EU ukida uvoz ruskog gasa, Nemačka razmatra mogućnost pravljenja atomske bombe - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Države članice Evropske unije usvojile su uredbu o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa u EU. Ova uredba je ključna prekretnica u okončanju oslanjanja EU na rusku energiju. "Od danas, energetsko tržište EU će biti jače, otpornije i raznovrsnije. Odvajamo se od štetnog oslanjanja na ruski gas i preduzimamo veliki korak, u duhu solidarnosti i saradnje, ka autonomnoj energetskoj uniji", izjavio je Majkl Damianos, ministar energetike, trgovine i industrije Kipra. Prema uredbi, potpuna zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa stupa na snagu početkom 2027. godine, a uvoz preko gasovoda od jeseni 2027. godine. Do 1. marta 2026. godine, zemlje EU moraju da pripreme nacionalne planove za diversifikaciju snabdevanja gasom, kao i da obave procenu potencijalnih izazova u zameni ruskog gasa.

Nezadovoljne ovom odlukom EU, mađarske vlasti su najvile da će pokrenuti sudski postupak sa ciljem da se poništi uredba o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 1. januara 2027. Godine. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je izjavio da "ako ne budemo mogli da kupujemo sirovu naftu i gas od Rusije, računi za energiju u domaćinstvima će se utrostručiti, a fabrike mogu da se suoče sa poteškoćama zbog rasta cena" što bi dovelo do “ogromnog povećanja troškova komunalnih usluga".

Indija i EU zvanično su zaključile sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini, o kome se pregovaralo više od 20 godina. U složenim geopolitičkim okolnostima, sporazum bi trebalo da omogući da se obe strane bolje zaštite od kineske konkurencije i posledica američkog carinskog rata. "To je sporazum svih sporazuma širom sveta", rekao je Modi u govoru održanom u Nju Delhiju pre sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. "Sporazum će ponuditi brojne mogućnosti za 1,4 milijarde stanovnika Indije i milione građana EU", dodao je Modi navodeći da dogovor "pokriva oko 25 odsto globalnog Bruto domaćeg proizvoda (BDP) i trećinu svetske trgovine". „Uspeli smo, sačinili smo 'majku' svih sporazuma“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za medije u Delhiju. Indijski premijer Modi nazvao je sporazum „istorijskim“. Tokom 2024. godine, dve strane su razmenile robu u vrednosti od 120 milijardi evra, što je povećanje od oko 90 odsto za deset godina, kao i usluge u vrednosti od 60 milijardi evra. Dogovor predviđa velika smanjenja carina na širok spektar roba i usluga, kao i uspostavljanje zajedničkog bezbednosnog partnerstva.

Trgovinski sporazum dolazi u trenutku kada se i Indija i EU suočavaju sa ekonomskim i geopolitičkim pritiscima iz SAD. Delhi se bori sa carinama od 50 odsto koje je prošle godine uveo predsednik Donald Tramp. Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je razočaran odlukom Evrope da zaključi sporazum sa Indijom, rekavši da to pokazuje da Evropa daje prioritet trgovini ispred interesa ukrajinskog naroda. Besent je rekao da Evropa kupuje proizvode proizvedene u Indiji sa sankcionisanom ruskom naftom i da nije spremna da se izjednači sa višim carinama koje SAD nameću na indijsku robu jer pregovara o posebnom trgovinskom sporazumu. Na pitanje da li bi taj sporazum mogao da ugrozi SAD, Besent je odgovorio da Evropa treba da uradi ono što je najbolje za nju, dodajući da je razočaran Evropljanima.

Prema analizi portala Tomorrow’s Affairs, nakon dve decenije u kojima je Peking bio glavni pokretač infrastrukturnog razvoja Afrike, odnosi snaga su se dramatično preokrenuli. Zbog strukture kreditnog ciklusa, afričke ekonomije danas vraćaju Kini više novca nego što od nje primaju. Godinama je narativ o kineskom prisustvu u Africi bio jednostavan: Peking obezbeđuje ogroman kapital za puteve, železnice i luke u zamenu za resurse i politički uticaj. Međutim, u članku pod naslovom „Dugovni bumerang: Kako je Afrika počela da finansira Kinu”, Tomorrow’s Affairs navodi da je taj model postao stvar prošlosti. Nastupila je nova faza u kojoj Afrika više nije destinacija za kineski kapital, već izvor njegove naplate. Ova promena nije rezultat iznenadne političke odluke, već neumoljive matematike kreditnog ciklusa. Masovni zajmovi kineskih razvojnih banaka plasirani između 2013. i 2018. godine ušli su u fazu pune otplate, dok je istovremeno došlo do drastičnog smanjenja novih kredita. Podaci koje citira portal, a koji potiču od Global Development Policy Center sa Univerziteta u Bostonu, jasno ilustruju ovaj preokret:

- 2015–2019: Afrika je imala neto priliv kineskog kapitala od približno 30 milijardi dolara.

- 2020–2024: Zabeležen je neto odliv od oko 22 milijarde dolara.

Analiza naglašava da kinesko kreditiranje nikada nije bilo filantropsko. Pretpostavka da će infrastruktura generisati rast dovoljan za otplatu pokazala se previše optimističnom. Mnogi projekti nisu doneli očekivane prihode, a afričke zemlje su ušle u fazu visokih otplata upravo u trenutku kada je kineski kapital prestao da bude obilan. U tekstu se ističe da 2025. godina predstavlja vrhunac otplata. Prema procenama instituta Lowy koje prenosi Tomorrow’s Affairs, najsiromašnije države će ove godine isplatiti Kini oko 22 milijarde dolara. Dug je tako prestao da bude instrument razvoja i postao trajno budžetsko opterećenje. Tomorrow’s Affairs ukazuje na to da se Kina nije povukla iz Afrike, već je promenila pristup. Fokus je sada isključivo na sektorima sa brzim povratom novca, poput energetike i eksploatacije sirovina. Afrika se više ne posmatra kao tržište u usponu, već kao izvor stabilnog povraćaja kapitala za kineske institucije koje žele da zaštite svoje bilanse. Zaključak analize portala Tomorrow’s Affairs je upozoravajući: bez koordinisanog restrukturiranja duga, afričke zemlje će biti prinuđene da biraju između servisiranja starih kineskih kredita i održavanja osnovnih društvenih funkcija. Ovaj pritisak direktno ugrožava fiskalnu autonomiju i političku stabilnost kontinenta, pretvarajući razvojne zajmove iz prošle decenije u trajni fiskalni teret."Era kineskog građevinskog buma u Africi je završena. Počela je era naplate računa", zaključuje se u tekstu. Ova analiza rezonuje sa dugogodišnjim upozorenjima administracije SAD, kao i Evropske unije, da kineska inicijativa “Put svile” nikada neće rezultovati očekivanim rezultatima za zemlje korisnike. Sada predstoji epizoda kada će Zapad morati da ponovo spašava Afriku. Slična situacija se javlja i u Pakistanu koji neće biti u stanju da vrati dugove prema Kini za projekte koji nikada nisu imali računicu isplativosti.

Prašina koja se podigla čistkom vojnog vrha od strane kineskog predsednika Si Đinpinga nikako da se slegne. Konzervativnije analize upozoravaju da se Si odlučio na ovako radikalne korake iz nekoliko razloga. Kada je Si imenovan od strane Hu Đintao kao civilno lice u Centralnu vojnu komisiju 2010. godine kao ko predsedavajući. U to vreme bio je to jasan signal da će Si biti novi partijski i državni vođa u skladu sa običajima KP Kine da se novi lider kroz Centralnu vojnu komisiju (organ komunističke partije) približi vojnom aparatu pre nego što preuzme dužnost. Si je 2011. godine sa svoje pozicije posmatrao talas Arapskog proleća kada je razvio neku vrstu opsesije od obaranja režima. Komentatori koji poznaju prilike ukazuju da je od tada Si fokusiran na lojalnost bezbednosnog aparata. Arapsko proleće je bilo uspešno iz razloga što su sistemi bezbednosti kolabirali iznutra. Ovo je višedecenijski strah Komunističke partije Kine. Si započinje svoje antikorupcijske čistke u armiji već 2012. godine koju obeležava pad Boa Ksilajia. Bo je bio direktna Sijeva konkurencija u izboru Hu Đintao.

General Žang Jujsi nije bio konkurencija jer je po pravilu KP Kine sa svojih 76 godina već bio penzionisan. Sa 68 godina smatra se da zvaničnici KP Kine idu u penziju i nakon toga ne mogu biti birani za generalnog sekretara. Žang Jujsi je odrastao sa Sijem i vodio je vrlo nezgodan Sektor za razvoj opreme Narodno-oslobodilačke Armije. Sve ukazuje da je anti-korupcionaška čistka samo paravan za politički obračun usled dubokih unutrašnjih potresa u odbrambenom sistemu najmnogoljudnije zemlje sveta. U zvaničnom saopštenju se navodi da je Džang Jujsi uklonjen zbog podsticanja „političkih problema i korupcije koji direktno ugrožavaju apsolutno vođstvo Komunističke partije nad oružanim snagama“. Vlasti u Pekingu tvrde da su njegovi postupci „narušili temelje upravljanja partijom“ i naneli „ogromnu štetu izgradnji borbenih sposobnosti“ kineske vojske. Ovakve formulacije sugerišu da Peking smenu ne posmatra samo kao pravno, već kao ključno egzistencijalno pitanje za očuvanje discipline unutar armije.

Iako su optužbe za korupciju teške, mnogi inostrani posmatrači i analitičari izražavaju sumnju u zvaničnu verziju događaja. S obzirom na to da je korupcija u redovima Narodnooslobodilačke vojske decenijama opisivana kao endemska pojava, postavlja se pitanje zašto je baš Džang targetiran u ovom trenutku. Spoljni posmatrači ističu da se tvrdnje o korupciji i ugrožavanju borbene gotovosti često koriste kao pogodan izgovor za eliminaciju političkih neistomišljenika ili onih koji se smatraju nedovoljno lojalnim aktuelnom rukovodstvu. Prema tim ocenama, stvarni uzrok smene verovatno leži u unutarpartijskim borbama za moć i potrebi za dodatnim učvršćivanjem kontrole nad vojnim strukturama, pre nego u samim finansijskim malverzacijama. Bez obzira na stvarne motive, javno priznanje da je jedan visoki zvaničnik naneo štetu „borbenim sposobnostima“ vojske šalje zabrinjavajuću poruku o stanju unutar Narodno-oslobodilačke armije. Dok Kina nastavlja sa ambicioznom modernizacijom svojih snaga, ovakve čistke pokazuju da je unutrašnja politička stabilnost i dalje prioritet broj jedan za Peking, često ispred same vojne efikasnosti. Mnogi eksperti su savetovali da Tramp treba odmah da sruši KPK Kinu, jer je njena ekonomija u slobodnom padu, a sve generale sa 4 zvezdice je očistio „vrhovni akcelerator“ Si Đinping. Sada se ti isti eksperti zalažu da se ne prekida Sijevo samouništenje sa dobrim razlogom. Kina ima nepovratnu demografsku krizu. Njena ukupna stopa fertiliteta pala je sa 1,3 na 1,01 za samo tri godine, dok je Južnoj Koreji trebalo 17 godina da padne sa 1,3 na oko 1,0. Indija sa 1,47 milijardi stanovnika će Tibet uzeti za doručak kada unutrašnja kriza u Kini eskalira. Čistke rizikuju izolaciju Sija, a istovremeno dodatno učvršćuju njegovu kontrolu i uticaj. Predsednik Tramp uspešno izbacuje Kinu iz zapadne hemisfere. Kina je izgubila Venecuelu i Panamski kanal. Sudovi u Panami su presudili da kineski CK Hutchison ne može da poseduje luke sa obe strane Panamskog kanala. Kontrola nad dve luke jednaka je kontroli Panamskog kanala. Vlasnik luke kontroliše logistiku, inspekcije, prioritet pristupa itd. Milijarder i vlasnik CK Hutchison-a pokušavao je da proda luke tokom 2025. godine, jer je shvatio da je sve već gotovo. Imao je dogovor o prodaji luka američkoj grupi, ali je kineska vlada blokirala prodaju. Sada su sudovi u Panami jednostavno proglasili vlasništvo CK Hutchison-a (Kinu) neustavnim i oduzeli su luke. Sada će CK Hutchison dobiti nula dolara odštete. Kineska vlada je izgubila sve. Takođe, Tramp i Rubio su pregovarali o sporazumu sa Panamom tako da američka mornarica više ne mora da plaća nikakve naknade za korišćenje Panamskog kanala, a takođe dobija prioritetni pristup za sve brodove američke mornarice koji treba da prođu kroz kanal. Tramp je svojevremeno ispravno istakao da Panama duguje ogroman dug SAD zbog izgradnje Panamskog kanala kroz koji prolazi oko 5% svetske trgovine.

Američki nosač aviona "Abraham Linkoln", u pratnji tri razarača stigao je u vode Bliskog istoka, pojačavajući mogućnost da predsednik SAD Donald Tramp naredi vazdušne napade na Iran zbog krvavog gušenja protesta u toj zemlji. Predsednik Tramp je rekao prošle sedmice da šalje flotu u region "za svaki slučaj". Tramp je prethodno zapretio Iranu vojnom akcijom ako sprovede masovna pogubljenja zatvorenika, ili ako dalje bude ubijao mirne demonstrante. Na nosačima aviona je više eskadrila F-35 lajtning II i F/A-18 super hornet lovaca. Razarači su snabdeveni stotinama projektila, među kojima može biti na desetine krstarećih raketa tipa tomahavk. Primećeno je da su ka regionu krenule i desetine američkih vojnih teretnih aviona.

U međuvremenu predsednik Tramp je izjavio da je „još jedna“ američka vojna flota na putu ka Iranu. Ranije je američkom informativnom portalu Axios rekao da je Iran zainteresovan za diplomatsko rešenje tenzija sa Sjedinjenim Državama. Situacija u vezi s Iranom je „promenljiva“, jer je SAD poslao veliku flotu u region, rekao je Tramp u intervjuu za Axios. U sredu, u svojoj objavi na platformi Truth Social, Tramp je zahtevao od Irana da sedne za pregovarački sto radi “pravednog i ravnopravnog dogovora – bez nuklearnog oružja.” Upozorio je da će sledeći američki napad na zemlju “biti mnogo gori” od onog koji je izveden prošlog leta, kada je američka vojska napala tri iranska nuklearna postrojenja.

U iščekivanju početka intervencije najmanje jedna osoba je poginula, a 14 je povređeno u eksploziji u luci Bandar Abas na jugu Irana, objavio je lokalni zvaničnik, dok je uzrok nesreće i dalje nepoznat. Novinska agencija Tasnim saopštila je da su izveštaji na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da je komandant mornarice Revolucionarne garde bio meta eksplozije "potpuno lažni", prenosi agencija Rojters. U odvojenoj nesreći, četiri osobe su poginule u plinskoj eksploziji u gradu Ahvazu blizu granice sa Irakom. Dva izraelska zvaničnika rekla su Rojtersu da Izrael nije bio umešan u eksplozije, dok Teheran sumnja na mogući napad SAD.

U međuvremenu iz Vašingtona je poslata hitna poruka u Teheran, da je Amerika spremna na sastanak i pregovore o sporazumu. Američka administracija je poručila Iranu da je otvorena za sastanak radi pregovora o sporazumu. Turska, Egipat i Katar rade na organizovanju sastanka između izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa i visokih iranskih zvaničnika u Ankari kasnije ove nedelje, rekla su dva regionalna izvora. Zvaničnici Bele kuće kažu da Tramp nije doneo konačnu odluku o napadu na Iran i da ostaje otvoren za diplomatsko rešenje. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je za CNN da "prijateljske zemlje" pokušavaju da izgrade poverenje između SAD i Irana, nazivajući te napore "plodonosnim". U govoru ranije u Teheranu, ali Hamnei je poručio bi "Amerikanci trebalo da znaju da ako započnu rat, ovog puta će to biti regionalni rat". S druge strane Tramp je izrazio nadu da Vašington može da postigne dogovor sa Teheranom dodajući: “Ako ne napravimo, saznaćemo da li je ajatolah bio u pravu ili ne”.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država objavilo je više od tri miliona stranica dokumenata iz svojih dosijea o Džefriju Epstinu, prema zakonu koji treba da otkrije šta je vlada znala o njegovom seksualnom zlostavljanju maloletnih devojaka i vezama sa bogatim i moćnim osobama. U poslednjem talasu objavljeno je više od tri miliona stranica dokumenata, kao i preko 2.000 video snimaka i 180.000 fotografija. Nakon objavljivanja dokumenata, a zbog navoda da se njegovo ime pominje u dokumentima Miroslav Lajčak, savetnik premijera Slovačke Roberta Fica, podneo je ostavku koju je nešto kasnije Fico prihvatio.

Među najnovijim dokumentima su informacije o Epstinu dok je bio u zatvoru, izveštaj psihologa-veštaka o njegovoj smrti, kao i istražni zapisi o Gilejn Maksvel koja je 2021. osuđena na 20 godina zatvora zbog trgovine dece u svrhu seksualne eksploatacije. Objavljeni su i mejlovi koje je Epstin razmenjivao sa poznatima. On je osuđen 2008. godine na Floridi zbog nuđenja seksualnih usluga 14-godišnjakinji pošto je sa tužiocima postigao kontroverzni sporazum o priznanju krivice. Umro je u avgustu 2019. godine dok je bio u zatvoru pod optužbom u velikom broju slučajeva trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Prema zvaničnoj verziji, on se u zatvoru ubio.

U novoobjavljenim dokumentima, američki predsednik Donald Tramp se pominje preko hiljadu puta. On i Epstin su bili prijatelji, ali Tramp tvrdi se odnos pogoršao pre mnogo godina, pošto su se posvađali jer mu je Epstin 'uzimao radnice sa imanja na Floridi'. Negirao je bilo kakvo saznanje o Epstinovim seksualnim zlodelima. Među novim papirima je i lista američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) iz 2025. sa optužbama protiv Trampa koje su podnete njihovoj nacionalnoj telefonskoj liniji Centra za pretnje. Mnoge su izgleda zasnivane na neproverenim dojavama koje je agencija primila i iznete bez potkrepljujućih dokaza. Američki predsednik je negirao da je učestvovao u bilo kakvoj nezakonitoj radnji koja se dovodi u vezu sa Epstinom i nije bio optužen ni za jedno krivično delo nad Epstinovim žrtavama.

U dokumentima se pominje i Ilon Mask, tehnološki milijarder. Mask nije optužen ni za kakvo nezakonito delo u ovom slučaju, ali je ranije izjavio da ga je Epstin pozivao na ostrvo, što je on odbio. Iz novih papira se vidi je Mask više puta razgovarao o dolasku, a između ostalog se pominje i predloženo putovanje 2012. godine. Tehnološki milijarder je tada pitao: „Kada će biti najluđa zabava na ostrvu?“. U mjelovima iz novembra 2012. Epstin pita koliko ljudi bi Mask trebalo da preveze helikopterom do ostrva, na šta mu biznismen odgovara da bi došao samo sa tadašnjom suprugom Talulom Rajli. Dopisivali su se i oko Božića kada Mask između ostalog pita da li Epstin planira neke zabave jer mu je potrebno „opuštanje“.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da u saveznu državu Minesotu šalje svog "cara za granice" Toma Homana, posle pritisaka da se sprovede istraga o pucnjavi u kojoj su prošlog vikenda savezni imigracioni agenti ubili demonstranta. Tramp je kasnije objavio da je imao dobar razgovor sa guvernerom Minesote Timom Volcom, koji je iz redova demokrata i sa kojim je imao ranije oštre razmene, posebno oko delovanja saveznih agenata za imigraciju u toj državi. U Mineapolisu u saveznoj državi Minesoti i drugim američkim gradovima nastavljeni su protesti zbog postupaka agenata Službe za imigracije i carine (ICE) koji su proteklog vikenda ubili 37-godišnjeg Aleksa Pretija. To je drugo ubistvo u manje od mesec dana u Mineapolisu u koje su umešani ICE agenti, kojima je administracija predsednika Trampa dala zadatak da se izbore sa ilegalnim imigrantima.

U međuvremenu, Greg Bovino je smenjen sa funkcije „komandanta na širokoj osnovi“ u američkoj Graničnoj patroli i vratiće se na svoj prethodni posao u Kaliforniji. Tramp je poručio da ne veruje da je Aleks Preti delovao kao “ubica” u Minneapolisu, što predstavlja najdirektnije protivurečenje izjavama nekih članova njegove administracije o kojima su tako govorili neposredno nakon što je Preti ubijen, piše CNN. On je dodao da je to bio “vrlo nesrećan incident". Ankete pokazuju da se javno mnjenje u Americi promenilo zbog operacija Imigracione i carinske službe – poznatije kao ICE– u urbanim sredinama. Te operacije su ovog meseca dovele do smrti dvoje američkih građana u Mineapolisu. Anketa Rojtersa/Ipsosa objavljena u ponedeljak, koja je obuhvatila odgovore pre i posle smrti bolničara Aleksa Pretja na kojeg je pucao službenik ICE, pokazala je da 53 odsto Amerikanaca ne odobrava Trampovu politiku imigracije, u poređenju s 39 odsto prvog dana njegovog novog mandata u januaru 2025. Odobravanje je sada na 39 procenata, dok je prošlog februara bilo 50 odsto. U međuvremenu, službenicima Imigracione i carinske službe (ICE) u američkoj saveznoj državi Minesoti je naloženo da izbegavaju kontakt sa "provokatorima" dok sprovode akcije.

Nemačka se sprema za moguć́i ruski napad na NATO u roku od dve do tri godine, scenario koji bi zemlju postavio u srce savezničkih vojnih i logističkih napora, izjavio je general-potpukovnik Gerald Funke u intervjuu za britanski list Tajms (The Times). Kao načelnik Komande za podršku Bundesvera, general Funke je opisao najgori mogući scenario u kojem bi desetine hiljada savezničkih vojnika prolazile kroz nemačke luke i infrastrukturu ka istočnom krilu NATO-a, dok bi putevi, železnice i energetske mreže bile meta ruskih sabotaža, sajber napada i raketnih udara.

U Nemačkoj se vodi i sve intenzivnija debata o tome da li joj je potrebna atomska bomba. Rasprava je sada zaoštrena zbog politike predsednika SAD Donalda Trampa. Bivši ministar spoljnih poslova Joška Fišer izjavio je da bi nuklearno naoružavanje Nemačke bilo velika greška ukoliko bi Nemačka na njega gledala kao na nacionalni izazov. "Evropa to mora da uradi, jer je američka zaštitna garancija od sada neizvesna", naglasio je Fišer. Međutim, dodao je, "Nemačka nikada više ne bi trebalo da deluje sama, nikada više. Potrebni su nam naši evropski partneri." Bivši ministar osim toga navodi da Nemačka teško može do bombe zbog međunarodnog prava. “Ponovnom nuklearnom naoružavanju postavljene su jasne granice i u Sporazumu dva plus četiri, kao i u osnovi kroz Sporazum o neširenju nuklearnog oružja”, rekao je Fišer. Sporazum dva plus četiri je međunarodni ugovor iz 1990. kojim su tadašnje dve Nemačke (Istočna i Zapadna) i četiri sile pobednice iz Drugog svetskog rata (SAD, SSSR, Velika Britanija i Francuska) dogovorile ujedinjenje Nemačke i njen puni suverenitet.

Nasuprot Fišeru, brigadni general Frank Piper, s obzirom na narušene odnose sa SAD i pretnju iz Rusije, zalaže se za bombu. "Nemačkoj su potrebne sopstvene taktičke nuklearne bombe", rekao je za on. Piper, koji je i direktor strategije na Vojnoj akademiji Bundesvera, ipak je naglasio da ove izjave daje kao privatno lice i građanin zbog osetljivosti teme. "Nuklearno pitanje je suština nacionalnog suvereniteta jedne države. I Nemačka mora da se suoči sa tim pitanjem", zahteva i Harald Birman, predsednik Fondacije Kuća istorije u Bonu. "Ovde je reč o opstanku Savezne Republike", naglasio je Birman. I Fišer prihvata da je Amerika sada drugačija. "SAD su predstavljale veliko obećanje slobode. Tome je kraj", rekao je nekadašnji političar. Posledica je da Evropa mora da postane sila i faktor moći. "Nisam mogao ni da zamislim da ću to jednom da kažem", zaključio je Joška Fišer.

Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je Evropsku uniju kao alternativu imperijalizmu i autokratiji koja može da sklapa dogovore sa partnerima, koji isto misle, u svetu gde sve više raste rivalitet velikih sila. U obraćanju u nemačkom parlamentu Bundestagu Merc je naglasio vrednost NATO, u kome će, kako je rekao, Evropa pojačati svoju odbranu i dodao da će uvek tražiti saradnju sa SAD, ali ne kao "potčinjena". On se pridružio drugim evropskim liderima u odbacivanju tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa da su neameričke trupe u sastavu NATO izbegavale liniju fronta tokom rata u Avganistanu. "Sve jasnije vidimo u poslednjih nekoliko nedelja da počinje da se formira svet velikih sila. I oštar vetar duva u ovom svetu, osetićemo ga u doglednoj budućnosti", rekao je Merc.

Nemačka troši rekordne iznose za naoružanje. Bundesver naveliko naručuje novo oružje i opremu – a nešto od toga stiže u vojne magacine po prvi put. Nemačka vojska ove godine ima na raspolaganju više od 108 milijardi evra. To je veliki, do sada neviđeni iznos koji se finansira i iz tekućeg saveznog budžeta i iz posebnih fondova za koje se država zadužuje. Tim novcem bi Bundesver, na kojem se decenijama štedelo, trebalo ponovo da postane borbeno sposoban, piše Dojče vele. I to što je brže moguće – jer se savezna nemačka vlada plaši da bi Rusija već 2029. mogla da bude sposobna da izvede napad na područje članica NATO. Bundesver prvi put kupuje nekoliko hiljada borbenih dronova. Kod narudžbine su prednost dobile mlade tehnološke firme: startapovi Stark Difens iz Berlina i Helsing iz Minhena trebalo bi svaki da dobiju narudžbinu vrednu do 300 miliona evra. Kupuju se kamikaza-dronovi, u stručnom žargonu nazvani „loitering munition“. To su dronovi opremljeni bojevom glavom koji se obrušavaju na cilj i pri tom i sami budu uništeni. Bundesver ulaže i u odbranu od dronova. Spektar se kreće od uređaja za elektronsko ometanje, pa sve do protivvazdušnog oklopnog vozila Skajrendžer 30, koje može da suzbija i rojeve dronova. Za odbranu od dronova predviđeno je i novo lasersko oružje. Jedno takvo lasersko oružje za odbranu od dronova, koje su razvile firme Rajnmetal i MBDA, već je prošlo fazu testiranja u mornarici.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da 44 milijarde evra, koje je Evropska komisija odobila Poljskoj iz evropskog programa SAFE za nabavke oružja, iznosi više nego celi budžet za odbranu Španije ili Italije i da će 80 odsto tog novca završiti u poljskoj vojnoj industriji. "Program SAFE je na izvestan način projektovala i inicirala Poljska i od prvog dana naše vlade činimo sve da pitanje odbrane granice Istočne Evrope, istočne granice NATO, naše istočne granice bude pitanje važno ne samo za poljske vojnike, već da bude veliki zadatak za celu Evropu", kazao je Tusk. On je dodao da je Poljska i vlastitim snagama uspela da zaštiti granicu sa Rusijom i Belorusijom tako da bude najbolje čuvana spoljašnja granica u Evropi.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da NATO treba da bude više evropski kako bi održao snagu i da Evropa mora da se prilagodi novoj realnosti posle strukturnih promena koje su "potresle transatlantske odnose do temelja". Kalas je rekla da će SAD ostati partner i saveznik EU, ali da Evropa nije više glavni centar gravitacije Vašingtona. "Svi smo dobro svesni političkih pitanja koja ograničavaju našu saradnju. Ali posebno sada, kada SAD gledaju ka inostranstvu i van Evrope, NATO mora da postane više evropski da bi održao svoju snagu. Evropa mora da deluje", rekla je Kalas na godišnjoj konferenciji Evropske odbrambene agencije. Kalas je kazala da EU treba da uskladi napore sa NATO da bi bili komplementarni i da pokaže kako "poseban evropski stub daje dodatnu vrednost kroz veću podelu tereta i vojnu snagu na evropskom kontinentu". Šefica diplomatije EU je rekla da je postalo "bolno jasno" da će Rusija biti velika bezbednosna pretnja duži period, da Bliski istok ostaje "potpuno nepredvidiv", a da Kina ostaje "dugoročni izazov" jer predstavlja rizik za evropski ekonomski model, preti zemljama u Istočnom i Južnom kineskom moru i podržava ruski rat protiv Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je kao teroristički ruski napad dronom na prepuni putnički voz, za koji lokalni zvaničnici navode da je usmrtio najmanje pet osoba i ranio još nekoliko. U vozu je bilo više od 200 ljudi kada je jedan od vagona pogođen dronom, dok su još dva drona eksplodirala u blizini, u severoistočnoj ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, u utorak. Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je od predsednika Rusije Vladimira Putina da njegova vojska nedelju dana ne gađa Kijev i druga mesta u Ukrajini - zbog ledene zime. Rusija gađa ključnu infrastrukturu, pa su mnogi delovi Ukrajine bez struje i grejanja. Nešto kasnije Kremlj je potvrdio da je Rusija pristala da se uzdrži od udara po Ukrajini do 1. februara. Portparol ruskog predsenika Dmitrij Peskov je izjavio da je Rusija ponovila poziv ukrajinskom predsedniku Zelenskom da dođe u Moskvu na mirovne pregovore. Mirovni pregovori kojima posreduje Vašington u Abu Dabiju prošlog vikenda dali su novi zamah naporima za postizanje mirovnog sporazuma, ali duboke razlike između pregovaračkih stavova Rusije i Ukrajine i dalje postoje, piše Rojters. Zelenski je uzvratio da je za njega apsolutno neprihvatljivo da se sretne sa predsednikom Rusije u Moskvi, ali da javno poziva Putin, ako se usudi, da dođe u Kijev na razgovore.

Američki milijarder Ilon Mask je izjavio da su "izgleda urodile plodom" mere njegove kompanije SpejsEks (SpaceX) kako bi sprečila "neovlašćeno rusko korišćenje internet sistema Starlink" za uspostavljanje veze pomoću jata malih satelita u svemiru, dok vlasti Ukrajine rade na tome da spreče rusku upotrebu tog sistema koji se koristi i u Ukrajini. Britanska agencija Rojters je prenela da se ukrajinska vojska oslanja na desetine hiljada satelitskih internet veza Starlink za komunikaciju na bojnom polju i za pilotiranje dronovima. Ona kaže da je ove nedelje našla terminale za Starlink na ruskim dronovima za napade dugog dometa. Ukrajinske vlasti su navele da sarađuje sa SpejsEks-om da bi sprečile Rusiju da vodi dronove pomoću Starlinka.

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer boravio je u trodnevnoj poseti Kini, u pratnji oko 60 britanskih lidera iz sveta biznisa i kulture. Ova poseta i budućnost britansko-kineskih odnosa privukli su veliku pažnju, s ozbirom da je ovo prva poseta jednog britanskog premijera azijskoj zemlji od 2018. godine. Nakon sastanka Starmer i kineski predsednik Si Đinping su naglasili da su odnosi između Kine i Ujedinjenog Kraljevstva poslednjih godina imali „uspone i padove". „Odnosi Kine i Ujedinjenog Kraljevstva prošli su kroz određene zastoje i preokrete koji nisu služili interesima naših zemalja.“ Opisujući stanje sveta kao „turbulentno i promenljivo“, Si je rekao da je više dijaloga između Ujedinjenog Kraljevstva i Kine neophodno, bilo „zarad svetskog mira i stabilnosti, bilo zarad ekonomija i naroda naših dveju zemalja“. Starmer je Kinu nazvao „ključnim akterom na globalnom nivou“, dodavši da se „raduje daljem unapređenju odnosa“ između dve zemlje. Starmer je rekao Siju Đinpingu da želi „sofisticiraniji“ odnos sa Kinom. Britanska i kineska vlada saopštile su da žele da potpišu sporazume o trgovinskoj i investicionoj saradnji, što bi bio prvi korak ka resetovanju i proširenju ekonomskih odnosa posle nekoliko godina.

Danska, Grenland i SAD pokrenuli su proces čiji je cilj postizanje dogovora o sporu u vezi sa Grenlandom, izjavio je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio. Predstavnici tri strane sastali su se na „tehničkom“ nivou, rekao je Rubio Odboru za spoljne poslove Senata, ne navodeći detalje o učesnicima niti o lokaciji sastanka. Naveo je da se očekuje da će pregovori dovesti do „dobrog ishoda za sve“. Rubio je objasnio da su razgovori strukturirani tako da se izbegne „medijski cirkus“ oko svakog sastanka, što omogućava veću fleksibilnost u potrazi za rešenjem.

Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen izjavio je u sredu u Parizu da postoje „crvene linije“ koje se u razgovorima sa Sjedinjenim Državama ne smeju preći, ali je priznao i da je potrebno učiniti više kako bi se povećala bezbednost u regionu zbog sve agresivnije Rusije. Naglasio je da će se njegova zemlja u pregovorima sa SAD voditi demokratskim vrednostima i načelom poštovanja teritorijalnog integriteta. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da pregovori između SAD, Danske i Grenlanda o bezbednosnom dogovoru u Arktiku napreduju, dodajući da bi dogovor mogao uskoro biti postignut u korist svih strana. "Počeli smo pregovore. Mislim da je dogovor skoro postignut. Oni žele da to uradimo. Verujem da će to biti dobar dogovor za sve. To je veoma važan dogovor za SAD. Biće to veoma, veoma važan dogovor. Mislim da ćemo postići dogovor", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu Air Force One.