Iranski režim pred kolapsom, SAD sve odlučnije u suzbijanju ruskog i kineskog uticaja - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Protesti u Iranu traju već 16. dan. Ono što je počelo kao ekonomsko nezadovoljstvo vrlo brzo je dobilo karakteristike političke pobune protiv teokratskog režima. Katastrofalna ekonomska situacija u Iranu je posledica propasti izvoza islamske revolucije. Za 47 godina svog postojanja Islamska republika Iran nije ispunila ni jedan svoj cilj. U prvom redu Islamska revolucija nije se proširila izvan granica Irana, dok je Iran suočen sa sankcijama koje pogađaju sve razvojne sektore. Treće, stotine milijardi dolara uloženih u globalni terorizam su uništene tokom izraelskih operacija. Fokus je stavljen na pijacu, ali glavne uzroke treba tražiti u onima koji nisu na pijaci, a to su IT radnici i izvozni sektor koji trpi posledice iranske samoizolacije. Sa druge strane za muslimanske zemlje karakteristični su nemiri i neredi posle petkovne molitve – Džume kada vlasti ne mogu sprečiti sponatno okupljanje građana. U slučaju Irana, protesti imaju karakteristiku koja prevazilazi samo ekonomske razloge jer direktno napadaju temelje režima kao glavnog krivca za ekonomsku i tehnološku zaostalost. Uprkos propagandi i izolaciji, Iranci precizno adresiraju izvor problema i nema tih ekonomskih politika koje mogu zaustaviti talas protesta, ali i rušilački intenzitet.

Demonstranti su svesno zapalili džamije kao simbol uzurpacije, cepali zastave i rušili spomenike uglednih pazdarana. Sva ova dela se u Iranu kažnjavaju smrću. Dakle, ulog je sam život. Nekoliko policijskih stanica i centara bezbednosti je zapaljeno i zauzeto. Za sada upotreba vatrenog oružja koristi se od strane Basidž parapolicije i korpusa Iranske revolucionarne garde (pazdarana). Iranska policija se drži po strani dok se prljav posao prepušta parastrukturama poput Basidža i Pazdarana. Za razliku od Basidža, Pazdarani su visoko trenirani, obučavani, kultivisani i fanatični sledbenici, u pravom smislu reči sposobni ljudi zadojeni radikalizacijom i spremni da poginu za teokratsku vlast. Basidž je sastavljen od „dobrovoljaca“, mahom iz najnižih društvenih slojeva i ruralnih delova Irana. Karakteriše ih surova brutalnost. Za razliku od prethodnih nemira vidi se smanjeno prisustvo Hezbolaha i iračkih šitskih milicija koje su do sada bile neizostavne formacije kada je reč o nasilnom suzbijanju demonstracija. Prema konzervativnim procenama broj mrtvih civila je oko 300, dok nezavisni izvori ukazuju da je reč već sada o hiljadama mrtvih. Posebno zabrinjava činjenica da je uhapšeno preko 20.000 ljudi koji mogu biti pogubljeni po kratkom postupku.

Američki predsednik Donald Tramp je u više navrata pozvao islamistički režim da ne ubija demonstrante jer će uslediti bolan odgovor Amerike. Događaji u Iranu su logičan sled nakon izraelske operacije „Ustanički lav“ i američke operacije „Ponoćni čekić“ tokom juna 2025. godine. Tada je za 20 sekundi eliminsan veliki broj pojedinaca koji su identifikovani kao ključni u sistemu rukovođenja i komandovanja Irana. Tada se pokazalo da je iranska protiv-vazdušna odbrana neefikasna u susretu sa najsavremenijim avionima F-35. Iranski odgovor u vidu bombardovanja Izraela pokazao je 97% oborenih raketa i dronova. Sve ono čime je Iran decenijama pretio pokazalo se kao vrlo nedoraslo bez podrške terorističkih proksija. Sada se spominje da bi Iran mogao pokrenuti operaciju „Sudnjeg dana“ koja podrazumeva masivne raketne napade na Izrael, ali i američke vojne baze na Bliskom Istoku. Sastavni deo operacije „Sudnjeg dana“ je aktiviranje terorističkih spavačkih celija širom sveta. Koliko je Iran sposoban znaju samo zapadne obaveštajne službe. Amerikanci koncetrišu svoje vazdušne snage oko Irana, u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru, a tankeri, bombarderi i lovci F-35 sada su pozicionirani u dometu Irana. Ovo gomilanje se poklapa sa Trampovim najnovijim komentarima, koji sugerišu da bi bilo kakvi pregovori sa Teheranom usledili nakon odlučne akcije, a ne pre toga. Poruka manje zvuči kao diplomatija, a više kao upozorenje.

Uzeti zajedno, raspored snaga i retorika ukazuju na pripreme za veliku vazdušnu kampanju, ili barem verodostojnu opciju udara, Vašington signalizira da je završio sa čekanjem dok se iranske mere i pretnje ne pojačaju. Ajatolah je direktno zapretio američkom predsedniku Trampu. Na brifingu u predsedničkom avionu tokom leta od Mar-a-Laga ka Beloj kući Tramp je dobio pitanje CNN-a : „Da li mislite da Iran shvata vaše pretnje ozbiljno?“, na šta je Tramp odgovorio: „Zar ne biste rekli da verovatno to rade u ovom trenutku, nakon što smo godinama prolazili kroz to sa mnom?... Sulejmani, el Bagdadi, iranska nuklearna pretnja je uništena... Kakvo glupo pitanje!“ Obraćajući se novinarima tokom leta, Tramp izjavio je da se čini da Iran počinje da prelazi „crvenu liniju“ koju je postavio u vezi sa ubijanjem demonstranata, rekavši: „Čini se da su ubijeni neki ljudi koji nisu trebalo da budu ubijeni. Oni su nasilni - ako ih nazivate vođama, ne znam da li su vođe ili samo vladaju nasiljem - ali mi to veoma ozbiljno posmatramo. Vojska to posmatra. Razmatramo neku veoma jaku opciju, donećemo odluku.“

Kada se govori o promeni režima u Iranu vredi se podsetiti da su protesti 1979. godine trajali godinu dana i doneli su Islamsku revoluciju koju je predvodio imam Ruholah Homeini. Šta god Izrael trenutno radi ili ne radi u Iranu, čitaćemo celu priču tek za 5-10 godina. Možda je 20. iranski režim doneo katastrofalne odluke u protekloj godini. Ako se ovo nastavi, neće opstati još dugo. SAD imaju moć da snažno udare Iran, ali je veliko pitanje: Koji je najefikasniji način da se ova moć iskoristi? I kada? Iran je ušao u „Protokol nultog sata“ — Talal Nahle. U prethodnim izveštajima posmatrani su kretanje trupa, zatvaranje reaktora i mere bezbednosti granica. Međutim, u ovom dokumentu (objavljenom posle ponoći tokom vikenda), započelo je „totalno suvereno zaključavanje“. Ova specifična vrsta zatvaranja se dešava samo kada rukovodstvo očekuje atentat ili sveobuhvatni strateški napad u narednih nekoliko sati. Iran je već iskoristio kinesko uputstvo za kontrolu civilne populacije i u potpunosti je ugasio internet protokol na nivou cele države. Uz pomoć ruske tehnologije uspeo je da suzbije delovanje niskog zemljanog satelita Starlink. Za sada je delovanje Starlinka svedeno na svega 30%. Infiltracija Starlinka u Iran je dokaz da uveliko postoje veze sa spoljnim faktorima i organizacijama/komesarijatima za otpor vlastima.

Kada je reč o spoljnoj podršci ona se nikako ne može posmatrati u negativnom kontekstu zato što odsustvo podrške znači represiju, egzekucije i nastavak vladavine režima koji je u potpunosti bankrotirao na međunarodnom i nacionalnom planu. Prema dostupnim podacima u poslednjih 30 godina ubijeno je preko 130.000 protivnika režima u koje spadaju i oni koji su “prekršili” neka od verskih pravila. Suša koja je pogodila Iran smanjila je vodostaje reka i jezera gde su se ukazali neobeleženi grobovi žrtava bačenih na njihova dna.

Ako Sjedinjene Države napadnu iranski režim i okončaju dugogodišnju teokratsku diktaturu koja je odnela živote hiljada nevinih civila, Amerika i predsednik Tramp bi mogli značajno da oslabe takozvanu osovinu zla koju predvode Rusija i Kina. Primarni cilj ove osovine je da izazove i na kraju porazi Sjedinjene Države stvaranjem i podrškom raznih autoritarnih režima. Izvođenjem udara na Iran, Tramp bi mogao da se pojavi kao veliki naslednik Reganove republikanske Amerike i obezbedi ugledno i trajno mesto u američkoj istoriji. Demokratije se razlikuju po dizajnu. Vođstvo je zamenljivo. Ubijte ili zarobite predsednika, a država nastavlja da funkcioniše. Nasleđivanje je automatsko. Institucije opstaju. Društvo se ne raspada. Ova asimetrija se jača sa svakim napretkom u nadzoru, preciznom oružju, ciljanju veštačkom inteligencijom i fuziji obaveštajnih podataka. Visokotehnološke demokratije ne moraju da okupiraju gradove ili da se direktno bore protiv vojski. Potrebno im je samo da uklone pojedince koji drže autoritarne I totalitarne sisteme na okupu prisilom. Iran jasno otkriva ovu ranjivost. Kada se vojnici i policajci plaćaju u valuti koja pada i tretiraju se kao da su za jednokratnu upotrebu, lojalnost nestaje u trenutku kada nestane zaštita vođstva.

Američki MAGA senator Lindsi Gram je jasno i bez uvijanja pozvao američkog predsednika da ispuni svoju moralnu i istorijsku dužnost tokom gostovanja na Foks njuzu: “Da sam na vašem mestu, gospodine predsedniče, ubio bih vođe koje ubijaju ljude. Morate ovo okončati. Ako se dobro završi, onda će zavladati mir. Sve državne aktivnosti koje sponzorišu terorističke aktivnosti će prestati. Hezbolah, Hamas, neka odu. Izrael i Saudijci sklapaju mir, novi dan na Bliskom istoku. Imam veru u vas, gospodine predsedniče. Imam poverenje u vas. Vi ste Ronald Regan plus našeg vremena. Okončajte ovo. Okončajte ovo dobro. Stanite uz narod, gospodine predsedniče. Dajte im do znanja da ćete ubiti njihove ugnjetače.” U međuvremenu, izraelski Kanal 12 izveštava da su izraelske obaveštajne službe ponovo procenile prethodni izveštaj i sada procenjuju da bi demonstranti zapravo mogli da sruše režim.

Kineski vojni i politički prestiž dovedeni u pitanje

„Svaka nacija širom sveta sa kineskom odbrambenom opremom proverava svoju protivvazdušnu odbranu i pita se koliko je ona zapravo bezbedna od Sjedinjenih Država“, rekao je Majkl Sobolik, viši saradnik u istraživačkom centru Hadson Institut za Rojeters i dodao: „Takođe primećuju kako su kineska diplomatska uveravanja Iranu i Venecueli rezultirala nikakvom značajnom zaštitom kada je stigla američka vojska.“ Tramp će uskoro oterati u bankrotiranje Kinu na način Sovjetskog Saveza. Upravo je postavio zamku Kini u sovjetskom stilu. Tramp planira da poveća američke vojne izdatke za 50% na 1,5 biliona dolara do 2027. godine, što je oko 5% BDP-a. Ovo se ne tiče Rusije. Ruska ekonomija ne može to da prati. Ovo je direktno usmereno na Kinu. To je Regan protiv Sovjetskog Saveza - verzija 2.0. Peking se sada suočava sa ćorsokakom, pratiti američke izdatke znači srušiti već krhku ekonomiju, ne izjednačiti se sa njima znači vojno zaostajati i izgubiti obraz na globalnom nivou. U svakom slučaju, Kina gubi. Upravo tako je trka u naoružanju bankrotirala SSSR. I zato Peking paniči zbog ove odluke i uveliko pokreće operacije uticaja kako bi doveo u zabludu svetsku javnost o moći i sposobnosti Kine da kontroliše poteze SAD.

Tramp ponovo bacio oko na Grenland, vojna akcija teško zamisliv scenario

Nakon uspešne akcije u Venecueli i sve većih izazova u Iranu, Donald Tramp je ponovio svoju želju da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, samoupravom pod kontrolom Kraljevine Danske. Govoreći za vikend za Atlantik (theatlantic.com) on je rekao: "Apsolutno nam je potreban Grenland", opisujući ostrvo kao "okruženo ruskim i kineskim brodovima". "Učinićemo nešto po pitanju Grenlanda, sviđalo im se to ili ne, jer ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland, a mi nećemo imati Rusiju ili Kinu za suseda“, rekao je nešto kasnije Tramp novinarima u Beloj kući.

Pojedini stručnjaci, koji su govorili za Politiko, izneli su procenu da bi SAD mogle da pokušaju da iskoriste priliku da uspostave kontrolu nad Grenlandom narednih meseci, pred izbore za Kongres ili uoči 250. godišnjice američke nezavisnosti 4. jula. Međutim, metode za Grenland verovatno bi se razlikovale od onih u Venecueli. Umesto vojne operacije, Vašington bi mogao da pribegne "kampanji političkog uticaja, kako bi promenio trenutnu ravnotežu", smatra direktor nezavisnog instituta Evropazijska grupa Mudžtaba Rahman. Prema njegovim rečima, to bi moglo da uključi "napore da se kupe lokalni političari, dok SAD teže većoj vojnoj i civilnoj kontroli". U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove koje je podržalo 26 članica (osim Mađarske) ističe se da se "principi međunarodnog prava i Povelje UN moraju poštovati pod svim okolnostima". Ali, u saopštenju nije eksplicitno pomenut Grenland. Ipak, deo evrospkih lidera je upozorio da bi takav potez imao ozbiljne posledice po vojni savez. U zajedničkom saopštenju, lideri Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Poljske i Španije poručili su da Grenland pripada svom narodu, dok su u odvojenom saopštenju identičnu poziciju zazuele i nordijske zemlje. Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je 5. januara da bi američka invazija na Grenland označila kraj vojne alijanse. „Ako SAD izaberu da vojno napadnu drugu NATO zemlju, onda sve staje, uključujući NATO i bezbednost koja je uspostavljena od kraja Drugog svetskog rata“, rekla je ona.

Međutim, uprkos sveopštem oduševljenju svih onih širom sveta koji priželjkuju raskol između SAD i ostalih članica NATO, američka vojna akcija i nasilna aneksija ostrva teško da se može smatrati relanim scenarijiom. Grenland je prevashodno bezbednosno, a ne teritorijalno pitanje zbog čega Trampovi zahtevi predstavljaju kucanje na otvorena vrata savezničke države iz NATO. SAD nikada u istoriji nisu napale nijednu savezničku naciju, a posledice i troškovi eventualne invazije Grenlanda daleko bi prevazišle svaku moguću dobit koju bi SAD imale od nje. Raskol unutar NATO, gubitak ključnih logističkih baza na teritoriji EU, prekid kupovine američke vojne opreme i zaoštravanje trgovinskih odnosa između EU i SAD strateški bi ugrozili uticaj i dominaciju Vašingtona u savremenom svetu. S druge strane, na srednji i duži rok savezništvo sa Evropom potrebnije je Americi u sudaru sa kineskim izazovima nego što je Evropi realno potrebna američka zaštita. U slučaju prekida ili ozbiljnog narušavanja transatlantskog partnerstva, Evropa bi mogla da zauzme poziciju strateške neutralnosti u odmeravanju snaga između Vašingtona i Pekinga i da tu situaciju iskoristi za unapređenje sopstvenih ekonomskih i strateških pozicija u svetu. Upravo iz navedenih razloga bilo koja jednostrana akcija SAD u pogledu preuzimanja Grnlanda bila bi iracionalna i veoma štetna po dugoročne interese samih Sjedinjenih Država zbog čega je takav scenario teško zamisliv.

Ubistvo žene u Minesoti podelilo američku javnost

Ubistvo 37-godišnje žene u Minesoti koje je počinio agent imigracione službe (ICE) uznemirio je grad Mineapolis i veći deo SAD-a s potencijalom da preraste u još jedno žarište u polarizovanoj zemlji. Državni i savezni zvaničnici izneli su suprotne verzije događaja u kojem je neimenovani agent ICE-a u sredu ubio američku državljanku Rene Nikol Gud u njenom automobilu u Mineapolisu. Hiljade ljudi okupile su se u Mineapolisu kako bi izrazili protest zbog tog događaja. Demonstracije su održane i u Njujorku, Čikagu, Sijetlu, Finiksu, Orlandu i Kolumbusu u Ohaju. Operacija u Minesoti u kojoj su učestvovali službenici ICE-a deo je nacionalne akcije predsednika Donalda Trampa protiv migranata i politički nabijene istrage o optužbama za prevaru protiv nekih neprofitnih grupa Minesote u somalskoj zajednici. Guverner Minesote Tim Volc i gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej, obojica demokrate, odmah su osporili tvrdnju savezne vlade i okrivili Trampa za ono što su nazvali nepotrebnom provokacijom raspoređivanjem saveznih snaga za sprovođenje zakona. Video snimljen u sredu prikazuje maskirane policajce kako se približavaju automobilu Nikol Gud, koji je bio zaustavljen pod neobičnim uglom na ulici u Mineapolisu. Automobil se zatim kreće unatrag i odlazi, nakratko vozeći u smeru policajca koji otvara vatru iz neposredne blizine. Zvaničnici Trampove administracije nazvali su incident delom obrasca demonstranata protiv Trampa koji ugrožavaju ICE-ove policajce, ali kritičari kažu da su videli ženu kako pokušava da ih izegne. Istragu sprovode FBI i državni zvaničnici Minesote dok administracija iz Vašingtonma želi da isključi državu Minesotu iz istrage.

SAD zaplenile ruski tanker, Rusija pokazala nemoć da odgovori

Američke vlasti su u Karipskom moru zaplenile tanker „Olina“, što je peti brod koji je zauzet u akciji Vašingtona čiji je cilj ograničavanje izvoza nafte iz Venecuele. Američka vojska je saopštila da su marinci sa nosača aviona „Džerald Ford“ zauzeli „Olinu“ bez incidenata, čime je upućena jasna poruka: „Nema sigurnog utočišta za kriminalce“. Prethodno su SAD zaplenile još dva naftna tankera pod sankcijama, povezana sa Venecuelom – jedan u severnom Atlantiku, a drugi u Karipskom moru. Evropska komanda SAD saopštila je da je tanker "Bela 1" zaplenjen zbog “kršenja američkih sankcija", a nalazio se u vodama između Škotske i Islanda, gde je pokušao da izbegne američku blokadu sankcionisanih naftnih brodova. Američke vlasti saopštile su i da su vojne snage te zemlje preuzele kontrolu nad tankerom "Sofija" u Karipskom moru. Tanker "Bela 1" bio je pod ruskom zastavom i preimenovan u "Marinera", a uputio se ka Evropi. Bio je sankcionisan još 2024. godine zbog krijumčarenja tovara za kompaniju povezanu sa libanskom militantnom grupom Hezbolah. Tanker koji je bio prazan i koji je plovio prema Murmansku, nalazio se nekoliko dana pod konstantnom pratnjom Obalske straže SAD, iako je plovilo od američke obale udaljeno oko 4.000 kilometara. Tanker je bio pod zaštitom ruskih vojnih brodova koji su bili u okruženju kada se operacija odvijala, uključujući i rusku podmornicu. Ruske pomorske snage ipak se nisu usudile da preduzmu bilo koji korak kako bi sprečile zauzimanje tankera čime je Rusija pretrpela ozbiljno poniženje i pokazala nemoć u odmeravanju snaga sa SAD na Atlantiku. Brod je bio deo tzv. senke ili "flote duhova" koju Rusija, Iran i Venecuela koriste kako bi izbegli zapadne sankcije. Godinama su ti brodovi prevozili teret i jeftino gorivo širom sveta, uključujući i Kinu.

Rusija ponovo upotrebila “Orešnik”, marketinški učinak veći od vojnog

Rusija je tokom noći između četvrtka i petka napala Ukrajinu hipersoničnom raketom “Orešnik”, što predstavlja tek drugu po redu upotrebu ovog oružja namenjenog pre svega nošenju nuklearnih bojevih glava. Orešnik je modernizovana verzija rakete srednjeg dometa “Rubež” i, prema ruskim izvorima, kreće se brzinom do 10 puta većom od brzine zvuka, sa dometom koji mu omogućava da dosegne celu Evropu. Raketa može da nosi više bojevih glava i da ima konvencionalno ili nuklearno punjenje. Moskva ju je prvi put upotrebila u novembru 2024. godine, kada je pogodila ukrajinski grad Dnjepar, iako je oružje tada još uvek bilo u eksperimentalnoj fazi razvoja. Prošlog meseca Rusija je objavila snimak za koji je navela da prikazuje raspoređivanje raketnog sistema "Orešnik" u bliskom savezniku Belorusiji. Rusija je saopštila da je napad pokrenula kao odgovor na navodni pokušaj Ukrajine da prošlog meseca pogodi dom ruskog predsednika Vladimira Putina – tvrdnju koja se pojavila usred intenzivnih pregovora koje predvodi predsednik SAD Donald Tramp i njegovi izaslanici s ciljem okončanja rata u Ukrajini. CIA je procenila da Ukrajina nije gađala rezidenciju koju koristi Putin, naveli su američki zvaničnici. Napad orešnikom usledio je svega nekoliko sati nakon što je Moskva ponovila da bi evropske trupe raspoređene u Ukrajini u okviru bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma bile smatrane „legitimnim metama“, kao i nakon zaplene tankera za naftu pod ruskom zastavom od strane Sjedinjenih Država u sredu. Prema informacijama ukrajinske strane meta napada bio je vazduhoplovni remontni zavod u blizini Lavova, a da su preciznost i učinak nenuklearnih bojevih glava ove rakete skromniji i manje precizni od rakete “Iskander”. To ukazuje da upotreba ovog tipa skupog i manje preciznog dalekomentog oružja u njegovoj konvencionalnoj verziji više ima marketinšku upotrebnu vrednost nego što ima vojni efekat na terenu.

Tajni rat Rusije protiv Evrope

Rusija prelazi na tajni rat protiv Evrope. Nova šefica britanske spoljne obaveštajne službe, Bler Metreveli, tokom svog prvog javnog govora izjavila je o rastućoj novoj pretnji od Rusije Evropi. Režim Vladimira Putina sve više koristi ne direktne vojne akcije, već tajne metode pritiska. Ona je to nazvala „izvozom haosa“ kao elementom ruske spoljne politike. Metreveli je napomenula da to uključuje sabotažu, sajber napade, subverziju, napade dronovima, naručena ubistva i ekonomski pritisak. Takve operacije često ne sprovode državne strukture, već privatne osobe, kompanije i organizacije koje rade u interesu Kremlja iz ideoloških ili finansijskih razloga.