiljno shvata pretnje Teherana i Huta, kao i da je Rijad svestan pojačane koordinacije između te jemenske grupe i Irana. Bab el Mandeb povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i predstavlja jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta. Tokom ranijih napada Huta na brodove u vreme rata u Gazi, velike pomorske kompanije preusmeravale su plovidbu oko Afrike, što je povećalo troškove transporta.

Endi Barnam zvanično je proglašen za lidera britanske vladajuće Laburističke partije, čime je otklonjena poslednja prepreka za njegovo preuzimanje dužnosti premijera iduće nedelje. Laburistička partija levog centra objavila je rezultate takmičenja za liderstvo da se zameni odlazeći premijer Kir Starmer, a za koje je Barnam bio jedini kandidat.Ta objava je bila očekivana pošto je Barnam sinoć osigurao nominacije od 379 od 403 laburistička poslanika u donjem domu britanskog parlamenta.

Barnam koji je bivši gradonačelnik šireg Mančestera, nedeljama čeka da postane premijer, ali je otkrio malo toga o svojim političkim prioritetima. On će doći u Dauning strit 10 uglavnom nepoznat glasačima izvan Mančestera. Kada je pobedio na vanrednim izborima za jedno poslanićko mesto prošlog meseca obećao je da će izraditi politiku "zasnovanu na jedinstvu i nadi" i ekonomiju koja deli rast jednako širom zemlje. Nije imao konferencije za novinare i dao je malo intervjua.

Novi lider Laburista objaviće planove za novo bušenje nafte i gasa u Severnom moru kada postane premijer u ponedeljak, prenosi danas BBC. Barnam je zvanično juče proglašen za lidera britanske vladajuće Laburističke partije, čime je otklonjena poslednja prepreka za njegovo preuzimanje dužnosti premijera iduće nedelje. On preuzima dužnost od Kira Starmera koji je podneo ostavku posle pritiska partije i javnosti zbog niza propusta i loših procena.

Ruski regruti u proseku prežive između 20 i 30 minuta nakon dolaska na front u Ukrajini, izjavio je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif, prenosi danas francuski portal Neksta. Ratklif je to rekao na Samitu za odbranu i inovacije u Pensilvaniji, navodeći da se američki obaveštajni podaci poklapaju sa otvorenim izvorima. Kao glavni razlog naveo je masovnu upotrebu jeftinih dronova sa elementima veštačke inteligencije, koje koristi Ukrajina.

On je ocenio da je razvoj ukrajinskih tehnologija dao Kijevu prednost i usporio napredovanje ruske vojske. Ove ocene dolaze u kontekstu izveštaja o povećanim ruskim gubicima na bojnom polju tokom 2026. godine, pri čemu dronovi predstavljaju dominantan faktor.

Izraelski parlament izglasao je sopstveno raspuštanje, čime je omogućio da 27. oktobra budu održani izbori na kojima premijer Benjamin Netanjahu očekuje da dobije još jedan mandat, uprkos padu popularnosti.

Samoraspuštanje Kneseta izglasano je nakon što je u poslednjem trenutku usvojeno niz kontroverznih zakona, kojima vlada želi da udovolji partnerima u vladajućoj koaliciji. Predlog za raspuštanje parlamenta, usvojen je sa 62 glasa za od ukupno 120 poslanika, prenosi Tajms of Izrael. Niko nije glasao protiv.

Izraelski parlament prethodnog dana je usvojio sveobuhvatne medijske reforme, koje je predložio ministar komunikacija Šlomo Karhi, a značajno će proširiti kontrolu vlade nad elektronskim i štampanim medijima. Nova zakonska rešenja podrazumevaju ukidanje mehanizama nadzora, minimalnih novinarskih standarda, obaveze ulaganja u originalne izraelske produkcije i ograničenja unakrsnog vlasništva, dok će pojačati uticaj vlade na rejting televizijskog programa i raspodelu državnog oglašavanja.

Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da je skinuo oznaku tajnosti sa obaveštajnih dokumenata za koje tvrdi da pokazuju kinesko mešanje u američke izbore 2020. godine, ponovo dovodeći u pitanje bezbednost izbornog procesa uprkos ranijim zaključcima američkih obaveštajnih službi, prenose danas američki mediji. U obraćanju naciji, koje je trajalo 25 minuta, Tramp je rekao da dokumenta pokazuju da je Kina nezakonito pribavila podatke o 220 miliona američkih birača, uključujući imena, adrese i druge informacije iz biračkih evidencija, kao i da su pripadnici američke obaveštajne zajednice prikrili razmere tih aktivnosti. On je najavio i objavljivanje dodatnih podataka za koje tvrdi da otkrivaju „šokantne ranjivosti“ američke izborne infrastrukture.

Trampove tvrdnje, međutim, u suprotnosti su sa procenom američke obaveštajne zajednice iz 2021. godine, prema kojoj nije utvrđeno da je bilo koja strana država pokušala ili uspela da promeni bilo koji tehnički aspekt predsedničkih izbora 2020. godine, uključujući biračke spiskove, glasačke listiće, prebrojavanje glasova ili konačne rezultate. Tu procenu izradio je tim kojim je tada rukovodio Džon Retklif, sadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Tramp je poslednjih meseci pojačao pritisak na republikance u Kongresu da usvoje zakon kojim bi bilo uvedeno obavezno dokazivanje državljanstva i identiteta birača, predstavljajući pitanje izbornog integriteta kao jednu od ključnih tema uoči novembarskih izbora za Kongres, na kojima republikanci brane većinu u oba doma.