Vojno policijska akcija Oluja počela je 4. i trajala je do 5. avgusta i tokom njenog trajanja hrvatske snage su ubile najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti, a proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.

Zato je za Srbiju vojna operacija Oluja najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koja su se dogodila u ratovima na prostorima bivše SFRJ u kojoj su oko 62odsto žrtave bili civili.

Celokupna akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.

Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak od 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000. Za zločine počinjene u toku "Oluje" u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.

Trojica hrvatskih generala, naime, - Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica provostepenom presudom Haškog tribunala bili osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, oni su kasnije oslobođeni po svim tačkama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje.

Čermak je oslobođen ranije, aprila 2011.

Dan sećanja na stradale u Srbiji će biti ove godine obeležen danas na stadionu Veternik u Novom Sadu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će se prethodno sastati sa predstavnicima Srba iz regiona.

S druge strane, u Kninu je sve spremno za obeležavanje Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja, u organizaciji ministarstva branitelja, odbrane i unutrašnjih poslova.

Oganizacioni odbor za obeležavanje te godišnjiče saopštio je da su sve pripreme završene i da će ta dva dana u Kninu biti obeležena na svečan i dostojanstven način.

U Knin se, kao i svih prethdnih godina, očekuje dolazak nekolko desetina hiljada građana iz svih delova Hrvatske, rekao je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Tomislav Ivić.

On je pozvao građane da dođu u Knin i daju svoj doprinos u obeležavanju, kako je rekao - "jednog od najznačajnijih dana u novijoj hrvatskoj istoriji".

-Ovo mesto je odabrano zbog simbolike - naglasio je Ivić, rekavši da je nakon podizanja zastave nakon oslobođenja Knina, prve poruke građanima s tog mesta poslao prvi predsednik Franjo Tuđman.

Ministar branitelja Tomo Medved je građane pozvao da istaknu "državna obeležja kako bi i na taj način doprineli dostojnom i kvalitetnom obeležavanju tog datuma".

Za razliku od prethodnih godina u Kninu neće biti održan tradicionalni koncert hrvatskog kantautora koji glorifikuje ustaštvo Marka Perkovića Tomposona, ali će on nastupiti 5. avgusta u Slunju, a tu manifestacju će sufinansirati Ministarstvo branitelja.

Medved je negirao da će ove godine zvanična obraćanja predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića biti samo na kninskoj tvrđavi, a ne i na centralnom gradskom Trgu, jer državni vrh navodno na taj način želi da izbegne moguće zvižduke i neugodnosti.

Komandant Hrvatske kopnene vojske general pukovnik Mate Ostović naveo je da će u svečanosti obeležavanja i njenoj organizaciji učestvovati više od 800 pripadnika Oružanih snaga.

U Kninu će biti održana i sednica hrvatske vlade, uz niz drugih manifestacija, a u petak tadicionalno program će početi "budnicom" ulicama Knina koju će izvesti Orkestar Oružanih snaga RH.

Potom će uslediti polaganje venaca kod somenika "stradalniku pobede u Oluji", a potom će uslediti misa za poginule.

U sklopu vazdušnog mimohoda uz osam aviona Hrvatskog ratnog vazuhoplovstva i protivvazdušne odbrane prvi put će javnosti biti predstavljeni novi helikopteri KW OH-58, koje je Zagreb dobio od SAD.

Uveče na Trgu dr. Ante Starčevića koncert će održati Prljavo kazalište.

Hrvatski politički analitičar Žarko Puhovski izjavio je ranije da smatra da je "Hrvatska ove godine oko obeležavanja vojne akcije Oluje spustila loptu, i to iz tri razloga", od kojih je prvi taj što je "Srbija dobila snažnu podršku nemačke kancelarke (Angele Merkel)".

"To je šokiralo neke u Hrvatskoj koji nemačku podršku podrazumevaju", kazao je Puhovski u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Brnabić: Nije nam jasno da neko može da slavi "Oluju"

Premijerka Ana Brnabić istakla je danas da Srbiji ne može da bude jasno da neko može da slavi operaciju "Oluja".

Brnabić je, na konferenciji za novine, rekla da "ne možemo da razumemo da neko slavi što je tada praktično etnički očišćena jedna zemlja".

"Mi ćemo odati počast danas kao Vlada svim žrtvama, i onima koji su izgubili živote, ali i onima koji su izgubili domove i imovinu u Hrvatskoj", kazala je Brnabićeva.

Obeležavanje će, kao i svake godine, biti dostojanstveno, istakla je premijerka.

Mihajlović: Srbi danas tuguju, u Hrvatskoj se danas peva

Srbija danas tuguje i seća se više od 2.000 poginulih civila i 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske u najvećoj akciji etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata, a s druge strane, Hrvatska danas peva i slavi Dan oslobođenja, saopštila je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

Mihajlović je, povodom dana sećanja na prognane Srbe iz Hrvatske u akciji "Oluja", navela da u Srbiji danas oČekuju crkvena zvona, u Hrvatskoj peva Tompson.

"To je slika naših odnosa posle 22 godine od akcije "Oluja", tako će ovaj dan po svoj prilici izgledati i u godinama pred nama", navela je ona u saopštenju.

Mihajlović je istakla da bi bilo dobro da svih ostalih dana Hrvatska i Srbija više rade na rešavanju otvorenih pitanja.

"Da Hrvatska reši imovinska i sva druga prava prognanih Srba, da zajedno rešimo probleme kulturnih dobara, granice i sudskih procesa. Da mi uradimo sve što možemo da građani Srbije i Hrvatske još bolje i više sarađuju i imaju bolju budućnost", poručila je Mihajlović.

Mihalović smatra da će, kada ovi problemi budu rešeni, neke nove generacije Srba i Hrvata moći bez ikakvog opterećenja da sednu i razgovaraju i o tome kako na drugačiji način obeležiti "Oluju", jer "nijedna suza koja se prolije sa bilo čije strane ne predstavlja razlog za slavlje".

Odalović: Neophodno suočavanje Hrvatske sa zločinom u Oluji

- Hrvatsko društvo mora da se suoči sa zločinom počnjenim u vojno-policijskoj akciji Oluja, jer tek kada se to dogodi ima nade i persektive da mnoga pitanja budu resena na civilizacijski način - izjavio je danas predsednik Komisije za nestala lica Srbije Veljko Odalović.

On je, na konferenciji Udruženje porodica nestalih i poginulih lica "Suza", povodom 22. godišnjice progona i stradanja Srba u Hrvatskoj, rekao da to što nema pravde govori kakav je odnos ne samo hrvatskog društva prema zločinima, nego i međuanrodne zajednice, koja je oslobodila generala Antu Gotovinu, koji je bio kreator ove akcije.

Kritikujući s tim uv ezi Haški tribunal, Odalović je istakao da je nekažnjavanje zločina, koji su bili teški i svirepi, nešto što ne sme da se dogodi zbog budućnosti odnosa dve zemlje, ali i samog hrvatskog društva.

-Ovo je datum koji niko ne treba da slavi. Da je svesti u Hrvatskoj ne bi imali dijametralni stav o svemu. Ovo o čemu stradalnici pričaju, sve dobro znaju hrvatski zvaničnici - poručio je Odalović.

Istaka je da ne može da se slavi velika pobeda, kako ovu akciju nazivaju u Hrvatskoj, jer je u njoj stradala nejač.

-Ne služi na čast bilo čijoj vojsci da slavi pobedu nad starima od preko 60 godina, nad decom i ženama. U ovom trenutku samo kada pogledamo evidenciju nestalih, gde se 900 vodi kao nestalo, i vidimo njihovu strukturu, najveći broj onih koje trazimo je preko 60 godina, i 540 žena - objasnio je.

Ukazao je i da pedugo čekamo na ekshumaciju poznatih grobnih mesta, koja se godinama odlaže, a kojih ima još 55 poznatih. Odalvić je kazao da je slična situacija i sa žrtvama na Kosovu i Metohiji, gde se albansko društvo na isti način odnosi prema žrtvama.

Smatra da države mogu da se svađaju oko raznih adinistrativnih i tehničkih pitanja, ali da se ovde radi o pitanjima koja mogu da, kako je rekao, razdvoje i približe ljude.

-Na današnji dan u regionu nije rasvetljena sudbina 10.457 nestalih, iza kojih stoji oko 100.000 članova porodica", kazao je Odalović i dodao da oni koji su zločine činili nemaju ni veru ni naciju. Oni su zločinci koji za to što su činili moraju i da odgovaraju - rekao je Odalović.

Izrazio je zabrinutost što je sve manje ljudi koji se vraćaju u Hrvatsku, što je, kazao je, dokaz da se ne menja ništa.

Dodao je da hrvatska strana prema Srbiji ima zahtev vezan za potencijalna grobna mesta u vezi 950 nestalih Hrvata, a da Srbija godinama razgovara o neizvršenju obaveze o poznatim grobim mestima.

Odalović je pozdravio pokusaj hrvaske Inicijative mladih da probudi, kako je rekao, svest hrvatskog društva.

Miličević: Nema pomirenja dok HR slavi proterivanje Srba

Šef poslaničke grupe SPS Djorde Miličević rekao je danas da dokle god Hrvatska slavi stradanje i proterivanje Srba i uništavanje njihove imovine, do tada će biti veoma teško govoriti o unapređenju odnosa dve zemlje i rešavanju otvorenih pitanja i punog pomirenja.

"I pored nekada vidnih pomaka u unapređenju odnosa, svedoci smo da se uvek u periodu obeležavanja Oluje, po pravilu događaju razlitiče situacije koje u velikoj meri komplikuju i otežavaju međudržavne odnose", naveo je Miličević u pisanoj izjavi.

Proslava Oluje kao pobeddničke akcije bez uvažavanja osećaja i potreba Srbije i srpskog naroda, koji taj dan obeležavaju kao Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji Oluja, ne vodi ka punom pomirenju, smatra Miličević.

"Od prošlosti i iz prošlosti se uči i izvlače pouke, mi se moramo okrenuti ka budućnosti i tražiti što više zajedničkih tačaka za razvoj odnosa", naveo je Miličević i podsetio da su upravo odnosi Srbije i Hrvatske ključni za odnose u regionu, te da je upravo zbog toga neophodno sarađivati.

Nažalost, poslednja odluke Hrvatske, da uvede ekonomske mere, između ostalih i prema Srbiji, tome ne doprinose. Takvim postupanjem se narušavaju dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja i ponovo se po ko zna koji put izaziva nepoverenje i vraćanje nekoliko koraka unazad.

Zbog toga je, kako je naveo, važno da se, pored svih izazova i poteškoća sa kojima se sve države regiona suočavaju i uprkos razlitičim tumačenjima bliske prošlosti, pronađe zajednička tačka oslonca, da se okrenemo ka budućnosti i kao region krenemo napred.

On je istakao da je Srbija jasno i nedvosmisleno opredeljena za pomirenje u regionu i dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, uz međusobno poštovanje i uvažavanje. "To nam je neophodno ako želimo da idemo napred i da se razvijamo", zaključio je Miličević.