Darko Obradović: Zašto su istočne alternative samo tigar od papira?

Rat protiv Ukrajine poput startnog pištolja oglasio je pohod na neki novi poredak. Priče o rastućoj snazi istočne osovine nisu u saglasju sa stanjem na terenu. Rusiji najbolje od ruke ide uništavanje ukrajinske civilne infrastrukture. Bebe, deca, stari i mladi se smrzavaju na minus 10 stepeni. Istovremeno izostaju ruski strateški uspesi na direktnoj liniji fronta.

Kina je suočena sa ekonomskom staganacijom, unturašnjim haosom koji rezultuje skandaloznim čistkama vojnog vrha. Niko više ni ne spominje viziju sveta predvođenu BRIKS državama. Istorija nas uči da u velikim krizama najviše stradaju rastuće ekonomije periferije dok tržišne ekonomije kapitališu unutrašnjom snagom. Otpornost kojom se hvale režimi koji nisu demokratski obično nestaje sa prvom jačom krizom. Ovo nije izuzetak već pravilo kome svedoči savremena geopolitika zadnjih 30 godina. Svaki put kada se pomisli da je politički Zapad, a u stvarnosti demokratski sistem slobodnog tržišta u krizi, dobijemo snažan demanti. Nekada stiže arapskim prolećem, nekada hapšenjem Madura, nekada unutrašnjim ekonomskim problemima – propast ruskog carstva u vidu SSSR-a, a nekad privlačnošću- EU dogovor sa Indijom. Politička istorija od 1945.godine pokazuje da se svojom voljom isključivo ide na Zapad kroz članstvo u EU i NATO, dok se na Istok išlo doktrinom ograničenog suvereniteta.

Za konstituisanje NATO trebalo je 4 godine. NATO i danas funkcioniše na principima iz 1949.godine. Evropska unija kao politički savez više od 50 godina evoluira u kontinuitetu. Kako je EU rasla za nove članice tako je jačala svoju unutrašnju koheziju i reformisala se. Iskustvo država jugo-istočne Evrope pokazuje nemerljive benefite od pristupanja Uniji. Dovoljno je pogledati ekonomske parametre Mađarske, Rumunije, i Bugarske. Poljska je definitivno najuspešniji primer zašto se isplati biti članica EU i NATO. Standardi Evropske unije su recept za uspešnu državu. Razlog leži u aktivnom i slobodnom tržištu, šansama za razvoj i predvidljivošću. EU standard postaje globalni standard iz razloga što države koje ne primenjuju standarde liberalnih demokratija nemaju ni približan kvalitet života kakav imaju one koje to čine. Arapske petromonarhije predstavljaju izuzetak uz jedno važno pravilo. Tehnologija, poslovanje i razvojne politike su zasnovane na Zapadnim modelima. Da su Saudijska Arabija ili Ujedinjeni Arapski Emirati svoj razvoj zasnivali na ruskom modelu tamo bi još uvek krstarili beduini sa svojim karavanima. Imamo primer Iraka i Sirije koji su išli ruskim putem.

Zapad ima nekoliko svojih strukturalnih slabosti iz perspektive istoka poput otvorenosti, transparentnosti, javne reči, demokratskih izbora i inkluzivnosti. Uzmimo primer Kine koja svake godine šalje oko 200.000 studenata na američke univerzitete dok se u Kini školuje svega par hiljada američkih akademaca. Drugi primer je zabrana društvenih mreža, zapadnih medija, pa i pretraživača za internet. Ovo drugo deluje naivno ali suštinski je ključno. Ista je situacija sa pravilima Svetske trgovinske organizacije koja su nastala iz američkih bilateralnih ugovora.

Danas imamo situaciju u kojoj nema geopolitičkog takmičenja. Pogrešno je govoriti da je odnos Kine sa SAD i EU takmičenje jer to podrazumeva pravila koja prihvataju svi akteri. U sadašnjoj situaciji kada indeksi geopolitičkih rizika rastu mi nemamo takmičenje nego borbu. Jedna strana igra po pravilima slobodnog tržišta dok druga strana interveniše državnim merama. To nije takmičenje to je utakmica bez pravila, a kada države igraju takvu utakmicu imamo geopolitičko rivalstvo. Kineski predsednik Si slavodobitno najavljuje namere da kineski juan postane valuta za državne rezerve. Ovo je još jedna od onih incijativa koje nikada nisu imale uporište u realnosti. U ovom trenutku juan čini 1.93% globalnih rezervi, dok dolar čini 57%. Da bi valuta bila pouzdana za državne rezerve ona mora biti slobodna za transakcije. Ovo je teza koja se oslanja na već sada zacementirani mit nastao u BRIKS-u po pitanju de-dolarizacije. Zašto istočni bogataši kupuju nekretnine na Zapadu, a ovi sa Zapada ne kupuju na Istoku? Istovremeno Zapad igra na svoju otvorenost i privlačnost. Rusija i Kina pozivaju na jačanje multilateralizma bez pokrića. Multilateralizam podrazumeva učešće u svetu zasnovanom na pravilima koje ove dve države odbacuju i podrivaju. Njihovo strateško okruženje odbacuje takvu viziju.

Trgovinski sporazum između Indije i Evropske unije je ispisivanje čitulje za tezu o propasti Zapada i uzdizanju BRIKS-a. Automatski reaguje i Amerika koja smanjuje Indiji carine na 18% uz obaveze da se odustane od nabavke ruske nafte. Indija zna gde stanuje tržište, tehnologija, inovacije i bezbednost. U Indiji se ne ide na biračka mesta već se glasa od kuće preko aplikacije, i to svih 1,400 miliona stanovnika. Zašto se u Kini ne glasa već 98 miliona odlučuje o sudbini milijarde ljudi. Zapad se gradio na temeljima, od svakog uzimao najbolje. Zato ovu utakmicu čiji je početak najavila pandemija Kovid-19, a start proglasio Putin, Zapad neće izgubiti. Tramp je u nekoliko meseci preduzeo operacije uklanjanja kineskog uticaja na zapadnoj hemisferi – Venecuela, Panama, Grenland, Argentina. Trenutno kreće borba za strateške sirovine. Izgleda da Amerikanci imaju jasan plan. Vesti iz Paname su zadivljujuće. Ustavni sud Paname, koja je inače sinonim za banana republike u žargonu, odlučuje da istera kinesku kripto privatnu kompaniju sa kontrolnih tačaka kanala. Neverovatna stvar potezom pera. Evropska unija usvojila odluku o prestanku nabavke ruskog gasa od 2027.godine. Nije se smrzla Evropa, nije bankrotirala i nije se raspala. Predsednik Tramp desetkuje ruske prihode od nafte i gasa. I ko neće prestaće da kupuje ruske energente. Amerika mobiliše sredstva za strateške sirovine.

Svet se drastično menja u pravcu afirmacije pouzdanih saveznika. Multilateralizam kakav poznajemo je uništen, ostaju nam pouzdani savezi i organizacije. UN su svoju vrednost zvanično izgubile. Amerika neće da finansira organizaciju koja je postala platforma licemerja i kineske agitacije. Ovo jeste zvono za uzbunu i ono izgleda efikasno zvoni u dalekom Delhiju.

Autor: Darko Obradović