Države centralne Evrope - Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, čije su teritorije nekada bile najzapadniji delovi Istočnog bloka, osetile su potrebu da u turbulentnim geopolitičkim godinama poslednje decenije 20. veka, obezbede svojim narodima bezbednu i bezbolnu tranziciju iz jednog poraženog društveno-političkog sistema u drugi, koji je na vrhuncu.

Upravo su zbog toga, što se nalaze na geografski turbulentnom delu Evrope, uvidele potrebu udruživanja u jedan čvrst i perspektivan ekonomski mini-blok, koji čine narodi sa sličnim istorijskim, kulturnim i verskim nasleđem. A tom stvaranju Višegradske četvorke prethodio je slom Sovjetskog Saveza, nestanak Varšavskog pakta i pad Berlinskog zida.

Danas su sve četili članice Višegradske grupe ekonomski stabilne države sa visokim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, kupovna moć je izjednačena sa standardom velikih svetskih sila, a njihov glas čuje se u Evropi i u svetu.

One su ostvarile cilj kom su težile zajedno sa svojim građanima - postale su članice Evropske unije, stabilne regionalne ekonomske i političke sile čiji bruto društveni prozvod iznosi preko 18 triliona dolara.

Glavni spoljnopolitički prioritet Srbije od 2000. na ovamo jeste punopravno članstvo u Evropskoj uniji

Višegradska grupa je ta koja se u okviru Evropske unije najviše zalaže za proširenje EU na Zapadni Balkan, kako bi se očuvala i poboljšala bezbednost čitavog regiona, uspostavio brži ekonomski napredak i poboljšao životni standard stanovnika ovog regiona.

Svoju inicijativu nije zadržala samo na rečima i prošlog meseca usvojila je Deklaraciju o Zapadnom Balkanu na putu ka EU u kojoj se ističe da postojanje kredibilne politike proširenja EU predstavlja stratešku investiciju o bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta EU.

U Deklaraciji se napominje da će to predstavljati značajan zamah za ceo region i garancija da će EU nastaviti da ima vodeću ulogu u pozitivnoj transformaciji regiona. U skladu sa Strategijom EK za Zapadni Balkan iz februara 2018. godine očekuje se da će pristupni pregovori sa Srbijom i Crnom Gorobm biti ubrzani u toku mandata nove Komisije.

Balkan balkanskim narodima!

Nakon raspada SFRJ, usledile su snažne ekonomske sankcije, a zatim i sedamdeset osam dana NATO bombarodovanja SRJ koje je ostavilo neizbrisiv trag na srpski narod i položaj Srbije na međunarodnoj sceni. Tokom godina koje su usledile, Srbiji je bio potreban ekonomski prosperitet, napredovanje, svetla budućnost za dolazeće naraštaje i pre svega, mir.

Svakoga dana smo svesni da zalaganje Predsednika Srbije Aleksandara Vučića koji je obnavljanjem i stvaranjem novih čvrstih spona sa međunarodnim liderima uticao da Srbiju posmatraju sa poštovanjem, kao zemlju u koju je sigurno ulagati, zemlju koja pre svega poštuje mir, zakon i svoje građane o kojima brine.

Svedoci smo da se u Srbiju svakodnevno ulaže, gradi se infrastruktura, novi autoputevi, fabrike, oživljava industrijska proizvodnja, ulaže se u obnovu poljoprivrednih zadruga širom zemlje, plate građana su veće, a kreditni rejting naše države je porastao sa "BB" na "BB+" od strane rejting agencije "Fič".

On je u obraćanju pred Generalnom skupštinom UN rekao da bi stvaranje zajedničkog tržišta država na Balkanu bilo značajno za poboljšanje kvaliteta životnog standarda, da to nije ništa novo, ali da je značajno jer tako pravimo nešto za sebe. Zajedničko tržište biće mesto koje će biti zanimljivo za sve, kako je on naveo, i objasnio da mu je za cilj intenziviranje procesa na putu do EU, te da nije u pitanju nikakva nova Jugoslavija kao ni zamena evrointegracija.

Podaci u prilog jačoj ekonomskoj saradnji regiona govore svoje na primeru Srbije: stabilna ekonomska situacija u Srbiji privukla je 2,3 miliajrde evra direktnih stranih investicija prošle godine i to je bila najuspešnija godina iza nas, Srbija je država koja ima najnižu stopu nezaposlenosti u regionu, od 10,3 odsto, i veliki je izvoznik IT softvera, od kojih je prihod preko milijardu evra.

Kako je kazao, inicijativa povezanije ekonomske saradnje na zapadnom Balkanu ili stvaranja "Cefte plus, plus" i jedinstvenog tržišta znači da je važno da zemlje regiona razumeju da imaju koristi da istupaju kao blok, jer će tako biti mnogo više poštovane u Evropi.