Sve vidljivi ekonomski kolaps u Rusiji, Tramp doneo mir Bliskom Istoku - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Institut za izučavanje rata (ISW) saopštava da ruska odbrambena industrija sprovodi dugoročne napore za povećanje proizvodnje tenkova T-90 i obnavljanje ruskih rezervi tenkova iz perioda pre rata, što ukazuje na to da Rusija namerava da predstavlja dugoročnu vojnu pretnju svojim susedima i Severnoatlantskom savezu (NATO). Nedavni podaci iz otvorenih izvora ukazuju na to da Rusija takođe povećava svoju obnovu tenkova T-72, moguće za upotrebu na bojnom polju u Ukrajini u kratkom roku ili za obnavljanje svojih rezervi tenkova kako bi ugrozila NATO na srednji rok. Ruske snage i dalje koriste tenkove za napredovanje na bojnom polju tokom retkih mehanizovanih napada kada je ukrajinska odbrana od dronova oslabljena, što ukazuje na to da tenkovi ostaju i ostaće relevantno oružje na bojnom polju pod odgovarajućim taktičkim uslovima. Rusija bi mogla da predstavlja značajnu pretnju NATO-u mnogo pre 2036. godine i bez nužne rekonstrukcije svoje flote tenkova. Evropske vlasti nastavljaju da izveštavaju o povećanom broju zapaženih neidentifikovanih dronova u evropskom vazdušnom prostoru u blizini vojnih objekata. Euromajdan pres saopštava da Rusija ima samo 2.500 preostalih tenkova — a 642 od njih su T-64 kojima su potrebni posebni delovi, obuka i infrastruktura za održavanje koju je ruska vojska otpisala pre nekoliko decenija. Tenkovska kriza u Moskvi se samo pogoršala. Isti medij navodi da je Rusija izgubila 17.000 tenkova u Ukrajini.

Američki Institut za proučavanje rata izveštava da je Moskva ušla u ono što naziva „Nultom fazom“ – fazu priprema za potencijalni sukob sa Alijansom. To uključuje špijunažu, sabotažu i letove neidentifikovanih dronova iznad vojnih baza i strateških objekata širom Evrope. ISW napominje da Rusija gradi svoje rezerve i razvija nove taktike za ratovanje bez oslanjanja na masivne oklopne snage. Bivši direktor Centralne obaveštajne agencije SAD, general Dejvid Petreus, kaže da je sada idealna prilika da se zapravo demontira ruska ratna ekonomija i kazne oni koji omogućavaju nastavak rata. U intervjuu za Velt, Petreus je primetio da ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte već doprinose kolapsu ruske ekonomije, ali da su potrebne mere i protiv subjekata koji kupuju ruski gas i naftu, kao i protiv onih koji prodaju komponente, čipove i rezervne delove ruskom vojno-industrijskom kompleksu — zalihe koje omogućavaju Moskvi da nastavi sa proizvodnjom oružja, municije i sličnih proizvoda. Petreus je takođe rekao da će sledeće godine ruski Fond nacionalnog blagostanja biti potpuno iscrpljen finansijskim sredstvima, tako da je sada vreme da Evropa i Amerika uvedu nove sankcije. „Ako kombinujemo sve ove mere — ruska ratna ekonomija će biti uništena. Ako kaznimo one koji omogućavaju nastavak rata i podržimo Ukrajinu još snažnije nego ranije, to će promeniti dinamiku na bojnom polju. Nakon toga, Putin će konačno shvatiti da je ovo rat koji ne može da nastavi. Tada će morati ozbiljno da pregovara o tome kako da okonča neprijateljstva.“

Goldman Saks prognozira pad ruske proizvodnje nafte od 10% u 2026. godini, sa 9,3 na 8,4 miliona barela dnevno. Štaviše, naftne kompanije pate od visoke ključne kamatne stope od 17% i „poreskog klina“. U avgustu je profit Rusije od prodaje svih energetskih resursa (sirova nafta, naftni derivati, gas, tečni prirodni gas i ugalj) dostigao najniži nivo od 2022. godine, na 546 miliona evra dnevno. Sve očajniji ruski predsednik Putin je upravo potpisao dekret koji mu omogućava da okonča ruski „tampon goriva“ - subvenciju koja veštački održava domaće cene goriva niskim. Godinama je Kremlj plaćao naftnim kompanijama da jeftino prodaju gorivo kod kuće umesto da ga izvoze. Ta plaćanja su sada obustavljena do maja 2026. godine. Bez ove nadoknade, naftne kompanije će podići domaće cene kako bi se uskladile sa nivoima izvoza. Nakon višemesečnih napada ukrajinskih dronova na rafinerije i rastućeg budžetskog opterećenja, Moskvi ponestaje opcija – a uskoro će ostati i bez jeftinog goriva.

Grupa Rajnmetal će Ukrajini obezbediti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Skyranger 35. Njihovo finansiranje će se vršiti korišćenjem sredstava dobijenih od zamrznute ruske imovine. Vrednost ugovora procenjuje se na stotine miliona evra, navodi se u saopštenju nemačke odbrambene kompanije. Sistemi Skyranger 35, bazirani na tenkovima Leopard 1, kombinuju mobilnost i zaštitu gusenične platforme sa visokom efikasnošću protivvazdušnog topa. Pored toga, kompleks je opremljen revolverskim topom KDG 35/1000 kalibra 35 mm, koji obezbeđuje do 1000 metaka u minuti i domet dejstva na ciljeve do 4 km. Sistem je takođe potpuno kompatibilan sa Oerlikon Revolver Gun Mk 3, što ga čini svestranim rešenjem za modernu protivvazdušnu odbranu. Prema informacijama koje prenosi Rojeters ,Velika Britanija, Francuska i Nemačka približavaju se davanju ruske imovine Ukrajini.

U saopštenju koje je objavila nemačka vlada, lideri E3 su rekli da će to učiniti u saradnji sa Sjedinjenim Državama. „Spremni smo da napredujemo ka korišćenju, na koordinisan način, vrednosti imobilisane ruske suverene imovine za podršku oružanim snagama Ukrajine i time dovedemo Rusiju za pregovarački sto“, navodi se u saopštenju britanskog premijera Kira Starmera, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova kaže da je Trampova administracija uključena u pozitivne i nijansirane tehničke razgovore o isporuci raketa Tomahavk. Oni to suprotstavljaju otvorenom „Ne“ Bajdenove administracije. Zelenski je takođe zatražio od Trampa više ATACMS-a i GMLRS-a. Istraživačka grupa „Vetar promene“ sa velikom sigurnošću procenjuje da je Putin bio pijan na konferenciji kluba „Valdaj“. Delujući raščupano, značajno je odstupao od karakterističnog držanja, dovoljno nedisciplinovan da govori o i pokazuje strah od raketa „Tomahavk“. Putin tvrdi da ne pije alkohol. Izgleda da je Rusija možda u većim problemima nego što su mnogi zamišljali. Putinovi postupci poslednjih dana govore mnogo, počev od izvinjavanja Azerbejdžanu, molbi upućenoj Kubi za vojnike, uvozu goriva iz Kine i otkazivanju samita sa arapskim liderima.

Efikasnost protivvazdušne odbrane Patriot u obaranju balističkih raketa pala je sa 42% na 6%, izjavio je ukrajinski general-potpukovnik Romanenko. Razlog su nove modifikacije ruskih raketa, koje im omogućavaju manevrisanje u završnoj fazi leta. U članku Telegrafa čitamo „Putin je potpuno zarobljen. U ćorsokaku je i mogao bi da započne novi rat kako bi prikrio kolaps Rusije izazvan ratom sa Ukrajinom. Putin gubi ekonomski rat brže nego što stiče vojnu prednost u Ukrajini. Ruska letnja ofanzivna kampanja je propala – okupaciona vojska gubi 800-1.000 ljudi dnevno, a Kremlj nije uspeo da probije ukrajinsku odbrambenu liniju niti da promeni dinamiku rata. Kao odgovor na krizu u Rusiji i nemogućnost zaštite naftne infrastrukture, Putin može eskalirati i tražiti lake mete, posebno unutar NATO-a. Sama situacija u Rusiji podseća nas na kraj Prvog svetskog rata, kada je ratni zamor uništio nemački domaći front nakon neuspešnih ofanziva Kajzera.

Ukrajinski dronovi nanose značajnu štetu ruskim rafinerijama nafte, primoravajući Moskvu da uvozi gorivo iz Kine, Severne Koreje i Belorusije.“ U međuvremenu oglasio se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sa upozorenjem; „Ruski lider očigledno koristi trenutak dok je svet gotovo u potpunosti fokusiran na izglede uspostavljanja mira na Bliskom istoku. Većina zemalja, svi ključni lideri, usmerili su pažnju na ono što se tamo dešava. I ovo je zaista dobra prilika da se postigne pravi mir u tom regionu nakon toliko žrtava. I ovo je novi nivo ruske izopačenosti – intenzivirati terorističke napade u ovakvom trenutku, pogađajući same živote naših ljudi. Samo sinoć je lansirano skoro 500 dronova u više talasa, od kojih oko 200 „šaheda“, takođe i 32 rakete, uglavnom balističkih. Na ovo se može dati samo jedan odgovor: više snage, više protivvazdušne odbrane za zaštitu naše kritične infrastrukture i povećan pritisak na Rusiju kako bi zaista bili odgovorni za sve što rade. Sankcije moraju biti pooštrene – i o tome razgovaramo sa partnerima – i ruska sredstva moraju biti u potpunosti iskorišćena za jačanje naše odbrane i osiguranje oporavka.“

Predsednik SAD Donald Tramp uputio se u svoju istorijsku posetu Egiptu i Izraelu u cilju osigranja trajnog mira u Gazi. 9.oktobra američki predsednik je saopštio; „Sinoć smo postigli monumentalan proboj na Bliskom istoku, nešto za šta su ljudi govorili da se nikada neće dogoditi. Završili smo rat u Gazi i zaista, na mnogo većoj osnovi, stvorili mir.“ Bela Kuća je apelovala da se svi taoci koje drži Hamas vrate kući. Izraelski slogan „Vratite ih kući sve“ postao je zvanični pristup SAD u postizanju dugoročnog mira. „Veoma sam ponosan što mogu da objavim da su Izrael i Hamas potpisali prvu fazu našeg mirovnog plana... BLAGOSLOVENI MIROTVORCI!“, napisao je predsednik Donald DŽ. Tramp. Hamas je najpre oslobodio 7 taoca tokom implementacije mirovnog okvira, a među njima je i srpsko-izraelski državljanin Alon Ohel. Preostalih 20 živih taoca ja na putu za slobodu u trenutku sletanja Trampa u Izrael. Kao deo dogovora Izrael je na slobodu pustio 1700 terorista, pripadnika Hamasa i drugih uhapšenih Palestinaca nakon 7.oktobra 2023.godine. Tokom Trampovog protokolara stigla je vest da su svi živi taoci ponovo u Izraelu, masu koja se skupljala na Trgu Taoca od subote zahvatila je snažna euforija nakon tog saznanja. Napad sedmog okotobra izvršen je od strane Hamasa i drugih palestinskih terorističkih grupa. Prilikom napada na festival Supernova i okolne kibuce uz Gazu ubijeno je 1.200 ljudi dok je 251 uzet za taoca. Rulja u Gazi je proslavljala dolazak krvavih talaca koje je čak udarala i tukla prilikom transporta hamasovim vozilima. Do pre četiri dana ukupno je 148 talaca vraćeno živo i 51 telo, 8 je spašeno neposredno pre Trampovog mirovnog dogovora. Predstoji Egipatski samti na kome učestvuje 30 država sa ciljem stabilizacije i rekonstrukcije Gaze. Izraelske snage su se prema dogovoru Tramp-Netanjahu povukle na ugovorene položaje unutar Gaze i pod kontrolom drže polovinu teritorije. Kao stabilizacijske snage spominje se koalicija SAD-Katar-Turska-Egipat. Jedan od zadataka je da se lociraju tela 28 mrtvih taoca.

Predsednik Tramp je u Beloj kući dočekao finskog predsednika Aleksandra Stuba, osiguravši sporazum o korišćenju finske stručnosti u izgradnji arktičkih bezbednosnih ledolomaca kako bi se zadovoljili kritični zahtevi nacionalne bezbednosti na Arktiku. U Beloj kući je potpisan ugovor vredan 6,1 milijardu dolara za Finsku koji će pomoći u izgradnji 11 novih ledolomaca američke obalske straže. Četiri će biti izgrađena u Finskoj, a preostalih sedam u Teksasu i Luizijani koristeći finsku stručnost. „Ledolomci za arktčku bezbednost“ imaju za cilj da ojačaju prisustvo SAD i NATO-a na Arktiku usred rastuće ruske i kineske aktivnosti, a prvi brod će biti porinut 2028. godine.

Situacija sa NR Kinom se sve više zaoštrava. Peking namerava da uvede tvrda ograničenja na izvoz robe i sirovina koje se porizvode u toj azijskoj državi. Polako se ispoljavaju rizici na koje se upozorava godinama. Investicije i proizvodnja koju su zapadne kompanije donele u Kinu sada su pod kontrolom odluka Komunističke partije koja je rešena da slobodan protok roba koristi u cilju svojih geopolitičkih interesa. Odavno vlada strah da će Kina u prvom redu ograničiti izvoz kritičnih mineralnih sirovina poput litijuma. Zbog toga Zapad odlučio da rudarstvo i preradu vrati kući. Ulažu se milijarde evra i dolara za istraživanje i pokretanje novih rudnika. Kapaciteti za preradu se grade na teritoriji zapadnih država. Ranjivost od snabdevanja kritičnim sirovinama predstavlja kritičnu tačku u razvoju vojnih sposobnosti uslovljenih najsavremenijom tehnologijom. Usledila je oštra reakcija američkog predsednika povodom kineske nelojalne trgovinske prakse; “Upravo se saznalo da je Kina zauzela izuzetno agresivan stav po pitanju trgovine slanjem izuzetno neprijateljskog pisma svetu, u kojem navodi da će od 1. novembra 2025. godine, uvesti velike kontrole izvoza na praktično svaki proizvod koji proizvode, a neke čak ni nisu sami proizveli. Ovo utiče na SVE zemlje, bez izuzetka, i očigledno je da je to bio plan koji su oni osmislili pre mnogo godina. To je apsolutno nečuveno u međunarodnoj trgovini i moralna sramota u odnosima sa drugim nacijama. Na osnovu činjenice da je Kina zauzela ovaj neviđeni stav, a govoreći samo u ime SAD, a ne i drugih nacija kojima su slično pretili, počev od 1. novembra 2025. (ili ranije, u zavisnosti od daljih akcija ili promena koje Kina preduzme), Sjedinjene Američke Države će uvesti Kini carinu od 100%, iznad bilo koje carine koju trenutno plaćaju. Takođe, 1. novembra, uvešćemo kontrole izvoza na sav kritični softver. Nemoguće je poverovati da bi Kina preduzela takvu akciju, ali jeste, a ostalo je istorija. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovoj temi!”, objavio je Tramp. Sada ostaje svega pola meseca da se vidi da li će Peking ostati pri svojim odlukama koje su isprovocirale Trampovu reakciju ili će u poslednjem trenutku ustuknuti i sprečiti trgovinski rat koji bi mogao ozbiljno da uzdrma svetsku ekonomiju.