Jelena Milić, politička analitičarka i diplomata, objavila je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini UN regulacija razvoja i primene veštačke inteligencije, kao što je primetio i predsednik Vučić, bila je jedna od relelvantnijih tema. Donald Tramp je uveo dekret da američke insitutucije više ne koriste termin veštačka već super inteligencija. Zlatna slova za sada nisu obavezna.
Par dana pre GS UN održan je još jedan “Ol in” samit (All-In Summit 2026), ekskluzivna tehnološka i biznis konferencija koju organizuju i vode domaćini vrlo uticajnog istoimenog podkasta: Čamat Palihapitija, Džejson Kalakanis, Dejvid Saks i Dejvid Fridberg. Njih četvorica su uspešni biznismeni, investitori i naučnici. Dejvid Saks, deo takoznave pej-pal mafije, bio je i savetnik Bele kuće za veštačku inteligenciju dok je zakon to dozvoljavao. Sada kopresedava reprezentativnim Predsedničkim savetom savetnika za nauku i moderne tehnologije, koji je Tramp ustanovio. Palihapitija je bio jedan od direktora “Fejsbuk-a”, a zatim je osnovao uspešan investicioni fond “Socijalni kapital”. “Najbolji prijatelji” (besties), kako sebe međusobno zovu, su podkast koji prate milioni ljudi, pokrenuli tokom pandemije kovida, jer su bili sprečeni da održavaju svoje redovne partije pokera.
Na ovogodišnjem Samitu održanom u Los Anđelesu okupili su se vodeći svetski investitori, lideri hajtek industrija, osnivači startapova i kreatori ekonomskih politika iz preko 60 zemalja. Kad saberete njihova bogatstva i vrednosti kompanija koje vode, Samit G-7 mu dođe kao događaj na marginama. Glavne teme bile su geopolitička trka u razvoju veštačke inteligencije, energetska i infrastrukturalna ograničenja za data-centre, makroekonomska kretanja i budućnost svemirskih istraživanja i tehnologije. Četvorica domaćina su tokom panela koje su moderirali ukazali na masovni preliv privatnog kapitala u velike energetske projekte, ističući da stabilnost mreže postaje presudna za opstanak tehnološkog sektora. Predviđaju ubrzanu konsolidacija startapova usled dugoročno visoke cene kapitala i neizbežnu deregulaciju nuklearne energije.
U periodu održavanja Samita, Sem Altman iz “Open AI-ja” i Dario Amedej iz “Antropik-a”, dve kompanje čije se vrednosti pre skorog izlaska na berzu procenjuju na oko bilion dolara (hijadu milijardi) svaka, javno su zatražili jaču eksternu kontrolu razvoja industrije. Obe kompanije su nedavno predstavile napredne modele čije su performanse itekako uzburkale javnost jer su, između ostalog, uspeli da se “samoorganizuju” , dogovore da se žrtvuju jedni za druge u slučaju da budu kažnjeni, samostalno izađu na interent, a Openovi su hakovali i visoko stručni sajt “Hagingfejs”. Posebno katastrofične scenarije nekontrolisanog razvoja iznosi Amodej, koji strahuje da se modeli njegove kopmanije možda već korsite za proizvodnju bio oružja. Panici je doprinela i ostavka i otvoreno pismo jednog od njegovih zaposlenih koji tvrdi da su u “Antropik-u” itekako svesni opasnosti njihovih proizvoda, koje je sama kompanja podržala! Telemondo, primećuje plavuša. Dvojac je optužen da zahteva kontrolu baš pred izlazak njihovih kompanija na berzu, koja bi njima obezbedila monopl a ukočila razvoj novih modela drugih kompanija. Ubrzanje razvoja sa labavom kontrolom i samoregulacijom ili obuzdavanje uz rigorozne državne mere je, inače, trenutno jedna od najrelevantnijih javnih debata u SAD, dominira u obraćanjima aktera novembarskih izbora, akademskoj zajednici i medijma.
Antiglobalistkinja Naomi Klajn, kojoj ne smeta da živi u istom kvartu u kome su sedišta mnogih megakorporacija, nije propustila priliku pa je u koautrstvu objavila knjigu komercijalno namerno bombastičnog naslova “Fašiste sudnjeg dana-borba za živi svet” (End Times Fascism: And the Fight for the Living World). U knjizi se prikazuje trenutna sinergija tri kategorije katastrofičara (doomers) američkog društva, etnonacionalista koji se plaše sudnjeg dana svoje “civilizacije” do koga će doći zbog nekontrolisane imigrcije, evangelista i tehno oligarha. Klajn i sama iznosi katastrofična predviđanja o tehno oligarhiji, posebno ukazujući na Pitera Tila o kome je ovde blo reči, koja navodno ima tendenciju da pređe u fašizam. No, u seriji nastupa u vodećim američkim podkastima, Klajn potencira da se u Americi na lokalnom nivou formira širok levo-desni pokret protiv izgradnje data centara, pa su se tako trenutno na istoj strani našli Stiv Benon i Berni Sanders u čemu, ako se Banon kontroliše, ona vidi deo rešenja za sadašnje strahove.
S druge strane, organizatori spomenutog vodećeg tehno samita i u svojoj emisiji zagovaraju oslobađanje privatnog kapitala i smanjenje državne birokratije kao jedine načine da se održi američka globalna konkurentnost i podstakne industrijski rast, što su bile i njihove glavne poruke sa pozornice ove godine. Najznačajniji trenutak samita bio je ekskluzivni intervju sa izvršnim direktorom kompanije “Envidija” Džensenom Huangom, koga je Tramp pozvao telefonom u sred nastupa. Tokom razgovora obojica su odbacila pesimizam u industriji veštačke inteligencije i strahove od prebrzog razvoja tehnologije, složivši se da pravi rizik leži u potencijalnom geopolitičkom zaostajanju za Kinom. Tramp je u svom maniru na početku razgvora primetio da Huang možda pravi najbolje čipove na svetu, ali da ne zna da ga uključi na spikerfon. S druge strane, šalilo se da je dobro što ga ovaj u adresaru vodi kao “predsenik Tramp” a ne “onaj…..”Huang, inače odličan javni govornik i diplomata, na celu dramu oko odmetanja veštačke inteligencije (izvini Trampu) reagovao je sugestijom kolegama da jednostavno ne objavljuju i ne puštaju u upotrebu nesigurne modele. Trampovo odbacivanje strahova od apokalipse koju će navodno izazvati veštačka inteligencija i poruka da Amerika mora da pobedi u trci sa Kinom naišli su na odobravanje prisutnih, koji su ih shvatili kao signal da će Bela kuća nastaviti sa politikom deregulacije, smanjenja birokratskih prepreka i podrške privatnim investicijama u domaću nuklearnu energiju i fabrike čipova, što nagoveštva dalji rast akcija hajtek kompanija na berzi.
Predsednik Vučić je tokom GS UN imao, kako je sam naglasio “izvanredan sastanak”, sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom Landauom, "jednim od najvažnijih sagovornika" u okviru Strateškog dijaloga koji Srbija vodi sa Sjedinjenim Američkim Državama. “Razgovarali smo o daljem jačanju odnosa Srbije i SAD, investicijama, političkim pitanjima i drugim važnim temama koje želimo da rešavamo kroz otvoren i konstruktivan dijalog. Pokretanje Strateškog dijaloga otvorilo je dodatni prostor za bližu saradnju u oblastima ekonomije, investicija, energetike i novih tehnologija, kao i za češću razmenu stavova o važnim regionalnim i globalnim temama”. I novih tehnologija.
Ekipa iz “Tur de Srbija”, široki levo-desni pokret koji navodno predstavlja deo akademske zajednice na predstojećim izborima, objavila je istovremeno sa gore spomenutim događajima svoj “program za Srbiju. Iako bi se na osnovu njihove precepcije samih sebe, ali i po prirodi stvari da profesori i studenti imaju jasne stavove o ovako važnim globalnim pitanjima koja se tiču primene naučnih dostignuća i njihovog uticaja na svakodnevni život i geoplitiku, njihov javni stav o tome ne znamo. Da imaju hrabrosti koliko samopouzdanja, njihov vođa bi izašao predsedniku Vučiću na crtu, pa bi smo možda čuli šta misle o ovim pitanjima i trendovima. Ovako je očito da te sitnice “nisu htjeli” pa o tome u njhovom programu nema ništa, jer nemaju kapciteta da na njih odgovore. Njihov nivo poznavanja primene veštačke inteligencije i hajteka i doprinos globalnoj debati o kontroli razvoja tih industrija ne prelazi bizarnu kratku tv montažu. S druge strane, premijer Vučić će, kako stvari idu, verovatno biti među govornicima idućeg “Ol in” samita.
Autor: Pink.rs
