Dok iskaljuju svoj bes na Ričardu Grenelu, Čitaku, Pacoli i mnogi drugi u Prištini u stvari su besni na Aleksandra Vučića, istakao je ministar odbrane Nebojša Stefanović u svom autorskom tekstu
Autorski tekst ministra Nebojše Stefanovića prenosimo u celosti:
- Gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut učinila je divan gest proglašavanjem Vidovdana za praznik njenog grada. Ne postoji lepši način da zahvali stotinama hiljada srpskih iseljenika, njenih sugrađana i generacijama njihovih očeva i dedova koji su ugradili godine svog života i rada u Čikago, jedan od najlepših američkih gradova. Ali gradonačelnica Lajtfut je ovom odlukom bez presedana uputila i poruku celom srpskom narodu i njegovoj matičnoj državi Srbiji da poštuje to što je bila nekad, a naročito to što je Srbija danas.
Vidovdan je bio povod da se prigodnom čestitkom Srbiji i njenom narodu obrati i ambasador Ričard Grenel, jedan od najbližih saradnika prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa. To je bio veoma lep gest čoveka koji je uložio veliki trud da se pokrene zamrli dijalog Beograda i Prištine, a naročito da se u kratkom roku u tom dijalogu postignu neki konkretni rezultati, ali i Priština podseti na prethodno zaključene sporazume. Čoveka koji je imao priliku da često razgovara sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i da se uveri o kakvom se državniku svetskog formata radi. Kao što je bio u prilici i da dobro upozna čitave garniture prištinskih političara i da iz "prve ruke" vidi sve njihove trikove i manipulacije, da vidi model po kojem kosovski Albanci već decenijama grade priču o nekakvoj kvazidržavi. O zgradi čiji su temelji napravljeni na zločinima, lažima i kriminalu.
Baš tu prištinsku garnituru duboko je potresla Grenelova vidovdanska čestitka Srbima i Srbiji, pa su probali da mu objasne da se 1389. protiv Murata i Osmanlija nisu borili Srbi, nego nekakva "balkanska vojska" i da je cela priča o Vidovdanu falsifikat na kojem se "hrani srpski nacionalizam". Kao pristojan čovek Ričard Grenel uputio je kulturan odgovor Vljori Čitaku da ne treba u svemu da nalazi povod za ogorčenje, iako bi delotvornija bila pomoć stručnjaka drugog profila.
Vljora Čitaku i Bedžet Pacoli godinama su u ime prištinske vlasti vodili takozvane spoljne poslove. I kada sa dve uticajne američke adrese, u jednom danu, Srbima i Srbiji stignu srdačne vidovdanske čestitke, oni reaguju burno i u ogromnom strahu "od svojih", jer se ispostavlja da u tim svojim spoljnim poslovima nisu uradili baš ništa. Plaše se, jer veoma dobro znaju kakva pravila važe u njihovim redovima ako neko ne obavi posao kako treba.
Dok iskaljuju svoj bes na Ričardu Grenelu, Čitaku, Pacoli i mnogi drugi u Prištini u stvari su besni na Aleksandra Vučića. On je jedini krivac što se srušilo njihovo Potemkinovo selo o takozvanoj nezavisnosti Kosova. Bile su potrebne godine teških i mučnih razgovora, neviđena energija i pre svega državnička mudrost, koju pre predsednika Vučića niko iz Srbije nije pokazao na međunarodnoj sceni, da dođemo do toga da naša zemlja bude uvažavana, poštovana kao ozbiljna i odgovorna, ali i stara i dostojanstvena država. Toga su postali svesni i u Americi, koja neće promeniti svoju poziciju o Kosovu i Metohiji, ali će sada voditi mnogo više računa i o legitimnim interesima Srbije nego što je to bio slučaj ikada ranije.
Sa tim ne mogu da se pomire Čitaku, Pacoli i svi ostali izvođači neuspelog projekta kosovske nezavisnosti. Oni će se ponižavati nekakvim nadriistorijskim tumačenjima o Kosovskom boju, jer ne mogu da priznaju da ne mogu da pobede u današnjoj borbi za KiM.
Teško im je da prihvate i reči američkog ambasadora u Prištini gospodina Kosneta da moraju da formiraju Zajednicu srpskih opština i da se predugo oslanjaju na pomoć iz sveta kad god im nešto zatreba, pošto nisu sposobni da pomognu sami sebi. Ne mogu da se pomire sa tim da je "medeni mesec" prošao i da ne mogu da varaju unedogled ceo svet, a naročito SAD kao najvećeg i najmoćnijeg pokrovitelja njihove takozvane nezavisnosti.
Najviše su se prevarili ako su mislili da će Srbija i njen predsednik Vučić odustati od svojih nacionalnih i državnih interesa i da se neće za njih boriti svom snagom. Srbija i njen predsednik vode tu borbu svakog dana, na svakom mestu u svetu i nesmanjenom snagom, ali snagom znanja, diplomatije i brige o svojoj zemlji i svom narodu. Zbog pravednosti ove borbe i zbog želje da se svi nasleđeni problemi reše kako bi se život nastavio u miru i napretku, Srbija uživa najveće poštovanje širom sveta. Čestitke za Vidovdan iz Amerike zato nisu slučajne i nisu greška. One su samo mali, simbolični gest starih-novih prijatelja Srbije, koji poštuju njen narod i njenu istoriju, ali i borbu njenog predsednika Aleksandra Vučića za ekonomski jaku i samostalnu Srbiju - napisao je ministar.
