Iranom rukovodi vojna hunta, Rusija napala teritoriju EU, Jermenija napušta kremaljski zagrljaj - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Pisanje Pinkovog geopolitičkog pregleda pokazalo se kao precizno i tačno. Predsednik Irana, pritisnut ucenama i pretnjama po sopstveni život, Masud Pazeškijan podneo je ostavku teokratskom poglavaru ove persijske države. Pored toga što Modžtabu Kamneia niko nije video, on očigledno vlada preko militantnog krila Iranske revolucionarne garde (IRGC) koje je izvelo dvorski puč. Pinkov geopolitički pregled precizno je pisao da je u Iranu na delu dvovlašće i da nije poznato ko donosi odluke. Očigledno je reč o tome da se kapacitet za odlučivanjem zasniva na tome ko kontroliše aparat sile, a to je IRGC. U pismu, Pezeškijan je naglasio da su predsednik i vlada efikasno isključeni iz glavnih procesa donošenja odluka u zemlji i da je IRGC preuzela kontrolu nad vođenjem državnih poslova. Pezeškijan je dodao da pod takvim okolnostima nije u mogućnosti da vodi vladu i obavlja svoje zakonske obaveze i da je zbog toga zatražio da odmah podnese ostavku. Još nije jasno da li će vrhovni vođa Hamnei prihvatiti predsednikovu ostavku.

Samo nekoliko dana pre nego što je uputio pismo o ostavci, predsednik Irana je izdao naredbu da se obnovi pristup zemlje internetu. Prema organizaciji Netbloks (NetBlocks), koja prati pristup internetu širom sveta, većina Iranaca ne može da pristupi mreži već 87 dana, a malo njih na raspolaganju ima skupe, napredne platforme za zaobilaženje blokade. Vlasti Irana su pristup internetu prvo ukinule 8. januara kao odgovor na proteste, a tokom februara je on postepeno vraćen u normalu.

Tramp kaže da Iran želi sporazum i da će to biti dobro za SAD, ali kaže da kritičari sa obe strane političkog spektra otežavaju njegov posao zahtevajući da se kreće brže, sporije, da ide u rat ili da ne ide u rat. Njegova poruka svima: „Samo sedite i opustite se, sve će se na kraju dobro završiti - Uvek se završi!“ Podsećamo da je 55 dana od proglašenja prekida vatre uz manje okršaje. Centralna komanda SAD (CENTCOM) je ovog vikenda izvela napade u samoodbrani na iranski radar i komandno-kontrolne lokacije za dronove u Goruku, Iran, i na ostrvu Kešm. Odmereni i namerni napadi dogodili su se u subotu i nedelju kao odgovor na agresivne iranske akcije koje su uključivale obaranje američkog drona MQ-1 koji je dejstvovao iznad međunarodnih voda. Američki borbeni avioni su brzo reagovali eliminisanjem iranske protivvazdušne odbrane, zemaljske kontrolne stanice i dva jednosmerna borbena drona koji su predstavljali jasnu pretnju brodovima koji su prolazili kroz regionalne vode. Nijedan američki vojnik nije povređen. CENTCOM će nastaviti da štiti američku imovinu i interese kao odgovor na neopravdanu iransku agresiju tokom tekućeg primirja.

Pregovori između Sjedinjenih Država i Irana suočavaju se sa ozbiljnim preprekama nakon što je američki predsednik Donald Tramp zatražio niz amandmana na nacrt Memoranduma o razumevanju (MoU). Dok dve sile ostaju duboko podeljene oko ključnih bezbednosnih i finansijskih pitanja, unutrašnju političku scenu Irana potresaju izveštaji o ostavci predsednika, prenosi Institut za proučavanje rata (ISW). Prema informacijama iz diplomatskih krugova, američki predsednik insistira na strožim uslovima i jasnijim garancijama u nekoliko ključnih tačaka nacrta sporazuma. Tramp je eksplicitno zatražio izmene u tekstu koje definišu kako i kada će Sjedinjene Države preuzeti i obezbediti iranski visoko obogaćeni uranijum.

Izvori bliski portalu Axios potvrđuju da je Bela kuća zahtevala korekcije u formulaciji koja se odnosi na režim plovidbe u Ormuzu i bezbednost u ovom strateškom morskom prolazu. Kako prenosi New York Times, pozivajući se na izjave trojice američkih zvaničnika, Tramp je izrazio veliku zabrinutost povodom odredbi koje bi obavezale Vašington na oslobađanje blokiranih iranskih finansijskih fondova. Reakcije sa iranske strane ukazuju na čvrst otpor prema bilo kakvim dodatnim ustupcima Americi. Mediji povezani sa IRGC otvoreno sugerišu da bi propast pregovora bila prihvatljiviji ishod za Teheran od potpisivanja sporazuma koji šteti iranskim interesima. „Bolje je ne postići nikakav dogovor, nego da Iran prihvati 'loš aranžman' koji ne uspeva da osigura i zaštiti ključne interese Islamske Republike”, navodi se u analizama medija bliskih IRGC-u.

Uporedo sa spoljnopolitičkim pritiscima, Iran se suočava i sa potencijalnom unutrašnjom krizom. Nezavisni mediji su plasirali vest da je predsednik Masud Pezeškijan predao pismo o ostavci vrhovnom vođi Modžtabi Hameneiju. ISW i njegov Projekat za pretnje kritične infrastrukture (CTP) naglašavaju da u ovom trenutku ne mogu nezavisno da potvrde tačnost ovih izveštaja. Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, nijedan zvaničnik vlade u Teheranu niti kancelarije vrhovnog vođe nije potvrdio niti zvanično komentarisao ove tvrdnje. Jerusalem Post iznosi informacije o podnetnoj ostavci. CNN javlja da je Iran spreman da ispali daleko više raketa dugog dometa na Izrael i druge bliskoistočne zemlje nakon što brzo iskopa svoje zakopane arsenale – napori koji ukazuju na ograničenja američke strategije bombardovanja.

Volodimir Zelenski poslao je pismo Donaldu Trampu. Zelenski traži dozvolu SAD za proizvodnju raketa Patriot „Poslao sam pismo Beloj kući i Kongresu SAD. Nadam se da će razumeti i odgovoriti. Pitao sam prethodnu američku administraciju i pitam sadašnju. Ovo će nam pomoći. Pomoći će Bliskom istoku i svakoj drugoj zemlji kojoj Sjedinjene Države odluče da pomognu. Dok ne proizvedemo evropski sistem protivraketne odbrane, biće nam potrebna podrška Sjedinjenih Država“, napisao je Zelenski. Ukrajinski predsednik je takođe rekao da je Nemačka isporučila Ukrajini novi PVO sistem za lansiranje IRIS-T.

U intervjuu za američku televizijsku emisiju Face the Nation, Zelenski je istakao da je Rusija izgubila inicijativu na frontu, što otvara ključni „prozor” za diplomatske pregovore pre dolaska sledeće zime. Zelenski je istovremeno uputio oštro upozorenje članicama NATO-a zbog ruskih provokacija bespilotnim letelicama i apelovao na administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da odobri hitno proširenje vojno-tehničke saradnje — pre svega kroz licenciranje proizvodnje PVO sistema Patriot u Ukrajini i potpisivanje strateškog sporazuma o razvoju dronova. Zelenski je otkrio da ukrajinske snage ulažu maksimalne napore da presretnu sve ruske bespilotne letelice, čak i kada se one kreću u pravcu vazdušnog prostora susednih zemalja poput Rumunije, Moldavije, Poljske ili baltičkih država. U situacijama kada presretanje nije moguće, Kijev odmah obaveštava svoje partnere.

Prema rečima ukrajinskog lidera, ovi incidenti imaju jasan politički i vojni cilj Moskve. Rusija koristi dronove kako bi izvršila pritisak na članice NATO-a i testirala njihovu političku reakciju šaljući poruku: „Ne pomažite Ukrajini”. Vladimir Putin direktno testira budnost i sposobnost PVO sistema zemalja koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom kako bi video da li su u stanju da presretnu sve nadolazeće rakete i bespilotne letelice naveo je predsednik Ukrajine. Ukrajinski predsednik je naglasio da ujedinjeni NATO savez mora da pruži daleko snažniji i odlučniji odgovor na ovakve postupke Rusije. Jedan od najalarmantnijih delova intervjua odnosio se na kapacitete američke namenske industrije. Zelenski je upozorio da trenutni obim proizvodnje protivbalističkih raketa u SAD nije dovoljan da pokrije globalne potrebe, što bi moglo izazvati bezbednosne krize u različitim delovima sveta, dok Rusija istovremeno ubrzava sopstvenu proizvodnju balističkih projektila.

„Proizvodnja od 60 do 65 protivbalističkih raketa mesečno, u poređenju sa izazovima sa kojima se suočavamo, ne znači ništa. To nije tajna i Rusija to dobro zna”, otvoreno je poručio Zelenski. Analizirajući stanje na ratištu, Zelenski je ukazao na preokret koji je započeo krajem prošle godine. Ruska vojska gubi inicijativu na bojnom polju, pretrpevši masovne gubitke u ljudstvu. Moskva više nije u stanju da tokom jednog meseca okupira više teritorije nego što ukrajinske snage uspeju da oslobode. Kijev stoga smatra da se pre dolaska sledeće zime mora pronaći diplomatski put i sesti za pregovarački sto. Ipak, uspeh tog procesa direktno zavisi od unutrašnjeg pritiska ruskog društva na Putina, ali i od istrajnosti američkih i evropskih sankcija. Govoreći o potencijalnim posrednicima, Zelenski je pomenuo evropski format „E3” (Velika Britanija, Francuska i Nemačka), pouzdane nordijske partnere, kao i Tursku, koja je već ranije posredovala u uspešnim razmenama ratnih zarobljenika. Istovremeno, on se oštro usprotivio bilo kakvom ublažavanju ekonomskih mera protiv Moskve zarad pukog otvaranja dijaloga, ocenjujući da ruska nafta čini svega 5% globalne ponude i da njeno izuzimanje nema uticaj na svetske cene goriva.

„Rusi ne razumeju reči ni empatiju, oni to vide isključivo kao znak slabosti”, podvukao je predsednik Ukrajine. Kao ključni korak za tehnološku nadmoć, Zelenski je istakao potrebu za definisanjem velikog, bilateralnog okvirnog dokumenta sa Vašingtonom — takozvanog „Sporazuma o dronovima” (Drone Deal). Slične sporazume Ukrajina već implementira sa pojedinim državama Bliskog istoka i Evrope, a u pripremi je i krupni dogovor sa Evropskom unijom. Saradnja sa SAD bi stvorila najmoćniji tehnološko-vojni savez na svetu kroz spajanje ključnih aduta dveju zemalja. Napredne tehnologije veštačke inteligencije (AI) koje su neophodne za autonomno vođenje sistema na ratištu. Unikatno i masovno borbeno iskustvo u realnim uslovima u vazduhu, na kopnu i na moru, gde su američki sistemi već prošli faze praktične obuke i testiranja. „Ova saradnja može biti ogromna. Moramo da pregovaramo, a ne samo da pričamo o tome. Potrebno je preduzeti korake što je brže moguće, a za to nam je potrebno da predsednik Tramp kaže 'da'”, zaključio je Zelenski. On je potvrdio da je uputio zvanično pismo Beloj kući i Kongresu SAD sa apelom da se Ukrajini dodele licence za samostalnu proizvodnju raketa Patriot. Prema njegovim rečima, Ukrajina ima kapacitete da značajno uveća proizvodnju, što bi rasteretilo SAD i pomoglo Bliskom istoku ili bilo kojoj drugoj regiji kojoj je potrebna podrška, sve dok Evropa ne razvije sopstveni autonomni protivbalistički sistem.

Poznati američki politički filozof i analitičar Frensis Fukujama ocenio je da bi Rusija u narednih godinu dana mogla da proglasi svoju poziciju na Krimu neodrživom i započne povlačenje kopnenih snaga sa poluostrva. Prema njegovim rečima, takav ishod bio bi katastrofalan politički udarac za Kremlj. Fukujama ističe da su ukrajinske snage razvile visoko efikasnu strategiju asimetričnog ratovanja na poluostrvu. Koristeći kombinaciju dronova srednjeg dometa i savremenih raketnih sistema, Ukrajina je sistematski neutralisala ruske sisteme protivvazdušne odbrane (PVO) koji su godinama važili za neprobojni štit Krima. Geografski položaj Krima, koji je nekada važio za „nepotopivi nosač aviona”, sada se pretvara u logističku zamku. Poluostrvo kritično zavisi od samo dve tačke spajanja sa kopnom — pomenutog uskog kopnenog pravca na severu i mosta na istoku. Sa vazdušnom kontrolom nad prevlakom i ugroženim mostom, Rusija se suočava sa scenarijem potencijalne izolacije svojih trupa. U prilog ovoj tezi, Fukujama povlači direktnu paralelu sa situacijom na moru, gde je Rusija već bila prinuđena na bolne kompromise. „Ne bi bilo nimalo iznenađujuće ako Rusija u narednih godinu dana zaključi da je njena pozicija na Krimu postala potpuno neodrživa i otpočne povlačenje svojih snaga — baš kao što je već bila primorana da povuče veći deo svoje Crnomorske flote iz Sevastopolja u bezbednije teritorijalne vode”, objašnjava Fukujama.

Stižu vesti iz Mađarske o tihom demontiranju ruske špijunske mreže koja je ispletena oko državnih tink-tankova. Ruski špijun pod diplomatskom zaštitom, koji je godinama proveo infiltrirajući se u analitičke centre povezane sa Orbanovom vladom, tiho je poslat kući iz Budimpešte - ali tek nakon što je Orbanov izborni poraz uklonio štit koji ga je štitio godinama unazad.

Nova anketa predviđa da bi stranka jermenskog premijera Nikola Pašinjana mogla da osvoji veliku parlamentarnu većinu, dok Rusija intenzivira svoju kampanju protiv prozapadnog preorijentisanja Jerevana, upozoravajući na ukrajinski scenario. Traje aktivna odbrana suvereniteta na južnom Kavkazu. Jermenija sledeće nedelje izlazi na birališta gde će se odlučiti o samostalnosti i suverenom pravu na izbor. Ruski pritisak dostiže maksimum. Pored planiranog državnog udara o kome je prvi za srpske medije izveštavao Pinkov portal, na sceni su i suptilniji metodi prinude. Sve više iz Rusije stiže zahtev da se Jermenija opredeli da li želi Evropsku uniju ili Evroazijsku ekonomsku zajednicu. Građanima Jermenije se sugeriše da je izbor Zapada jednako ekonomska propast dok Rusija ostaje centar stabilnosti i ekonomskog razvoja. Ova ruska manipulacija je veoma aktivna u sajber prostoru. Na red je došlo i pitanje cene ruskog prirodnog gasa. Suštinski cene koje Jermenija dobija su cene koje dobija Gasprom Jermenija, dakle Ruski gas nije 177 dolara — već 350 dolara na 1000 kubika. Jermenski ministar ekonomije Gevorg Papojan takođe je komentarisao pitanje cena gasa. U intervjuu za CivilNetTV napomenuo je da gas ne stiže do potrošača unutar Jermenije ne po ceni od 177 dolara za 1.000 kubnih metara, već po ceni od približno 350 dolara. Istovremeno, gas u Evropi košta oko 450 dolara, a ne 600 dolara koje je naveo ruski predsednik Vladimir Putin. „Postoji razlika između 350 i 450 dolara, ali nije isto što i razlika između 177 i 600 dolara“, naglasio je jermenski ministar ekonomije.

U međuvremenu, Rusija je pozvala svog ambasadora u Jermeniji na konsultacije u znak protesta zbog približavanja te zemlje EU uoči parlamentarnih izbora, saopštilo je rusko Ministarstvo će razmotriti suspenziju Jermenije zbog težnje ka članstvu u EU i pozvala Jerevan da održi referendum. Rusija nastavlja da optužuje zapadne zemlje mešaju u poslove Jermenije kako bi oslabile uticaj Kremlja u državama bivšeg Sovjetskog saveza.

S druge strane, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Jermenija potpisale su sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu iako je Kremlj u ponedeljak poručio da bi Jermenija mogla da izgubi "veoma atraktivnu" cenu ruskog gasa ako bi odustala od povezivanja s Rusijom. Sporazum su u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu, potpisali državni sekretar SAD Marko Rubio i jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan, prenela je britanska agencija Rojters. Rubio i Mirzojan su potpisali i okvirni sporazum o kritičnim rudama i sporazum o saradnji u vezi sa projektom "Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet" (TRIPP) koji predviđa koridor od 43 kilometra koji kroz Jermeniju daje Azerbejdžanu direktan pristup njegovoj eksklavi Nahčivanu, a dalje i Turskoj, bliskom savezniku Bakua. U februaru je potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) tokom posete Jermeniji potpisao s Pašinijanom sporazum o saradnji u civilnom nuklearnom sektoru.

Rat u Ukrajini ponovo je pokrenuo globalne strahove od stvaranja formalnog kinesko-ruskog vojnog saveza. Međutim, uprkos bliskoj koordinaciji, Peking i Moskva za sada izbegavaju zvanični pakt, birajući umesto toga fleksibilno strateško partnerstvo zasnovano na zajedničkim interesima, geopolitičkom pariranju Sjedinjenim Državama i decenijama dugoj vojnoj trgovini. Najnovija sveobuhvatna analiza istraživačkog projekta ChinaPower, koji funkcioniše u okviru Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), detaljno osvetljava evoluciju ovih odnosa — od potpune zavisnosti Pekinga od sovjetskog i ruskog naoružanja, preko masovne krađe tehnologije, pa sve do današnje faze u kojoj Kina ubrzano istiskuje ruske komponente iz svog arsenala. Dok su ruske isporuke pomogle ubrzanoj modernizaciji Narodnooslobodilačke vojske Kine (PLA), odnosi su počeli da se hlade krajem 2000-ih zbog kineske prakse reverzibilnog inženjeringa (kopiranja) i špijunaže. Prema analizi CSIS-a, u poslednje dve decenije zabeležen je najmanje 21 javno dokumentovan slučaj kineske špijunaže i hakovanja usmerenih na rusku vojnu tehnologiju, sa posebnim fokusom na vazduhoplovstvo i laserske sisteme.

Dve osobe su povređene u udaru ruskog drona na stambenu zgradu u istočnoj Rumuniji tokom napada Rusije na Ukrajinu. Dron je ušao u rumunski vazdušni prostor i srušio se na krov zgrade u gradu Galaci, istočno od granica Moldavije i Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije. Vojska Rumunije podigla je u vazduh dva borbena aviona F-16 i helikopter, a stanovništvu tog pograničnog područja poslato je upozorenje. Nakon napada na teritoriju EU, predsednik Rumunije Nikušor Dan saopštio je da Rumunija zatvara generalni konzulat Rusije u Konstanci i proteruje ruskog konzula. Odluka je doneta na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je sazvana nakon što se ruski dron srušio na stambeni blok. "Sinoć se dogodio težak incident u kojem je povređeno dvoje naših državljana, a Rusija snosi punu odgovornost za to. Ruski generalni konzul u Konstacți proglašen je nepoželjnom osobom, a konzulat u tom gradu će biti zatvoren", rekao je Dan. Rumunski predsednik je istovremeno proglasio ruskog konzula "personom non grata" i naložio mu da napusti zemlju. Govoreći nakon sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, Dan je rekao da je bespilotna letelica bila deo roja od 43 bespilotne letelice usmerene na ciljeve u Ukrajini. Takođe je kritikovao neke rumunske političare zbog pokušaja da umanje odgovornost Rusije za incident. Dan je rekao da je ujedinjeni odgovor rumunskih saveznika u NATO-u snažan prikaz solidarnosti i najavio da će savez premestiti deo svoje opreme za protivvazdušnu odbranu u Rumuniju kao privremeno rešenje dok Rumunija ne nadogradi svoje domaće sisteme, takođe koristeći sredstva iz EU.

Generalni sekretar NATO Mark Rute osudio je ponašanje Rusije u ratu sa Ukrajinom, nakon razgovora sa predsednikom Rumunije o napadu ruskog drona na stambenu zgradu u rumunskom gradu. "Bezobzirno ponašanje Rusije je opasnost za sve nas. Ona nastavlja da cilja civile i civilnu infrastrukturu širom Ukrajine. I sinoć se još jednom pokazalo da implikacije njenog ilegalnog agresorskog rata ne staju na granici", rekao je Rute. Dodao je da je izrazio solidarnost NATO-a sa Rumunijom i da je rekao rumunskom predsedniku da je NATO "spreman da brani svaki centimetar teritorije saveznika". Solidarnost sa Rumunijom su izrazili i evropski saveznici, a predsednica EK Ursula fon der Lajen je pozvala na ubrzano donošenje 21. paketa sankcija protiv Rusije.

Ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov najavio je pokretanje programa pod nazivom "Logističko zaključavanje" ruske vojske. Fedorov je na Telegramu napisao da je cilj tog programa intenziviranje ukrajinskih napada raketama srednjeg dometa i sistematsko uništavanje sposobnosti Rusije da sprovodi dubinske operacije. "Naš cilj je da dodatno povećamo pritisak na Ruse iza linija fronta i lišimo ih mogućnosti pokretanja ofanziva", dodao je ukrajinski ministar.

S druge strane, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je Rusija u ratu sa Ukrajinom u defanzivi i da se stanje u ratu menja u korist Ukrajine. "Dinamika rata se menja u korist Ukrajine. Rusija je u defanzivi, vojno, ekonomski i diplomatski. Ali kao što poslednji napadi na Kijev pokazuju, Rusija još uvek ne pokazuje stvarno interesovanje za mir", rekla je Kalas na konferenciji za novinare. Ona je dodala da EU radi na novom paketu sankcija Rusiji. Navela je da Evropa neće biti neutralni posrednik između Rusije i Ukrajine, jer je na strani Ukrajine i brani svoje osnovne bezbednosne interese.

Avionu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, u kom je bio britanski ministar odbrane Džon Hili, ometan je signal dok je u četvrtak leteo blizu ruske granice, prenosi Politiko. Hili se vraćao iz Estonije, gde je posetio britanske oružane snage koje su učestvovale u vojnoj vežbi NATO blizu granice sa Rusijom. Osoba u Ministarstvu odbrane upoznata sa situacijom, kojoj je zagarantovana anonimnost da bi govorila o tom osetljivom pitanju, rekla je da je to bilo "nepromišljena ruska akcija, ali je RAF dobro pripremljen da se nosi sa takvim aktivnostima“. Incident je prvi objavio „Tajms“, koji je naveo da nije jasno da li je ministar odbrane namerno ciljan, ali je naveo da je putanja leta aviona bila vidljiva na veb-sajtovima za praćenje. Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, posle ometanja signala, avion u kom je bio Hili leteo je tri sata bez pristupa GPS-u ili internetu. Ovo nije prvi takav slučaj koji se povezuje sa Rusijom. U septembru prošle godine avion koji je prevozio predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen ostao je bez GPS-a, ali su izveštaju o tome šta se tada tačno desilo bili kontradiktorni.

Britanska vlada je u sredu sankcionisala još 18 entiteta koji pomažu Rusiji da zaobiđe sankcije Zapada, uključujući kompaniju koja stoji iza najveće svetske berze kriptovaluta HTX. Huobi Global S.A., registrovana u Panami i operater HTX-a, sada je na britanskoj listi sankcionisanih entiteta zbog pomaganja ruskoj berzi kriptovaluta Garantex i A7 Group, obe strateški važne za Moskvu. Po britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, mreža A7 je, "koju podržava Kremlj", "osmišljena da zaobiđe zapadne sankcije, finansira kupovinu vojne opreme i obrađuje sredstva od prodaje nafte za finansiranje svoje ratne ekonomije". Ona stoji iza A7A5, digitalne valute sa navodno stabilnim kursom vezanim za rublju što je alternativni kanal plaćanja za ruska preduzeća i pojedince koji trguju sa stranim zemljama.

Prelazno rukovodstvo Sirije lociralo je ostatke tajnog programa hemijskog naoružanja bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, uključujući sirovine i municiju koja je, kako se sumnja, korišćena u napadima tokom građanskog rata, izjavio je sirijski predstavnik pri Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW) Mohamed Katub za Rojters. Prema njegovim navodima, uhapšeno je 18 osoba osumnjičenih za umešanost u program hemijskog oružja, među kojima su visoki vojni, politički i tehnički funkcioneri bivšeg režima. Kako je naveo Katub u intervjuu, pronađeni su i materijali korišćeni za proizvodnju sarina, nervnog gasa koji je, prema tvrdnjama, korišćen u napadima tokom sirijskog rata. On je naveo da je zaplenjeno više od 70 raketa i avio-bombi koje su korišćene ili bile namenjene za hemijsko oružje. Katub je dodao da među uhapšenima ima i visokih vojnih zvaničnika iz struktura bivšeg režima Bašara al Asada.

Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu od 200 miliona evra kineskoj platformi za onlajn kupovinu Temu zbog kršenja pravila EU o prodaji nelegalnih proizvoda. "Kompanija nije savesno identifikovala, analizirala i procenila sistemske rizike od nelegalnih proizvoda koji se nude na toj platformi i posledičnu štetu za potrošače u EU. Dokazi kojima raspolaže Komisija ukazuju na to da je veoma verovatno da će potrošači u EU na platformi Temu naići na nelegalne predmete", saopštila je Komisija. U saopštenju se navodi da procena rizika kompanije Temu za 2024. godinu ne ispunjava standarde utvrđene Zakonom o digitalnim uslugama i da je "ozbiljno potcenila" koliko često će potrošači u EU naići na nezakonite predmete. Kompanija takođe nije na odgovarajući način procenila kako dizajn njene usluge, uključujući sisteme preporuka i programe promocije proizvoda od strane povezanih influensera, može povećati rizike od širenja nelegalnih proizvoda.

Istraga EK je pokazala da veoma visok procenat odabranih punjača kupljenih preko te platforme nije prošao osnovne bezbednosne testove, kao i da je visok procenat testiranih igračaka za bebe bilo nebezbedno zbog nedozvoljenog sadržaja hemikalija ili opasnosti od gušenja.

Evropska unija (EU) će osloboditi 16,4 milijarde evra sredstava za Mađarsku, objavili su zvaničnici, nakon što je novi mađarski premijer Peter Mađar sproveo brze reforme kako bi zaustavio demokratsko nazadovanje do kojeg je došlo za vreme njegovog prethodnika Viktora Orbana. Oslobađanje sredstava EU je signal da Brisel prihvata novu vladu u Mađarskoj posle 16-godišnje vladavine Orbana, saveznika Rusije koji je antagonizovao EU. Sporazum, o kojem je javnost danas obavestila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, postignut je posle višenedeljnih pregovora Mađarove vlade i EU o oslobađanju sredstava, preko potrebnih mađarskoj ekonomiji koja je u padu. Peter Mađar je sporazum nazvao "istorijskim postignućem" za mađarsku naciju, navodeći da je njegova vlada "veoma zahvalna" i spremna da nastavi saradnju sa EU "u interesu mađarskog naroda i svih evropskih građana".