Američka predsednička trka - poligon velikih ideja sa malo detalja! Pinkov geopolitički pregled

Demokratska nacionalna konvecija potvrdila je nominaciju Haris-Valc. Skupljeno je rekordnih pola milijarde dolara donacija za kampanju demokrata. Pojedini komentatori ukazuju da su demokrate povratile optimizam među svoje pristalice i udahnule novu energiju tokom trajanja nacionalne konvencije. Govornici su nastojali da kadidatkinju Haris predstave kao doslednu osobu sa iskustvom i kapacitetom da istraje u sprovođenju svoje politike. Za glavni argument se uzima njeno iskustvo kao državnog tužioca koji se borio sa bankama tokom ekonomske krize 2008. godine. Utakmica je ozvaničena i sada je na Kamali Haris da ubedi glasače da joj daju podršku. Posmatrači, analitičari i komentatori sve češće govore da je predsednička izborna trka postala okršaj velikih ideja sa malo detalja kako ih sprovesti u delo. Istraživanja govore o 10-15% birača koji su su čvrsto zainteresovani za detaljne politike po pitanju ekonomije i inflacije. Donald Tramp, koji je prepoznat kao kandidat sa efekivnim i jednostavnim porukama, na ovom terenu može ostvariti blagu prednost jer ne treba zaboraviti njegov jednostavan slogan „Napravimo Ameriku veliku ponovo“. Ovaj slogan je postao svojevrstan društveni pokret pod nazivom „MAGA“ (engleski akronim slogana). Tramp efektivno vodi 2 godine kampanju za predsedničke izbore što je dovoljno vremena da isporuči efektne i jasne poruke. Međutim, pojedinici iz Trampovog štaba, poput Korija Levandovskog, zabrinuti su za efektivno slanje poruka biračima. Sve češće se javno govori o tome da Donald Tramp treba da prestane sa fokusiranjem na Kamalu Haris. Štab Kamale Haris još uvek ne izbacuje detaljne predloge njene politike plašeći se da bi time dao „gorivo“ Trampu za efektivnije udarce. Tim Kamale Haris radi na predlogu politika koji se očekuje da objave za 5 nedelja. Fokus tih politika biće podrška malim biznisima i ograničenje cena namirnica. Trampov štab je brže bolje napravio analogiju sa sovjetskim petogodišnjim planom i odapeo kritiku na račun državnih intervencija u privredi. Tramp se fokusira na predlog za unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja poznatijeg kao OBAMACARE. On pominje i upotrebu nacionalne garde kako bi se deportovali migranti što mnogi karakterši kao najveću operaciju deportovanja ukoliko do toga dođe. Trampova kampanja se ograđuje od svih politika navedenih od strane Haritidž Fondacije pod nazivom „Projekat 2025“ ukazujući da su Trampovi predlozi samo oni koji su izrečeni u kampanji.

Robert Kenedi Junior je objavio izlazak iz trke s obrazloženjem da ne želi da bude kočničar u ključnim kolebljivim državama. Svoju podršku je usmerio ka Donaldu Trampu. Vreme će pokazati da li će ovakav potez presuditi trku ka 270 glasova elektorskog koledža, koliko je potrebno za izbor američkog predsednika.

Tramp i Haris imaju 95% podrške opredeljenih glasača. Sa tim u vezi bitka za Belu Kuću vodiće se među neopredeljenim glasačima. Poslednja istraživanja koja je objavio Ferli Dikson Univerzitet daju 7% podrške Haris u odnosu na Trampa, zapravo 50% prema 43% na nacionalnom nivou. Usled elektorskog sistema još uvek je rano za tvrdnje da je prednost nedostižna. Dovoljno je podsetiti se poslednjih predsedničkih izbora gde je oko 10.000 glasova presudilo kolebljive države. Dobro su poznati ishodi duela Trump-Hilari kada je Donald Tramp pobedio zahvaljujući ključnim državama, a ne na osnovu ukupnog broja glasova.

Vlasnik Telegrama uhapšen u Parizu – kome je poslat telegram iz francuske prestonice?

Hapšenje Pavela Durova, vlasnika Telegram aplikacije, u Francuskoj otvorilo je mnoga pitanja koja se vezuju za funkcionisanje kontroverzne aplikacije čiji je on tvorac. Tvorci aplikacije tvrde da je ona osnovana pre 11 godina kako bi omogućila slobodu izražavanja i povezivanje ljudi na pouzdan i bezbedan način. Privatnost i zaštita su dugo vremena bili zaštitni znak aplikacije. Nakon krize između Telegrama i ruske države 2018. Godine, ova aplikacija je dobila još veću popularnost i danas je koristi oko milijardu ljudi. Ekspertska zajednica upozorava da je Telegram najuspešniji ruski proizvod 21. veka koji je napravio odličnu legendu u vidu sukoba sa ruskom državom. Pavel Durov je uhapšen u Francuskoj na osnovu sumnje da njegova aplikacija omogućava vršenje krivičnih dela i ne uređuje opasan sadržaj. Ovakvo delovanje je omogućilo prevare, pranje novca, trgovinu drogom, širenje pedofilskog sadržaja kako navode francuske vlasti. Telegram aplikacija je poznata po visokom nivou enkrpicije i ograničenom nadzoru sadržaja koji postavljaju korisnici. Zbog toga je Telegram aplikacija postala idealna platforma za širenje dezinformacija, teorija zavera i drugog štetnog sadržaja. Neo-nacističke organizacije širom Evrope se koriste Telegram aplikacijom, ali i terorističke grupe poput ISIS-a.

Protokom vremena pokazalo se da Telegram nije toliko profitabilan i nezavistan kako se u prvi mah činilo. Pojedini ulagači u Telegram su ljudi bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kao što su oligarsi Roman Abramovič, Sergej Solonin, David Jakobašvili. Telegramove akcije se nalaze na berzi u Sankt Petersburgu. Obično izbor na kojoj berzi držite akcije kompanije zavisi od lokacije potencijalnih investitora i tržišta. Očigledno se Durov “u izgnanstvu” oslonio na ruske izvore finansiranja čime se ruši mit o nezavisnosti Telegrama od Kremlja. Još jedan od ulagača u Telegram je Andrej Kostin, koji se smatra Putinovim ortakom, koji je uložio milijardu dolara u akcije 2021. Eksperti koji ukazuju da Telegram od početka predstavlja rusku obaveštajnu operaciju možda dobiju potvrdu za ovu tezu nakon hapšenja Durova. Rusija nije nikada efektivno blokirala Telegram iako je Roskomnadzor tvrdio da je to učinio. Deluje neozbiljno da je jedna Kuba tokom protesta 2021. godine blokirala Telegram, a Rusija to nije uspela. U martu 2022. Oleg Matvejčev, zamenik šefa Komiteta za informatičku politiku, informacione tehnologije i komunikacije Rusije, rekao je: „Durov je našao kompromis sa FSB... Telegram je instalirao opremu tako da može da prati sve opasne subjekte. Izgleda da Telegramu najteže ide saradnja sa demokratskim državama.

U svom naučnom radu pod naizovom “Telegram kao specifičan poligon kremaljskih informacionih operacija u Srbiji”, srpski eksperti Ilija Životić i Darko Obradović upozorili su na opasnsot širenja ruske propaganda i dezinformacija preko ove aplikacije. Autori navode da pro-ruski Telegram kanali u srpskom infromacionom prostoru svoje učešće ne ograničavaju samo na ruskoj ratnoj propaganda u pogledu dešavanja u Ukrajini. Ovi kanali predstavljaju u potpunosti autonomni kanal za vršenje informacionih operacija uticaja u pogledu širenja anti-zapadne propagande, promovisanja ruskog i kineskog geopolitičkog narativa, učešće uzimaju u unutrašnjoj politici i društvenim procesima, šire međuetničku i međuversku mržnju, a posebnu aktivnost imaju u plasiranju sadržaja koji se protivi normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Prema Evropskoj regulativi o dezinformacijama svaka platforma je dužna da uređuje svoj sadržaj kako bi zaštitila korisnike. Nemačke vlasti upozorile su da ruski GRU regrutuje i upravlja saboterskom mrežom po Evropi koristeći se Telegramom. Ukrajinski izvori navode da je Telegram korišćen za određivanje i lociranje ciljeva za ruske raketne napade, ali i održavanje agenturne, subverzivne i saboterske mreže u Ukrajini od 2014. godine. Tehnički eksperti upozoravaju da na Telegramu nije ništa tajno i privatno već je sve u posedu Rusije.

Oštre reakcije iz Kremlja povodom hapšenja Pavela Durova pokazuju svu dvoličnost ruskog pristupa. Očigledno je da Durov predstavlja vredan asset za Rusiju i iz tog razloga ruska propaganda će se truditi da ceo slučaj predstavi kao gušenje slobode govora od strane Zapada. Ključno pitanje jeste kome je Pavel Durev poslao telegram sletanjem u Pariz. Da li je po sredi određena zakulisna pogodba, nepromišljenost ili nešto treće vreme će pokazati.

Ukrajina ulazi u treću nedelju operacija u Kursku

Penzionisani britanski oficir, poukovnik Hamiš De Breton-Gordon za Times radio navodi da je ruska vojska kompletno rastegnuto do maksimalnih granica. Ono što je izgledalo kao kratkotrajni ukrajinski manevar u pograničnom području razvilo se u ofanzivnu operaciju koja ulazi u treću nedelju. Rusija još uvek nema adekvatan odgovor na ukrajinski upad. „Uspeh ove operacije pokazuje da ukrajinske snage mogu ne samo da se brane, već i da efikasno pređu u ofanzivu, što proširuje naše taktičke sposobnosti i služi kao model za druge regione“, rekao je Timofij Milovanov, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Uprkos relativno povoljnoj situaciji po pitanju ruske ofanzive u Donbasu, ova Ukrajinska operacija razotkriva mnoge ruske slabosti. Eksperti su saglasni da manevarski rat nije na strani Rusije koja nastoji da vodi pozicione borbe zbog dominacije u artiljeriji. Rusija vrši preraspodelu snaga sa položaja nižeg prioriteta u Kursku oblast. U narednih nekoliko dana može se očekivati ruski frontalni protivnapad što ukazuje povećana koncetrancija ruskih snaga u rejonu Kurska.

Tokom prošle nedelje Ukrajina je izvela najmasovniji napad dronovima na Moskvu. Još uvek se očekuje odobrenje ukrajinskih saveznika za upotrebu raketa dugog dometa poput raketa Storm Šadov za ciljeve u dubini ruske teritorije. Ukrajinska vojna obaveštajna uprava tvrdi da je digla u vazduh skladište u kome se nalazilo 5.000 tona municije u okrugu Ostrogoški u regionu Voronjež, prenosi Gardijan.

Indijski premijer Narendra Modi posetio je Kijev prvi put od početka ruske agresije. Premijer Modi je pozvao na mirovne pregovre. Zapadna štampa posetu Modija vidi kao potez ka obnovi imidža Indije na Zapadu. Ovo je prva poseta indijskog zvaničnika od obnovljene nezavisnosti Ukrajine. Indija zvanično zastupa politiku neutralnosti po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba.

Posle dugo vremena Ukrajina je donela zakon kojim je zvanično zabranjeno delovanje Pravoslavne crkve pod upravom Moskovske patrijaršije. Pre 24. feburara 2022. Ukrajinska Pravoslavna Crkva pod kontrolom Moskve je imala 13% vernika i raspolagala je većinom ukrajinskih pravoslavnih objekata uključujući Kijevsko-pečersku lavru iz 11. veka. Podržavaoci ovog ukrajinskog poteza navode da je ruska pravoslavna ekspozitura bila promoter ruske verzije istorije i kulture, a deo sveštenstva je imao aktivnu ulogu u obaveštajno-podrivačkom radu uključujući i korekciju ruske artiljerjske vatre. Pojedine verske zajednice osudile su ovaj potez Ukrajine.

Srbija ozbiljno ulaže u odnose sa Amerikom- investicije premašile 4,6 milijardi

Gostujući na Pinku srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da Srbija ozbiljno ulaže u odnose sa Amerikom, želimo da oni i u budućnosti budu još bolji. Možda smo u prošlim generacijama nedovoljno razumeli koliko je to važno, ali sada se to menja – rekao je Đurić i dodao da se u prethodnoj godini utrostručio broj sastanaka sa kongresmanima tamo. Kako kaže, samo u decembru su organizovana tri značajna događaja, na koja se odazvalo više američkih kongresmena. Đurić je rekao da očekuje da bude objavljeno i pismo podrške razvoju Srbije i svemu onome što se u Srbiji dešava. Šef srpske diplomatije je rekao da je naša namenska industrija postigla fantastične rezultate u prethodnoj godini. Ukupan obim investicija SAD u Srbiju je premašio 4, 6 milijardi dolara i nastavio je da raste – rekao je Đurić.

Govoreći za Glas Amerike na temu litijmskog podzemnog rudnika Jadar, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resurse Džefri Pajat rekao je da je to važan projekat za SAD iz nekoliko razloga. Najpre, to je prilika da se prodube veze između EU i Srbije, što je cilj američke politike već godinama. Takođe, važan je deo našeg partnerstva sa EU kako bismo ubrzali energetsku tranziciju i kako bismo proizveli velike količine ključnih minerala potrebnih za ispunjenje cilja kome svi težimo - a to je smanjenje emisija ugljen-dioksida u našim ekonomijama. U pogledu toga da li će Srbija biti “rudarska kolonija” Pajat odgovara da Srbija treba da počne sa proizvodnjom vrednijih stvari, to je ono što pokušavamo da radimo i ovde u SAD, i tu se naši interesi poklapaju. Jer sad imate situaciju da se litijum iz zemalja kao što je Brazil stavlja na brodove i šalje u Kinu na preradu. I to nije održivo rešenje u pogledu energetske održivosti, niti ekonomskog razvoja, istakao je Pajat ukazujući na potrebu stvaranja stvaranja širih proizvodnih linija u zemljama porekla sirovina.