Nakon strateškog kolapsa u Siriji, Rusija sa zebnjom očekuje Trampov pristup 'Snagom do mira' - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Donald Tramp neće napustiti Ukrajinu, iako se protivi udarima američkim oružjem po dubini ruske teritorije. Izabrani američki predsednik je potvrdio da će pomoć Ukrajini biti korišćena kao pritisak da se Kremlj prisili na pregovore u okviru pristupa „Snagom do mira“ koji je definisao Trampov tim. Njegov izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog veruje da se mir može postići u narednih nekoliko meseci. Evropske prestonice pripremaju javnost za raspoređivanje mirovnih trupa. Poljski premijer Donald Tusk obavio je razgovore sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Kasnije je Poljska odbacila takve spekulacije. Ministar odbrane Italije izrazio je spremnost za potencijalno učešće u mirovnim misijama u Ukrajini koje bi kontrolisale primirje. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ističe da Ukrajina treba da pregovara uz pomoć snažne podrške Zapada, a sam NATO da podigne nivo spremnosti i kapacitete za suprotstavljanje ruskim pretnjama.

Istovremeno, 70% ukrajinskih ispitanika podržava model „Zapadne Nemačke“ kao model pristupanja NATO-u navodi se u istraživanju Novog evropskog centra iz Kijeva. Poziv u NATO bi trebalo da se odnosi na celu Ukrajinu, ali bezbednosni kišobran bi pokrivao okupirane teritorije nakon oslobođenja. U međuvremenu došlo je do značajnog redukovanja napada ruskim „krilatim bombama“, i to za 50%, od kako su zapadni partneri dozvolili Kijevu udare na vojne ciljeve unutar Rusije. Rusijom odjekuju eksplozije, od Novosibirska do Čečenije, ukrajinski GUR likvidirao je vodećeg raketnog inžinjera Mihaila Šatskog nadomak Moskve. Šatski je bio zadužen za nadziranje modernizacije krstarećih raketa Kh-59 i Kh-69. Prethodnih dana Rusija je izvela najmasovniji raketni napad na Ukrajinu. Od 93 rakete Ukrajina je presrela 81, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodi da je 11 raketa presretnutno uz pomoć lovaca F-16.

Još jednom je potvrđeno da Rusija nema „čudotvorno“ oružje kako je to ruski predsednik Putin tvrdio u prethodne tri godine agresije. Zapadno oružje koje je staro i po nekoliko decenija, apsolutno je sposobno da se nosi sa najnovijim ruskim. Isporuka raketa Taurus treba da bude u koordinaciji sa američkim partnerima glasi zvanična nemačka pozicija, a kandidat za nemačkog kancelara Fridrih Merc navodi da je bar četiri meseca potrebno za obuku. Amerika je najavila pomoć od 20 milijardi dolara za Ukrajinu u vidu pozajmice iz zamrznute ruske imovine na osnovu dogovora G7.

Rumunija i Bugarska postale su punopravne članice šengenske zone čime su izbrisane granice između dva istočna srpska suseda i Evropske unije. Od 2007. godine Rumunija je ostvarila višestruki napredak zahvaljujući članstvu u EU. Prvi put ove godine rumunski bruto domaći proizvod po glavi stanovnika je pretekao Rusiju. Rumunija je domaćin najveće američke vojne baze u Konstanci. Geopolitičke odluke Rumunije i Bugarske pokazale su se ispravnim na testu vremena. Nakon ruske kampanje mešanja u rumunske predsedničke izbore, sve glasnije se čuju pozivi na zabranu Tik Toka kao alata koje koriste diktature da bi uticale na demokratsko javno mnenje. Zabrana Tik-Toka ide u prilog Trampovoj inicijativi za čistu 5G mrežu. U prilog tome nemačka savezna Vlada je donela odluku o izbacivanju kineske telekomunikacione tehnologije do 2029. godine.

Stigao je 15. paket sankcija EU protiv Rusije. Trend sankcija neće popuštati u narodnom periodu. Na terenu se događa upravo sve suprotno. Sastanak ministara spoljnih poslova EU odobrio je sankcionisanje 30 entiteta, više od 50 pojedinaca i 45 tankera. Cilj ovog paketa sankcija je sprečavanje Rusije da zaobilazi postojeće sankcije. Novim restrikcijama su obuhvaćeni i kineski proizvođači dronova. Sankcije ozbiljno ograničavaju Rusiju i ona nastoji da pronađe modele kako bi zaobišla nametnute prepreke. Poznavaoci prilika tvrde da Rusija već sada može da „zakatanči“ svoj svemirski program, a celokupan ruski tehnološki razvoj se nalazi pod ogromnim znakom pitanja. Ova država ne poseduje dovoljne kapacitete za autonomnost što se najbolje vidi u oblasti autoindustrije i telekomunikacija. Isti je slučaj i sa razvojem veštačke inteligencije koju će Rusija pokušati da razvija u partnerstvu sa malim brojem trećih zemalja koje su još uvek voljne da sarađuju sa njom.

U okviru najnovijeg paketa sankcija na meti će se prvi put naći pojedinci koji učestvuju u operacijama širenja dezinformacija. Sankcije će obuhvatiti pojedince i grupe, kao i ruske obaveštajne oficire kako bi se smanjio kapacitet da ovi subjekti izvode hibridne aktivnosti i operacije dezinformisanja. EuvsDisinfo, kao deo evropske službe spoljnih poslova detektovao je i razbio 18.176 dezinformacija koje su kreirane u laboratorijama kremaljske crne propagande. Izazov dezinformacija više ne pogađa samo marginalne delove društva, već ulazi u domen mejnstrim novinarstva zahvaljući sve većoj sofisticiranosti u plasmanu. Propagandni i lažni sadržaj sa lakoćom postaje deo izveštavanja medija kako u Srbji tako i širom Evrope. Ove sankcije nastoje da spreče operacije na globalnom nivou.

Propagandni video snimci Severnokorejske vojske se predstavljaju kao autentični sadržaj sa fronta u Kurskoj oblasti. Nedostatak medijske pismenosti i spremnost aktera na saradnju sa ruskim službama dodatno komplikuje i ovako tešku situaciju. Veoma je teško odrediti granicu između slobode govora i prikrivenih operacija uticaja. Najbolji primer predstavljaju rumunski predsednički izbori gde je društvena mreža pod autoritarnom kontrolom omogućila opskurnom kandidatu da se plasira kao vodeći u prvom krugu predsedničkih izbora. Rumunski ustavni sud je verifikovao rezultate rada sistema bezbednosti i suspendovao je izborne rezultate. Ruski ciljevi su vrlo jednostavni – uticati na javna mnenja kako bi se oslabila podrška Ukrajini i raširile podele unutar društva. EUvsDisinfo objavljuje svoju analizu intervjua ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa američkim novinarom Takerom Karlsonom. EUvsDisinfo navodi da je Lavrov dobio mikrofon da progura svoj uobičajeni istorijski revizionizam, okrivljujući Zapad i Ukrajinu za sabotiranje sporazuma iz Minska, prikazujući Rusiju kao razumnog spoljnopolitičkog aktera za razliku od SAD, i optužujući Zapad da samo traži resurse Ukrajine. Lavrov je invaziju Rusije predstavio kao pokušaj „dekolonizacije“. U očajničkom pokušaju da zabije klin u transatlantsko jedinstvo, Lavrov je čak insinuirao da Nemačka stoji iza smrti Navaljnog u ruskom zarobljeničkom logoru, odabravši da ne pominje činjenicu da je medicinski tretman Nemačke bio ključan u spasavanju života Navaljnog 2020. nakon hladnokrvnog trovanja od strane ruske tajne službe.

U izjavi za portal Politiko, novi visoki predstavnik EU za energetiku Dan Jorgensen obećao je da će zauvek prekinuti energetske veze Unije sa Rusijom, što se događa u sadejstvu sa deblokiranjem sirijskog energetskog koridora i Trampovom inicijativom da prijateljske zemlje pojačaju proizvodnju energenata. Rusija je nekada isporučivala više od 185 milijardi kubika gasa za koji nikada neće imati alternativno kinesko tržište koje apsorbuje tek nešto preko 40 milijardi kubnih metara.

Signal opadanja ruske vojne moći najbolje se manifestuje na primeru Sirije. Za sedam dana Rusija je napustila svog najlojalnijeg saveznika na Bliskom istoku – Asadov režim u Siriji. Dodelivši azil sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu Rusija se pomirilia sa opadanjem svoje globalne moći. Velika količina opravdanja teško može sakriti činjenicu da je ruski predsednik Vladimir Putin još 2017. godine obećao Asadu i srijskom narodu da će ih braniti od, kako je rekao „terorista“. Danas je zvanična Rusija puna prigodnih opravdanja od toga da podržava mirovni proces u okviru formata UN do toga da je situacija u Siriji unutrašnje pitanje. Rusija više nema realne kapacitete da projektuje svoju globalnu moć jer se iscrpela trogodišnjim ratom protiv Ukrajine. Gubitak pozicija u Siriji dodatno će uticati na projekciju moći u Africi. Rusko piratstvo retkim sirovinama i dragocenim metalima ugroženo je u svojim osnovama, odnosno logistikom. Strateški interes Rusije u Siriji nije periferan već centralan i predstavlja tačku sa koje se može uticati na Bliski Istok, jug Evrope i duboko u Africi.

Ruske destabilizujuće aktivnosti sprečile su izgradnju strateški važnog gasovoda iz Katara ka Evropi i naftovoda iz Iraka. Sirija je svojom geografijom uticala na mnoge geoekonomske projekte. Podsećanja radi, migrantska kriza koju je izazvala ruska interevnecija, u značajnoj meri je destabilizovala politički diskurs u Evropi. Nakon ruskog sloma u Siriji otvaraju se mogućnosti za jačanje energetske alternative. Rusko povlačenje nije nikakva trgovina sa Amerikom već posledica realnosti na terenu. U proksi sukobima sa Turskom Rusija je izgubila pozicije na Nagorno-Karabahu, Libiji i sada u Siriji. Ruska strateška moć u opadanju nameće preispitivanje malobrojnih bezbednosnih aranžamana koje ova država ima širom sveta. Mnoge vojne hunte i afrički diktatori sa zebnjom gledaju na sirijski scenario. Obrazac je uvek isti, zemlja domaćin ustupa svoje resurse i nacionalno bogatstvo u zamenu za Putinovu zaštitu i podršku. Sirija je primer da stvari ne funkcionišu baš najbolje za razliku od daleko pouzdanijeg saudijsko-američkog dogovora „nafta za bezbednost“.
Asadov kolaps pokazuje i ograničenja ruske vazdušne moći. Lekcija od 7. decembra govori da se vazdušnim udarima mogu postići taktičke pobede, ali ne i strateške. Režim Bašara al Asada je propao jer nije mogao da preživi sankcije uprkos ruskoj podršci, plata vojnika Sirijske arapske armije iznosila je od 20 do 30 dolara mesečno. Drugi razlog propasti režima je taj što rusko bombardovanje nije moglo da slomi narodni otpor. Ova dva faktora su analogija sa agresijom na Ukrajinu. Rusija nema alternativu za sankcije koje su joj zavedene, ruski vazdušni napadi ne mogu postići strateške ciljeve. Vojne operacije u Siriji poslužile su Rusiji za lošu pripremu vojske za složene operacije koje obuhvataju taktike informativnog rata koje su primenjene u agresiji na Ukrajinu zajedno sa silovitim vojnim udarima. Pred Rusima su ukrajinski gradovi pretvoreni u prah i pepeo, baš kao i u Sirji, ali strateški ciljevi nisu ostvareni. Efektivna kombinacija propagande, lažnih narativa i manipulacija kao bi se diskreditovala Ukrajina nije dala rezultate. Pojedini eksperti, kao i neimenovani zapadni zvaničnici, smatraju da Rusija ulazi u sovjetski avganistanski scenario. Prenapregnuta Rusija ne može održati geopolitički uticaj na više frontova.

U Siriji je formirana prelazna vlada, a samoprognani bivši diktator Bašar al Aasad preuzima ulogu koju mu je domaćin-Rusija namenila. Asad je postao influenser koji prolazi obuku za emitovanje podkasta. Baš kao i Jankukovič, Medvedčuk i Snouden, bivši sirijski diktator će postati alat ruske propagande. Izrael zaokružuje novu postavku svoje nacionalne bezbednosti putem ograničenih operacija u južnoj Siriji. Izraelska vojska zauzela je najviši vrh planine Hermon čime je u poziciji da svojim radarima drži ceo Liban i značajne delove Sirije pod konstantnim nadzorom. Iran je u procesu strateškog povlačenja sa izvesnom implozijom sistema. Američko vođeni bezbednosni poredak oličen u savezništvima još jednom je potvrđen kao presudni faktor nacionalne bezbednosti. Ciljeve koje sada postiže, Izrael nikada ne bi ostvario bez američke nepokolebljive podrške. Pokazalo se da revizionističke snage nemaju „daha“ za trku na duge staze. Baš kao što je pokojni velikan Henri Kisindžer nekoliko puta sugerisao, SSSR treba pustiti da se razvuče, što se upravo danas događa Rusiji.