Nedelja velikih udara i do sada neviđenih obaveštajnih operacija - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Istovremeno, prošla nedelja je bila veoma udarna za Srbiju u pozitivnom smislu. Napokon je odobren dugo očekivani Plan rasta za Zapadni Balkan prema kome je Srbija dobila 1,5 milijardi evra, dok je u Vašingtonu potpisan prvi strateški sporazum sa SAD u oblasti energetike.

Najveća obaveštajna operacija u istoriji odjeknula je širom Bliskog istoka. Teroristička organizacija Hezbolah suočila se sa nizom eksplozija pejdžera i druge opreme za komunikaciju. Preko 4.000 uređaja eksplodiralo je gotovo istovremeno od Sirije preko Libana do Iraka. Ovaj napad je bio ciljan, dobro pripremljen i sofisticiran kao ni jedan raniji primer obaveštajnih asmiterčnih napada u istoriji. Meta napada bili su operativci i zapovednici Hezbolaha kada su im eksplodirali pejdžeri za održavanje komunikacije. Ko god da je izvršio ovu operaciju pokazao je da raspolaže obaveštajnom, logističkom i tehničkom supremacijom u odnosu na ovu terorističku grupu. Za sada se samo nagađa kako je operacija izvedena, dok Izrael tradicionalno ne komentariše napade van svoje teritorije i natpise u stranoj štampi. Činjenica da je lanac snabdevanja Hezbolaha izložen kompromitaciji ukazuje na više obaveštajnih akcija i operacija koje se vode prema ovoj terorističkoj organizacije. Takve akcije uključuju ljude na terenu, uvid u planove i odluke. Lina Katib, saradnica Četam hausa na programu Severna Afrika i Bliski istok, tvrdi da je ovaj novi napad nešto za šta Hezbolah nije bio spreman. To je najveći udarac za grupu u njenoj istoriji.

Prema javno dostupnim verzijama sporni pejdžeri su na samom izvoru prepravljeni i potureni Hezbolahu. U nadi da će prelaskom na analgono radijsko komuniciranje podići svoju bezbednost Hezbolah se izložio riziku da nabavlja proizvod čiji lanac snabdevanja ne kontroliše. Bez pravovremenog obaveštajnog izvora – ljudskog faktora ova operacija bi bila još jedna masovna nabavka koja se u ovom slučaju ispostavila kao glavna ranjivost. Posledice ovog napada su „obeležavanje“ velikog broja Hezbolahovih operativaca koji su dekonspirisani i razotkriveni. Naročito operativci Hezbolaha zaduženi za logističko podupiranje operacija. Ovu akciju prati i diplomatski skandal izazvan okolnošću da je jedan od eksplozivnih pejdžera bio u posedu ambasadora Irana. Ne treba očekivati objašnjenje od Islamske repbulike u polgedu toga da njihov ambasador koristi sredstva veze organizacije koju većina država (uključujući i Srbiju), smatraju terorističkom. Daljom analizom dolazimo do dva scenarija. Prvi kaže da se sredstva veze uništavaju neposredno pred napad kako bi se iskoristila dezorijentisanost protivnika, a drugi scenario govori o tome da je Izrael raspolagao podatkom da se Hezbolah sprema za izvršenje napada pa je reagovao preventivno. Izrael je pred konstantnom pretnjom iranski sponzorisanih organizacija što je dovelo do iseljenja više od 90.000 građana Izraela. Kao jedina demokratija u ovom delu sveta Izrael je na udaru snaga koje nastoje da izazovu Ameriku na Bliskom Istoku. Nakon „pejdžerskog“ napada više niko ne može biti siguran, a naročito ne oni koji usled međunarodnih sankcija opremu nabavljaju polu-legalnim kanalima.

Napad na Hezbolah pokazao je da se asimetričnim udarom mogu naneti gubitci u rangu sa konvencionalnim napadima. Dok saveznici Ukrajine, uključujući Amerikance i Britance, raspravljaju o dozvoli za upotrebu njihovog oružja po dubini ruske teritorije, uključujići rakete dugog dometa ATACAMS, Storm šadou i Skalp, Ukrajina dronovima domaće proizvodnje nanosi velike gubitke ruskim skladištima oružja-arsenalima. Australijski general Majk Rajan navodi da su ukrajinski napadi na ruska skladišta municije zapravo sazrela ukrajinska kampanja strateških udara. Ukrajinski udar na ruski arsenal u Toropetcu u Tverskom regionu rezultovao je detonacijom 30.000 tona municije i eksploziva što je ekvivalent 750.000 granata. Prema zaključku bivšeg američkog ambasadora Kurta Volkera i saradnika Atlantskog saveta Marka Gelotija u Rusiji raste frustracija prema Putinovom ratu dok Ukrajina učvršćuje svoje dobitke u regionu Kurska. Drugo pogođeno skladište nalazi se u Krasnodarskom kraju. Ovim napadima Ukrajina pokazuje da Rusija nema crvene linije i da je najveća esklacaija zapravo odsustvo kapaciteta za napad na vojne ciljeve širom Rusije. Uskoro se navršava dva meseca od upada u Kursk i vidimo da osim dezinformacija Rusija nema adekvatan odgovor na ova aktivna dešavanja. Ukrajinski gradovi, stambeni kompleksi i druga mesta koncentracije civila su redovna meta ruske odmazde. Potvrđena ruska napredovanja na istoku Ukrajine ne mogu postići željene strateške ciljeve. Predsednik Zelenski je u svom obraćanju tokom leta za Ameriku najavio da će prezentovati ukrajinski „Plan za pobedu“ Džozefu Bajdenu. „Plan pobede predviđa brze i konkretne korake naših strateških partnera — u periodu od danas do kraja decembra“, rekao je Zelenski, bez detalja navodi Dojče Vele.

Mario Dragi, bivši italijanski premijer, u svom izveštaju o Evropskoj konkurentnosti navodi da Evropska unija mora podići nivo investicija na 800 milijardi evra godišnje kako bi ostala u utakmici sa Amerikom i Kinom. Ovaj izveštaj će oblikovati agendu dugo očekivane nove Evropske komisije. Prema tom izveštaju stubovi prosperiteta Evrope su održiva konukrentnost, ekonomska bezbednost, otvorena strateška autonomija i fer takmičenje. Nove industrujske strategije obuhvataju povratak rudarstva u Evropu. Zavisnost na polju kritičnih sirovina je ranjivost za nacionalnu bezbednost. Iz tog razloga Evropa će nastaviti sa kreiranjem novog okvira za povratak održivog rudarstva u Evropi, uključujući i 14 novih rudnika litijuma. Ključ bitke za konkurentnost leži u tome da Kina, kao globalna fabrika, u velikoj meri svoju konkurentnost zasniva kroz subvencionisanu proizvodnju i odustvo socijalnih i ekoloških standarda. Časopis Forin Afers piše da „jednostavno rečeno, u mnogim ključnim ekonomskim sektorima, Kina proizvodi daleko više proizvoda nego što ona, ili strana tržišta, mogu održivo da apsorbuju. Kao rezultat, kineska privreda rizikuje da bude uhvaćena u propast pada cena, nelikvidnosti, zatvaranje fabrika i, na kraju, gubitak radnih mesta".

Sa druge strane, Evropska unija ne može u kratkom roku podići svoje proizvodne kapacitete u strateškim sektorima i prinuđena je da sklapa partnerstva sa prijateljskim lancima snabdevanja. Jedna od tih aktivnosti je Memorandum o saradnji sa Srbijom u oblasti kritičnih sirovina. Srbija je prošle nedelje potpisala sporazum o strateškom partnerstvu u oblasti energetike sa Sjedinjenim Američkim Državama čime je otvorila vrata za nove i čiste tehnologije u oblasti energetike i zelene tranzicije. Ovaj korak predstavlja značajno unapređenje energetske bezbednosti naše zemlje i mogućnost dolaska čistih tehnologija. Istovremeno, Nacionalna garda Ohaja, predvođena generalom Džonom Harisom, nosiocom ordena srpske zastave, tradicionalno je posetila Srbiju tokom septembra. Delegaciju Nacionalne garde primio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vojska Srbije i Nacionalna garda Ohaja godišnje imaju više od 130 zajedničkih aktivnosti čime se unapređuje regionalna i globalna bezbednost. Takođe, Srbija učestvuje u američki vođenoj mirovnoj misiji na Sinaju.

Geopolitička utakmica na polju energetike otvara mogućnost za države kao što je Srbija da se vežu za pouzdane lance snabdevanja. Tema saradnje na polju nuklearne energije je polje u kome je potrebno izabrati partnera koji tokom perioda od 80 godina neće biti u nepovoljnoj međunarodnoj i ekonomskoj situaciji. Primer rusko-mađarskog projekta Pakš 2 pokazuje sve rizike od saradnje sa Rusijom. U Briselu je potvrđeno sprovođenje Plana rasta za Zapadni Balkan. Tokom samita EU i Zapadnog Balkana, Srbiji je odobreno 1,5 milijardi evra pomoći, otvorena perspektiva pristupu jedinstvenom trzistu EU i članstvu u Uniji najkasnije 2030. Srpski zvaničnici potvrđuju spremnost Srbije na nove korake ka pridruženju EU koja je najveći donator, investitor i trgovinski partner Srbije.

Pokušaj Rusije da na temi “Pakta za budućnost” pridobije naklonost globalnog juga u odmeravanju snaga sa Zapadom doživeo je poptuni fijasko. U pokušaju da odloži usvajanje Pakta i time produbi razlike između grupe zemalja u razvoju i razvijenih zapadnih država, predstavnik zvanične Moskve je zatražio da se usvoji ruski amandman o tome da je značajan broj pitanja kojima se bavi “Pakt za budućnost” zapravo iz domena unutražnje nadležnosti država te kao takav ne može da bude predmet interesovanja i rugulisanja od strane UN. Tokom glasanja ruski predlog je doživeo potpuni debakl nakon što ga je podržalo svega sedam zemalja (među kojima su bili Severna Koreja, Iran, Sirija i Belorusija) dok je protiv njega glasalo 143 države. Kao i tokom ranijih glasanja u UN, i ovom prilikom se pokazalo da za svoje inicijative koje nisu usaglašene sa ostalim ključnim akterima u međunarodnoj areni, Rusija ne može da računa na podršku i savezništvo ozbiljnh i uticajnih država već isključivo na odbačene i od sveta izolovane države. Ovim glasanjem još jednom je u praksi demantovana teza da je u svetu u toku stvaranje novog poretka u kome će Rusija biti stub okupljanja “slobodnog sveta” u bori protiv dominacije političkog Zapada.

S druge strane, u zemlji predvodnici političkog Zapada, nastavljena je izborna utakmica između Donalda Trampa i Kamale Haris. Dok analitičari i američki glasači pažljivo prate poruke kandidata i najnovije sodnaže javnog mnjenja, TV stanica CNN je pozvala kandidate na novu predsedničku debatu u oktobru. I dok je Kamala Haris prihvatila ovaj poziv, iz Trampovog izbornog štaba je usledio negativan odgovor sa obrazloženjem da je rano glasanje u nekim državama već počelo i da je sada kasno za debate. Trampovi protivnici su ovo odbijanje protumačili kao novi znak slabosti i poljuljanog samopouzdanja bivšeg predsednika nakon održane debate tokom koje je njegova suparnica ostavila bolji utisak.