Likvidacija lidera Hamasa probudila nadu za mir, Severna Koreja se pridružila agresiji na Ukrajinu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U međuvremenu, nasilje u regionu ne jenjava. Pre nekoliko dana, ekstremistički pokret iz Libana izveo je najsmrtonosniji napad na izraelske snage, ubivši četiri vojnika i ranivši sedam, nakon što su ispalili desetine raketa na bazu elitne brigade Golani. Napad je dodatno intenzivirao sukob, a izraelska kopnena invazija na Liban ulazi u treću nedelju.

Istovremeno, mediji su izvestili o smrti lidera Hamasa, Jahje Sinvara, kojeg su izraelski vojnici ubili u sukobu u Gazi. Sinvar, ključna figura odgovorna za masovni teroristički napad na Izrael 7. oktobra prošle godine, postao je meta zbog svog učešća u organizaciji tog napada. Njegova smrt je potvrđena i od strane Hamasa, što je izazvalo burne reakcije širom sveta. Član političkog biroa Hamasa, Khalil Al-Haja, izjavio je da će borba za palestinsku državu s Jerusalimom kao glavnim gradom biti nastavljena.

Svetski lideri reagovali su na vest o smrti Sinvara, većinom ocenjujući da bi to mogao biti korak ka uspostavljanju mira. Izraelski premijer Netanjahu je izjavio da "Jahja Sinvar je mrtav, ali rat još nije završen". Njegova poruka naglašava odlučnost Izraela da nastavi borbu dok svi napadači ne budu privedeni pravdi, a svi taoci oslobođeni. Američki predsednik Džozef Bajden pozdravio je ovaj događaj kao "dobar dan za Izrael, SAD i svet", dok je Ursula fon der Lajen ocenila da smrt Sinvara značajno slabi Hamas. Britanski premijer Kir Starmer bio je jasan rekavši da "Velika Britanija neće plakati" zbog smrti čoveka koji je odgovoran za najkrvaviji dan u jevrejskoj istoriji nakon Holokausta. S druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da se ova prilika mora iskoristiti za okončanje rata i oslobađanje talaca. Ovaj niz događaja stvara atmosferu neizvesnosti i potencijalnog preokreta na Bliskom istoku, gde bi svaki sledeći korak mogao biti ključan za budućnost regiona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je ambiciozan “Plan pobede” ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj Radi, izlažući pet ključnih tačaka koje bi mogle okončati rat do kraja sledeće godine, ukoliko budu realizovane. Plan se sastoji od sledećih tačaka: Pridruživanje NATO-u, Odbrambeni aspekt, Odvraćanje ruske agresije, Ekonomski rast i Posleratna bezbednosna arhitektura, sa naglaskom na prvi zahtev – članstvo u NATO-u. Uz to, plan sadrži i tri tajna aneksa.

Zelenski je istakao da je cilj ovog plana jačanje države kako bi Ukrajina postala dovoljno snažna da okonča sukob. Na samitu Evropskog saveta u Briselu, ukrajinski predsednik je izneo oštar stav: "Opstanak Ukrajine zavisi ili od ulaska u NATO ili od dobijanja nuklearnog oružja." Podsetio je da se Ukrajina 1994. godine odrekla sovjetskog nuklearnog arsenala u zamenu za bezbednosne garancije Rusije, SAD-a i Velike Britanije, prema Budimpeštanskom memorandumu.

"Ko se odrekao nuklearnog oružja? Samo Ukrajina. Ko se danas bori? Samo Ukrajina,", rekao je Zelenski, naglašavajući da jedina efikasna zaštita dolazi kroz članstvo u NATO-u. Ove izjave dodatno su dobile na težini nakon što je Zelenski obelodanio da Kijev poseduje obaveštajne podatke o pripremi 10.000 severnokorejskih vojnika da se pridruže ruskim snagama u Ukrajini. Upozorio je da bi ulazak treće strane u sukob mogao prerasti u globalni rat. Istog dana, južnokorejska bezbednosna agencija potvrdila je dolazak 1.500 severnokorejskih vojnika u Rusiju, što je izazvalo hitnu reakciju predsednika Južne Koreje Juna Suk Jela, koji je pozvao na globalni odgovor svim raspoloživim sredstvima.

Dok napetosti rastu, objavljena je i tragična vest o smrti ukrajinske novinarke Viktorije Vike Roščine, koja je preminula nakon 15 meseci provedenih u ruskom zatvoru. Iako je trebalo da bude deo razmene zarobljenika, preminula je tokom prebacivanja iz zatvora u Taganrogu u Moskvu. Ukrajinski državni tužilac pokrenuo je istragu zbog njenog ubistva, dok je Evropska unija zatražila hitnu i nezavisnu istragu.

U međuvremenu, SAD su najavile novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 425 miliona dolara, uključujući dodatna sredstva za protivvazdušnu odbranu i ključnu municiju. Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je telefonom sa Zelenskim, potvrdivši da će se međunarodni napori za podršku Ukrajini intenzivirati. Takođe je najavljeno da će Bajden u novembru biti domaćin sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine.

Na globalnom nivou, Australija je najavila isporuku 49 tenkova Abrams, čija vrednost iznosi 150 miliona evra, kao deo šireg paketa pomoći Ukrajini, koja sada premašuje 800 miliona evra. Nemačka i SAD su takođe izrazile svoju odlučnost da podrže Ukrajinu, dok je nemački kancelar Olaf Šolc naglasio da zapadni partneri ne žele uvlačenje NATO-a u sukob, kako bi se izbegla eskalacija.

Na sastanku u Napulju, ministri odbrane G7 upozorili su na sve veće pretnje globalnoj bezbednosti, dok je američki ministar odbrane Lojd Ostin objavio da su američke snage u Jemenu uništile pet podzemnih skladišta oružja Huta, koristeći nevidljive bombardere B-2 Spirit, što je još jedan pokazatelj globalne tenzije u eri suprotstavljenih vizija sveta.

Kako se američka predsednička kampanja bliži svom vrhuncu, objavljeno je da je milijarder Ilon Mask u poslednja tri meseca donirao oko 75 miliona dolara svojoj organizaciji koja podržava Donalda Trampa. Prema saveznom finansijskom izveštaju, jasno je da Mask igra ključnu ulogu u Trampovoj kampanji za pobedu na predsedničkim izborima 5. novembra, izvestio je Rojters. Iako je Mask u prošlosti glasao za demokratske kandidate, sada je drastično skrenuo udesno, otvoreno podržavajući Trampa. U julu je zvanično dao podršku bivšem predsedniku, a ranije ovog meseca pojavio se s njim na skupu u Pensilvaniji.

U međuvremenu, Tramp je odbio da otkrije da li je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon što je napustio funkciju, uprkos tvrdnjama iznesenim u knjizi novinara Boba Vudvorda. Vudvord, u svojoj knjizi “Rat”, tvrdi da je Tramp održao čak sedam privatnih telefonskih razgovora sa Putinom i tajno poslao ruskom predsedniku testove za kovid-19 tokom pandemije. Tramp je hvalio svoj odnos sa Putinom, kao i sa liderima Severne Koreje i Kine, rekavši: "Imao sam veoma dobar odnos sa predsednikom Sijem, Putinom i Kim Džong Unom."

Tokom gostovanja na Floridi, Tramp je ponovo izazvao kontroverzu tvrdnjom da migranti u Ohaju jedu kućne ljubimce. Na pitanje o osnovanosti te tvrdnje, Tramp je odgovorio: "Tako su preneli mediji, samo prenosim ono što je objavljeno. To su izveštaji. Ići ću tamo da vidim šta se dešava i izveštavaću vas."

U isto vreme, Tramp se suočava s pravnim problemom koji bi mogao ozbiljno ugroziti njegove izborne šanse. Američki federalni sudija Tanja Čutkan, kojoj je dodeljen slučaj vezan za Trampov uticaj na rezultate izbora 2020. godine, objavila je 1.900 stranica opsežno redigovanih dokumenata koji će biti korišćeni kao dokazi na suđenju. Ovu dokumentaciju prikupio je specijalni tužilac Ministarstva pravde SAD, Džek Smit, i ona bi mogla biti ključna u procesu koji ispituje da li će Tramp biti krivično gonjen, s obzirom na odluku Vrhovnog suda SAD koja omogućava bivšim predsednicima određeni stepen imuniteta za postupke koje su činili tokom svoje funkcije.