Moldavija izabrala evropski put, Tramp doneo nadu za mir u Gazi! PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Partija predsednice Maje Sandu zadržala je apsolutnu većinu u Parlamentu sa 55 od 101 mesta. Ona je ispred proruskog “Patriotskog bloka”, koji je osvojio 24,26 odsto glasova, dok je na trećem mestu sa 7,99 odsto glasova Nacoinalni alternativni pokret (MAS) gradonačelnika Kišinjeva Jona Čebana, koji je pozvao da se glasa protiv partije PAS.

Pobeda proevropske opcije na parlamentarnim zakonodavnim izborima u Moldaviji, uprkos pritisku Rusije, predstavlja "snažan mandat za proces pristupanja zemlje Evropskoj uniji (EU)”, poručila je predsednica Moldavije Maja Sandu. "Pokazali smo celom svetu da smo hrabri i dostojni, da nismo dozvolili da nas zastraše", rekla je ona tokom konferencije za novinare ukazujući na rusko mešanje u izbore. Prema ocenama iz Evropske unije, izbori su se održavali pod senkom strahovanja od kupovine glasova i nereda, kao i kampanje dezinformacija bez presedana koju je vodila Rusija. Moldavska služba za sajber bezbednost saopštila je u nedelju da je detektovala više pokušaja napada na izbornu infrastrukturu, koji su neutralisani u realnom vremenu. Sandu je ranije upozorila na masovno rusko mešanje i rekla novinarima da je njena zemlja, koja je sused ratom zahvaćene Ukrajine, u opasnosti.

Evropski zvaničnici su pozdravili rezultate parlamentarnih izbora ukazujući da je Moldavija jasno pokazala opredeljenost ka EU uprkos pritiscima iz Rusije. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da se narod Moldavije izjasnio i da je njegova poruka snažna i jasna. “Oni su izabrali demokratiju, reformu i evropsku budućnost naspram pritisaka i mešanja Rusije", napisao je Košta na mreži Iks. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je takođe na mreži Iks da "nikakav pokušaj sejanja straha ili podela" nije mogao da poljulja rešenost Moldavaca."Moldavijo, ponovo ste to uradili. Jasno ste pokazali svoj izbor: Evropa, demokratija, sloboda. Budućnost je vaša", napisala je Fon der Lajen.

Drugi važan događaj koji je obeležio sedmicu za nama desio se u Vašingtonu gde je američki predsednik Donald Tramp objavio svoj plan za Gazu koji podrazumeva demilitarizaciju pojasa Gaze, vraćanje živih talaca i tela ubijenih, razaranje logistike i tunela Hamasa, kao i to da će se arapske i muslimanske zemlje "baviti Hamasom". Predsednik Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu održali su zajedničku konferenciju za novinare nakon što su se usaglasili oko mirovnog plana za Gazu.Tramp je rekao da je ovo "istorijski dan", dodajući da je mirovni sporazum "ne samo blizu, već izuzetno blizu". Predstavljajući plan od 20 tačaka, Tramp je naveo da su mnoge zemlje dale svoj doprinos. Zahvallio se „liderima arapskih i muslimanskih zemalja na podršci“ u razvoju predloga, zajedno sa mnogim saveznicima iz Evrope. Potom se zahvalio Netanjahuu što je „prihvatio plan“.

Hamas je poslao svoj odgovor na mirovni plan predsednika SAD posrednicima, nakon što je Tramp ranije u petak izneo čvrst ultimatum da grupa mora odgovoriti do večeri u nedelju. Hamas je u petak saopštio da je prihvatio neke delove plana za okončanje rata u Pojasu Gaze, uključujući odricanje od vlasti i oslobađanje svih preostalih talaca, ali da drugi delovi zahtevaju dalje konsultacije među Palestincima. Takođe i ključni arapski posrednici Egipat i Katar rekli su da neki delovi zahtevaju dodatne pregovore, bez dodatnih detalja.

Nešto kasnije Hamas je poručio da je spreman da postigne sporazum o okončanju rata i da sa Izraelom razmeni zatvorenike. U Egiptu su u ponedeljak nastavljeni indirektni razgovori sa Izraelom kako bi se završili sukobi. Uoči razgovora u egipatskom letvalištu Šarm el Šeik, Donald Tramp je poručio da Hamas mora brzo da deluje ili će sve opcije biti otvorene. Hamas je insistirao da Izrel obustavi sve vojne operacije u Pojasu Gaze, kao i da se povuku trupe.

Sa druge strane izraelski premijer Benjamin Netanjahu očekuje puštanje svih talaca. "Umesto da Izrael bude izolovan, Hamas je izolovan. I kao rezultat pojačanog vojnog pritiska koji smo primenili i diplomatskog pritiska, Hamas je bio prisiljen pristati na plan koji smo doneli. Naložio sam pregovaračkom timu, predvođenom ministrom Dermerom, da odu u Kairo kako bi finalizovali tehničke detalje oslobađanja naših talaca. Naša namera i namera naših američkih prijatelja je ograničiti ove pregovore na samo nekoliko dana. I čuli ste predsednika Trampa večeras, jasno je rekao: nećemo tolerisati taktiku odugovlačenja, kašnjenja ili izbegavanja Hamasa", rekao je izraelski premijer.

Evropski lideri dočekali su sa opreznim optimizmom naznake da bi prekid vatre u Pojasu Gaze mogao biti na dohvat ruke, nakon što je militantna grupa Hamas saopštila da je spremna da oslobodi preostale izraelske taoce. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na mreži X u subotu da je odgovor Hamasa na mirovni plan za Gazu koji je predložio američki predsednik Donald Tramp ohrabrujući. „Ovaj trenutak mora se iskoristiti. Evropa će podržati sve napore koji imaju za cilj da okončaju patnju civila", poručila je. U EU se nadaju da će pregovori u Egiptu uroditi plodom. Tamo putuje i nemački ministar spoljnjih poslova Johan Vadeful kako bi razgovarao sa zvaničnicima zemalja Zaliva, jer među taocima od pre dve godine ima i nemačkih državljana. "Nikada nismo imali tako značajnu priliku da konačno postignemo mir i obezbedimo oslobađanje nemačkih talaca. Suštinski je važno da iskoristimo ovu priliku. Želim da učinim sve što mogu da osiguram da Evropa, da Nemačka, takođe doprinese tome", rekao je Johan Vadeful, ministar spoljnih poslova Nemačke.

Trampov plan za mir u Gazi u 20 tačaka predviđa oslobađanje svih talaca u roku od 72 sata od proglašenje prekida vatre, deradikalizaciju i privremenu prelaznu upravu, uz posebne uloge za predsednika SAD i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i uspostavljanje dijaloga između Izraela i Palestinaca kako bi se dogovorio politički horizont za miran i prosperitetan suživot. Gaza će postati deradikalizovana zona bez terorizma koja ne predstavlja pretnju svojim susedima i biće obnovljena u korist naroda Gaze. Ako obe strane prihvate ovaj predlog, rat će odmah biti okončan. Izraelske snage će se povući do dogovorene linije kako bi se pripremile za oslobađanje talaca. Tokom tog perioda, sve vojne operacije, uključujući vazdušne i artiljerijske napade, biće obustavljene, a borbene linije će ostati zamrznute dok se ne ispune uslovi za potpuno povlačenje u fazama. Kada svi taoci budu vraćeni, pripadnicima Hamasa koji se obavežu na miran suživot i na predaju oružja biće data amnestija. Gazom će upravljati privremena prelazna vlast tehnokratskog, apolitičnog palestinskog odbora, odgovornog za svakodnevno funkcionisanje javnih službi i opština za građane Gaze. Hamas i druge frakcije se obavezuju da neće imati nikakvu ulogu u upravljanju Gazom, ni direktno, ni indirektno, ni u bilo kom obliku. Sva vojna, teroristička i ofanzivna infrastruktura, uključujući tunele i pogone za proizvodnju oružja, biće uništena i neće se obnavljati.

Usled pojačanih ruskih napada na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, SAD razmatraju zahtev Kijeva za nabavku dalekometnih raketa "tomahavk" u nastojanju da odbije napade Rusije, izjavio je potpredsednik SAD Džej Di Vens. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od Sjedinjenih Država da prodaju "tomahavke" evropskim zemljama koje bi ih potom poslale Ukrajini, prenosi Rojters. U emisiji Foks Njuz Sandej Vens je rekao da će predsednik SAD Donald Tramp doneti "konačnu odluku" o tome da li će dozvoliti ovaj dogovor. "Svakako razmatramo niz zahteva Evropljana", rekao je Vens. Rakete "tomahavk" imaju domet od 2.500 kilometara što bi, ukoliko bi bile dodeljene Kijevu, stavilo Moskvu u domet ukrajinskog raketnog arsenala.

U međuvremenu Rusija je izvela niz smrtonosnih napada na civilnu infrastrukturu Ukrajine. Četvoročlana porodica je poginula u napadu ruskog drona u Sumskoj oblasti na severu Ukrajine, izjavio je načelnik regionalne vojne administracije Oleg Grigorov. "Neprijatelj je gađao stambenu zgradu u selu Černeščina, u naselju Krasnopolje, jurišnim dronom", napisao je Grigorov na Telegramu. On je naveo da su "iz ruševina spasioci izvukli tela četiri osobe, roditelja i dvojice dečaka od četiri i šest godina". U drugom ruskom napadu pogođen je putnički voz na stanici u regionu Sumi, pri čemu je povređeno desetine ljudi, rekli su zvaničnici. "Brutalni ruski napad dronom na železničku stanicu u Šostki, region Sumi", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu, objavljujući video uništenog, zapaljenog putničkog vagona i drugih s razbijenim prozorima.

Ukrajinski predsednik je izjavio da Rusija povećava obim napada na Ukrajinu, uništava civilnu infrastrukturu, ali da nema snažnog, adekvatnog globalnog odgovora. "Nažalost, nije bilo dostojnog i snažnog odgovora sveta na sve što se dešava - na stalno rastuće razmere i smelost udara. Upravo zato Putin to radi - on jednostavno ismeva Zapad, njegovu tišinu i nedostatak snažnih akcija kao odgovor“, rekao je Zelenski u video obraćanju. Zelenski je napomenuo da je Rusija odbacila sve predloge za okončanje rata ili čak zaustavljanje napada i da sada otvoreno cilja civile i gasnu infrastrukturu uoči zime. On je istovremeno upozorio I n akritičnu situaciju sa nuklearnom elektranom Zaporožje, koju su okupacione ruske snage isključile iz ukrajinske elektroenergetske mreže sedam dana zaredom. "Situacija je kritična. Zbog ruskih napada, elektrana je isključena iz napajanja i mreže. Napajaju je dizel generatori", rekao je Zelenski u svom dnevnom obraćanju ukazujući da su Rusi ti koji svojim napadima sprečavaju popravku dalekovoda koji vode do elektrane.

Izraelska vojska presrela je u sredu uveče kontroverznu flotilu Global Sumud, koja je navodno prevozila humanitarnu pomoć za Gazu, dok se približavala toj teritoriji. U lajv prenosu na zvaničnom kanalu flotile, članovi posade na različitim brodovima viđeni su kako nose prsluke za spasavanje i sede u krugu, čekajući presretanje. Flotilu je činilo više od 50 brodova, a isplovila je u avgustu. Na brodovima se nalaze pro-palestinski aktivisti iz celog sveta, uključujući švedsku aktivistkinju Gretu Tunberg i više poslanika Evropskog parlamenta. Italijanska premijerka Đorđa Meloni upozorila je u utorak da bi delovanje flotile moglo da ugrozi mirovni plan za Gazu koji je predložio američki predsednik Donald Tramp. Izraelske pomorske snage su saopštile da su privele više od 400 propalestinskih aktivista na 41 brodu u flotili pomoći za Pojas Gaze. "U operaciji koja je trajala oko 12 sati, izraelsko pomorsko osoblje sprečilo je pokušaj upada velikih razmera stotina ljudi na 41 brodu. Oni su rekli da nameravaju da prekrše zakonsku pomorsku blokadu Pojasa Gaze", rekao j e neimenovani izraelski zvaničnik i dodao da je više od 400 učesnika bezbedno prebačeno u luku Ašdod.

U reakciji na događaje sa presretanjem kontroverzne flotile italijanski sindikati su u petak organizovali niz štrajkova u znak solidarnosti sa flotilom koja je pokušala da uđe u Gazu, dok su se u nekoliko gradova organizovani protesti levičarskih i propalestinskih aktivista. U Napulju, na jugu zemlje, demonstranti su ušli na glavnu železničku stanicu i zaustavili železnički saobraćaj, dok je policija okružila stanicu Termini u Rimu nakon što su se demonstranti okupili u blizini ulaza.

Rusija je nastavila sa provokacijama i hibridnim delovanjem na teritoriji Evropske unije čiji su čelnici poručili da neće dozvoliti Moskvi da seje podele i uznemirenost u evropskim društvima. “Evropska unija neće dozvoliti Rusiji da seje podele i uznemirenost u našim društvima", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na otvaranju neformalnog samita šefova država i vlada Unije u Kopenhagenu. "Imali smo dronove u Poljskoj, imali smo upad u estonski vazdušni prostor", podsetila je fon der Lajen. Ona je dodala da Rusija nastoji da testira Evropu, ali da EU neće dozvoliti da se to dogodi. Lideri EU sastali su se na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, na kome su razgovarali o tome kako da ojačaju zajedničku odbranu Evrope i kako da podrže Ukrajinu.

Danska odbrambena obaveštajna služba je opružila ruske ratne brodove da su plovili u pravcu sudara, usmeravali oružje prema danskim mornaričkim plovilima i ometali navigacione sisteme u danskim tesnacima koji povezuju Baltičko i Severni more. Takvi incidenti nose rizik nenamerne eskalacije, navodi se. Baltička regija je na visokom stepenu pripravnosti nakon incidenata sa podvodnim kablovima, prekidom snabdevanja gasom, ulascima u vazdušni prostor i pojavom dronova od kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, što je povećalo tenzije između Moskve i Zapada. Danska, koja nepokolebljivo podržava Ukrajinu u ratu sa Rusijom, povećala je svoj vojni budžet i obavezala se na nabavku oružja velikog dometa, sposobnog da pogađa ciljeve unutar Rusije.

„Videli smo nekoliko incidenata u danskim tesnacima, kada su helikopteri danskih vazdušnih snaga i mornarička plovila bila ciljana radarima i kada je prema njima usmeravano oružje ruskih ratnih brodova“, rekao je na konferenciji za medije direktor danske odbrambene obaveštajne službe Tomas Ahrenkiel.

Nepoznati dronovi su primećeni i u Nemačkoj, zbog čega je nakratko blokiran aerodrom u Minhenu, piše DW i dodaje da se sumnja na špijunažu, ali da nema ni konkretnih dokaza ni osumnjičenih. Otkazano je 17 letova, čime je pogođeno tri hiljade putnika, od kojih su mnogi noć proveli na divovskom aerodromu u Minhenu, na poljskim krevetima koje su doneli policija i vatrogasna služba, piše DW. Još 15 aviona nisu mogli da slete, nego su upućeni ka Štutgartu, Nirnbergu, Beču i Frankfurtu.

Stranka ANO milijardera Andreja Babiša ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u Češkoj održanim u subotu, a on je svojim pristalicama rekao kako će pokušati da sastavi jednostranačku vladu, ali i da će razgovarati s dvema manjim strankama, uključujući krajnje desni SPD, jer njegova partija neće imati većinu, javlja Rojters.

"Izuzetno sam zadovoljstvo i želim da zahvalim svima koji su izašli na izbore. Za to smo se borili, za slobodne izbore na kojima ljudi mogu da odlučuju", izjavio je Andrej Babiš. On je rekao da njegov politički pokret ANO "ima najbolje rezultate u istoriji parlamentarnih izbora u Češkoj" i ocenio da je to rezultat timskog rada. "Radujem se što smo ubedili ljude da izađu na izbore. Nadamo se da ćemo formirati vladu koja će naporno raditi. Mi vas nikada nećemo izdati", rekao je Babiš i dodao da je ova pobeda "vrhunac njegove karijere".

Savet Evropske unije je ponovo uveo sankcije Iranu zbog nuklearnih aktivnosti i kršenja zabrane proliferacije. Sankcije podrazumevaju restrikcije putovanja i raspolaganja imovinom za fizička i pravna lica, i mere u oblasti trgovine, finansija i saobraćaja. Odluka o ponovnom uvođenju sankcija EU usledila je nakon što je Savet bezbednosti UN prethodno odlučio da ne produži suspenziju sankcija. Sankcije UN su bile suspendovane u trenutku stupanja na snagu međunarodnog iranskog nuklearnog sporazuma, odnosno Sveobuhvatnog zajedničkog plana akcije (JCPoA) 2015. godine. Sankcije UN su ponovo stupile na snagu u noći između 27. i 28. septembra posle neuspeha pregovora o iranskom nuklearnom programu, a na zahtev grupe E3 (Francuska, Nemačka i Velika Britanija). Grupa E3 je krajem avgusta ove godine upoznala savet sa svojom ocenom da Iran nije ispunio obaveze iz sporazuma JCPoA i zatražila da se aktivira mehanizam automatskog vraćanja sankcija.

Evropska konvencija za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, kao i njena dva protokola, više nisu na snazi u Rusiji pošto je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon. Rusija će ostati potpisnica ključnih međunarodnih ugovora kojima se zabranjuje mučenje, a vlasti će nastaviti da se bore protiv kršenja ljudskih prava primenom nacionalnog zakonodavstva u toj oblasti, navodi ruska novinska agencija. U dokumentu koji je potpisao Putin navodi se da treba "otkazati Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja od 26. novembra 1987. godine i Protokole br. 1 i br. 2 od 4. novembra 1993. godine, potpisane u ime Ruske Federacije u Strazburu 28. februara 1996. godine".

Viši sudija u Vašingtonu Rojs Lambert je privremeno blokirao otpuštanje više od 500 zaposlenih u redakciji Glasa Amerike (VoA) kojeg je administracija predsednika Trampa optužila za "levičarsku pristrasnost". Lambert je presudio da se otkazi ne sprovedu dok se ne donese konačna presuda o tom slučaju. Sudija smatra da Trampova administracija nije poštovala obaveze Vladine agencije za medije (USAGM) koja nadgleda rad Glasa Amerike. Sudija je u aprilu tražio od Trampove administracije da obnovi rad Glasa Amerike da bi mogao da ispuni svoje "zakonske obaveze širenja pouzdanih informacija". Administratorka USAGM i pristalica Donalda Trampa Kari Lejk (Lake) je u avgustu, uprkos zabrani, naredila otpuštanje više od 500 stalno zaposlenih radio-novinara VoA.