Status Grenlanda stavio na test transatlantsko jedinstvo, režim u Teheranu u poslednji čas izbegao američku intervenciju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U fokusu globalne politike ove nedelje našao se Grenland, arktičko ostrvo pod suverenitetom Kraljevine Danske, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp intenzivirao pritisak da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad teritorijom kroz paket najavljenih carina, otvorene poruke o „kupovini“ i poruke koje ne isključuju upotrebu sile. Evropske vlade i NATO saveznici odbacili su takav pristup, a Kopenhagen i Nuuk ponavljaju da o budućnosti i statusu Grenlanda mogu da odlučuju isključivo Grenlanđani i Danci. Britanski premijer Kir Starmer, u razgovoru sa Donaldom Trampom, ponovio je da je Grenland deo Kraljevine Danske i da je bezbednost krajnjeg severa prioritet NATO saveznika. Upozorio je i da je pogrešno uvoditi carine partnerima radi kolektivne bezbednosti. Starmer je o istoj temi razgovarao i sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, naglašavajući jedinstvo evropskih saveznika. Za to vreme u Briselu, poslaničke grupe Evropskog parlamenta poručile su da neće ratifikovati trgovinski sporazum sa SAD nakon što je Tramp najavio nove carine za države koje se protive „kupovini“ Grenlanda. Održan je i hitan sastanak ambasadora EU uoči mogućeg uvođenja evropskih protivmera u vidu paketa recipročnih carina i potencijalnih ograničenja pristupa američkih kompanija tržištu Unije.

Kanadski premijer Mark Karni stao je otvoreno uz zvanični Kopehnagen, poručivši da je Grenland pitanje za stanovnike ostrva i Kraljevinu Dansku i da će Ottawa, kao NATO članica, podržati saveznika. Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je carinske pretnje neprihvatljivim i poručio da Evropa ostaje ujedinjena, dok je švedski premijer Ulf Kristerson odbacio „ucene“ i naglasio da o Grenlandu odlučuju samo Grenland i Danska. Tramp je sa svoje strane najavio da će od 1. februara stupiti na snagu carine od 10 odsto na robu iz niza evropskih zemalja — Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske — uz povećanje na 25 odsto od 1. juna. Mere su direktno vezane za politički cilj postizanje dogovora da SAD kupe Grenland. U odgovoru, EU razmatra odmazdu u vrednosti od približno 93 milijarde evra. Ukoliko se planovi realizuju, transatlantski odnosi ponovo klize u otvoreni trgovinski konflikt, sa posledicama po industriju, lanace snabdevanja i inflatorne pritiske.

U međuvremenu, na Grenland su pristigle simbolične trupe iz Francuske, Nemačke, Norveške i Švedske radi jačanja bezbednosti i podrške Danskoj. Kopenhagen je najavio i sopstveno povećanje vojnog prisustva na ostrvu, u koordinaciji sa NATO partnerima. Reč je pre svega o odvraćajućem potezu unutar okvira postojećeg sporazuma iz 1951. koji omogućava američko vojno prisustvo, ali pod danskim suverenitetom. Iz Bele kuće poručuju da ih evropske trupe ne odvraćaju od cilja dok istovremeno američki izaslanici i senatori šalju pomešane signale: od tvrdnje da je „dogovor moguć“ do pokušaja da se saveznicima ublaže strahovi. Institucionalno, Grenland je autonomni deo Kraljevine Danske sa pravom na referendum o nezavisnosti. Međutim, politička realnost je drugačija: aktuelna grenlandska koalicija jasno odbacuje priključenje SAD, a istraživanja pokazuju da je oko 85 odsto građana protiv takvog rešenja. I u Danskoj je ton jedinstven: odbrana Grenlanda je zajednička odgovornost NATO-a, a svaka ideja o promeni statusa bez pristanka Grenlanđana i Danske smatra se neprihvatljivom. Za to vreme u SAD, podrška javnosti preuzimanju Grenlanda je niska. Anketni podaci ukazuju da tek svaki peti Amerikanac spreman da podrži ovu ideju, uz snažno protivljenje upotrebi sile. Demokratski senatori upozoravaju da retorika o aneksiji podriva poverenje među saveznicima i ide u korist konkurentima poput Rusije i Kine. Time se komplikuje i sposobnost Vašingtona da obezbedi koheziju NATO-a u drugim žarištima, posebno na istočnom krilu.

I dok Tramp i evropski saveznici za sada odmeravaju snage čvrstom retorikom i carinama, po pitanju rešavanja spora oko Grenlanda trenutno su u igri četiri scenarija sa različitom verovatnoćom njihove realiazcije. Najradikalniji među njima jeste vojno preuzimanje, koje je pravno-politički najkontroverznije. Predstavljalo bi napad na teritoriju članice NATO-a i otvorilo institucionalne i strateške paradokse bez presedana. Verovatnoća ovog scenarija je izuzetno niska, ali sama retorika podiže rizike. Drugi mogući scenario jeste kupovina ostrva. Istorijski presedan postoji samo kao neuspešna ponuda, dok je danas politički i društveno neodrživ zbog otpora u Kopenhagenu i Nuku, kao i izostanka međunarodnog legitimiteta. Treći scanrio predviđa organizovanje referenduma o priključenju. Teoretski ovaj scenario je izvodljiv tek nakon progleašenja nezavisnosti od strane Grenlanda, ali je ta opcija trenutno bez realne podrške na samom ostrvu. Četvrti, najrealističniji scenario jeste vojno jačanje u okviru NATO-a. Ovo je najverovatniji izlaz u kratkom roku koji bi podrazumevao prihvatanje argumenta da je problem Grenlanda bezbednosne, a ne teritorijalne prirode što se može rešiti dogovorom o povećanom prisustvu i saradnji na Arktiku, bez promene suvereniteta.

Analitičari su saglasni da kriza oko Grenlanda testira otpornost NATO-a. Dok su evropske prestonice usklađene u odbrani danskog suvereniteta, upotreba carina kao političkog pritiska potkopava transatlantsko poverenje. U narednim nedeljama dalji tok procesa opredeliće nekoliko ključnih odluka koje će dati odgovore na pitanja da li će EU formalizovati paket protivmera i kako će odgovoriti SAD; da li će se radna grupa Danska–Grenland–SAD ograničiti na bezbednosnu saradnju ili će u fokusu ostati status ostrva; kako će biti formulisan konkretniji obim i mandat savezničkih misija na Grenlandu i Arktiku; kako će izgledati ton i poruke iz Vašingtona: da li će preovladati diplomatski kanali ili eskalaciona retorika i, najzad, kakve će biti reakcije tržišta i industrije na obe strane Atlantika uoči roka za stupanje carina na snagu? Dok na površini dominiraju bombastične izjave i pretnje carinama, politička gravitacija i međunarodno pravo guraju aktere ka realističnijem, „status quo plus“ ishodu: jačanju bezbednosti Arktika uz očuvanje danskog suvereniteta nad Grenlandom i naglašavanje prava Grenlanđana da sami odlučuju o svojoj budućnosti.

Tramp u poslednjem trenutku dao prednost diplomatiji u sporu sa Iranom

Situacija nastavlja da esklaria u Iranu i oko Irana. Prvobitno stišani protesti usled brutalnosti režima Islamske republike ponovo dobijaju svoju formu. Predsednik Tramp je obećao pomoć narodu Irana. Kao nikada ranije uspaničeni teokratski režim pribegao je masovnoj brutalnosti i za 16 dana, prema različitim izvorima, živote je izgubilo između 6.000 i 30.000 ljudi. Kada se govori o žrtvama u Iranu treba imati u vidu da su one posledice sukoba, napada vatrenim oružjem na demonstrante i vansudska pogubljenja. Režim se suočio sa strašnim pritiskom Amerike i prividno je stopirao sudska pogubljenja. Kako je prošlo vreme, a američki napad nije usledio, iranski zvaničnici su počeli da negiraju svoju milostivost prema uhapšenima. Bitno je da se zna da svi oni koji su uhapšeni okvalifikovani su kao „napadači i neprijatelji Boga“. Ovo nije obična kvalifikacija već propisano uputstvo da se takvi ljudi prethodno moraju, kao deo obavezne procedure iranskog kaznenog sistema, podvrgnuti mučenju. Demonstranti u Iranu bivaju poklani, video snimci prikazuju prave vreće za tela na ulicama, a režim se čak ni ne pretvara da to krije. Irance ubijaju zato što traže osnovna prava, tako da se ovde ne radi o biranju strane, već o doslednosti. Ako kažete da vam je stalo do ljudskih prava, onda je to sada važno. Ali vidimo da mnogima kojima je samo deklarativno bilo stalo do ljudskih prava po pitanju urbane opsade Gaza nije podjednako stalo za ljudska prava Iranaca.

Na ulicama iranskih gradova nalaze se ljudi sa dugim cevima spremni da pucaju i da ubiju one koji bi se okupili zbog protesta. Izveštaji medija pokazuju da su terorističke grupe Kataib Hezbolah, Al-Nudžaba I Badr organizacija prebacile oko 5.000 boraca iz Iraka sa ciljem napada na okupljene građana Irana. Ovo nije prvi put da vlasti u Teheranu koriste svoje proksije za nasilno gušenje protesta. Ono što se dogodilo u Iranu je najveći i najsmrtonosniji masakr u modernoj istoriji sveta posle Drugog svetskog rata. Čak je i sukob na Tjenanmenu 1989. godine imao manje žrtava nego što su ajatolasi učinili u obračunu sa iranskim demonstrantima. Kada Islamskoj revoluciji trebaju irački odredi smrti da bi preživela, revolucija je već mrtva. 121 pripadnik snaga bezbednosti ubijen je od strane demonstranata od početka demonstracija. Pazdarani su se povukli iz šest gradova. Arteš, iranska zvanična vojska, je odbio da se obaveže da će pucati na demonstrante.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je telefonski razgovarao sa iranskim ministarom spoljnih poslova Sejedom Abasom Aragčijem. Kineska strana veruje da će iranska vlada i narod biti ujedinjeni, prevazići teškoće, održati nacionalnu stabilnost i zaštititi svoja legitimna prava i interese. Kina se nada da će sve strane negovati mir, pokazati uzdržanost i rešavati razlike kroz dijalog. Kina je spremna da igra konstruktivnu ulogu u ovom poduhvatu.

Ovi protesti su mnogo više od društvenih nereda. Do sada je spaljeno ili zapaljeno preko 50 džamija kao simbola uporišta autoritarne vlasti. Isto tako napadnute su druge državne institucije. Za razliku od ranijih demonstracija sada informacionim prostorom kruže snimci pobunjeničkih formacija kao što su “Besmrtni čuvari”. Hakovani su sateliti i server iranskih državnih medija Koliko je veliki strah unutar režima teokratske diktature pokazuje zabrana interneta sa mogućnošću da Iran večno ostane odsečen od sveta. Iran će slediti primer Severne Koreje tako što će se zauvek isključiti sa Interneta. Ovakva skandalozna odluka bi Iran pretvorila u zaključani intranet gde samo provereni ljudi imaju spoljni pristup. Povezivanje neće biti pravo, već privilegija koju vlada dodeljuje. To je zastrašujuće, ljudi ne mogu da kontaktiraju porodicu, pozovu pomoć ili podele šta se zaista dešava. Osećaj je kao da pokušavaju da se potpuno uklope u Severnu Koreju na digitalnom frontu.

Tri aviona C-17 poletela su iz vazduhoplovne baze Ramštajn u Nemačkoj i sletela na Dijego Garsiju, „zabačeno mesto“ američke vojske za ozbiljne stvari na Bliskom istoku. Nema informacija o tome šta su nosili, ali je definitivno nešto veliko, jer se ovakav potez ne dešava zabave radi. Ako dolazi do udara na Iran, verovatno je da će doći odatle. Pentagon je poslao drugu udarnu grupu nosača aviona, USS Džordž Buš, ka Bliskom istoku. Nosač aviona sa svojom udarnom grupom će preći Atlantski okean za oko 10 dana, ući u Sredozemno more ili se pozicionirati blizu izraelske obale ili proći kroz Suecki kanal u Crveno more kako bi se pripremio za potencijalnu eskalaciju sa Iranom. Najmanje jedan američki nosač aviona se premešta ka Bliskom istoku dok tenzije sa Iranom nastavljaju da rastu, potvrđuju vojni izvori za FOX News. Očekuje se da će američka vojna sredstva iz vazduha, sa kopna i sa mora stići u region u narednim danima i nedeljama kako bi se predsedniku Trampu pružile vojne opcije ukoliko odluči da izvrši napade na Iran, rekli su izvori. Prema rečima američkih zvaničnika koji su razgovarali sa Foks njuzom, Sjedinjene Države pripremaju veliko raspoređivanje raznih vojnih sredstava na Bliskom istoku u narednim danima i nedeljama, uključujući postavljanje dodatnih sistema protivvazdušne odbrane. Ovaj potez postavlja temelje za potencijalne vojne opcije protiv Irana. Jedan zvaničnik je naglasio da ako predsednik Donald Tramp odobri vojnu akciju, ona će biti ofanzivne prirode, a ne čisto odbrambene. Posebno je važno napomenuti da bi očekivano vojno gomilanje moglo da se podudara ili čak premaši razmere primećene pre napada na iranska nuklearna postrojenja. U to vreme, došlo je do značajnog kretanja tankera za dopunu gorivom u vazduhu, transportnih aviona C-17 i raspoređivanja lovačkih eskadrila u region.

Prema pisanju Aksiosa, američki predsednik Donald Tramp je odložio odluku o napadu na Iran. Bela kuća interno razmatra različite opcije i konsultuje se sa saveznicima kako o vremenu, tako i o tome da li bi mogući napad mogao značajno destabilizovati režim. Međutim, vojna akcija ostaje na dnevnom redu. Ministar finansija SAD Skot Besent je razotkrio iranski režim u realnom vremenu. Potvrdio je da režim paniči i aktivno prebacuje novac iz Irana jer je kolaps neizbežan. „Kao PACOVI na brodu koji tone, vi frenetično prebacujete sredstva ukradena od iranskih porodica u banke širom sveta.”- rekao je Besenet u svom video obraćanju.

Iako se u jednom momentu činilo da je početak američke intervencije protiv režima u Teheranu pitanje sata, Iran je za sada uspeo da izbegne diraktan vojni sukob sa SAD. Dramatičan zaplet događaja usledio je nakon što su organizacije za ljudska prava i zapadne obaveštajne agencije iznele procene da je dosadašnji obračun vlasti s antivladinim protestima verovatno bio mnogo smrtonosniji nego što su govorile prvobitne procene. Prema izvorima CBC Njuza, tokom protesta u Iranu ubijeno je najmanje 12.000 ljudi, a moguće i do 20.000. Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je u utorak u parlamentu da britanska vlada veruje da je "možda ubijeno 2.000 ljudi, ali da ih je verovatno bilo više", dodajući da strahuje da bi se taj broj mogao pokazati kao znatno veći. Istinu je izuzetno teško utvrditi jer su iranske vlasti poslednjih nedelju dana uvele prekid interneta i telefonskih veza u zemlji. Kao odgovor na informacije o sve krvavijem obračunu iranskih vlasti sa učesnicima protesta predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je otkazao razgovore sa iranskim zvaničnicima i poručio iranskim građanima da je "pomoć na putu". "Iranske patriote, nastavite da protestujete - preuzmite vaše institucije", napisao je Tramp u j objavi na svojoj mreži Trut Soušal. On je pre toga u više navrata zapretio Teheranu vojnom akcijom, ako njegova administracija ustanovi da Iran koristi smrtonosnu silu protiv antivladinih demonstranata. Reagujući na ove navode Iran je zatvorio svoj vazdušni prostor za komercijalne letove bez objašnjenja zbog čega je vladalo mišljenje da je početak vojne akcije pitanje sata.

U međuvremenu šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni-Ežei nagovestio je brza suđenja pritvorenim iranskim demonstrantima i njihova masovna pogubljenja, javlja Asošiejted pres. "Ako želimo da obavimo neki posao, trebalo bi da ga obavimo sada. Ako želimo nešto da uradimo, moramo to da uradimo brzo", rekao je Mohseni-Ežei na snimku koji je na internetu objavila iranska državna televizija. Glavni tužilac Irana Mohamad Movahedi Azad ranije je rekao da će demonstranti biti optuženi kao neprijatelji boga, zašta je u Iranu predviđena smrtna kazna. Reagujući na ove najave Donald Tramp je zapretio Iranu da će preduzeti veoma snažne mere ako Teheran pokuša da obesi demonstrante. “Ako ih obese, videće neke stvari. Preduzećemo veoma snažne mere ako urade tako nešto", rekao je Tramp, a prenosi CBS. Zvanični Teheran je odgovorio upozorenjem upućenim zemljama u regionu da će napasti američke vojne baze na njihovoj teritoriji u slučaju napada SAD na Iran. Prema rečima neimenovanog iranskog visokog zvaničnika, Teheran je od država u regionu tražio da utiču na Vašington i spreče napad na Iran. "Teheran je rekao zemljama u regionu, od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata do Turske, da će američke baze u tim zemljama biti napadnute ako SAD gađaju Iran... tražeći od tih zemalja da spreče Vašington da napadne Iran", rekao je visoki iranski zvaničnik.

Ova pretnja je podstakla zemlje Persijskog zaliva, posebno Saudijsku Arabiju, Oman i Katar, da zajednički upozore SAD da ne pokreću još jedan napad na Iran, objavio je Volstrit žurnal, pozivajući se na svoje izvore. Prema informacijama lista, te arapske zemlje su američkoj administraciji naznačile da bi vojni napadi na Iran bili šok za tržišta nafte i na kraju bi to nanelo štetu i američkoj ekonomiji. Rijad je, takođe, obavestio Vašington da ne namerava da bude uvučen u sukob u koji su uključene SAD i Iran i da neće dozvoliti da se njihov vazdušni prostor koristi za napade. I nakon što je očekivana akcija izostala, Tramp je izjavio medijima da je "ubedio samog sebe" da ne preduzima vojne operacije protiv Irana, delom zato što je Teheran najavio da neće vršiti egzekucije uhapšenih demonstranata. Kako je rekao, na razmišljanje da odustane od vojnih intervencija navela ga je vest da Iran neće vršiti egzekucije uhapšenih demonstranata. "Planirali su da juče obese 800 ljudi, i veoma poštujem činjenicu što su to otkazali", rekao je Tramp. Dan pre toga Tramp je u sredu razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o iranskoj krizi, a izraelski premijer je navodno zamolio Trampa da obustavi vojnu akciju protiv Irana kako bi Izraelu dao više vremena da se pripremi za potencijalnu iransku odmazdu.

Uprkos utisku da su tenzije počele da splašnjavaju, američki zvaničnici su upozorili da je vojna akcija i dalje na stolu ako Iran nastavi sa ubijanjem demonstranata. Izraelski zvaničnici smatraju da bi, uprkos odlaganju, američki vojni udar mogao da se dogodi u narednim danima. Izraelska vlada je zabrinuta da će Iranci iskoristiti takve pregovore da kupe vreme i ublaže pritisak SAD. U međuvremenu američki predsednik je najavio da će svaka zemlja koja posluje sa Iranom odmah biti opterećena carinom od 25 odsto na svu trgovinu sa SAD, navodi se u njegovoj objavi na društvenoj mreži Truth Social. On je dodao da je "ova naredba konačna i obavezujuća", ali nije dostavio formalnu dokumentaciju ili objasnio pravni osnov za takvu meru. Rojters podseća da Iran izvozi naftu u Kinu, Tursku, Irak, UAE i Indiju. Carine plaćaju američki uvoznici robe iz tih zemalja. Američki senator iz redova republikanaca Lindzi Grejem, poznat kao blizak predsedniku Donaldu Trampu, izjavio je da je vojna operacija SAD protiv iranskog režima pitanje obima, a ne odlučnosti predsednika SAD. "Odlučnost predsednika Trampa nije pitanje. Pitanje je, kada izvodimo ovakvu operaciju, da li bi ona trebalo da bude veća ili manja. Ja sam za veću. Vreme će pokazati. Nadam se i optimističan sam da su dani režima odbrojani", rekao Grejem američkim novinarima. Grejem je ranije negirao navode u medijima da je Tramp odustao od intervencije u Iranu. On je na društvenoj mreži Iks, pored slika naslova u medijima "Tramp obavestio Iran da ne namerava da napadne" i "Tramp okleva u vezi s Iranom", napisao da je takvo izveštavanje "gore nego netačno". Dodao je da okolnosti oko "neophodnih, odlučnih akcija koje treba preduzeti protiv zlog iranskog režima" nemaju veze sa Trampovom "voljom ili odlučnošću", i da je to daleko od istine.

Nakon izostanka američke vojne intervencije AP je izvestio da su antivladini protesti u Iranu, koji su se prethodnih nedelja proširili na sve provincije, u priličnoj meri ugušeni, sedam dana otkako je tvrdokorna teokratska vlast onemogućila internet i telefonski saobraćaj i eskalirala krvavi obračun sa protivnicima. Prema navodima svedoka poslednjih dana u glavnom gradu Teheranu nije bilo novih znakova lomača, zapaljenih tokom noći, niti krhotina na ulicama. Utihnuli su i hici iz vatrenog oružja, koji su se često čuli tokom nekoliko noći, piše agencija Asošiejted pres.

EU predstavila novi paket pomoći Ukrjaini vredan 90 milijardi evra

I dok ruske snage na sve načine nastoje da unište energetski sistem Ukrajine kako bi život njenom stanovništvu u toku hladnih zimskih meseci učinio nepodnošljivim, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas objavila je da Evropska unija predstavlja odlučujući paket podrške Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra. Ona je na društvenoj mreži X napisala da pomoć kombinuje vojnu i budžetsku pomoć, kao i da je evropska podrška Ukrajini napravljena da traje. "Finansiraće vojnu podršku koja je Ukrajini potrebna da se odbrani od ruske invazije, uz održavanje rada ukrajinskih bolnica, škola i javnih službi. Takođe zadržavamo mogućnost da koristimo rusku imobilizovanu imovinu u EU", dodaje se u objavi. Kako bi u što kraćem roku bila sanirana šteta nastala ruskim udarima, ukrajinske vlasti u uvele vanredno stanje u energetskom sektoru zemlje i najavile interventan hitan uvoz struje iz zemalja EU kako bi se pomoglo stanovništvu na ugroženim područjima.

EU i Merkosur formirali tržište od 700 miliona ljudi

Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je na svom Instagram profilu napisala da taj sporazum bio "25 godina u nastajanju". "Sporazum između EU i Merkosura je dostignuće jedne generacije. Za dobrobit budućih generacija. Živelo prijateljstvo između naših naroda i naših kontinenata", napisala je Fon der Lajen. Sporazum su potpisali Fon der Lajen, predsednici Argentine, Urugvaja i Paragvaja Havijer Milej, Jamandu Orsi i Santijago Penja. Merkosur, koji je skraćenica za Južno zajedničko tržište, osnovale su kao regionalni trgovinski sporazum 1991. godine Argentina, Brazil, Urugvaj i Paragvaj.

Sporazum između EU i Merkosura trebalo bi da stvori najveću svetsku zonu slobodne trgovine, koja će obuhvatiti oko 700 miliona ljudi i, kako je ranije saopštila Evropska komisija, biće najveća te vrste na svetu. Kako se navodi plan je da se u velikoj meri ukinu carine i trgovinske barijere između EU i zemalja Merkosura. Evropska komisija procenila je da bi sporazum mogao da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku do 39 odsto, odnosno 49 milijardi evra, čime bi se podržalo više od 440.000 radnih mesta širom Evrope. Posebno velike mogućnosti se vide za automobilsku, mašinsku i farmaceutsku industriju, a EK je, kako bi ublažila trenutne proteste poljoprivrednika protiv planirane zone slobodne trgovine nedavno sastavila dodatne ekonomske zaštitne klauzule. Da bi stupio na snagu sporazum mora da dobije saglasnost Evropskog parlamenta, a potrebno je da ga ratifikuju i zakonodavna tela članica Merkosura Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja, što se očekuje da će biti lakši proces. Zeleno svetlo da Evropska unija potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa južnoameričkom političkom i privrednom organizacijom Merkosur 9. januara je dala 21 članica EU, dok su Austrija, Francuska, Mađarska, Irska i Poljska bile protiv, a Belgija uzdržana. Za odobrenje je bilo potrebno najmanje 15 zemalja koje predstavljaju 65 odsto ukupnog stanovništva EU.

Uprkos Trampovom nalogu za gašenje, Kongres odobrio finansiranje Glasa Amerike

Administracija Donalda Trampa pokušala je da ukine finansiranje Američke agencije za globalne medije (USAGM), koja nadgleda Glas Amerike (VOA), piše The Washington Post. Međutim, kongresni zakonodavci imali su drugačiji stav. Poslanici iz obe stranke i oba doma Kongresa dogovorili su se da obezbede oko 653 miliona dolara za finansiranje matične agencije Glasa Amerike, odbacujući zahtev predsednika Trampa da se međunarodni emiter ostavi bez sredstava i ugasi. Dvopartijski zakon o potrošnji objavljen u nedelju predviđa izdvajanje 643 miliona dolara za emitovanje kroz USAGM, koji nadgleda VOA, kao i skoro 10 miliona dolara za kapitalna ulaganja. Taj iznos je manji u odnosu na 867 miliona dolara koliko je agencija dobijala u prethodne dve godine, ali je više od četiri puta veći od 153 miliona dolara koje je Tramp tražio od Kongresa kako bi se, kako je naveo, "podržalo uredno gašenje operacija USAGM-a", piše Vašington post.

Ova sredstva deo su šireg dvopartijskog dogovora o potrošnji koji su postigli pregovarači iz Predstavničkog doma i Senata. Paket i dalje mora da dobije odobrenje oba doma Kongresa pre nego što bude prosleđen Trampu na potpis. "Razumemo realnosti procesa usvajanja budžeta, ali razočarana sam što Kongres predlaže pola milijarde dolara više nego što smo tražili", napisala je u saopštenju u ponedeljak Kari Lejk, zamenica izvršnog direktora koju je Tramp postavio kako bi ugasila agenciju. "Iako su smanjenja u odnosu na prethodne godine korak u pravom smeru, USAGM i dalje može da prenosi poruku predsednika Trampa i deli američku priču širom sveta bez rasipanja tolikog novca poreskih obveznika". Dvopartijska posvećenost finansiranju USAGM-a odražava kontinuiranu podršku Kongresa ulozi SAD u promociji slobodnog protoka vesti i informacija u inostranstvu, što je dugogodišnji temelj američke "meke moći" širom sveta.

Predlog finansiranja dolazi nakon teške godine za USAGM. Tramp je u martu potpisao izvršnu uredbu kojom je pozvao na rasformiranje ove vladine agencije, koja nadgleda Glas Amerike i finansira neprofitne organizacije poput Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda i Radija Slobodna Azija. Kako bi sprovela tu odluku, Lejk je više od 1.300 zaposlenih u Glasu Amerike poslala na plaćeno administrativno odsustvo od kojih mnogi i dalje ne rade i istog meseca obustavila emitovanje programa. Bio je to prvi put da je Glas Amerike prestao sa radom od osnivanja 1942. godine, kada je pokrenut kako bi se suprotstavio nacističkoj propagandi. Kao odgovor, direktor VOA Majkl Abramovic i posebna grupa zaposlenih u USAGM-u tužili su Trampovu administraciju, tvrdeći da su njeni postupci nezakoniti.

Ruski prihodi od energenata na istorijki najnižem nivou

Ruski budžetski prihodi od nafte i gasa pali su za 24 procenta na najniži nivo od 2020. godine zbog kontinuiranih ukrajinskih udara. Američka obalska straža je prošle nedelje zaplenila šesti sankcionisani tanker povezan sa Venecuelom. Ovim zaplenama SAD direktno sprečavaju snabdevanje Kube i Kine švercovanom naftom. SAD će sledećeg meseca sazvati desetine ministara spoljnih poslova iz savezničkih zemalja kako bi se postigao sporazum o smanjenju njihove zavisnosti od kineskih ključnih minerala. Sastanak je zakazan za 4. februar, a domaćin će biti Marko Rubio, rekli su izvori za Blumberg. Sastanak će biti fokusiran na diverzifikaciju i jačanje lanaca snabdevanja. Američki zvaničnici žele da ubrzaju napredak u postizanju sporazuma pre nego što kinesko odlaganje kontrole izvoza istekne kasnije ove godine. Ali do sada razgovori nisu bili laki, jer saveznici nastoje da zaštite svoje nacionalne i ekonomske interese. SAD žele da neke države članice EU potpišu bilateralne sporazume. Evropska komisija insistira na jedinstvenom stavu.

Tramp se sastao sa Mačadovom, CIA u potrazi za insajderima iz kineske Komunističke partije

Predsednik Donald Tramp sastao se sa Marijom Korinom Mačado iz Venecuele u Ovalnom kabinetu, tokom čega je ona Trampu uručila svoju Nobelovu nagradu za mir u znak priznanja i časti. Direktor CIA Džon Retklif odleteo je u Karakas na redak sastanak sa privremenom predsednicom Venecuele, Delsi Rodrigez, čime je postao najviši američki zvaničnik koji je kročio u venecuelanski glavni grad otkako su američke snage zarobile Nikolasa Madura.

CIA je upravo objavila video u kojem podučava zvaničnike Komunističke partije Kine kako da bezbedno kontaktiraju CIA. „CIA želi da zna istinu o Kini. Tražimo ljude koji znaju istinu i mogu nas obavestiti“, kaže se u videu. Eksperti za poslove obaveštajnih službi misle da je ovo veoma dobar potez. Da bismo podstakli promene unutar Kine, bolje je da imamo insajdere koji rade za nas mišljenje je različitih zapadnih bezbednosnih stručanjaka. CIA je objavila video u kojem podstiče kineske građane da se pridruže organizaciji CIA i pruža korak-po-korak metode za komunikaciju sa CIA bez da budu otkriveni.

SAD i Tajvan su postigli istorijski sporazum. Tajvan će investirati 250 milijardi dolara u izgradnju I proizvodnju čipova u Americi. 250 milijardi dolara više u kreditnim garancijama od Tajvana za podršku kompletnom lancu snabdevanja poluprovodnicima u SAD. Recipročne američke tarife na tajvansku robu ograničene na 15%. Trgovinska agenda predsednika Trampa „Amerika na prvom mestu“ ponovo daje rezultate. Sjedinjene Američke Države su upravo otvorile svoj prvi rudnik grafita od 1950-ih kako bi srušile monopol Kine nad kritičnim mineralima. Rudnik se nalazi u severnom delu države Njujork. Grafit je potreban za gotovo svu modernu tehnologiju. Koristi se u baterijama za električna vozila, vazduhoplovstvu (toplotni štitovi, mlaznice raketa) itd. Japan postaje prva zemlja na svetu koja je počela da eksploatiše retke zemne metale sa okeanskog dna.