Rusija pojačala raketne napade na Ukrajinu, Zelenski najavio plan za okončanje rata - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Tokom prethodne sedmice Rusija je više puta izvodila napade na Ukrajinu, koristeći stotine projektila i dronova, tokom kojih je ubijeno na desetine civila.

Nakon jednog od najvećih napada od početka ruske agresije, tokom kojeg je lansirano više od 200 projektila i dronova, na brojnim mestima, uključujući delove Kijeva, prekinuto je snabdevanje strujom i vodom, a na meti su energetska i druga ključna infrastruktura u 10 ukrajinski regioni.

Napadi su nastavljeni i narednih dana, uzrokujući brojne civilne žrtve u ukrajinskim gradovima. Civilne žrtve prijavljene su u gradovima Krivi Rog i Zaporožje, dok je u ruskom vazdušnom napadu na Harkov, u kojem su pogođeni stambeni objekat i igralište, poginulo pet osoba, među kojima i dete.

Rusija od marta sve više gađa ukrajinsku elektromrežu kako bi taj sistem onesposobila pre zime, kada su ljudima najpotrebnija struja i toplotna energija.

Ukrajinski predsednik je pozvao saveznike da, u skladu sa sporazumima, nastave da snabdevaju Ukrajinu odbrambenim sistemima i raketama. Istovremeno, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je saveznike da se dogovore o obaranju ruskih bespilotnih letelica i raketa iznad ukrajinske teritorije i naglasilo da bi sporazum o korišćenju protivvazdušnih sposobnosti partnera za obaranje raketa pomogao da se zaustave ruski napadi.

Ukrajina je uzvratila masovnim napadima dronovima na rafineriju u Moskvi i dve elektrane. U rafineriji Kapotnja koja se nalazi u jugoistočnom moskovskom okrugu izbio je požar, a zvanično su potvrđeni napadi na elektranu na južnom obodu Moskve i na elektranu u Tverskoj oblasti oko 100 kilometara severoistočno od ruske prestonice. Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da je noću presretnuto 158 ukrajinskih dronova u 15 različitih ruskih regiona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je u utorak da će američkom predsedniku Džou Bajdenu i njegovim potencijalnim naslednicima predstaviti plan za okončanje rata. On je istakao da je ofanziva na Kursku oblast smanjila broj vlada širom sveta koje pozivaju Ukrajinu na kompromis sa Rusijom kako bi prekinula rat i odrekla se delova teritorije.

Zelenski je ukazao da plan uključuje i druge korake na ekonomskom i diplomatskom frontu: „Drugi pravac je strateško mesto Ukrajine u svetskoj bezbednosnoj infrastrukturi. Treći pravac je snažan paket diplomatskih pritisaka na Rusiju da okonča rat, a četvrti je ekonomski.”

Indijski premijer Narendra Modi, koji je prošle nedelje boravio u Kijevu, razgovarao je u utorak telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i rekao mu da podržava brzo i mirno rešenje ukrajinskog sukoba.

U međuvremenu, ukrajinske vlasti su potvrdile informaciju o rušenju prvog ukrajinskog aviona F-16 tokom odbijanja velikog ruskog napada u ponedeljak. Pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, Volstrit džurnal je objavio da je avion uništen u incidentu za koji se čini da nije izazvan neprijateljskom vatrom, već greškom pilota.

Zbog sumnje da je avion oboren prijateljskom vatrom, predsednik Zelenski je smenio komandanta vazduhoplovstva Nikolaja Oleščuka. Ranije je komandant ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva saopštio da su se ukrajinskoj istrazi o padu aviona F-16 pridružili i američki stručnjaci.

U Rusiji nastavljena hapšenja generala zbog korupcije i medijskih izdavača zbog izveštaja o napadima na civile u Ukrajini

Bivši zamenik ministra odbrane Rusije general Pavel Popov (67) uhapšen je zbog prevare, što je poslednje u nizu hapšenja visokih vojnih funkcionera zbog zloupotreba. Popov se suočava sa kaznom do 10 godina zatvora zbog svojih poslovnih aktivnosti u Patriotskom parku - izložbi oružja, projektu bivšeg ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Popov je, kao zamenik ministra odbrane, bio zadužen za razvoj i održavanje tog parka, a optužen je da je o trošku parka renovirao svoje nekretnine u blizini Moskve. Optužen je za prevaru zajedno sa direktorom parka general-majorom Vladimirom Šesterovim, zamenikom Odeljenja za inovacije Ministarstva odbrane, koji je takođe priveden.

Popov je osmo visokopozicionirano vojno lice koje je uhapšeno poslednjih meseci pod optužbom za prevaru, primanje mita ili zloupotrebu službenog položaja. Hapšenja su počela neposredno pre nego što je Putin zamenio dugogodišnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua ekonomistom Andrejem Belousovom.

Analitičari smatraju da su ta hapšenja znak nastavka čistke vojske od Šojguovih kadrova i nepoverenja ruskog lidera u vojne vlasti.

Popov je bio zamenik ministra odbrane od 2013. do juna ove godine, kada je razrešen predsedničkim ukazom. On je uhapšen ubrzo nakon hapšenja bivšeg zamenika ministra odbrane, generala Dmitrija Bulgakova, u julu.

Istovremeno sa istragom u Ministarstvu odbrane, sud u Sibiru osudio je izdavača ruskog lista na osam godina zatvora jer je njegov list pisao o ruskim napadima na civile u Ukrajini.

Sud u gradu Gorno-Altajsku osudio je Sergeja Mihailova, novinara iz sibirske oblasti Altaj i izdavača lokalnog lista „Listok“, za „širenje lažnih informacija“ o ruskoj vojsci. Mihailov je uhapšen u aprilu 2022. zbog objava na profilima „Listoka” na društvenim mrežama i članaka na sajtu lista o ruskim napadima na civile u Ukrajini.

Ruska nezavisna novinska agencija Meduza javila je da je Mihailov u završnoj reči na sudu rekao da je svrha publikacije da otkrije istinu o ratu i zaštiti svoje sunarodnike od sofisticiranih laži ruske državne propagande. Prema zakonu koji je usvojen kada je Moskva započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kritikovanje rata je krivično delo i više od 1.000 ljudi je procesuirano zbog svojih antiratnih stavova.

Osnivač Telegrama zvanično optužen i pušten da se brani sa slobode

Protiv osnivača Telegrama Pavla Durova pokrenuta je zvanična istraga, usled čega mu je zabranjeno da napusti Francusku. Međutim, njemu nije određen pritvor, već je stavljen pod sudski nadzor i morao je da uplati kauciju od 5 miliona evra. Durov je rođen u Rusiji, ali je takođe francuski državljanin i mora da se javlja u francusku policijsku stanicu dva puta nedeljno i ne sme da napušta teritoriju Francuske.

To znači da će Durov, koji je poznat po tome što se često seli i radi iz drugih zemalja, u dogledno vreme ostati u Francuskoj ukoliko optužbe protiv njega ne budu povučene. Telegram je u ranijem saopštenju optužbe protiv svog osnivača nazvao „apsurdnim“ i poručio da on ne treba da odgovara za postupke korisnika njegove aplikacije.

Durov je priveden u subotu na aerodromu Le Burže severno od Pariza po nalogu u vezi sa nedostatkom moderacije na Telegramu. On je pod istragom zbog niza krivičnih prijava, uključujući navode da njegova platforma nije sprečila prevaru i širenje dečje pornografije. Prema rečima zvaničnika, hapšenje je bilo na osnovu naloga za krivična dela u vezi sa aplikacijom, a istraga je vezana za nedovoljnu kontrolu deljenih sadržaja.
Durov, koji ima dvojno državljanstvo Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, uhapšen je u okviru preliminarne policijske istrage o potencijalnom dopuštanju širokog spektra zločina zbog nedostatka moderatora Telegrama i nedostatka saradnje sa policijom, rekao je izvor iz francuske policije.

Telegram je šifrovana aplikacija, sa blizu milijardu korisnika, a posebno je uticajna u Rusiji, Ukrajini i republikama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ona je rangirana kao jedna od glavnih društvenih mreža posle Fejsbuka, Jutjuba, VhatsAppa, Instagrama, TikToka i VeChat-a. Forbs procenjuje bogatstvo Durova na 15,5 milijardi dolara.

Platforma se suočila sa kritikama da se dezinformacije mogu širiti u ovim velikim grupama. Kritičari takođe tvrde da se aplikacija koristi za deljenje neonacističkih, pedofilskih i terorističkih sadržaja. U Ujedinjenom Kraljevstvu, aplikacija se našla pod lupom zbog brojnih kanala krajnje desnice koji su igrali ključnu ulogu u organizovanju nasilnih nereda u engleskim gradovima tokom avgusta.

Stručnjaci za sajber bezbednost kažu da je sprečavanje ekstremističkog i nelegalnog sadržaja znatno slabije od drugih društvenih medija i aplikacija za razmenu poruka. Stručnjaci za bezbednost ukazuju da bi hapšenje suosnivača Telegrama moglo da otkrije kako je Kremlj pokušao da kontroliše mrežu društvenih medija i kako su njih dvoje zamršeno povezani, rekao je stručnjak za Juronjuz.

„To nije samo izvor vesti, već neka vrsta ključnog glasnika koji se koristi za koordinaciju akcija na različitim nivoima, za čuvanje video zapisa, deljenje velikih fajlova i slično“, rekla je Kristin Dugoin Klement, istraživač na Sorboni, preneo je Juronjuz. dodajući da postoji mnogo kanala manje-više direktno povezanih sa Kremljom ili Ministarstvom odbrane Rusije.

Jedna grupa koja je posebno zabrinuta zbog hapšenja Durova je ruska vojska, zajedno sa pratnjom proratnih blogera i reportera koji su na mreži stekli određenu reputaciju izveštavanjem o sukobu. Od početka ruske invazije u februaru 2022, Telegram je služio i kao sredstvo komunikacije unutar ruske vojske i platforma za Kremlj da prenese svoju stranu ratne priče običnim Rusima.

„Praktično su pritvorili šefa komunikacija ruske vojske“, žalio se popularni ruski vojni blogerski kanal Povernutie na Z Voine u objavi na Telegramu.

Kamala Haris dala prvi intervju za CNN i povećala prednost u anketama

U intervjuu za CNN-ovu novinarku Dejnu Baš, predsednička kandidatkinja Kamala Haris pokušala je da Amerikancima pruži uvid u svoje političke stavove nešto više od dva meseca pre izbora 5. novembra. Predsednička kandidatkinja Demokratske stranke je u intervjuu rekla da se zalaže za prihvatanje različitih gledišta.

„Provela sam svoju karijeru pozivajući na različitost mišljenja. Mislim da je važno imati ljude za stolom kada se donose neke od najvažnijih odluka koji imaju različite poglede, različita iskustva. I mislim da bi američkoj javnosti bilo dobro da u mom kabinetu bude neko iz Republikanske stranke“, rekla je Haris.

Intervju je prvi otkako je ona formalno postala demokratski kandidat nakon što je Bajden prošlog meseca odustao od predsedničke trke i podržao je. Haris ne bi bila prvi demokratski predsednik koji je imenovao članove kabineta iz Republikanske partije. Predsednik Barak Obama je nominovao nekoliko republikanaca u svoj kabinet, među kojima je bio i Robert Gejts, sekretar za odbranu, a sličnu praksu imali su i predsednici iz redova republikanaca.

Haris su republikanci ismevali zbog izbegavanja intervjua otkako je zamenila Bajdena na vrhu demokratske nominacije, a Tramp ju je u više navrata kritikovao što nije opširno razgovarala s medijima, prenosi En-Bi-Si.

Otkako je prošlog meseca postala demokratski predsednički kandidat, Haris je skočila u anketama, donela stotine miliona dolara donacija u kampanji i održala seriju snažnih govora u kampanji. Neki kritičari su sugerisali da bi možda bila manje kompetentna u neplaniranim situacijama poput televizijskog intervjua, ali izgleda da u četvrtak nije napravila veće greške, prenosi Rojters.

Kandidat demokrata Kamala Haris vodi u odnosu na republikanca Donalda Trampa sa 45 prema 41 odsto u anketi Rojters/Ipsos, koja je pokazala da je aktuelna potpredsednica SAD izazvala obnovljen entuzijazam među glasačima i ponovo pokrenula trku uoči izbora 5. novembra.

Rezultati pokazuju kako se predsednička trka u SAD promenila tokom leta. Predsednik Džo Bajden (81) napustio je svoju kampanju 21. jula nakon katastrofalne debate protiv Trampa koja je izazvala pozive njegovih kolega demokrata da odustane od kandidature za reizbor.

Od tada je Haris stekla prednost u odnosu na Trampa u nacionalnim anketama, ali i u nekim od kritičnih „sving” država. U sedam kolebljivih država — Viskonsin, Pensilvanija, Džordžija, Arizona, Severna Karolina, Mičigen i Nevada — gde je Tramp imao prednost u odnosu na Bajdena, anketa Bloomberg Nevs/Morning Consult objavljena u četvrtak pokazala je da Haris vodi ili je izjednačena sa Trampom u svakoj od tih država.

Izraelska vojska pronašla tela šest ubijenih talaca, pojačava se pritisak na Netanijahua

Tela šest talaca izvučena su iz pojasa Gaze, saopštila je izraelska vojska rano u nedelju, dodajući da su ubijena neposredno pre nego što su izraelske snage stigle do njih. Šest tela pronađeno je u podzemnom tunelu u oblasti Rafa u južnom pojasu Gaze i prebačeno u Izrael.

Svih šest osoba oteto je tokom terorističkog napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra prošle godine, saopštila je vojska. Američko-izraelski talac Herš Goldberg-Polin je među žrtvama, rekao je američki predsednik Džo Bajden u saopštenju.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zapretio je u nedelju da "neće ostati dužan" Hamasu nakon smrti talaca čija su tela pronađena u Pojasu Gaze. "Onaj ko ubija taoce ne želi sporazum o prekidu vatre”, rekao je Netanjahu, zapretivši Hamasu: "Progonićemo vas, uhvatićemo vas i nećemo vam ostati dužni".

U napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, kojim je počeo rat u Pojasu Gaze, kidnapovana je 251 osoba i odvedena u Pojas Gaze. U napadu je na izraelskoj strani poginulo 1.199 ljudi, uglavnom civila, prema podacima koje je AFP prikupio na osnovu zvaničnih podataka. Od 251 osobe otete tog dana, 97 se i dalje nalazi u Gazi, a prema podacima vojske, 33 su mrtve.

Izraelski opozicioni lider Jair Lapid pozvao je u nedelju na generalni štrajk kako bi izvršio pritisak na vladu da postigne sporazum o oslobađanju preostalih talaca u Pojasu Gaze. Lapid, bivši premijer, pozvao je svakog Izraelca "čije je srce slomljeno jutros" da se pridruži velikom protestu u Tel Avivu kasnije tokom dana. On je takođe pozvao glavni izraelski sindikat, preduzeća i opštine na štrajk.

Gradski zvaničnici Tel Aviva takođe su podržali poludnevni štrajk koji je održan u ponedeljak u znak solidarnosti sa taocima i njihovim porodicama. Protivnici izraelskog premijera navode da Netanjahu nije učinio dovoljno da zaštiti taoce, vršeći sve veći pritisak na njega da osigura sporazum o prekidu vatre sa Hamasom.

Sedam ljudi koji su učestvovali u protestima širom Izraela uhapšeno je u ponedeljak u Tel Avivu zbog "kršenja javnog reda i saobraćaja", saopštila je policija. Prema navodima policije, desetine demonstranata "u poslednje vreme" blokiralo je saobraćaj dimnim bombama.

Sud u Tel Avivu naložio je prevremeni prekid masovnog generalnog štrajka. Radni sud u Bat Džemu saopštio je da štrajk mora da se završi u 14.30 časova po lokalnom vremenu, tri i po sata ranije nego što je sindikat Histadrut nameravao da to zaustavi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je razgovarao sa porodicama šestoro talaca ubijenih u Gazi i zatražio njihov oproštaj. „Rekao sam porodicama i ponavljam to večeras – molim vas za oproštaj što ih ne možete vratiti žive. Bili smo blizu, ali nismo uspeli“, rekao je Netanjahu, napominjući da će Hamas platiti visoku cenu za njihovo ubistvo.

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je zaključivanje sporazuma o oslobađanju talaca koje grupa Hamas drži u Gazi veoma blizu, prenosi Rojters. Bajden, međutim, ne misli da izraelski premijer Benjamin Netanjahu čini dovoljno da osigura taj dogovor.