Tramp daje poslednju šansu Putinu za mir, Ukrajina dobija 25 sistema Patriot - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Sedmicu za nama obeležio je iznenadni telefonski razgovor između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina do koga je došlo na zahtev ruske strane. Predsednik Tramp je objavio na svojoj društvenoj mreži Trut Soušal da je razgovarao sa predsednikom Rusije i da je razgovor bio "dobar i produktivan" i najavio da će se sastati u Budimpešti. „Predsednik Putin i ja ćemo se potom sastati na dogovorenoj lokaciji u Budimpešti, Mađarskoj - kako bismo videli da li možemo da okončamo ovaj 'neslavni' rat između Rusije i Ukrajine“, izjavio je Tramp, ali nije precizirao datum susreta, prenosi BBC. On je naveo i da će se „savetnici na visokom nivou“ iz SAD i Rusije sastati naredne nedelje, a da delegaciju SAD predvodi državni sekretar Marko Rubio. Do razgovora je došlo samo dan uoči dolaska u Belu kuću ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i razgovora o isporuci rakete dugog dometa Tomahavk. Tramp je ranije poručio da bi mogao da Ukrajinu snabde takvim oružjem ukoliko Putin nastavi da odbija učešće u mirovnim pregovorima.

Dan nakon toga održan je sastanak između Trampa i Zelenskog u Beloj kući, a prema navodima medija razgovori održani 17. oktobra 2025. godine, bili su napeti i neizvesni. Dublje analize ukazuju, međutim, da se ukrajinska strana nije iz Vašingtona vratila praznih ruku. Kao deo Trampove političke taktike u slamanju ruskog otpora ozbiljnim mirovnim pregovorima, Ukrajina je pristala da pruži šansu novoj mirovnoj inicijativi i sastanku u Budimpešti. Predsednik Zelenski je izrazio spremnost da se u bilo kom formatu i sam pridruži ovim razgovorima. To znači da je Ukrajina za sada ostala bez pozitivnog odgovora na zahtev za prodaju američkih raketa “Tomahavk” dok se ne sagleda ishod sastanka Trampa i Putina. Mogućnost isporuke ovih dalekometnih krstarećih raketa biće dodatni pritisak na rusku stranu da pregovorima pristupi ozbiljno i odgovorno i da prekine sa svojom taktikom odugovlačenja.

Nakon sastanka Tramp je pozvao na prekid vatre duž trenutnih linija fronta, navodeći prevelika razaranja i gubitke. Pojedini mediji navode da je tokom sastanka vršio pritisak na Zelenskog da pristane na ustupanje teritorija Rusiji i pristanak na uslove Moskve, ali za ovu informaciju nije bilo zvaničnih potvrda sa obe strane. Međutim, Zelenski je potvrdio da Ukrajina priprema ugovor sa Sjedinjenim Državama za kupovinu 25 PVO sistema Patriot za koje je Tramp obećao da će istražiti mogućnost brže isporuke uz pomoć evropskih partnera.

Uoči sastanka sa predsednikom SAD, Zelenski je razgovarao s predstavnicima američke kompanije Raytheon, koja proizvodi protivvazdušne sisteme "Patriot". On je na Fejsbuku naveo da postoje rešenja koja mogu dodatno ojačati zaštitu života u Ukrajini. Na sastanku je bio reči o proizvodnim kapacitetima Raytheona, potencijalnim pravcima saradnje radi jačanja ukrajinske protivvazdušne odbrane i kapaciteta za dejstva na daljinu, kao i o perspektivama zajedničke ukrajinsko-američke proizvodnje. "Postoje rešenja za jačanje zaštite života u Ukrajini i radimo na svim nivoima kako bismo ih realizovali. Zahvalan sam Raytheonu na spremnosti da nastavi da podržava Ukrajinu", naveo je Zelenski.

Sada su oči sveta uprte u sastanak Trampa i Putina koji će možda biti i poslednja šansa za Rusiju da pronađe kakav-takav častan izlaz iz slepe ulice u koju ju je Putin gurnuo nakon pokretanja agresije na Ukrajinu. Najavljeni sastanak ima obrise dobro poznatih ruskih taktičkih ciljeva u pregovorima. Kao prvo Putin želi da uspostavi novu realnost putem stvaranja štetnih presedana od strane evro-atlantskih blokova. Prvi takav presedan Rusija nije uspela da uspostavi, a to se odnosi na to da ona ima pravo „veta“ ko će biti članica EU i NATO odnosno ko neće, znamo šta je bilo započeta je agresija na Ukrajinu. Putem svojih korisnih idiota u vidu različitih političkih opcija u samoj Evropi Rusija nastoji da kreira percepciju žrtve zbog toga što se Ukrajina brani. Od tada je prošlo 3,5 godine i u tu rusku priču da je kapitulacija Ukrajine put ka miru niko nije poverovao. Treće Putin ukoliko dođe u Mađarsku ostvariće veliku propagandu pobedu u optuživanju Brisela da je krivac za prolongiranje rata, jer eto opet Ukrajina se uspešno brani. Sama poseta u okviru samita biće visoko rizična sa aspekta logistike. Na stotine hiljada građana EU može doći u Budimpeštu sa ciljem da pokažu Putinu šta misle o njemu, isto tako na hiljade mađarskih građana će se okupiti na protestima sa jasnom porukom da nije dobrodošao. Tu je i poternica za ratne zločine. Ukoliko ne bude uhapšen uspostaviće još jedan presedan. Što se tiče propalog stratega iz Kremlja ovi ishodi su odličan rezultat. Od samih dogovora i rešenja sukoba neće biti ništa. Jednostavno je SAD i Rusija nisu u ratu već je Rusija u svojevoljnoj agresiji protiv Ukrajine. SAD mogu samo da pritisnu Putina da zaustavi agresiju. Deluje paradoksalno ali Putinu se ne isplati da završi rat. Zamrzavanje linija fronta je ruski poraz u strateškom smislu. Ova država je izolovana i pod sankcijama, njena privreda je ratna, a energetsko tržište izgubljeno. Garancije da Ukrajina neće biti članica NATO i EU Amerikanci ne mogu da daju. Pokušaji da se front zamrzne ukoliko se realizuju znače da je Zelenski trijumfovao kao lider jer je zemlju odbranio. Rusija više ne može da računa na miroljubive susede. Na medijima širom Rusije kliče se agresiji na evropske države, pominju se atomske bombe dok u realnosti Kremalj zna da je bitka izgubljena. Prema pojedinim procenama šanse za održavanje samita u Budimpešti su 50-50.

U drugom užarenom regionu, na Bliskom istoku, uz manje incidente svoju prvu nedelju je zaživeo sporazum o primirju u Gazi. Zbog potpisivanja prve faze mirovnog sporazuma Tramp je doputovao u posetu regionu tokom koje se obratio poslanicima izraelskog parlamenta Kneseta. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je svoje obraćanje Knesetu započeo zahvalivši se predsedniku SAD na pomoći u oslobađanju svih živih izraelskih talaca. "Predsedniče Tramp, Kneset vas pozdravlja, zajedno s vašom delegacijom, pri vašoj prvoj poseti Izraelu otkako ste priznali Jerusalim kao naš glavni grad i premestili ambasadu ovde. Postoji mnogo drugih razloga za zahvalnost", rekao je Netanjahu. On je ocenio da je Tramp najveći prijatelj kojeg je država Izrael ikada imala u Beloj kući.

Nešto pre toga teroristička organizacija Hamas je, kao što je bilo i najavljeno, oslobodio sve preživele i počeo da predaje tela ubijenih talaca. Među oslobođenim preživelim taocima bio je i srpski državljanin Alon Ohel. Ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan izjavila je da je Alon Ohel sada dobro, ali da mora da ojača i sledi mu operacija oka.

Pored straha od even tualne isporuke raketa Tomahavk Ukrajini, Rusiju sve više pogađaju i napadi ukrajinskih dronova na njenu naftnu infrastrukturu i proizvodne kapacitete. Kao posledica ukrajinskih napada na ruske rafinerije evidentan je nagli rast cena goriva na berzi, koje su dostigle rekordne nivoe, piše Dojče vele (DW). Cene goriva na benzinskim pumpama su takođe značajno porasle, uprkos pokušajima vlasti da ih administrativnim merama drže niskim. Ali, kao i u tokom sovjetske ere, regulacija cena dovodi do uskih grla u snabdevanju.

Tokom poslednjih nekoliko meseci, prema javno dostupnim izvorima, ukrajinska vojska je izvršila napade dronovima na ruske rafinerije nafte Afipskij, Ilskij i Slavjansk u Krasnodarskoj oblasti, kao i rafinerije u Volgogradu, Novokujbuševsku , Novošahtinsku, Rjazanju, Samari, Saratovu, Sizranu i Ukhti, a verovatno i n a još nekoliko drugih rafinerija. Taj broj rafinerija predstavlja nešto manje od polovine njihovog ukupnog broja na teritoriji Rusije. No, podaci o proizvodnji nafte u Rusiji drže se u tajnosti. Obim štete može se proceniti samo na osnovu anonimnih izveštaja insajdera i stručnjaka. Prema Rojtersu i Ekonomistu trenutno bi moglo da bude neaktivno do 20 posto kapaciteta rafinerije.

Jedan od učesnika na tržištu goriva izneo je sličnu procenu u izjavi za ruski list Komersant. Prema njegovim rečima, u septembru je, u uobičajenoj mesečnoj količini zaliha od dva miliona tona, nedostajalo 400.000 tona benzina. A i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da je nestašica benzina u Rusiji dostigla 20 odsto. Kako je nestašica goriva dovela do rekordnih cena, vlasti su uvele privremenu zabranu izvoza.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas boravila je u poseti Kijevu kako bi sa ukrajinskim zvaničnicima razgovarala o finansijskoj i vojnoj pomoći, energetskoj bezbednosti, kao i odgovornosti Rusije za ratne zločine. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijem Sibihom, Kalas je saopštila da je EU već obezbedila 800 miliona evra za podršku Ukrajini tokom zime, prvenstveno za nabavku generatora, dok se dodatnih 100 miliona evra planira za opremu i skloništa u uslovima niskih temperatura. Pored toga, Evropska unija izdvojila je 10 miliona evra za podršku radu specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, kao i šest miliona evra za pomoć deci i žrtvama seksualnog nasilja.

"Rusija je uništila svaku nadu u brz mir, zbog čega EU planira dugoročnu podršku Ukrajini", navela je Kalas. Kako je istakla, EU je obezbedila dve milijarde evra za nabavku dronova, a mandat civilne misije EU u Ukrajini biće proširen na sajber bezbednost i podršku veteranima.

U međuvremenu, svetlost dana je ugledao izveštaj Globalnog bezbednosnog foruma GLOBSEC i Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma (ICTC) koji Rusiju povezuje sa 110 sabotaža i kriminalnih aktivnosti u Evropi od 2022, uključujući podmetanja požara, sabotaže, napade, čak i pokušaje ubistva. Zajedničko istraživanje pokazalo je da su takve operacije najčešće registrovane u Francuskoj i Poljskoj, da je od ukupnog broja 89 bilo uspešno i da je vrhunac bio u prvoj polovini 2024, kada su prijavljene masovne paljevine u Poljskoj i Litvaniji, a eksplozivni paketi otkrivani u skladištima logističkih kompanija. Kako je saopštio GLOBSEC, izveštaj otkriva kako je Rusija izgradila vezu između kriminala i terorizma iskorišćavajući kriminalce za jačanje svog hibridnog rata protiv Evrope i pokazuje da su hibridne operacije centralni stub ruske strategije.

Kao svojevremeno ISIS, koji je regrutovao evropske kriminalce u svoje redove, Rusija sada priprema društveno marginalizovane pojedince, često muškarce koji govore ruski i imaju prethodne osuđujuće presude, da izvode sabotaže, paljevine i druge napade na evropskom tlu. Ovaj put, međutim, nije u pitanju teroristička organizacija, već državni akter koji sprovodi regrutovanje i operacije, ukazuje se u izveštaju "Ruska veza između kriminala i terora: Kriminal kao sredstvo hibridnog ratovanja u Evropi".

Navodi se i da je tempo takvih operacija ubrzan nakon proterivanja više od 600 ruskih operativaca iz Evrope od 2018. "Lišena svojih obaveštajnih oficira pod diplomatskom zaštitiom, Moskva se okrenula evropskom podzemlju prepuštajući sabotaže 'jednokratnim' civilnim agentima", ocenjuje se studiji. Dalje se navodi da je 131 osoba identifikovana kao učesnik u 110 incidenata povezanih sa Rusijom od kojih najmanje 35 sa kriminalnom prošlošću regrutovanih u zatvorima ili preko organizovanih kriminalnih grupa. Tipičan regrutovani je muškarac u tridesetim godinama, često iz post-sovjetske države, koji govori ruski i živi u prekarnim ekonomskim uslovima. Navodi se i da se regrutovanje često obavlja preko platformi poput Telegrama, ali i putem rođačkih i prijateljskih veza. Tako su stvorene male, otporne mreže koje deluju lokalno, mada ponekad prelaze granice da bi se sakrile.

Sve više dokaza o hibridnom ratu koji Rusija vodi protiv evropskih zemalja podstakli su nemačku vladu na planiranje adekvatne odbrane. Kancelar Fridrih Merc je za narednih nekoliko dana najavio konstitutivno zasedanje Nacionalnog saveta za bezbednost, akcionim planom za odbranu od hibridnih napada na dnevnom redu. Merc je u kancelarskom saopštenju Bundestagu okrivio Rusiju da sabotažom, špijunažom, ubistvima, sajbernapadima i ciljanim dezinformisanjem nastoji da destabilizuje Nemačku i Evropu. Pritom je poslanike desničarske Alternative za Nemačku (AfD) optužio da napadi potiču "čak i iz vaših redova."

"Podržavaćemo Ukrajinu u hrabroj odbrani dokle god to bude potrebno", dodao je Merc, najavljujući da će Evropski savet na predstojećem sastanku razmotriti mogućnost dodatnog pritiska na Rusiju da sa Ukrajinom pregovara o miru. Uz to, Evropska unija priprema 19. paket sankcija protiv Moskve. Merc predlaže kanalisanje zamrznutog novca ruske centralne banke ka Ukrajini u vidu beskamatne pozajmice za naoružanje. Kijev će, prema njegovom predlogu, novac početi da vraća tek kada Moskva počne da uplaćuje ratno obeštećenje.

Okružni sud u Varšavi odbio je da izruči ukrajinskog ronioca Volodimira Ž. koga Nemačka sumnjiči za sabotažu rusko-nemačkog gasovoda Severni tok u Baltičkom moru 2022. godine. Poljske vlasti uhapsile su 30. septembra tog Ukrajinca koji živi i radi u Poljskoj, na osnovu evropskog naloga za hapšenje kojim je Nemačka tražila da joj ga izruče. Ova presuda znači da Poljska neće izvršiti nalog za hapšenje i izručenje, a 49-godišnji Volodimir Ž. pušten je na slobodu. "Treba naglasiti da današnja presuda nema veze sa tim da li je osumnjičeni učinio delo zbog kojeg ga Nemačka traži, nego samo s tim da li takvo delo može da posluži kao osnova za nalog za hapšenje. Sud nije dobio nikakve dokaze. Dokument koji je poslala nemačka strana, sadržao je samo opšte forumulacije i staje na jednu stranicu formata A4", obrazložio je sud.

Branilac optuženog Ukrajinca Timoteuš Paprocki kazao je da je generalna linija odbrane bila ta da nijedan državljanin Ukrajine ne može da bude optužen ili na kraju osuđen za bilo koja krivična dela protiv Rusije. "Gasovod Severni tok je deo vojne infrastrukture kojim Rusija finansira rat u Ukrajini. Na osumnjičenog treba gledati kao na vojnika, borca, a ne kriminalca", rekao je pre suđenja Paprocki.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa tajno je ovlastila Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) da sprovodi tajne akcije u Venecueli, preneo je Njujork tajms (NYT), pozivajući se na neimenovane visoke američke zvaničnike. Nova ovlašćenja uključuju omogućavanje CIA da sprovodi smrtonosne operacije u Venecueli i niz operacija na Karibima. Pored toga, CIA bi mogla da preduzima akcije protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura ili njegove vlade, ili samostalno ili u okviru veće vojne operacije. Kako navodi Njujork tajms, na Karibima je trenutno stacionirano 10.000 američkih vojnika, od kojih većina u Portoriku, kao i kontigent marinaca na amfibijskim brodovima. Pored toga, mornarica SAD ima osam površinskih ratnih brodova i podmornicu na Karibima.

Vodeća evropska politička porodica levog centra isključila je iz svog članstva partiju slovačkog premijera Roberta Fica, koga optužuju za približavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dok podriva vladavinu prava u sopstvenoj zemlji. Partija Evropskih socijalista (PES) jednoglasno je glasala da se isključi Ficova partija Smer, zbog zauzimanja stavova poslednjih godina koji su "jako i duboko u suprotnosti sa vrednostima i principima" za koje se ta politička familija zalaže, rekao je generalni sekretar Đakomo Filibek. "Ovo je jednoglasna, jasna poruka. Ako pripadaš porodici PES, deliš vrednosti koje svi delimo", rekao je Filibek posle glasanja na kongresu grupe u Amsterdamu. Fico je u maju bio jedini lider neke zemlje EU koji je otputovao u Moskvu na obeležavanje 80. godišnjice poraza nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, uprkos pozivima EU za bojkot. Fico je poznat po svojim proruskim stavovima otvoreno se suprostavlja politikama Unije oko Ukrajine. Do isključenja Smera iz članstva dolazi nakon što su socijalisti izgubili strpljenje sa Ficom, koji se, kako smatraju, "dodvorava" Vladimiru Putinu i predsedniku Kine Si Đinpingu i koga optužuju za grubo kršenje vladavine prava u Slovačkoj. Članstvo Smera u PES je suspendovano u oktobru 2023, kada je formirao vladu sa nacionalističkom Sl ovačkom narodnom strankom.

Najmanje 30 medijskih organizacija odbilo je da potpiše nova pravila Pentagona za novinare, upozoravajući na mogućnost manje sveobuhvatnog izveštavanja o najmoćnijoj svetskoj vojsci. Nova politika Pentagona zahteva od novinara da prihvate nova pravila o pristupu medija, uključujući i to da bi mogli biti označeni kao bezbednosni rizici i da im se oduzmu novinarske akreditacije ako od zaposlenih zatraže otkrivanje poverljivih informacija. Redakcije tvrde da nova politika predstavlja pretnju slobodi medija i da bi novinari mogli da budu kažnjeni zbog obavljanja posla zaštićenog Prvim amandmanom američkog Ustava. Među onima koji su odbili da potpišu da prihvataju pravila je i agencija Rojters, navodeći kao obrazloženje pretnju slobodi štampe. Ostali koji su u saopštenjima ili svojim vestima najavili odbijanje prihvatanja novih pravila o pristupu medija su: Associated Press, Bloomberg News, The New York Times, The Wall Street Journal, The Washington Post, CNN, Fox News, CBS, NBC, ABC, NPR, Axios, Politico, The Guardian, The Atlantic, The Hill, Newsmax, Breaking Defense i Task & Purpose.