Jelena Milić: NEKAD IZA GVOZDENE ZAVESE, DANAS IZA 'MEMORIJSKOG ZIDA'

U Srbiji je nedavno u prvoj zvaničnoj poseti bio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Paparaco političari -model borkostefanovic, “karijerne” diplomate iz Miloševićevog vremena i navodan pro-evropska opozicija, kojoj je jasno da je svakim približavanjem Vučićeve Srbije politčkom zapadu ona sve nebitnija, i Moskva su rekli svoje, nastavljajući da igraju na male goliće.

Savremena globalna trka za dominaciju nad razvojem veštačke inteligencije,odavno je postala bespoštedni infrastrukturni, energetski i geopolitički rat. Unutar same industrije odigrava se faza intenzivnog polu-incestuoznog preplitanja finansijskih interesa, koji ni “Telemondo” ne bi mogao da smisli. Vodeći tehnološki giganti stvorili su zatvoreni krug u kojem su plasirali milijarde dolara u perspektivne kompanije, ali pod uslovom da se ta sredstva defakto vrate na njihove račune kroz zakupe data centara i kupovinu računarske moći kontrle. Ovaj model kružnog finansiranja obezbeđivao je privid eksponencijalnog rasta indistrije. Sve bolji modeli veštačke inteligencije se, za sada, mogu se praviti samo na sve jačim računarima, koji traže sve više struje, rashladnih sistema, skupljih mreža za povezivanje, površine zemljišta i sitema zaštite, ukratko finsijskih.

Američke privatne kompanije, gle čuda, izgradile su data centre u Dalasu, Čikagu, Silicijumskoj dolini, pored već čuvene "Aleji data centara" u Ešbernu u Virdžiniji, neprikosnovenog digitalnog centra sveta. Nezaustavljivi Ilon Mask je odlučio da svoju imperiju proširi i na masovnu proizvodnju poluprovodnika i otvaranja preko 10.000 radnih mesta visoke tehnologije u SAD. Trenutno gradi dva monumentalna tehnološka kompleksa, fabrike Terafab u Teksasu i superkompjutera “Kolosus” u Tenesiju i Misisipiju, koji redefinišu granice industrijske arhitekture i veštačke inteligencije. Terafab se prostire na 1.200 hektara, a u okviru njega je zgrada od 9,3 miliona kvadrata. Mask se hvali da će „Pentagon izgleda kao mali tržni centar“ u odnosu na njegov poduhvat. Početna investicija u Terafab je oko 16,8 milijardi dolara, sa ukupnom paniranim ulaganjem od 119 milijardi dolara, za pokretanje sopstvene elektrane od 1,2 gigavata. To je snaga kojom može trajno da se napaja 1,2 miliona domaćinstava. Maskova “xAI” u Memfisu ubrzano širi AI kampus “Kolosus” koji teži potrošnji od čak 2 gigavata struje i planira instalaciju do milion najmodernijih grafičkih procesora za treniranje svog modela AI “Grok”. Ovaj sistem je u prvoj fazi sklopljen za rekordnih 122 dana. Džensen Huang, direktor “Envidije” izjavio za Maskov “Kolosus” da je „ubedljivo najbrži superkompjuteru na planeti“ koji spaja gigantsku energetsku infrastrukturu sa nezapamćenom računarskom snagom. Kompanije “OpenAI” i “Mikrosoft” grade gigavatske komplekse u Džordžiji vredne desetine milijardi dolara. Kina na ovu dinamiku odgovara državnom strategijom premeštanja računarske infrastrukture u unutrašnjost zemlje, fokusirajući se na energetski bogate i hladnije regije kao što su Guidžou, Ningsija i Unutrašnja Mongolija, gde se podižu gigantski kampusi poput kompleksa kompanije “Envižn”, dizajniranog za smeštaj milion čipova.

Huang je malo sačekao da vidi ko se i zašto otvorio, pre nego što je i sam ušao u novu rundu trke. Naravno na svoj inventivni način koji menja nauku, tehniku geopolitičku dinamiku i živote milijardi ljudi na svetu, mnogo intenzivnije nego devedeset osam svetskih političkih lidera današnjice. Preostaloj dvojci duva za vrat. Njegov odnos sa Maskom, inače, trenutno predstavlja jedno od najjačih, najskupljih i strateški najvažnijih partnerstava u čitavoj tehnološkoj industriji pa bi plavuša stavila neki dinar na “Kelši” da ona spomenuta dvojca vide šta će. Umesto da i sam konačno gradi fabrike Huang je odlučio da diže finansijski zid koji treba da preduhitri i suzbije širenje kineskih državnih data centara koji, pored same Kine, ubrzano niču u Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Pre neki dan je sklopio istorijski mega-dogovor sa šest najvećih finansijskih institucija sa Vol Strita – Apolo, BlekRok, Blakston, Brukfild, Goldman Saks i KKR- za pokretanje namenske finansijske platforme vredne preko 500 milijardi dolara, čime je računarsku moć i skupe grafičke čipove zvanično transformisao u potpuno novu klasu investicione imovine, postavljajući ih u istu ravan sa komercijalnim nekretninama ili energetskom infrastrukturom. Kroz sistem lizinga i izdavanja obveznica u kojima hardver služi kao kolateral koji ulagačima donosi stabilne i predvidive prinose, “Envidija” je uspela da nastavi da dominira zapadnim tržištem i obezbedi nesmetanu prodaju svoje opreme. Ovaj finansijski inženjering, ravan po složenosti njegovim najsavremenijim čipovima, omogućio mu je da njegova kompanija zadrži status apsolutnog tržišnog lidera, dok je ekonomske rizike brze amortizacije opreme ili potencijalnih tržišnih potresa u potpunosti prenela na nezavisne investitore.

A Rusija? Rusija je svakim danom u sve dubljoj tehnološkoj izolaciji koju donekle premošćava sve većom zavisnošću od Kine. Usled rigidnih zapadnih sankcija, ruskoj državi i privredi trajno je blokiran legalan pristup najnovijim “Envidijinim” arhitekturama, a zemlja ne raspolaže domaćom industrijom mikroelektronike koja bi mogla da parira ovim kapacitetima. Pričala vam je plavuša ovde već da čipovi iz veš mašina ne mogu biti alternativa, a sumnja da nesretni Severnokorejani koji idu na front u Ukrajinu mogu nešto naprednije usput da donesu. Zbog toga je ključni faktor opstanka u razvoju veštačke inteligencije za Moskvu postao pristup kineskom klaudu i infrastrukturi. Kineski data centri locirani u unutrašnjosti Azije obezbeđuju ruskom državnom i privatnom sektoru preko potreban brzi kompjuting kroz sive računarske kanale i eksterne servere, dok kineski napredni modeli otvorenog koda služe ruskim inženjerima kao softverski temelj za faj tjuning i obuku domaćih platformi poput Sberbankovog GigaChat-a ili “Jandeksovog” jandeks GPT-a. Iako ovaj aranžman omogućava Moskvi da još kako -tako učestvuje u trci za razvoj VI jer joj pruža neophodu logistiku za kibernetičke i ekonomske operacije, on istovremeno stvara apsolutnu, asimetričnu zavisnost Rusije od Pekinga. Kina je ta koja u svakom trenutku kontroliše protok informacija sa Rusijom i nivo računarske moći stavljen na raspolaganje “partneru”. Nekad je bila iza gvozdene zavese, danas je Rusija sve više iza tehnološkog i “memorijskog zida” ( izraz u računarskoj arhitekturi koji opisuje situaciju u kojoj brzina procesora raste daleko brže nego brzina pristupa radnoj memoriji).

A Ukrajina? Zapad je Ukrajini odobrio primenu naprednih tehnologija koje uključuju veštačku inteligenciju za autonomno navođenje dronova, softvere za duboku situacionu svest i dogovore o domaćoj proizvodnji presretača. Fokus je na pametnim dronovima otpornim na elektronsko ometanje i laserskim sistemima PVO. Postignuti su dogovori i licence za zajedničku proizvodnju i sklapanje presretača za sisteme poput “patriota” direktno u saradnji sa ukrajinskom industrijom. Zajedno testiranju laserske sisteme za protivvazdušnu odbranu kratkog dometa i naprednih presretač-dronova.

A Vučić? Pa bio je Zelenski u Srbiji.