Kina ubrzano jača vojsku do nivoa kakav nije viđen od Drugog svetskog rata, što znači da je na dobrom putu da do 2027. godine bude spremna za invaziju na Tajvanu, izjavio je admiral američke mornarice Džon Akilino.
Kineska vojska
- Sve indikacije upućuju da je na sastanku oružanih snaga Komunističke partije Kine (KPK) pod vođstvom predsednika Si Đinpinga iznesena naredba da vojska bude spremna na invaziju Tajvana do 2027. godine, napisao je u svedočenju Odboru Doma oružanih snaga SAD-a.
- Nadalje, potezi KPK upućuju na njihovu sposobnost da uz upotrebu sile, ako bude izdata takva naredba, ispoštuju Sijev željeni vremenski okvir za ujedinjenje Tajvana s kopnenom Kinom - dodao je admiral, čelnik američkog Indo-pacifičkog zapovedništva u odlasku.
Nadaju se asimilaciji bez rata
Zanimljivo je da je Akilino rekao poslanicima na saslušanju u sredu kako veruje da se Kina još uvek nada da će asimilovati Tajvan bez rata, iako se Peking ubrzano približava kapacitetima za napad.
On i Ilaj Ratner, pomoćnik ministra odbrane za Indo-pacifičko zapovedništvo, rekli su kako pretnja direktnog sukoba između SAD-a i Kine nije "ni trenutna ni neizbežna", ali da Pentagon mora da deluje brzo kako bi smanjio rizik od rata.
Vremenski okvir i tvrdnju da se Kina nada mirnoj asimilaciji koje je izneo Akvilino, u skladu su s onim što je rekao njegov prethodnik, penzionisani admiral Filip Dejvidson i drugi američki vojni visoki zvaničnici.
Akvilino je u svom svedočenju napisao da je od tri glavna problema SAD-a u regiji - Rusije, Kine i Severne Koreje - Kina "jedina zemlja koja ima sposobnost, kapacitet i nameru da preokrene međunarodni poredak."
- U razmerama kakve nisu viđene od Drugog svetskog rata, KPK jača svoje kapacitete na zemlji, u moru, vazduhu, svemiru, i u sajber i informacijskom domenu - rekao je.
Ojačani arsenal
Kineska vojska je svom arsenalu dodala više od 400 borbenih aviona i 20 ratnih brodova pa je udvostručila inventar projektila u poslednje tri godine, tvrdi Akvilino.
U isto vreme, Peking je povećao broj satelita koje ima za 50% i više nego udvostručio svoj arsenal nuklearnih bojevih glava, dodao je.
Akvilino je pozvao SAD da intenzivira svoj vojni razvoj, rekavši da pretnje u Indo-Pacifiku i dalje "rastu".
- Moramo se ubrzati - ponavljao je admiral poslanicima tokom dvosatnog saslušanja u sredu.
Kineski vojni brodovi
Preporučio je postavljanje sistema na ostrvskoj teritoriji Guam u Tihom okeanu koji se mogu braniti od hipersoničnih i krstarećih projektila do 2027. godine, dve godine ranije od roka 2029. koji je Kongres postavio u decembru.
Ove je godine Indo-Pacifičko zapovedništvo označilo na popisu prioritetnih želja da se nada da će dobiti 11 milijardi dolara više od sredstava koje je dodelila Bela kuća, s 430 miliona dolara traženih za protivraketni odbrambeni sistem Guam, prema dokumentima koje je dobio Politiko Pro.
Kina nije zvanično najavila rat s Tajvanom, ali Si Đinping je poslednji put u decembru 2023. poručio kako veruje da je ujedinjenje neizbežno. Odbio je da isključi asimilaciju upotrebom sile.
Kina smatra da je Tajvan njena "sveta teritorija" i nikad nije isključila upotrebu sile da ga vrati pod svoju kontrolu.
Tajvan je od kontinentalne Kine udaljen 180 kilometara, a između njih je Tajvanski tesnac. Ima diplomatske odnose samo s 20 država sveta, a nastao je kao posledica unutarnjeg vojnog sukoba u Kini.
