Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
U jeku grandiozne proslave 250 godina od američke nezavisnosti, čini se da nema ničega što bi tu godišnjicu moglo da unizi. Sve ono što se zamera Americi ne potiče iz bezbednosnih, ekonomskih ili tehnoloških razloga, već iz duboko ideološkog prezira prema slobodi. Organizovani kritičari, ostrašćeni agitatori i ideolozi "trećeg" i multipolarnog sveta preziru Ameriku jer ih ona uvek podseća da su sloboda i jednakost put ka uspešnosti. To je ono što njima najviše smeta, jer znaju vrlo dobro da je u prethodnih više od 100 godina Amerika uvek bila tu da stane na prvu liniju borbe, koja se nje nije uvek ticala. I treba da se boje jake Amerike.
U atmosferi duboke ostrašćenosti koju je stvorila ruska propagandna operacija, često se može čuti: „On je američki čovek“, „Uvek braniš Ameriku“ ili „Zašto podržavaš Ameriku?“. Sve je postavljeno potpuno iracionalno, jer u većini slučajeva nije reč o Americi, nego o odnosu prema osnovnim kriterijumima koji nas čine ljudima. Kada se bira između sistema vrednosti Amerike, odnosna Zapada, i ostatka ne treba biti ni objektivan ni neutralan. Da li je Kina bila objektivna i neutralna kada je iskoristila geopolitički trenutak nakon američkog bombardovanja njene ambasade u Beogradu kada je diplomatsku krizu nakon tragičnog bombardovanja ambasade u Beogradu iskoristila kao polugu u kasnijim pregovorima za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Neutralnost i objektivnost ne mogu biti amortizeri za činjeničnost i istinitost. Biti „američki čovek“istovetno je kao i zameriti nekome što ima oči, pluća, sluh i mozak. Da li su Poljaci manji Poljaci zato što su američki saveznici? Ili Izraelci? Svi mi koji kandidujemo snažne srpsko-američke strateške odnose to ne činimo zbog Amerike, nego zbog Srbije. Pitanje tog američkog puta jeste pitanje samostalne Srbije koja odbija da bude geopolitički kusur. Sada da vidimo koliko je Amerika bila neutralna i objektivna prema sebi i ostatku sveta.
Amerika je nakon Prvog svetskog rata zaokružila status supersile, Drugi svetski rat je to samo potvrdio. Da su političari poslušali generala Mekartura danas bi svi živeli u daleko bezbednijem svetu. Svi američki protivnici vremenom su svoju geopolitičku igru završili samoraspadom, dok su drugi prihvatali američki model i oblikovali ga uz sopstvene posebnosti. Amerika je žrtva interpretacija mimo konteksta, van istorijskih paralela i utvrđenih predrasuda. Nikada neću prihvatiti da je legitimno da kritikuju Ameriku oni koji kritiku ne dozvoljavaju.
Popularna priča o Indijancima i njihovom „istrebljenju“ postaje aktuelna svaki put kada treba odbraniti trenutna zverstva američkih rivala. Kao što su na ogromnom prostoru živeli lokalni narodi u Americi, tako su živeli i širom današnje Rusije, a naročito ruskog Dalekog istoka. Obračun je bio rezultat prostog sudara različitih grupacija koje se bore za isti prostor – ništa novo u ljudskoj istoriji staroj milenijumima. Niko od američkih doseljenika nije imao lični odnos prema starosedeocima, ali zato danas američko društvo i te kako ima izgrađenu institucionalnu svest o tim događajima kroz muzeje i istraživačke projekte. SAD od svojih građana ne skrivaju ovaj deo svoje istorije. Ovo nije slučaj sa Ruskom Imperijom koja je uništavala narode Centralne i Istočne Azije; u Rusiji ne postoji kritički osvrt na tu temu. Istovetan je primer NR Kine i njenog odnosa prema Tibetu i Sinđangu. U Kini, kojom vlada Komunistička partija, nije moguće pronaći materijale koji objektivno i kritički sagledavaju sopstveno postupanje.
Amerika svoju istoriju ne krije. Sloboda govora, pa čak i onog na ivici neukusa, rodila se u Americi. Nijedan američki predsednik nije bežao od tog običaja. Ropstvo je posebno interesantno i kompleksno pitanje. 12. aprila 1861. godine, napadom na Fort Samter u Južnoj Karolini, započeo je građanski rat. Jedna od tačaka sporenja bio je robovski rad na Jugu u odnosu na tržišni rad zasnovan na platama na Severu. Epilog rata došao je 1865. godine i rezultovao je ukidanjem ropstva. Pitanje prava crnaca ostalo je goruće društveno pitanje; 1870. godine dobili su pravo glasa, ali je bitka za građanska prava potrajala do sredine dvadesetog veka.
Preživela je Amerika sve to, dok su se neke druge države raspadale zbog manjih stvari. SAD su preživele Vijetnam, Hladni rat, Irak, Avganistan i o svemu tome imale žestoka unutrašnja previranja. Najveći američki kritičari su sami Amerikanci, poput Noama Čomskog, koji slobodno piše, govori i još zarađuje od kritike sopstvene države. Čomski nije predmet progona, njegova karijera nije uništena, a postao je inspiracija milionima. U Rusiji i Kini ne postoji „njihov Čomski“ dok ne pobegne iz tih država. Najveća veličina Amerike je u tome što njeni kritičari žive u toj istoj zemlji. Ko sme u Rusiji da kritikuje strateški neuspeh agresije na Ukrajinu? Predsednik Tramp je svojevremeno bio izložen baražnoj vatri sa svih strana, dužan da na svakom koraku odgovara novinarima i uverava zakonodavce u opravdanost svojih odluka. To je Amerika!
Velika je američka odgovornost za budućnost čovečanstva. Svet izgleda onako kako ga Amerika predvodi. Američki dolar nije najjača valuta jer je silom nametnut; poverenje u američke institucije čini ga jakim. Zato je Amerika na udaru dezinformacija o „štampanju dolara bez pokrića“. Ko sprečava Peking da odštampa juan, kada se zna da se kineskim državnim podacima ne veruje? Odgovor je u poverenju. Globalna ekonomija je američki sistem koji voljno ili nevoljno prihvataju i prijatelji i neprijatelji.
Sloboda nije reka bez obala. Farmerke, rokenrol, preduzetništvo, borba – sve je to Amerika. „Smatramo da su ove istine očigledne: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je njihov Tvorac obdario određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja ka sreći”, glasi čuvena rečenica iz američke Deklaracije o nezavisnosti. Oni koji se uzdaju u industrijski teror prvi kritikuju SAD, dok milioni ljudi širom sveta gledaju ka Zapadu znajući da, kada sve izgleda izgubljeno, tu je američka konjica. Ovaj tekst nije apologija američkih brljotina; veliki Nikola Tesla je živeo i stvarao u Americi, a inženjerii "Srpske sedmorke" pomerali su granice poznatog u Apolo programu. U tom smislu, svi američki saveznici su uspešne i bezbedne države. Nema ničeg boljeg od uspeha, glasi američka poslovica.
Autor: Pink.rs
