Sedmicu za nama obeležio je spektakularni napad ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) na ruske aerodrome duboko u pozadini u kojima je uništeno preko 40 strateških bombardera Ruske Federacije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da su pripadnici SBU, koji su pripremali specijalnu operaciju "Paukova mreža" u kojoj su dronovima napadnuta četiri ruska vojna aerodroma, brzo povučeni sa ruske teritorije. U objavi na Fejsbuku Zelenski je rekao da je operacija bila planirana "godinu, šest meseci i devet dana", preneo je Ukrinform.
"Najzanimljivije je 'kancelarija' naše operacije na teritoriji Rusije nalazila se neposredno pored uprave ruskog FSB-a u jednom od njihovih regiona", rekao je on. Kako je objavio Ukrinform, SBU je u nedelju sprovela jedinstvenu specijalnu operaciju pod nazivom "Mreža“, tokom koje su dronovima pogođena četiri ruska aerodroma - Belaja, Djagiljev, Olenja i Ivanovo. U toku ove operacije pogođeno je, kako se navodi, više od 40 ruskih aviona, uključujući A-50, Tu-95 i Tu-22 M3.
Ukrajinske tajne službe su uspele da napadnu strateške bombardere u ruskim vazduhoplovnim bazama, sakrivajući dronove natovarene eksplozivom unutar krovova drvenih šupa, koje su bile utovarene na kamione koji su dovezeni do oboda vazduhoplovnih baza. Iako se rezultati napada još uvek procenjuju, analitičari ukazuju da bi ovaj napad mogao značajno da umanji ruske sposobnosti za izvođenje raketnih napada na teritoriju Ukrajine u budućnosti.
Nedelja za nama je započela snažnim ruskim napadima dronovima i raketama na ukrajinske gradove nakon kojih je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je Vladimir Putin "potpuno poludeo" i upozorio da bi svaki pokušaj osvajanja cele ukrajinske teritorije doveo do pada Rusije. Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, zemlja je ovom prilikom pretrpela kombinovani napad 367 projektila, od kojih je 69 raketa i 298 dronova. Ukrajinske vlasti su prijavile 13 poginulih osoba.
“Putin nepotrebno ubija mnogo ljudi, i ne govorim samo o vojnicima. Rakete i dronovi se ispaljuju na gradove u Ukrajini bez ikakvog razloga", ocenio je Tramp. Na kritike iz Vašingtona Kremlj je saopštio da Vladimir Putin “brani Rusiju”. "Predsednik Putin čini ono što je neophodno da bi se osigurala bezbednost Rusije", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na svom dnevnom brifingu, nazivajući napade odgovorom na ukrajinske napade dronovima na Rusiju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je procena ukrajinskih obaveštajnih službi da ruski predsednik Vladimir Putin i njegovo uže okruženje nemaju nameru da okončaju rat protiv Ukrajine. Zelenski je naglasio da izvori i poverljivi obaveštajni podaci pokazuju da Putin ne razmatra okončanje rata.
Rusija je nastavila vazdušne udare po Ukrajini, a Sergej Lavrov je opet okrivio Evropu za to što još nema primirja; dok za Trampa, navodno, ima razumevanja. I Kijev i Moskva potvrđuju da ruski vojnici napreduju u Sumskoj oblasti i da su osvojili nekoliko sela. Svoje upozorenje Rusiji Tramp je ponovio u utorak ističući da se ruski predsednik "igra vatrom" dok Moskva nastavlja s napadima na Ukrajinu”. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social napisao: "Putin ne shvata da bi da nije mene, Rusiji već bile nanesene zaista ozbiljne štete, i to mislim ozbiljne. Igra se vatrom." On izje poručio da će za dve nedelje znati da li ga Putin "zavlači" i poručio da će promeniti kurs ukoliko utvrdi da Rusija nije ozbiljna u vezi sa postizanjem mira u Ukrajini. Tramp je odbio da precizira koje bi akcije mogao da razmotri kako bi kaznio Rusiju, ali je istakao da njegov novi oštar jezik prema Moskvi treba da govori sam za sebe, prenosi CNN. „Reči govore prilično glasno, nismo zadovoljni sadašnjom situacijom“, rekao je Tramp.
Kao odgovor na sve agresivnije akcije Rusije, nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da njegova vlada i drugi glavni zapadni saveznici Ukrajine neće više ograničavati dopušteni domet oružja koje su isporučili Kijevu, što je Moskva odmah ocenila kao "prilično opasno". "Nema više ograničenja dometa za oružje koje je isporučeno Ukrajini. Ni od strane Britanaca, ni od Francuza, ni od nas, ni od Amerikanaca", rekao je Merc u Berlinu za nemačku javnu televiziju WDR. On je poručio da će Nemačka pomoći Ukrajini da na svom tlu proizvodi rakete bez ograničenja dometa. "Naši ministri odbrane danas će potpisati memorandum o razumevanju o nabavci sistema naoružanja dugog dometa ukrajinske proizvodnje... Ukrajina će tako moći u potpunosti da se brani, uključujući i od vojnih ciljeva van svoje nacionalne teritorije, i to su dobre vesti", rekao je Merc na konferenciji za novinare.
Države članice Evropske unije dale su zeleno svetlo za osnivanje SAFE instrumenta (Security for Action for Europe), čime je otvoren put za investicioni paket u vrednosti do 150 milijardi evra namenjen jačanju evropskih odbrambenih sposobnosti. SAFE je deo šireg plana “ReArm Europe / Readiness 2030”, a sredstva će biti obezbeđena emitovanjem zajmova na tržištima kapitala. Cilj je da se ubrzaju ulaganja u ključne oblasti kao što su odbrana od raketnih pretnji, dronovi i strateške logističke komponente. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da "izuzetna vremena zahtevaju izuzetne mere".
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je u nedelju da je pristao da odloži uvođenje carine od 50 odsto na uvoz robe iz Evropske unije do 9. jula. Tramp je u postu na mreži "Truth social" naveo da su on i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen imali „veoma lep razgovor“ koji je doveo do odlaganja. „(Fon der Lajen) je rekla da želi da započne ozbiljne pregovore“, rekao je Tramp novinarima na lokalnom aerodromu Moristaun u Nju Džerziju.
Istovremeno je obelodanjeno da kontroverzni milijarder Ilon Mask odlazi iz Bele kuće razočaran velikim državnim rashodima i birokratijom. Američki milijarder i savetnik predsednika Trampa, objavio je da napušta svoju ulogu u administraciji SAD, gde je vodio Službu za efikasnu administraciju (DOGE). Na svojoj društvenoj mreži „Iks“ Mask je naveo da je njegov angažman kao specijalnog državnog službenika završen prema ranije planiranom rasporedu. „Pošto se moj mandat posebnog državnog službenika bliži kraju, želeo bih da se zahvalim predsedniku Donaldu Trampu što mi je dao priliku da smanjim rasipnu potrošnju", napisao je na nalogu na društvenoj mreži Iks.
Mask je koristio velike količine ketamina dok je bio jedan od najbližih saradnika predsednika SAD, preneo je Njujork tajms, pozivajući se na izvore. Pored ketamina, Mask je navodno konzumirao i ekstazi i psihodelične pečurke, a putovao je sa "dnevnom zalihom" od 20 tableta, navode izvori njujorškog lista. Dodaje se da je Mask počeo intenzivnije da konzumira drogu u vreme kada je donirao 275 miliona dolara Trampovoj predsedničkoj kampanji, posle čega je postao šef Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE). Tajms navodi da je Mask razvio "ozbiljnu zavisnost od ketamina", konzumirajući snažni anestetik ponekad svakodnevno, umesto "male količine" koju je uzimao "otprilike jednom u dve nedelje", kako je tvrdio u intervjuima.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i američki predsednik Donald Tramp navodno su u četvrtak vodili žestok telefonski razgovor o tome kako se suprotstaviti Iranu, što je suprotno ranijim tvrdnjama da su dvojica zvaničnika postigla jedinstven stav o sprečavanju Teherana da nabavi nuklearno oružje, javio je izraelski Kanal 12. Prema izveštaju koji je preneo Tajms of Izrael, razgovor su obeležila oštra neslaganja, a Tramp je navodno rekao Netanjahuu da "želi diplomatsko rešenje" i da "veruje u svoju sposobnost da postigne dobar dogovor" sa Iranom. Ton razgovora Trampa i Netanjahua izgleda da je u suprotnosti sa ranijim tvrdnjama da su dva lidera završila razgovor sa obostranim razumevanjem.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je nuklearno oružje "neprihvatljivo". "Ako je u pitanju nuklearno oružje, da, mi takođe smatramo da je ova vrsta oružja neprihvatljiva", rekao je Aragči u govoru koji je prenosila televizija. On je dodao da se Iran "slaže po ovom pitanju" sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). U toku su nuklearni pregovori Irana i SAD. Dve strane se ne slažu oko pitanja obogaćivanja uranijuma, koje Iran smatra svojim pravom.
Istovremeno, izraelski premijer Netanjahu izjavio je da je Izrael ubio Mohameda Sinvara, koji se smatra vođom palestinskog islamističkog pokreta Hamas u Pojasu Gaze. "Proterali smo teroriste sa naše teritorije, nasilno smo ušli u Pojas Gaze, eliminisali desetine hiljada terorista i eliminisali Mohameda Sinvara", rekao je Netanjahu tokom sednice parlamenta. Izraelska vojska saopštila je da je 13. maja pogodila "komandni i kontrolni centar Hamasa koji se nalazio u podzemnom objektu, ispod Evropske bolnice u Kan Junisu", u južnom delu Pojasa Gaze. Prema izraelskim medijima, meta tog napada je bio Mohamed Sinvar, brat Jahje Sinvara, bivšeg vrhovnog vođe Hamasa, kojeg je izraelska vojska ubila u oktobru 2024. u Rafi, u južnom delu Pojasa Gaze. Jahja Sinvar se smatra glavnim arhitektom napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat u Gazi.
Američki predlog za primirje u Pojasu Gaze, za koji Vašington kaže da je dobio saglasnost Izraela, "ne ispunjava zahteve našeg naroda", izjavio je jedan od lidera Hamasa u egzilu Basem Naim. Međutim, on je dodao da "rukovodstvo Pokreta proučava, s velikim osećajem odgovornosti i patriotizma, kako da odgovori na ovaj predlog". Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit je rekla da su izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stiv Vitkof i predsednik podneli Hamasu predlog o prekidu vatre koji je Izrael odobrio i podržao. Ona je dodala da je Izrael "potpisao ovaj predlog pre nego što je poslat Hamasu" i da se "razgovori nastavljaju". Međutim, po izvoru bliskom Hamasu, "novi predlog Vitkofa koji je Hamas dobio preko posrednika (Egipta i Katara), smatra se korakom unazad u odnosu na predlog podnet Hamasu pre nekoliko dana" kojeg je Hamas prihvatio, a "sadržao je obavezivanje SAD na pregovore o trajnom prekidu vatre".
Savezni sud je u sredu presudio da je predsednik SAD Donald Tramp prekoračio svoja ovlašćenja nametnuvši carine koje su povećale troškove uvoza za sve, od velikih preduzeća do običnih Amerikanaca. Međutim, administracija je odmah uložila žalbu na ovu odluku, ostavljajući situaciju neizvesnom za potrošače i kompanije i potencijalno produžavajući borbu oko toga da li će Trampove carinske dažbine ostati – i možda preoblikovati globalnu ekonomiju, prenosi CNN. Tročlano veće američkog Suda za međunarodnu trgovinu zaustavilo je Trampove globalne carine protiv Kine, Meksika i Kanade. Međutim, samo dan kasnije Apelacioni sud je odobrio ostanak na snazi carinskih tarifa koje je tražio predsednik Tramp. Tarife su privremeno odobrene, dok se ne donese sudska odluka o meritumu tog predmeta.
Američka ekonomija od januara do marta zabeležila je pad od 0,2 odsto po godišnjoj stopi, što je prvo smanjenje u tri godine, pošto su trgovinski ratovi predsednika Donalda Trampa poremetili poslovanje, saopštila je danas vlada SAD, blago poboljšavši svoju početnu procenu. Rast u prvom tromesečju je smanjen usled naglog porasta uvoza, pošto su kompanije u SAD požurile da uvezu stranu robu pre nego što je predsednik uveo ogromne carine.
Predsednik SAD je objavio da Kina ne poštuje uslove iz bilateralnog sporazuma o smirivanju odnosa da bi spustile carine o čemu su se te dve države pre dve nedelje dogovorile u Ženevi. "Bez velikog iznenađenja Kina je potpuno prekršila dogovor", ocenio je Tramp u poruci na svojoj društvenoj mreži Trut Soušal, ne precizirajući šta je to Peking uradio. Ministar finansija SAD Skot Besent je ocenio da su trgovinski pregovori dve strane "na mrtvoj tački".
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je danas da se Kina sprema "da potencijalno upotrebi vojnu silu" u azijsko-pacifičkom regionu. "Pretnja koju predstavlja Kina je stvarna i mogla bi da bude neminovna", rekao je Hegset na Dijalogu Šangri-La u Singapuru, najvećem azijskom bezbednosnom i odbrambenom forumu. On je dodao je da Peking "želi da dominira i kontroliše" region i da "svaki dan vežba" za invaziju Tajvana. Prema njegovim rečima, Peking se jasno priprema da promeni ravnotežu snaga u azijsko-pacifičkom regionu. U tom kontekstu, SAD su region učinile svojim prioritetom i preorijentišu strategiju "u cilju odvraćanja svake agresije komunističke Kine", naglasio je američki ministar odbrane.
Autor: Pink.rs
