Svet iščekuje istek Trampovog ultimatuma Putinu, Moskva pokušava da deeskalira nuklearne pretnje - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Rusija je iscrpela svoje nekada ogromne zalihe oružja iz sovjetskog doba od početka rata u Ukrajini, a protok robe iz vojnih skladišta do linije fronta sada se vratio na nivo pre 2022. godine, piše Fajnenšal Tajms (FT). Pošiljke koje počinju u blizini glavnih ruskih skladišta su na putu da padnu sa vrhunca od 242.000 tona u 2022. godini na 119.000 tona u 2025. godini, prema analizi logističkih podataka Instituta Kijevske škole ekonomije (KSE), navodi FT. Pavlo Škurenko, analitičar Instituta KSE, rekao je da pad ukazuje na to da su zalihe iscrpljene. Veliki broj tenkova T-72 i T-80, koji su prvi put korišćeni 1970-ih, raspoređen je u Ukrajini. Čak su i neki tenkovi T-54, koji su ušli u proizvodnju krajem 1940-ih, učestvovali u borbi.

Analiza logističkih podataka koju je sproveo KSE takođe pokazuje kako je Rusija postala sve više zavisna od svojih saveznika u Aziji kako su joj resursi iscrpljeni. Njena domaća odbrambena industrija sada zavisi od snabdevanja iz Kine, dok vojska dobija većinu municije iz Severne Koreje. Mereno po težini, oko 52 odsto pošiljki označenih kao „eksplozivni materijali“ za ruske arsenale 2024. godine stiglo je iz Nahodke, lučke regije na Japanskom moru koju koristi Severna Koreja. Pošiljke iz tog područja porasle su sa nule pre rata na 250.000 tona do 2024. godine. Škurenko je rekao da je oslanjanje na Severnu Koreju „zapanjujući kontrast“ sa slikom samodovoljnosti koju Rusija pokušava da projektuje. Analiza KSE-a podržava analizu Kirila Budanova, šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, koji je ovog meseca rekao da 40 odsto ruske municije potiče iz Severne Koreje. Procena južnokorejske obaveštajne službe takođe je sugerisala da je Severna Koreja poslala 28.000 kontejnera Rusiji. Pjongjang je takođe poznat po tome što je Rusiji poslao balističke rakete i haubice, kao i trupe.

I dok Rusija ima sve većih problema sa vojnim zalihama, na udaru se nalzi i njena dugo i pažljivo građena obaveštajna mreža u zapadnim zemljama. Francuski istražitelji još jednom su ispitali osnivača "Telegrama" Pavela Durova zbog umešanosti njegove aplikacije u distribuciju nelegalnog sadržaja, objavio je "Figaro". Ovo je treće ispitivanje Durova od avgusta 2024. godine, kada je u Francuskoj optužen zbog toga što nije preduzeo mere protiv širenja kriminalnog sadržaja na svojoj platformi za razmenu poruka. Kasnije je pušten iz pritvora uz kauciju od pet miliona evra, uz sudski nadzor i obavezu javljanja u policijsku stanicu dva puta nedeljno. Zabranjeno mu je i da napušta Francusku. Durov, koji je postao francuski državljanin 2021. godine, priznao je tokom prvog ispitivanja u decembru da je "u policijskom pritvoru postao svestan ozbiljnosti činjenica" i optužbi protiv njegove platforme.

Istovremeno u Poljskoj su uhapšene 32 osobe osumnjičene za saradnju sa Rusijom u svrhu sabotaže, objavio je poljski premijer Donald Tusk. Grupa uključuje Poljake, Ruse, Ukrajince i Beloruse, izvestio je PAP, kao i 27-godišnjeg Kolumbijca koji je optužen za dva paljevinska napada u Poljskoj prošle godine po nalogu Rusije. Jedna osoba je osuđena, dok su ostali u pritvoru i čekaju suđenje. Poljska agencija za unutrašnju bezbednost je navela da se on suočava sa kaznom zatvora od 10 godina do doživotne kazne u vezi sa podmetanjem požara u dva građevinska skladišta u maju 2024. godine.

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) je saopštila da je zbog špijunaže uhapšen vazduhoplovni oficir koji je Rusiji dostavljao informacije o lokacijama borbenih aviona F-16 i “Miraž 2000”. Navedeno je da je uhapšeni major, koji je instruktor letenja, Rusiji davao koordinate i predlagao taktiku napada. Prioritet neprijatelja su aerodromi gde se nalaze avioni F-16, “Miraž 2000” i Su-24, saopštila je SBU, javlja Rojters. Agent je prikupljao koordinate gde se nalaze avioni i rasporede njihovih poletanja, kao i podatke o pripadnicima ratnog vazduhoplovstva i borbenoj taktici.

Nakon posete Škotskoj i sastanka sa britanskim premijerom Kirom Starmerom predsednik SAD Donald Tramp je uputio Rusiji desetodvnevni ultimatum za postizanje primirja u Ukrajini. On je rekao da su on i Vladimir Putin bili blizu postizanja sporazuma o prekidu vatre pet puta, ali da se zahvaljujući opstrukcijama sa ruske stran to nije dogodilo. "Mnogo sam razgovarao sa predsednikom Putinom, odlično sam se slagao sa njim“, kaže on, prenosi BBC. Dodao je da ipak onda Putin „izađe i počne da ispaljuje rakete na neki grad, poput Kijeva, i ubije mnogo ljudi u staračkom domu ili gde god, imate tela koja leže po celoj ulici“. Zbog razočarenja ponašanjem ruskog lidera Tramp je odlučio da prvobitni rok od 50 dana skrati na 10 koji je dao ruskom predsedniku da pristane na sporazum o prekidu vatre ili će u suprotnom SAD uvesti sankcije protiv Rusije.

"Nema razloga za čekanje. Ne vidimo nikakav napredak", rekao je američki predsednik dodao da nije dobio nikakve vesti od Putina. "Nemam nikakav odgovor. Šteta", dodao je on. "Uvešćemo carine i druge stvari", rekao je Tramp ocenjujući da ne zna da li će to uticati na Rusiju, jer očigledno Putin želi da se rat nastavi. Tramp jasno stavio do znanja da želi sporazum o okončanju rata u Ukrajini do 8. avgusta.

U međuvremenu situacija je dodatno eskalirala zbog nuklearnih pretnji između Trampa i bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva što se završilo raspređivanjem amerikih nuklearnih podmornica u blizini ruskih obala. Tramp je najpre zapretio Medvedevu koga je okarakterisao kao neuspešnog predsednika. „Rusija i SAD gotovo da nemaju zajedničkog posla. Hajde da tako i ostane, i recimo da Medvedev, neuspešni bivši predsednik Rusije, koji misli da je još uvek predsednik, pazi šta govori. Ulazi na veoma opasnu teritoriju!“, napisao je Tramp u ranim jutarnjim satima u četvrtak. Medvedev je na društvenim mrežama, ismejao je Trampov ultimatum Kremlju, kojim je američki predsednik skratio rok Kremlju da okonča rat u Ukrajini ili se suoči sa razornim ekonomskim posledicama. Eskalacija se nastavila na Telegramu, gde je razjareni Medvedev pretio Trampu oružjem iz doba Hladnog rata poznatim kao „Mrtva ruka“ – ruskim nuklearnim sistemom dizajniranim da automatski pokrene odmazdni udar.

Nakon toga Tramp je naložio raspoređivanje dve nuklearne podmornice kao odgovor na "zapaljive" komentare bivšeg ruskog predsednika. Predsednik SAD je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao u petak da je "naredio da se dve nuklearne podmornice pozicioniraju u odgovarajućim oblastima, u slučaju da su te idiotske i zapaljive izjave (Medvedeva) ozbiljnije". "Reči su važne i često mogu imati nenamerne posledice, nadam se da to ovog puta neće biti slučaj", upozorio je američki predsednik koji nije precizirao gde će tačno podmornice biti poslate, niti da li će biti na nuklearni pogon ili će nositi nuklearne bojeve glave.

U svojoj reakciji Kremlj je saopštio da bi svi trebalo da budu oprezni u vezi sa "nuklearnom retorikom". Paralelno s javnim rekacijama Kremlj je aktivirao i tajnu diplomatiju u cilju deeskalacije nuklearnih pretnji pa je sedmica završena vešću o skorom odlasku američkog izlasnika u Moskvu na poziv ruskog predsednika. Predsednik Tramp je potvrdio da će njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof posetiti Rusiju u sredu ili četvrtak, odnosno dan ili dva pre isticanja američkog ultimatuma ruskom predsednku da se okonča rat u Ukrajini. "Poseta izaslanika biće iduće nedelje, u sredu ili četvrtak", rekao je sinoć američki predsednk novinarima.

Tokom protekle semice Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode dodatne carine drugim zemljama, među kojima su i dodatne carine od 40 odsto na uvoz iz Brazila, što znači da ukupne carine iznose 50 odsto, saopšteno je iz Bele kuće. Tramp je pre tri nedelje saopštio da će njegova administracija uvesti carinu od 50 odsto na brazilske proizvode koji se izvoze u SAD, počevši od 1. avgusta. On je uslovio carine, za koje je rekao da će stupiti na snagu 1. avgusta, sa postupanjem Brazila prema bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru kome se sudi zbog optužbi za navodno planiranje državnog udara kako bi se sprečilo predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu da preuzme dužnost. Tramp je takođe izjavio da razgovori o postizanju trgovinskog sporazuma sa Kinom napreduju. ''Mislim da će dobro ispasti. Držimo korak, mislim da ćemo imati fer dogovor sa Kinom'', rekao je Tramp, javlja Rojters.

Daleki istok Rusije, poluostrvo Kamčatka pogodio je jedan od najsnažnijih zemljotresa u istoriji naše planete. Snažan zemljotres jačine 8,8 pogodio je gusto naseljeni deo istočne Rusije - oko 126 km od grada Petropavlovska na Kamčatki. Potres, čija je dubina iznosila 18 km prema podacima Američke geološke službe (USGS), jedan je od najjačih zemljotresa ikada zabeleženih, a posle njega usledio je cunami. Nakon snažnog zemljotresa u Rusiji serija od preko 100 novih potresa koji su zabeleženi kod obale Kamčatskog kraja. Regionalno Ministarstvo za vanredne situacije upozorilo da su na Kamčatki mogući naknadni potresi magnitude do 7,5 stepeni, a ne može se isključiti ni rizik od novih cunamija na obali Avačinskog zaliva. Talasi koje je izazvao cunami pogodli su američke obale, uključujući havajska ostrva i obalu severne Kalifornije. kao i zapadne američke savezne države –Vašington, Oregon i Aljasku. U međuvremenu posle prve uzbune, Kamčatka u Rusiji, Havaji, Filipini i Japan snizili su nivo upozorenja na cunami. U drugim delovima Pacifika, vlasti Francuske Polinezije izdale su upozorenje za talas visine 4 metra na ostrvu Nuku Hiva. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je novinarima da su „svi sistemi za upozoravanje“ funkcionisali kako treba i da nije bilo žrtava.

Evropska komisija je objavila podatak da je ukupno 18 država EU izrazilo zainteresovanost za pristup zajmovima u okviru instrumenta Bezbednosna akcija za Evropu. Među njima su Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Španija, Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Finska. Ovih 18 država članica Evropske unije iskazalo je interesovanje za pristup zajmovima u okviru instrumenta Bezbednosna akcija za Evropu (SAFE). Evropska komisija pozdravila je tu inicijativu, koja bi trebalo da obezbedi do 150 milijardi evra investicija. “Snažno interesovanje za SAFE, sa najmanje 127 milijardi evra potencijalnih nabavki za odbranu, jasno pokazuje jedinstvo i ambiciju EU u oblasti bezbednosti i odbrane,” rekao je komesar EU za odbranu i svemir Andrius Kubilius. SAFE je novi instrument Evropske unije za jačanje otpornosti i bezbednosti. Kroz njega će se podržavati investicije u sektorima kao što su odbrana, infrastruktura dvostruke namene, sajber sposobnosti i strateški lanci snabdevanja. Prva faza „iskazivanje intersovanja“ za korišćenjem instrumenta SAFE, pomaže Evropskoj Komisiji da proceni stvarnu potražnju i pripremi se za prikupljanje neophodnih sredstava na kapitalnim tržištima.

Nakon višedenevnih masovnih protesta u Kijevu i ostalim ukrajinskim gradovima, ukrajinska Vrhovna rada je usvojila zakon kojim se obezbeđuje nezavisnost antikorupcionih tela. Time je ispravljen sporni predlog od prošle nedelje kada je izglasan i potpisan zakon za koji su kritičari rekli da slabi nezavisnost antikorupcijskih tela u zemlji, što je izazvalo proteste i kritike iz Evropske unije. Kritičari su tvrdili da novi zakon potkopava autoritet Nacionalnog antikorupcijskog biroa (NABU) i Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva (SAPO), stavljajući ih pod kontrolu državnog tužioca. Poslanici u Vrhovnoj radi, ukrajinskom parlamentu u Kijevu, odobrili su novi predlog Zelenskog sa 331 glasom za i devet uzdržanih. Nakon nezadovoljstva građana Zelenski je obećao da će ispraviti zakon kojim se ukida nezavisnost antikorupcijskih tela. Šef ukrajinske diplomatije je za Frans pres rekao da će zakon biti ispravljen jer su vlasti "čule glasove" demonstranata.

Bivši predsednik Finske Sauli Ninisto izjavio je za Dojče vele da rat u Ukrajini traje više od tri godine i da potpuna pobeda ni Rusije ni Ukrajine trenutno nije na vidiku. “Ono što vidimo već više od tri godine jeste nastavak rata. Čini se da ni Rusija ni Ukrajina neće postići potpunu pobedu. Dakle, ako ništa drugo, moramo pokušati da postignemo dogovor putem diplomatije”, rekao je Ninisto za DW. Govoreći o komunikaciji evropskih lidera sa Vladimirom Putinom, Ninisto je naveo da je praksa telefonskih razgovora s ruskim predsednikom promenila percepciju u Evropi. “Kancelar Šolc je bio kritikovan kada je zvao Putina, ali kada je Tramp počeo to da čini redovno, a zatim i Makron, kritika je izostala. Na neki način, evropsko mišljenje je tu sledilo predsednika Trampa”, rekao je Ninisto, dodajući da Evropa mora da bude uključena u takvu vrstu diplomatije. Ninisto je otkrio i kako je savetovao bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa tokom sastanka s Putinom u Helsinkiju 2018. godine. “Rekao sam mu da je Putin borac. Moraš mu se suprotstaviti. Takođe sam rekao da Putin voli da bude poštovan – ne prihvaćen, nego poštovan. Smatra da je poštovanje kada mu se suprotstavljaš”, naveo je Ninisto.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer pridružio se talasu najava za priznaje države Palestne, najavivši da će zvanični London to uraditi u septembru ukoliko Izrael ne pristane na prekid vatre, ne dozvoli Ujedinjenim nacijama da stanovnicima Gaze dostavi pomoć i ne preduzme druge korake ka dugoročnom miru. Starmer je najpre hitno pozvao svoje ministre na sastanak da razgovaraju o planu za trajni mir u Gazi, koji bi mogao da dovede do priznanja Palestine. Rekao im je da će Velika Britanija priznati državu Palestinu pre Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, "osim ako izraelska vlada ne preduzme suštinske korake da okonča užasnu situaciju u Gazi, ne postigne prekid vatre, ne stavi jasno do znanja da neće biti aneksije na Zapadnoj obali i ne obaveže se na dugoročni mirovni proces koji donosi rešenje o dve države".

Istim putem su krenule i portugalska i kanadska vlada. Portugalska vlada će se konsultovati sa predsednikom države i parlamentom o nameri priznanja države Palestine u septembru u UN, objavio je danas kabinet premiejra Luiša Montenegra. Portugal "namerava da prizna državu Palestinu u okviru procedure koja može biti zaključena tokom nedelje visokih zvaničnika na 80. zasedanju Generalne skupštine UN koja će se održati u Njujorku u septembru, piše u saopštenju.

Istu odluku je u sredu najavio i kanadski premijer Mark Karni. „Kanada je dugo bila posvećena rešenju o dve države, nezavisnoj, održivoj i suverenoj palestinskoj državi koja živi rame uz rame sa državom Izrael u miru i bezbednosti“, rekao je Karni, prenosi CNN. Ovaj potez sledi nakon sličnih najava Francuske, koja je saopštila da će priznati palestinsku državu u septembru, i Velike Britanije, koja je saopštila da će to učiniti ako Izrael ne ispuni uslove koji uključuju pristanak na prekid vatre u Gazi. „Kanada namerava da prizna državu Palestinu na 80. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija“, rekao je Karni. „Nameravamo to da učinimo jer se Palestinska uprava obavezala da će voditi veoma potrebne reforme“, dodao je. Na ove najave je reagovao američki predsednik Donald Tramp koji je izjavio da će biti veoma teško sklopiti trgovinski sporazum sa Kanadom, nakon što je njen premijer Mark Karni najavio planove da priznavaju državu Palestinu. Kanada će se suočiti sa carinama od 35 odsto na većinu robe koju prodaje SAD-u, ako se danas ne postigne dogovor. Kanadska vlada je odgovorila da je razočarana najavom američkog predsednika da poveća carine na kanadski izvoz koji nije obuhvaćen Sporazumom između Kanade, SAD i Meksika (CUSMA), izjavio je danas premijer Mark Karni.

Pritisku na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da okonča rat u Gazi pridružile su se i stotine bivših izraelskih zvaničnika koji su pozvali Trampa da pomogne u okončanju rata u Gazi. Grupa od oko 600 penzionisanih izraelskih bezbednosnih zvaničnika, uključujući bivše šefove obaveštajnih agencija pisala je predsedniku SAD Donaldu Trampu tražeći od njega da izvrši pritisak na Izrael da odmah okonča rat u Gazi, prenosi danas Bi-Bi-Si (BBC). "Naša je profesionalna ocena da Hamas više ne predstavlja stratešku pretnju Izraelu", rekli su zvaničnici. "Vaš kredibilitet sa velikom većinom Izraelaca povećava vašu sposobnost da usmerite premijera (Benjamina) Netanjahua i njegovu vladu u pravom pravcu - da okonča rat, vrati taoce i prekine patnje", napisali su oni. Njihov apel upućen je kad i izveštaj da se Netanjahu zalaže za proširenje vojnih operacija u Gazi, pošto su blokirani posredni pregovori o primirju sa Hamasom.

Nakon jednog od najrazornijih i najkrvavijih napada na Kijev, ukrajinske vlasti su prgolasile dan žalosti u Kijevu. Ukrajinske vlasti su saopštile u petak da je u ruskim kombinovanim napadima na Kijev 31. jula poginulo 28 osoba, a 159 ih je ranjeno, a tim povodom u prestonici Ukrajine proglašen je Dan žalosti. Načelnik vojne administracije Kijeva Timur Tkačenko saopštio je najpre jutros na Telegramu da je poginulo 25 osoba, ali je kasnije dodao da se, nažalost, broj žrtava povećao na 28, javlja Ukrinform. Među poginulima je troje dece, naveo je Tkačenko. Među 159 ranjenih osoba je 16 dece. Ukrajinska protivvazdušna odbrana saopštila je da je uspešno neutralisala 44 ruska drona, dok ih je 28 pogodilo mete u severnim, jućnim, istočnim i centralnim delovima zemlje. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski oglasio se na svom nalogu na mreži X gde je uz objavu potresnih video snimaka napisao “Rusija lovi civile duž cele linije fronta. Ubijanje ljudi. Ubijanje dece. Namerni napadi FPV dronovima na ekipe za hitne intervencije i medicinske radnike koji stižu da pomognu nakon napada – sve je to tipično za svaki grad ili zajednicu u dometu ruskih dronova. Ruska vojska jednostavno ubija sve što je živo. Svet ima dovoljno moći da ovo zaustavi i zaštiti ljude. Računamo na snažne odluke Sjedinjenih Država, Evrope i sveta u vezi sa sekundarnim sankcijama ruskoj trgovini energijom i bankarskom sektoru Moskve.” Novinarka, istoričarka i autorka En Aplbaum za Dojče vele govorila je o najvećoj grešci Zapada u ruskom ratu protiv Ukrajine: „Zapad ne razume ekstremizam putinizma. Oni stalno zamišljaju da postoji dogovor koji treba postići, da ako samo damo Krim Rusiji, onda će on prestati da se bori. Mislim da ne razumeju da su njegovi ciljevi mnogo širi i ambiciozniji. Da ti ciljevi uključuju uništenje transatlantskog saveza, a možda čak i Evropske unije. Nisu shvatili da će pre nego što dođe do bilo kakvog kraja rata, Putin morati da ga izgubi. Ili će barem morati da bude ubeđen da se rat ne može dobiti. Put do mira je kroz ubeđivanje Putina da neće dobiti rat, da je beznadežan.“

Poljska postaje jedna od najsnažnijih evropskih armija. Poljska je upravo potpisala ugovor vredan 6,7 milijardi dolara za kupovinu još 180 tenkova K2 od Južne Koreje. Kada svi budu isporučeni do 2030. godine, Poljska će imati više tenkova nego Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija zajedno. Poljska će imati: 366 M1A2 SEPv3 Abrams, 360 K2, 250 Leopard 2A4. Još 640 tenkova K2 biće kupljeno u narednim godinama prema okvirnom sporazumu.

Ukrajina se raduje sprovođenju svakog sporazuma o jačanju odbrane koji je postignut sa njenim partnerima.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon koji predviđa kažnjavanje istraživanja preko interneta sadržaja smatranim ekstremističkim, zakon koji je izazvao zabrinutost čak i pristalica Kremlja i koji dodatno naglašava represiju koja vlada u zemlji. Tekst zakona izazvao je retko protivljenje oko šezdeset poslanika i kritičara uključujući i u sredinama koje podržavaju progon kritičara vlasti u Rusiji. Zakonom se predviđaju kazne do 5.000 rubalja (oko 55 evra) za ljude koji traže onlajn ekstremističke sadržaje, što je termin sa vrlo širokom definicijom u ruskom pravosuđu i koji može da se odnosi na grupe koje se smatraju terorističkim ili ultranacionalističkim, kao i političke protivnike, ili verske pokrete. Organizacija pokojnog opozciionara Alekseja Navaljnog je tako svrstana u ekstremističke u Rusiji, kao i međunarodni LGBT pokret. Zakon zabranjuje da se promoviše i VPN sistem, koji omogućava da se zaobiđe cenzura, što se jako koristi u Rusiji.

Pooštravanje totalitarne prakse je zabeleženo i kod bliskih ruskih saveznika. Iranske vlasti su amputirale ruke trojici muškaraca osuđenih za krađu, saopštilo je tamošnje pravosuđe. Takva kazna se retko izriče, ali je predviđena iranskim krivičnim zakonom. "Kazna amputacije ruku trojici profesionalnih lopova koji su počinili više krađa izvršena je u provinciji Zapadni Azerbejdžan", na severozapadu Irana, objavio je veb-sajt pravosuđa Mizan Onlajn. Prema tom sajtu, osuđenici su uhapšeni pre nekoliko godina i bili su predmet desetina žalbi u nekoliko provincija. Mizan Onlajn je precizirao da je presuda izvršena nakon što je Vrhovni sud potvrdio kazne i odbijanje osuđenika da vrate ukradene predmete, uglavnom zlatni nakit. Nevladine organizacije za ljudska prava osudile su izvršenje kazne amputacijom u Iranu poslednjih godina.